Операције аустриске војске
Операције V. армије
Дејство 8. корпуса
9. пешад. дивизија овог дана успела је својим десним крилом да заузме висове јужно од Прњавора, заробивши 1 пуковника, 2 нижа официра и 40 војника. Пред вече десно крило ове дивизије ухватило је везу са левим крилом VI. армије.
21. ландверска дивизија имала је овог дана да издржи један снажан српски против напад, те је стога споро напредовала.
Дејство Комбинованог корпуса
Овај корпус имао је да употреби крајну енергију, да би напредовао ка Мишарским висовима. Због овога, предузет је обухват дуж Саве, где је ђенералмајор Полешенски помоћу монитора успео, да пред вече, под тешком борбом, продре до Орашца и да ову српску ослону тачку заузме. Тек после овога, ноћу 9./10. новембра, успео је Комбиновани корпус да заузме важне Мишарске положаје.
У јутру 10. новембра, Срби су отпочели потпуно повлачење и испред фронта V. армије.
Операције VI. армије
Овог дана трупе ове армије предузеле су гоњење. Настали су нови окршаји, који су према фронту 13. и 15. корпуса имали карактер заштитничких борби, којима су Срби тежили да добију у времену. Јачи отпор био је само на фронту 16. корпуса, јер је за Србе био веома важан правац, којим је овај корпус наступао ка Ваљеву.
Дејство 13. корпуса
Борећи се против српских заштитница, трупе овог корпуса достигле су у току овог дана ове линије:
36. пешад. дивизија наступајући долином р. Љешнице и гребеном Цер планине достигла је линију: Мршића гроб (527) западно од Кумовца – с. Милне – с. Милаковица.
42. хонведска дивизија наступајући дуж пута Лозница – Завлака достигла је положај источно од Јаребичке цркве, где су Срби дали врло огорчен отпор.
Дејство 15. корпуса
Овај корпус са 48. и 1. дивизијом за којима је наступала 40. хонведска дивизија као резерва, протерао је овог дана српску заштитницу са висова 6 км. западно и југозападно од Завлаке.
Дејство 16. корпуса
Комбинована дивизија, која је наступала јужно од пута Крупањ – Завлака, изостала је нешто даље, јер су Срби тек после дуготрајне и упорне борбе могли бити протерани са висова код Мрамора и са линије Дренов Остењак – Дренов Кик. Овај снажан отпор био је у вези са упорним држањем висова југозападно од Пецке.
18. дивизија, пошто је протерала Србе са Оровичке планине (Павишина – Висибаба), наишла је на јак положај: Крст – Прослоп – Баре, које 8. и 13. брд. бригада нису успеле да заузму овог дана до ноћи. Ноћу 9./10. новембра 8. брд. бригада предузима напад на Прослоп – Крст и успева да заузме ове важне тачке, али са врло великим жртвама. Овом приликом 1 батаљон 60. пешад. пука запљенио је 1 Дебанжов топ са каром. После овога Срби су били у потпуном повлачењу.
Од Павишине издвојена је 5. брд. бригада и упућена у источном правцу косом, која преко Рамне води ка путу Рогачица – Ваљево, да би олакшала положај самосталне 4. брдске бригаде, која је водила тешку борбу против Срба, који су се налазили на утврђеном положају, снабдевеним препрекама од жице, и ако је била појачана са једним батаљоном 9. ландштурмско – етапне бригаде.
Дејство 50. дивизије
У пределу западно од пута за Пецку наступала је 3. брд. бригада ове дивизије и успела је око 8 часова, да заузме српски положај на Сенокосу упутивши један део ка вису Зеленик, а са остатком се кренула ка Рожњу у циљу садејства 16. брд. бригаде, која је водила тешку борбу према томе положају. У 17 часова, успела је 16. брд. бригада, уз садејство дела 3. брд. бригаде, да заузме Рожањ, запљенивши 7 топова и више муниције. Овим је борба код Пецке била решена.
После многобројних борби, вођених са обе стране јуначки, после безброј окршаја који су овде изнети само у већим потезима, свршена је битка на Дрини, која је почела 8. септембра и трајала пуних 9 недеља. Резултати ове битке нису у потпуности задовољили аустриску Врховну команду, која је желела да решење битке падне на крилима, те да се српска војска стегне као кљештима и тако уништи. Решење пак битке на центру фронта, где је изгледало најтеже, повукло је опште одступање српске војске на целом фронту.
Нема сумње, да је српска Врховна команда уочила опасност дејства аустриске војске на крилима фронта, те је учинила све могуће, да појача крила на рачун центра, који је био јак топографски, а при том још и марљиво утврђен. Намера аустриске Врховне команде, да се српска војска потпуно или бар за дуже време уклони са ратне позорнице, осујећена је благовременим повлачењем српске војске. Остала је сада само једна нада, да се Срби растроје гоњењем и да се постигне крајњи циљ, уништење српске војске, безобзирним надирањем. Али овај задатак није био тако лак, јер га је имала изводити бројно слабија аустриска војска, наступањем кроз непријатељски расположену Србију, по рђавим путовима, који се не дају описати и преко тешког земљишта, те је се њена снага имала више трошити него снага српске војске, која се из битке извукла пре одсудног решења и која се повлачила ка изворима своје снаге. Да су Срби имали још свежих трупа, видело се из једне снажне дивизије, коју су извели
6. новембра према Оршави, којом се приликом појавило 14 топова у дејству. Темишварска команда била је принуђена, да 9. новембра употреби ландштурмске трупе за парирање ове српске акције према Оршави. Ландштурм је истина успео да стигне до српских утврђења на десној обали Дунава, али су са свију страна стигле српске колоне, чијем је снажном нападу ландштурм одмах подлегао.
Операције српске војске
Операције I. армије
Овог дана у 1.45 часова, ађутант 8. пука I. позива јавља се телефоном са Милетине штабу армије у Пецкој, представљајући стање 8. пука I. позива. Па како се није знало, где је командант Дунавске дивизије I. позива нити се са њиме имала ма каква веза у току ноћи 8./9. новембра, то је штаб армиски непосредно општио телефоном са појединим пуковима ове дивизије, који су ову везу имали, те да се сазна стање ове дивизије. Детаљни разговори и обавештења изложени су у извештају ОБр. 2598 послатом Врховној команди у 8 часова у целини, писмено, а после телефонских разговора између команданта I. армије и Врховне команде. Горњи извештај гласио је:
Врховној команди
„Данас 9. новембра у 1.45 часова ађутант 8. пешад. пука I. позива јавио се преко телефона са Милетине и известио овај штаб, да се 8. пешад. пук I. позива у току 8. новембра борио на Ждрелу и Велешу, но да је разбивен и да се у нереду повукао са два батаљона на Милетине а за остатак не зна где је. Тако исто не зна шта је било са командантом пука пуковником Светозаром Радаковићем, да ли је погинуо, заробљен или рањен.
На Милетини сад у ово доба налазе се 2 батаљона 8. пешад. пука I. позива и 2 чете 4. прекобројног пука I. позива под командом мајора Данила Белимарковића, али батаљони 8. пука I. позива немају муниције. Кад је затим начелник армиског штаба запитао ађутанта, да ли зна где је командант Дунавске дивиз. I. поз., за кога се целе ноћи није знало где је, ађутант 8. пука одговорио је, да је командант дивизије рекао синоћ доћи са 3 батаљона на Милетине, али га још нема и ађутант је питао шта да се ради? одговорено му је, чим се приберу податци о осталим пуковима, издаће му наређење командант армије.
Штаб Дунавске дивизије I. позива тј. остало људство сем команданта, начелника штаба, помоћника и осталих из ђенералштабног одељења, били су на Петриној стени, али ни они целе ноћи нису знали где је командант. Овде да напоменем још и то да је синоћ око 19 часова један жандарм из штаба Дунавске дивиз. I. поз. са писменим извештајем донео у армиски штаб заставу 8. пешад. пука I. позива. У извештају наглашено је само, да се застава шаље армији на чување.
Кад је одмах после разговора са ађутантом 8. пука, начелник штаба ове армије дозвао команданта 9. пешад. пука I. позива са Кулине, упитан какво је стање код њега одговорио је, да на Кулини има два своја батаљона а 1 батаљон 4. прекобројног пука I. позива одвео је командант Дунавске дивизије I. позива на Милетине. Ни он исто тако није знао где је командант дивизије, нити је до тога времена био добио какву заповест. Међутим непријатељ се налази пред њим на 200 – 300 метара, па је и он питао шта да ради и одговорено му је, да чека наређење од команданта армије, док се прикупе податци и о осталим пуковима.
Најзад је позван и командант 4. прекобројног пука на Рожњу и о стању његовог пука одговорио је: да на Рожњу има 5 чета из свог пука, 3 пољска брзометна топа и 1 брдску батерију и 150 људи са два официра из 5. пука III. позива; да има везу лево са Дунавском дивизијом II. позива на Зеленику. Од команданта своје дивизије још није добио никакву заповест, нити зна где је командант. Тако исто није знао где је 9. пешад. пук II. позива. За своје остале трупе командант 4. прекобројног пука одговорио је, да су му две чете на Милетини, 1 батаљон на Кулини али не зна сада шта је са њима. Само зна, да је командант дивизије узео његов 1 батаљон са Кулина и одвео. О 9. пешад. пуку II. позива није знао да да податке, па ни особље штаба Дунавске дивизије I. позива које је било на Петриној стени.
8. пешадиски пук II. позива, који је према мом наређењу имао још у току 8. да уђе у састав Дунавске дивизије II. позива и о коме се у току целог дана није знало где је а маршруту му је дао командант Дунавске дивизије I. позива, стигао је у Пецку 8. нов. у 23 часа челом колоне а кренуо се за Прослоп данас 9. у 2.15 часова. Са командантом тога пука била су два непуна батаљона (свега 400 – 500 људи) остало је заостало, а један му батаљон још није био стигао, до часа поласка за Прослоп. Сви ови побројни податци саопштени су одмах преко телефона Врховној команди пуковнику Живку Павловићу и ђенералу Живојину Мишићу, а потом позвао сам преко телефона команданта 4. прекобројног и команданта 9. пешадиског пука I. позива и наредио им: да пошто се о команданту Дунавске дивизије I. позива не зна где је и шта је с њим, да команду над Дунавском дивизијом I. позива прими, као најстарији командант 9. пешад. пука I. позива ппуковник Милисав Живковић и да се одмах са свима трупама на Кулини крене у правцу Милетине, узме трупе са Милетине и оде на Рожањ а да команданту 9. пешад. пука II. позива на Милутиновом гробу нареди, да се и он одмах са пуком крене на Петрину стену и на тај начин приступи мојој заповести ОБр. 2592 од 7. т. м. издатој на основи директиве Врховне команде ОБр. 6049 од 7. т. м., пошто је код ове дивизије овог тренутка било овако стање и пошто се ђенерал Мишић са тим сложио.
Но како ппуковнику Живковићу није била саопштена од стране команданта Дунавске дивизије I. позива армиска заповест, то му је иста одмах из армије издиктирана и њему и команданту 4. прекобројног пука. У току диктирања заповести, веза са 4. и 9. пешад. пуком била се прекинула. У том тренутку 4.55 часова, телефониста са Петрине стене, из штаба Дунавске дивизије I. позива јавља, да је на Петрину стену стигао и командант дивизије. Дозвао сам одмах команданта Дунавске дивизије на телефон, саопштио му шта сам наредио непосредно команданту 4. прекобројног пука и 9. пешад. пука I. и II. позива и наредио му, да приступи одмах извршењу моје заповести ОБр. 2592 и усмено издате заповести командантима пукова. На моје питање, где је био до сада и зашто није био у вези са армијом и са својим трупама, одговорио ми је, да је хтео ићи на Милетину, али пошто због помрчине и магле није могао ићи директно са Кулине на Милетину, пошао је путом преко Равног брда и Петрине стене, где је тек у 5 часова стигао.
По издатом наређењу команданту Дунавске дивизије I. позива позвао сам и команданта Моравске дивизије II. позива на телефон у 5.10 часова, саопштио му издато наређење команданту Дунавске дивизије I. позива и наредио и њему, да и он приступи одмах извршењу моје заповести ОБр. 2592 и да ступи и одржава тесну везу са десним крилом Дунавске дивизије I. позива“.
У 6.10 часова командант I. армије добија наређење ОБр. 6094, које смо ниже у наређењима Врховне команде изнели. На основи овог наређења командант I. армије одмах је преко телефона лично наредио команданту Дунавске дивизије I. позива и Моравске дивизије II. позива извршење армиског наређења, а команданту Дунавске дивизије II. позива послао је у 7.45 час. наређење ОБр. 2599 ове садржине:
„Према наређењу Врховне команде ОБр. 6094 од 9. т. м. има се одмах приступити прикупљању Дунавске дивизије I. поз. и Дунавске дивизије II. позива на положаје код Рожња и Прослопа за одбрану правца од Љубовије и Соколске планине Пецкој и Ваљеву. Стога наређујем:
Да правац Љубовија – Пецка држи Дунавска дивизија II. позива на положајима изложеним у заповести ОБр. 2592 од 8. ов. месеца и брани их најупорније, одржавајући тесну везу са левим крилом Дунавске дивизије I. позива. О пријему овог наређења одговорити одмах“.
У току овог дана командант I. армије добио је ове важније извештаје:
Од команданта Дунавске дивизије I. позива
У 8.20 часова. Непријатељ напада Сенокос са положаја Дуго. Од наших трупа на Сенокосу је: 1 чета из батаљона Крушевачких резервних трупа и 1 вод 4. прекобројног пука. Непријатељ је заузео Милетину. На Рожањ непријатељ не напада, а тамо се налазе 2 батаљона 4. прекобројног пука. Делови 8. пука I. позива и 1 батаљон 4. прекобројног пука повлаче се са Милетине. Чете 9. пука I. позива (6 чета) које су сад стигле на Рожањ упутио сам на Петково брдо заједно са брдском батеријом и наредио сам, да се тамо задржи 1 батаљон 8. пук. Остатак 8. пука и батаљон 4. прекобројног пука, који одступају са Милетине добили су наређење, да дођу на Рожањ. Два батаљона 9. пука I. позива и 1 батаљон 4. прекобројног пука, који су ноћас одступили са Кулине, налазе се сад на Петриној стени, а наређено је да дођу на Рожањ“.
У 10.20 часова. Непријатељ је заузео Сенокос и напада Осоје снагом око 2 батаљона и митраљезима. Овог часа отпочео је нападати на Петково брдо. Три непуна батаљона 8. пука I. позива стигли су у дивизиску резерву позади Рожња.
У 12.15 часова. Трупе, које су држале Петково брдо (4 батаљона), повлаче се. М. Рожањ, на коме су 2 чете, још није нападнут, али се к њему подвлаче 2 – 3 непријатељска батаљона. В. Рожањ непријатељ туче артилеријом, али без резултата. У резерви су 3 заморена батаљона 8. пука I. позива. На Мрамору и Петриној стени је 9. пук II. позива. На овај пук непријатељ не напада.
У 12.30 часова. М. Рожањ је пао. Војници неће да се више бију.
У 12.50 часова. В. Рожањ је пао. О овом је одмах извештена Врховна команда телефоном. После овога дивизија је била у пуном повлачењу, о чему је у 16 часова извештена Врховна команда.
У 18.30 часова командант дивизије из Пецке јавља команданту I. армије, чији се штаб из Пецке у 13.50 часова повукао у Ставе, да се дивизија налази у повлачењу на линију: Јаловик – Окучанице – Ива (674). Као заштитница остављен је 4. прекобројни пук на положају Парлози – Гуњаци – Чучуг са задатком, да заштити и бок и позадину Дунавске дивизије II. позива. Овај пук има се повући ка главном положају само у случају јаког непријатељског надирања.
Од команданта Дунавске дивиз. II. позива
У 11 часова. Непријатељ је јутрос заузео Висибабу а ретком ватром туче Прослоп и Бобије. Распоред дивизије овакав је:
Десни одсек: Зеленик – Бобије, држе 2 батаљона, 4 митраљеза, 2 брзометна и 4 Дебанжова топа.
Леви одсек: Прослоп – Баре, држе 2 батаљона, 4 митраљеза, 2 брзометна и 2 Дебанжова топа, држећи још и предње тачке Торничке бобије и Павишину.
Коњички пук од 5 ескадрона на простору Бунари – Гаревина.
Општа резерва: 2 батаљона и 2 митраљеза на Прослопу.
Од команданта Моравске дивиз. II. позива
У 23.50 часова. Дивизија је отпочела повлачење у сумрак са положаја: Солдатовића гајеви – Дренов Кик – Главица ка положају: Кик – Биљевина – Главица. Распоред дивизије има бити овакав: 1. пешад. пук II. позива на Кику, 2. пук II. позива на Биљевини и 3. пук II. позива на Главици. Са непријатељем је изгубљен додир. У јединицама је добар ред. Морал је задовољавајући.
Командант I. армије овог дана под ОБр. 2607 у 12.45 часова послао је извештај Врховној команди, који смо ниже изнели у ситуацији овог дана. Али чим је пао В. Рожањ, командант армије није чекао одобрење Врховне команде, већ је одмах наредио телефоном командантима дивизија извршење пројектоване заповести изнете у горе поменутом извештају.
У 16.50 часова, командант I. армије, добивши извештај из Поћуте од команданта 18. пука I. позива да се пук има ставити на расположење команданту I. армије у Ставе, наређује са ОБр. 2610 команданту пука ово:
„Потребно је, да са пуком будете што пре у Ставама. По доласку у Ставе јавите се телефоном команданту Дунавске дивизије II. позива, под чију се команду стављате и који ће вам издати даље наређење. Део мунициске колоне упутите на Бадњине, а део профијантске колоне у Ставе. О пријему наређења одговорите“.
На осталим фронтовима наше војске у току овог дана није било ничега значајног.
Ситуација
У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта I. армије
ОБр. 2592
„Према наређењу ОБр. 6049, а за случај принудног повлачења наредио сам:
1. Моравска дивизија II. позива на линију: Солдатовића конаци – Дренов Кик – Главица закључно.
2. Дунавска дивизија I. позива на линију: Петрина стена (к. 332) – Петково брдо – Мали Рожањ – Дуго – Голо брдо (к. 668) закључно.
3. Дунавска дивизија II. позива на линију: Кик (к. 842) – Бобије – Прослоп – Баре (к. 983).
4. Заузете линије утврдити и најодсудније бранити.
5. Комуникациска линија за све трупе ове армије: Пецка – Ваљево.
6. Војишно слагалиште: Ставе.
7. Штаб армије: Пецка“.
ОБр. 2603
(у 9.55 часова)
„Дунавска дивизија I. позива у 9.20 часова јавља своју ситуацију од 8 часова: Непријатељ напада Сенокос са Дугог. Од наших на Сенокосу је чета Крагујевачких резер. трупа и 1 вод 4. прекобројног батаљона. На Рожањ непријатељ не напада; тамо су 2 батаљона 4. прекобројног пука. Милетину је непријатељ заузео. Делови 8. пука I. позива и 1 батаљон 4. прекобројног пука повлаче се са Милетине; 6 чета 9. пука I. позива, које сад стигоше на Рожањ, упућене су одмах на Петково брдо заједно са брдском батеријом, а наредио сам, да се тамо задржи и један батаљон 8. пука. Остатку 8. пука и батаљону 4. прекобројног пука, који одступају са Милетине, наредио сам: да батаљон 4. пука уђе у састав пука на Рожањ, а делови 8. пука да дођу у дивизиску резерву позади Рожња. Два батаљона 9. пука I. позива и 1 батаљон 4. прекобројног пука, који су ноћас одступили са Кулина налазе се у овом тренутку на Петриној стени и наредио сам им, да одмах дођу на Рожањ. Од артилерије налази се на Рожњу 1 пољска батерија од 3 топа, код Петрине стене хаубички вод а остале батерије су у повлачењу преко Равног брда ка Петриној стени, а 3 топа и 6 кара остали су пред Милетином, јер од блата нису могли да се извуку. 9. пуку II. позива наредио сам, да заузме Петрину стену са 1 пољском батеријом кад буду стигли. Командир батерије, коме је предата чета за заштиту батерије за време покрета, извештава да су се војници разбегли од првог непријатељског пуцња. Непријатељ источно од Сенокоса не напада“.
ОБр. 2605
(у 12 часова)
„Дунавска дивизија II. позива у 11.30 часова јавља: да је 3. батаљон 10. пука III. позива упустио Висибабу; пред десним крилом му је 1 непријатељски батаљон и тежи да га одвоји од Прослопа. Једну чету послао је још ноћас на Торничку Бобију где се непријатељ такође приближио са 1 батаљоном. У вези је са Дунавском дивизијом I. позива, чије је лево крило на Осоју“.
ОБр. 2607
(у 12.45 часова)
„Пошто је облик садањег фронта ове армије врло неподесан: Солдатовића конаци, Дренов Кик, Петрина стена (332), Петково брдо (978), М. Рожањ, Зеленик (пошто су Дуго (к. 824) и Сенокос (914) у непријатељским рукама), Прослоп, Баре (983) – у виду оштрог угла, то на случај принудног повлачења, ако команданти дивизија зараније не би знали и благовремено не издали одговарајуће заповести, куда треба да одступе њихове дивизије и које положаје да заузму – могла би наступити таква мешавина и збрка позади целог фронта армије, да би то могло произвести катастрофу. Због овог намеран сам, да у поверењу и лично издам благовремено командантима дивизија овакву заповест:
„На случај крајње нужде после најупорније одбране садањих положаја и кад дивизије буду апсолутно принуђене на повлачење имају се повући овако:
1. Моравска дивизија II. позива на положај Кик – к. 335 – Биљевина – Главице закључно, одржавајући тесну везу са Дунавском дивизијом I. позива;
2. Дунавска дивизија I. позива на положај Јаловик (521) – Окучаница – Ива (672) закључно;
3. Дунавска дивизија II. позива на положај Копиловић (783) – Дренаићски вис (974) – Јасеново брдо (914), одржавајући тесну везу са Дунавском дивизијом I. позива;
4. Дунавска дивизија I. позива служиће за ослонац одступању осталих двеју дивизија, због чега ће се држати греде Прослоп – Баре (983) – Гаревина (934) – Сувода (989), задржавајући најодсудније надирање непријатеља тим правцем. Да би имала јачег ослонца на тој греди, командант Дунавске дивизије II. позива ставиће му своју брдску батерију на расположење;
5. На Брезаку (617) налази се батерија од два дугачка 12 см. топа, који ће се ставити под команду команданта Дунавске дивизије I. позива, кад буде дошао на означени положај;
6. Комуникациски правац армије остаје као и до сада;
7. Ова се заповест доставља команданту дивизије ради знања и управљања с тим, да је држи у највећој тајности до крајње нужде;
8. Армиски штаб до последњег тренутка налазиће се у Пецкој, а потом у Ставама са којим одржавати трајну везу. Где ће се лично налазити командант армије за време одступања дивизија и заузимања њихових положаја јавиће се накнадно. Са њиме одржавати трајну везу и телефоном и ордонансима“.
Молим Врховну команду за одобрење, могу ли овакву заповест издати благовремено а према моме нахођењу“.
ОБр. 2609
(у 17.15 часова)
„Данас приликом кретања са положаја Ива ка Ставама, при пролазу поред једних кола поплашио ми се коњ и нанео ме на једна кола из коморе тако незгодно, да сам јаче повредио ногу која ми је била раније рањена. Стога за 2 – 3 дана нећу моћи обилазити положај и трупе“.
Од команданта II. армије
ОБр. 3367
(у 10.30 часова)
„Телефонским разговором са III. армијом сазнао сам, да је он почео повлачење на линију по директиви ОБр. 6049; званично никаквог извешћа немам. Молим за хитно наређење хоћу ли и ја у току ове ноћи извршити повлачење по директиви ОБр. 6049 или ће следовати друго наређење“.
ОБр. 3369
(у 14 часова)
„Моравска дивизија I. позива у 11.15 час. извештава: Са средњег и левог одсека јављају: овога часа креће се 1 непријатељски пук у густим масама од Петловаче према левом крилу 3., а десном 16. пука. Наша артилерија гађа те масе ретком ватром – успешно. Нападна колона је сада на 800 м. од мртвих стража“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2476
(у 13 часова)
„Са штабом крећем се данас по подне у 13 часова за Осечину где ћу стићи око 17 часова“.
Од команданта Браничевског одреда
ОБр. 1387
(у 14.50 часова)
„Стање на фронту одреда овакво је: На Смедеревском одсеку непријатељ је пребацио 3 батаљона и продужује пребацивање. Ово потпомажу две батерије од оне стране Дунава и два монитора. Комбиновани пук са тог одсека држи се на Повлаци и Карађорђевом шанцу, где се борба води. Сва резерва (свега 3 чете) 8. пука, ескадрон коњице са Пожаревачког одсека, две чете Вардарског батаљона и од Београда иде 1 батаљон 15. пука III. позива – упућено и команданту одсека наређено је, да ни по коју цену не сме одступити са Главице. А кад прикупи горње трупе, да изврши против напад и претера непријатеља преко Дунава. Заробљеници веле да има на обали код Ковина 8 батаљона разних војника. Проверићу и известити“.
ОБр. 1393
(у 19.45 часова)
„Јутрос је непријатељ пребацио на нашу обалу 6 батаљона војске и 2 митраљеза. Вођена је борба на Главици до 14.30 часова, кад је предузет контра напад, који се завршио у 16.30 часова. Од пребачених батаљона мањи број је претеран преко Дунава, а већина је погинула и заробљена. До сад је прикупљено 6 официра, међу којима је један пуковник, око 1.800 војника и оба митраљеза. Сем трупа овог одсека у јуришу је учествовао и 1 батаљон 15. пука III. позива, који је дошао од Заклопаче и 2 чете Вардарског батаљона. Број губитака још се не зна. Око 15.45 часова летео је аероплан над Годомином и до Паланке. На осталим одсецима није било ничег значајнијег у току овог дана“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 6093
(одаслато у 4.50 часова)
Команданту 12. пешад. пука II. позива – Дебело брдо
„Поседните одмах положај Дебело брдо за упорну одбрану правца Рогачица – Ваљево и смените одмах 18. пешадиски пук I. позива, који је до сад имао тај задатак. Одржавајте везу са одредом на Шарампову, који се ставља под вашу команду а и са Ужичком бригадом код Бајине Баште. Трупе I. армије поселе су положаје Прослоп – Рожањ – Петково брдо, а 18. пешад. пуку I. позива са 2 брзометна топа наређено је, да иде на Ставе. Податке о непријатељу захтевајте од команданта 18. пука и команданта одреда на Шарампову. До даљег наређења остајете под Врховном командом“.
Команданту 18. пешад. пука I. позива – Дебело брдо
„Са пуком, два брзометна пољска топа и свима припадајућим деловима, одмаршујте одмах на Ставе. Осигурање правца: Рогачица – Дебело брдо – Ваљево предајте команданту 12. пешад. пука II. позива, који одмах да смени ваше делове и коме је у овом смислу издато наређење. По доласку на Ставе прикупите пук на положају за одбрану правца Пецка – Ваљево и очекујте даље наређење. Трупе I. армије држе положаје Прослоп – Рожањ – Петково брдо, с којима ступите у везу. Чим стигнете на Ставе известите“.
Наређење ОБр. 6094
(одаслато у 6 часова)
Команданту I. армије – Пецка
„На основи телефонског саопштења, које сте учинили данас у 3 часа о стању код трупа Дунавске дивизије I. и II. позива и Љубовиђског одреда, наредите одмах прикупљање свију ових јединица на положаје код Рожња и Прослопа за одбрану правца од Љубовије и Соколске планине ка Пецкој и Ваљеву. Повлачење Моравске дивизије II. позива извршите по директиви ОБр. 6049, а саобразно ситуацији код напред поменутих делова те армије и повлачењу III. армије“.
Команданту III. армије – Завлака
„Према новоствореној ситуацији код I. армије наредите одмах повлачење ваше армије по директиви ОБр. 6049 одржавајући везу са I. армијом“.
Наређење ОБр. 6099 (одаслато у 8.10 часова)
Команданту Тимочке дивизиске области – Зајечар
„10. кадровски пук са једном брзометном батеријом упутите одмах из Прахова у Паланку. За транспорт обратите се одмах шефу железничког одсека Саобраћајног одељења – Младеновац, коме послати бројно стање телефонски“.
Наређење ОБр. 6100
Команданту Великог мостовног трена – Лазаревац
„На одсеку Колубаре: Скобаљ – Бели брод на најзгоднијем, месту поставите два понтонска моста за саобраћај са Убом. О месту и извршењу известите“.
Наређење ОБр. 6121
Команданту II. армије – В. Бошњак
„Поступите по директиви ОБр. 6049, пошто је III. армија у повлачењу на нову линију одређену истом директивом. Веза ваша ОБр. 3367“.
Наређење ОБр. 6145
Команданту Ужичке бригаде – Бајина Башта
„Наређено је команданту 12. пука II. позива, који је на Дебелом брду, да досадањи Рогачички одред (15. прекобројни пук III. позива и 2 Дебанжова пољска топа) прими под своју команду и са трупама, које су на Дебелом брду (12. пешад. пук II. поз., 1 батаљон 18. пука I. поз. и 2 брдска Дебанжова топа) образује одред под досадањим називом за одбрану правца Рогачица – Дебело брдо – Ваљево, одржавајући везу лево са Ужичком бригадом, а десно са I. армијом, чије је лево крило на Барама. Одред ће стајати непосредно под Врховном командом. Упутите одмах пуковника Петра Мишића на Дебело брдо, да прими команду над целокупним овим одредом од команданта 12. пука II. позива, коме је наређено по овоме потребно. Пуковник Мишић, да се јави Врховној команди чим стигне на Дебело брдо.
Под ОБр. 6145 одаслато, – а особено послато наређење у овоме духу и команданту 12. пешадиског пука II. позива на Дебело брдо“.
Наређење ОБр. 6146
(одаслато у 20.30 часова)
Команданту III. армије – Осечина
„8. кадровски пешад. пук упутити одмах преко Осечине у Ставе у састав I. армије. За покрет користите према могућности краћи пут“.
Команданту I. армије – Ставе
„Наређено је, да вам се упути из III. армије преко Осечине краћим путем у Ставе 8. кадровски пешад. пук, кога увући по пристизању у састав 8. пука I. позива ради попуне расхода у војницима и старешинама. Ступите у везу са командантом III. армије ради што бржег доласка поменутог пука на одређено место“.
Наређење ОБр. 6159
Команданту I. армије – Ставе;
команданту II. армије – В. Бошњак;
команданту III. армије – Осечина
„Према измењеној ситуацији код I. армије, којој сам наредио да заузме линију: к. 418 – Кик – Биљевина – Јаловик (к. 521) – Брезак (к. 617) – Баре (к. 983) ради упорне одбране, наређујем:
1. Да се III. армија повуче на линију р. Тамнава (ушће Марић поток) к. 295 – с. Црниљево – Јанков вис (к. 454) – Белутак – Попово брдо – Кик (к. 333) – к. 351 ради упорне одбране, обезбеђујући у исто време правац Осечина – Ваљево.
2. Да се II. армија повуче на линију: Суво село (до р. Власенице) – Парлог (к. 258) – Марков гроб – В. Бошњак – Столице (к. 288) – к. 288 – р. Тамнава, ради одбране, обезбеђујући у исто време правац: Коцељево – Ваљево и Бањани – Уб – Лазаревац.
3. Обележене линије за одбрану утврдити.
4. Комуникациске линије за I. армију: Ставе – Ваљево; за III. армију: Осечина – Ваљево и за II. армију: Коцељево – Ваљево и Бањани – Уб – Лазаревац. Војишна слагалишта за I. и III. армију Ваљево; а за II. армију Ваљево и Лазаревац.
5. Штаб Врховне команде – Ваљево“.
Под истим бројем послато је у поноћ 9./10. новембра наређење Главном интенданту – Аранђеловац у овоме:
„Због измењене ситуације начелник штаба наредио је да комуникациске линије буду: За I. армију: Ставе – Ваљево; за II. армију: Коцељево – Ваљево и Бањани – Уб – Лазаревац; и за III. армију: Осечина – Ваљево.
Војишна слагалишта: за I. и III. армију Ваљево, а за II. армију Ваљево и Лазаревац“.