Операције аустриске војске
Концентрација снага за одсуднија дејства у југозападној Босни
Не постигавши никакав успех на главном фронту на Дрини, Срби су очигледно тежили да извојују успех у југоисточном делу Босне, који би био пресудан и за целокупну битку на Дрини. Према овоме командант команде Балканске војске, наређује Ф. М. Л. Тролману, који је сад предузео команду над свима трупама у Босни, да се држи одбране до доласка појачања. Као појачања предвиђене су ове трупе:
5. брдска бригада из 16. корпуса;
Један одред, који се прикупљао код хана Пијесак, коме се придружио и један батаљон ппуковника Хвостека, пошто је очистио потпуно од српских трупа рејон Сребрнице и предузео тамо заштиту границе;
Најзад бригада пуковника фон Видена, која се превозила железницом из Тирола за Сарајево, а коју су сачињавале Тиролске ландштурмске трупе. Сем тога и ојачана 3. брдска бригада у Калиновику имала је да садејствује овом нападу.
Да би се успоставила веза са 3. брдском бригадом у Калиновику, командант Сарајевске посаде упутио је 1 батаљон 11. октобра из Сарајева путем за Калиновик. Овај батаљон под командом инжињерског мајора Балабана стигао је 12. октобра до Трнаве не наишавши нигде ни на српске ни на црногорске трупе. Али због велике непогоде и исцрпљености од умора, овај је батаљон задржат један дан у Трнави ради одмора. У циљу сједињења 3. брдске бригаде из Калиновика са овим батаљоном у Трнави командант ове бригаде ђенералмајор Понграц наредио је, да главнина бригаде наступа 13. октобра ка висовима североисточно од Калиновика; да посада утврђења Калиновик заузме вис Ручник, а једна слабија колона да се крене ка Крблини у сусрет батаљону из Трнаве. На овај начин у току 14. октобра извршено је сједињење ових трупа код Добропоља, без икаквог узнемиравања од стране противничких трупа.
Неактивно држање Црногораца побудило је ђенерала Понграца, да одустане од намераваног наступања ка Фочи са ојачаном 3. брдском бригадом, већ да са слабом снагом прикује Црногорце на томе месту, а са главном снагом ове бригаде да се неопажено извуче из Калиновика и да се у Сарајеву сједини са бригадом пуковника Видена. У овом циљу одредио је 3 ландштурмска батаљона и 2 ½ брдске батерије под командом ппуковника Бортоша за одбрану Калиновика, а он се, са 3. брдском бригадом, кренуо 15. октобра из Калиновика и 16. октобра стигао у Сарајево, где је већ стигао пуковник Виден из Тирола са већим делом своје бригаде. У току 17. октобра све су ове трупе имале одмор у Сарајеву, а 18. октобра стајале су на расположењу Врховној команди Балканске војске за општу офанзиву на правцу Рогатица – Вишеград.
У овом времену Срби су покушавали неколико пута, да поколебају фронт Ф. М. Л. Тролмана. Српски напори су нарочито били управљени против виса Вишевина, који је држао 79. пешад. пук. Ноћу 12./13. октобра, око 3.000 Срба предузима један препад, и натерује један део 79. пешад. пука на повлачење на Врхови брдо. Али се командант пука пуковник Шебељ са осталим делом пука непоколебљиво одупро овом српском нападу. Долазило је неколико пута до гушања, док није стигао у помоћ 13. октобра пре подне батаљон капетана Турудије из суседне 13. брдске бригаде, који је Србе обухватио с бока и натерао на повлачење. У току дана, Срби су још једанпут нападали на положај Вишевине обухватајући му крајње лево крило. Али хитно упућен 4. батаљон из 3. пешад. пука 13. брдске бригаде, напао је на Србе и понова их натерао на повлачење.
15. октобра Срби предузимају опет напад на Вишевине а за осигурање овог бока предузели су напад на положај Висибаба, на коме је била 13. брдска бригада. Овог пута био је батаљон капетана Турудије на Вишевини, који је Србе снажно дочекао, те су у 11 часова одустали од даљег напада. Напад Срба на положај Висибаба трајао је до мрака, али без успеха. Ова сразмерно незнатна активност Срба, за време прекида гоњења од стране аустриских трупа, даје се објаснити веома непогодним временом ових дана за операције уопште. Целокупна висораван била је покривена снегом, а с времена на време свуда је падала и киша, те се у удољима створило опет страшно блато. Више дана војници нису могли да осуше своје одело, а обућа опет почела је да се распада, маршујући по овако тешком терену и ружном времену. Аустриске трупе имале су бар добру исхрану, што, вероватно, није био случај код српских трупа, јер су биле на терену рђаво везаном путевима са својом позадином. Разумљиво је, да су разне болести проређивале редове и српских и аустриских трупа.
Ситуација аустриске војске на Дрини
Због плаховитих киша наступили су врло тешки дани за аустриске трупе, које су се налазиле на десној обали Дрине. Дрина је почела нагло надолазити. Мостобран код Батара, испред понтонског моста, почео се страховито пунити водом 12. октобра. Једна воденица поплавом донешена, ударила је 13. октобра у понтонски мост и порушила га. Због овога морала се посада мостобрана евакуисати на леву обалу Дрине. Превожење трупа са понтонима наишло је на врло велике тешкоће, јер је бујна Дрина носила делове мостова са горњег тока Дрине, који су сви били порушени. Ове околности приморале су команданте, да обуставе пребацивање трупа чим је пао мрак. Срби су опазили овај тежак положај заосталих трупа и прешли су у напад потпомогнут јаком артилериском ватром, али су били одбивени.
15. октобра, када је превожење аустриских трупа са десне на леву обалу понова почело, Срби понова предузимају напад, тако, да су последње чете могле бити пребачене само по цену великих губитака.
Одлука Врховне команде Балканске војске
Протеривање Срба и Црногораца из југоисточног дела Босне, сматрала је Врховна команда Балканске војске моментано као главни задатак, имајући намеру, да по срећно извршеном овом задатку, упути све слободне трупе за одлучно решење битке на Дрини. У овом циљу извршен је првенствено нов распоред 16. корпуса.
1. дивизија (7. и 9. брдска бригада) упућена је 10. октобра у састав свога 15. корпуса, коме је стављено у задатак да прими на себе још и одбрану Борање планине од Кулишта до Криве реке закључно. Остатак трупа 16. корпуса на име: 1., 2., 4., 6. и 14. брдска бригада, образовале су Комбиновану пешад. дивизију под командом ђенералмајора Гајгингера. Све остале трупе 16. корпуса, које су повучене на леву обалу Дрине, као и оне које су са других страна дошле ка Власеници и Олову, формиране су у две пешадиске дивизије и то:
18. пешадиска дивизија (5., 8., 13. и 17. брд. бригада) под командом Ф. М. Л. Тролмана. 50. пешадиска дивизија (3., 15. и 16. брдска бригада) под командом ђенералмајора Калзера. Сем тога, 16. корпусу је припадала и 109. ландштурмска бригада, којој је стављено у задатак: осигурање рејона око Сребрнице и заштита левог крила Комбиноване дивизије.
За офанзиву према Рогатици имао се формирати од Сарајевске посаде један одред. У овом циљу узете су две чете од трупа, које су раније осигуравале железничку пругу Сарајево – Вишеград, жандарми и један добровољачки одред, и 13. октобра доведени у с. Пале. У Пале имао се формирати нападни одред под командом ппуковника Хајдера, коме су поред горе поменутих трупа у овом селу, придата још 2 ландштурмска територијална батаљона из Сарајева.
Одред ппуковника Бартоша од 3 батаљона и 2 батерије, који је био код Калиновика, добио је задатак да наступа ка Фочи.
Као даље појачање Балканске војске транспортовале су се из унутрашњости монархије железницом 6. и 7. ландштурмска територијална бригада и то: 6. бригада за Петроварадинску посаду, због вести, да се 35.000 Руса превози Дунавом у циљу упада у Банат; а 7. бригада за хан Пијесак, где је заједно са 9. ландштурмском бригадом добила задатак, да осигурава позадину VI. армије.
Операциски план
Протеривање српских и црногорских трупа, које су се налазиле на планини Романији и у рејону Рогатице имало се извести једним снажним нападом по овом плану:
Са севера: 18. дивизија (5. и 8. брдска бригада) и 16. бригада као резерва. Командант Ф. М. Л. Тролман.
Са запада: 50. дивизија (3. и 15. бригада). Командант ђенералмајор Калзер.
Одред ппуковника Хајдера у с. Пале имао је штитити десно крило 50. дивизије. Одред ппуковника Бартоша у Калиновику имао је енергично напасти Црногорце, који се налазе западно од Фоче и спречити их да појачају српске трупе код Рогатице.
Операције српске – Ужичке војске
11. октобра. Због појаве једне јаке аустриске колоне од Сарајева ка Романији, црногорске трупе, које су са нашим Лимским одредом гониле прошлог дана непријатеља ка Жљебовима, повукле су се на старе положаје. Лево крило Лимског одреда повукло се на Сенковић. Гранични добровољачки батаљон (2 чете) остао је код с. Побратци. Десно крило Лимског одреда држи Паклинак, а предњим деловима Ступе и Китак. Шумадиска дивизија II. позива је на својим јучерашњим положајима: Вигова гора – Бабјак – Вратар, са предњим деловима према Вишевини, Висибаби и Оглавку. Овог дана почео је падати влажан и крупан снег, те је јако охладнело. Штаб Ужичке војске премештен је у хан Перушић.
12. октобра. Ноћу командант Ужичке војске ђенерал Арачић шаље Врховној команди овај извештај: „По моме доласку код штаба Шумадиске дивиз. II. позива у с. Мркоњић провео сам више од 24 часа ради упознавања положаја и распореда трупа. Овом приликом уверио сам се, да је положај јако развучен (око 25 км), земљиште планинско, јако испресецано, сурово и покривено прастаром шумом. Због овога утицај виших старешина на трупе не осећа се, већ је свака трупа остављена сама себи“.
У току овога дана на фронту Ужичке бригаде није било ничега значајног. Дрина јако надолази. Наређено је, да се секу дрва поред Дрине и пуштају кладе ради рушења непријатељских мостова на доњој Дрини. На фронту Шумадиске дивизије II. позива није било такође ничега важног. 3. батаљон 11. пука, који је синоћ у 17.45 часова упућен ка Точионику водио је борбу скоро до пола ноћи са непријатељем, који је у јачини око 3 батаљона држао Плочник са предстражама на Вишевини и Китаку. На фронту Лимског одреда није било ничега значајног.
Командант Ужичке војске овог дана у подне шаље Врховној команди овај извештај: „Због јаке кише и снега Дрина од синоћ надолази сваког часа по ¼ метра. Придолазак воде до сад је скоро два метра. Због овога оба моста код Вишеграда на ногарачима однешени су бујицом. Код Старог брода однешена су водом 4 сплава. За сад имам исправан код Вишеграда оправљен мост, а код ушћа Лима оправљен железнички мост. Наредио сам, да се одмах предузме израда што већег броја сплавова. О надоласку воде известио сам команданта II. армије“.
13. октобра. На фронту Ужичке бригаде није било ничега важног. На фронту Шумадиске дивиз. II. позива осим борбе 3. батаљона 11. пука према Точионику ноћ 12./13. октобра прошла је на миру. У 10 часова командант 11. пука јавља, да је командант 3. батаљона у току ноћи заузео Точионик и упућује 12 заробљеника из 79. пука, који су ноћас заробљени. Од ових заробљеника сазнало се: да непријатељ има према 3. батаљону 11. пука 2 батаљона 79. пука и нешто артилерије, да су позади овог пука ландштурмски батаљони, а десно од њега Маџари. Око подне 3. батаљон 11. пука покушао је напад са Точионика ка Вишевини, али у томе није успео. Командант пука наредио му је, да више не напада на непријатеља, већ да се на заузетом положају утврди и брани, одржавајући додир са непријатељем.
Командант дивизије наредио је, да се продужи и даље утврђивање положаја, које дивизија држи.
На фронту Лимског одреда није било ничега значајног. Командант Ужичке војске тражи од Врховне команде, да се у Вишеград упути један дивиз. мостовни трен.
14. октобра. На фронту Ужичке бригаде није било ничега значајног. Вода у Дрини опала је за ½ метра. На фронту Шумадиске дивиз. II. позива: да би се добили што тачнији податци о непријатељу добивено је у 11 часова наређење команданта Ужичке војске, да дивизија предузме јаче извиђање према фронту: Чавчићи – Мандре – Мислово – Плочник. Положаји да се што више фортификациски ојачају, израђујући заклоне и за резерве; а утврдити и прихватне положаје. При овоме имати на уму, да десно крило дивизије има да служи као пиво за сваку евентуалност, а десно крило као тежиште одбране, и најзад да се путови до важних тачака раскрче за лакши саобраћај и излазак артилерије на положаје. За извршење овог задатка, командант дивизије издао је заповест за 15. октобар:
1. Да 12. пук сутра у 7 часова упути од Вратара 1 чету за насилно извиђање у правцу Мандре (3 вода) и у правцу Чавчића (1 вод); од Бабјака да упути: 1 чету за дејство у леви бок непријатељских трупа на Тисовом брду, а 2 чете преко Марјановића на Тисово брдо и даље ка с. Мислово.
2. Да 11. пук упути сутра у 7 часова 1 чету за дејство у десни бок непријатељских трупа на Тисовом брду, а командиру чете у с. Забрежју да нареди, да једним делом дејствује у непријатељску позадину на Тисовом брду, а делом да извиђа ка Мислову.
3. Командири и команданти извиђачких трупа постараће се, да пошто пото сазнају: јачину и место непријатељских трупа, зашта гледати да се заробљавају непријатељски војници; да се непријатељ на фронту занима, а да се дејствује на његове бокове. Ако рад командира чета из 11. пука упућених на бокове Тисова брда буде енергичан, слаба посада на Тисовом брду брзо ће попустити, чиме ће се омогућити надирање ½ батаљона 11. пука на фронту и заузеће Тисова брда а одатле осматрање непријатеља у правцу Мислова.
4. Да се продужи рад на утврђивању положаја, ојачавајући га засекама, а на лако приступачним местима још и жицом.
5. Везу између одсека одржавати што чвршће, нарочито ноћу и кад је магла.
10. пук II. позива био је у дивизиској резерви и то са 3 батаљона позади левог крила на Меднику (1022) а позади десног крила са 1 батаљоном на Зечици (1230).
На фронту Лимског одреда није било ничега значајног. Командант Ужичке војске извештава Врховну команду, да су 4. и 5. кадровски пук, који су у саставу Лимског одреда, због великих губитака веома ослабљени, и моли, да се од 3 батаљона у овим пуковима формирају два батаљона, ако се не намеравају ускоро попуњавати. Врховна команда са ОБр. 4655 наређује, да се ови пукови преформирају у пукове од по 2 батаљона.
15. октобра. На фронту Ужичке бригаде није било ничега важног. По прикупљеним податцима непријатељ држи са главном снагом Пашино брдо – Столац – Црни врх са истакнутим деловима ка Дрини. На фронту Шумадиске дивизије II. позива: због оскудице добрих извиђача и лако покретљивих одељења на овако шумовитом и испресецаном земљишту на коме оперише ова дивизија, и најзад због тешкоће око исхране и снабдевања добровољачких чета, командант Ужичке војске наредио је, да се Сувоборски четнички одред формира у 3 одељења и да се по једно одељење прида 10., 11. и 12. пуку II. позива са задатком да врше извиђања, а нарочито да врше ноћне препаде на непријатеља и његову позадину. Њихово дејство да буде поглавито ноћу у циљу узнемиравања и уношења забуне у непријатељске редове. Исхрану и снабдевање одељења вршиће пукови којима се придају. Према овоме, командант дивизије наређује, да капетан Душан Димитријевић расформира чету и формира 3 одељења, па да их упути по једно у сваки пук ове дивизије. Он да иде у 10. пук, а поручник Бон у 12. пук за командира чете.
У току дана, због одаслатих делова ове дивизије у извиђање, развила се борба на левом крилу и центру дивизије према Виговој гори и Бабјаку. На левом крилу борба је трајала до 18 часова. Обострано је учествовала и артилерија. Наше трупе остале су на својим положајима.
На фронту Лимског одреда није било ничега важног.
16. октобра. На фронту Ужичке бригаде приметила се јача активност непријатеља у изашиљању патрола ка Дрини, које су се пушкарале са нашим предстражама на десној обали реке. Командант Ужичке војске наређује, да свако приближавање непријатеља ка Дрини треба спречавати пешад. и артилериском ватром, а на правац Дервента – Растиште треба обратити највећу пажњу. Командант 18. пука I. позива, извештава команданта Ужичке бригаде, да је на Дебелом брду са пуком и 2 брзометна топа, па моли, да га командант бригаде извештава о ситуацији према наређењу Врховне команде.
На фронту Шумадиске дивизије II. позива. У јучерашњем извиђању заробљено је 24 непријатељска војника, који веле да се на фронту према Ужичкој војсци налазе: 79., 22., 101. и 102. пук; 1 батаљон 96. пука; 2 батаљона 53. пука, 2 – 3 батаљона 16. пука; делови 37. и 73. пука; Љубљански и Тиролски ландштурмски пук. У 22 часа командант Ужичке војске извештава команданта Шумадиске дивиз. II. позива, да је један Србин учитељ, који је војник у 79. пуку пребегао на нашу страну и предао се трупама на Пакленику, изјавио, да су Аустријанци намеравали извршити данас (16. октобра) испад од Мислова на фронт Шумадиске дивиз. II. поз., али је овај напад одложен и авизиран трупама за 17. октобар. Поводом овога командант Ужичке војске наређује:
1. Да се положаји имају одсудно бранити;
2. Да се буде на опрези и да се у току ноћи 16./17. окт. изврши прикупљање снаге, како би се напад не само одбио, но у згодном тренутку могло прећи и у контра напад. Команданти пукова да имају у близини своје резерве, ради изјаве надмоћности;
3. Да команданти буду што активнији. Командант, који не буде нападнут јачом или равном снагом, не сме остати пасиван, већ одмах потребном снагом и бочним дејством да потпомогне суседног команданта;
4. Део пољске артилерије из позадине према муницији привести ближе, ради стављања просторије северно од Бабјака под што јачу ватру.
У 11.30 часова командант Шумадиске дивиз. II. позива наређује команданту 11. и 12. пука, који су у првој линији а команданту 10. пука, који је у резерви са главном снагом на Зечици ово: Није искључена могућност да ће непријатељ 17. ов. месеца предузети напад. Положаји се имају одсудно бранити до последњег човека. Непријатељ се има одбити и достојно казнити. Суседне трупе да се узајамно помажу, а нарочито оне које не буду јако нападнуте да притичу у помоћ оној која је јаче нападнута. У току ноћи бити на јачој опрези.
На фронту Лимског одреда није било ничега важног.
17. октобра. На фронту Ужичке бригаде није било ничега важног.
На фронту Шумадиске дивиз. II. позива дан је прошао без значајних догађаја. У 16.30 часова непријатељ је избацио 40 артилериских зрна са Тисова брда на међупростор Бабјак – к. 1254. Заробљено је 6 војника из 22. и 79. пука. По њиховом исказу Аустријанци чекају појачање још од 2 бригаде, па да пређу у напад. Чули су од официра, да имају задатак, да Србе што пре пребаце преко границе. На фронту Лимског одреда није било ничега важног.
По до сад прикупљеним податцима распоред непријатељске војске према нашој Ужичкој војсци је овакав: према Шумадиској дивизији II. позива непријатељ држи фронт: Китак – Вишевина – Маковиште – Тисово брдо – Гусињац у оваквој јачини:
а) Према Виговој гори: 4 батаљона и 3 брдска топа;
б) Према Бабјаку на утврђеном Тисовом брду 1 батаљон, а код Мислова резерва од 3 батаљона;
в) Према Вратару: 1 чета на Гусињцу а код Мандре резерва од 1 батаљона.
Према Лимском одреду непријатељ држи фронт: ј. з. падина Копите – Алибегово брдо – с. Грлаћи – Плочник. Јачина: 5 батаљона, 3 брдске хаубице и неколико брдских топова. Резерва око 6 – 8 батаљона око Кошутице и Жљебова. По исказу једног заробљеника стигла је 5. брдска бригада у хан Пијесак.
Распоред Ужичке војске
Шумадиска дивиз. II. поз. држи фронт: Вигова гора – Бабјак – Ново брдо – Вратар са предњом тачком Точионик. Леви одсек: Вигова гора – Бабјак држе 4 батаљона; десни одсек: Ново брдо – Вратар држе 6 батаљона. Резерва подељена у две групе: за леви одсек на Растику 2 батаљона; за десни одсек на Зелићу 3 батаљона.
Лимски одред држи фронт: Сенковић – Паклинак. Леви одсек на положају код Сенковића: 4. и 5. кадровски пук (4 батаљона); десни одсек на положају код Паклинака: 2. прекобројни пук III. позива и Ибарски обвезнички пук (4 батаљона). Пред десним одсеком држе се и предње тачке: Ступе и Китак са по једном четом; пред левим одсеком држи се предња тачка Побратци са 2 чете граничара. Резерва: 1 батаљон 2. прекобројног пука III. позива на Великом Кому (941).
Сви положаји на којима се налазе трупе Шумадиске дивизије II. позива и Лимског одреда утврђени су, а тако исто и прихватни положај за Шумадиску дивиз. II. позива: Јунац – Зечица – Орљевац. Сем тога код Старог брода на Дрини има 5 чета III. позива са 2 Дебанжова и 2 Крупова пољска топа, где је утврђен положај: Градина – Илијак – Панос на десној обали, а на левој обали се утврђује линија: Пасторак – Златарица (к. 1148) – Пољаница (978). Испред Вишеграда на левој обали утврђен је хан на брду (1284). Утврђивање је предузето код хана Лијеске и биће завршено за 2 дана. На Дрини код Вишеграда има само поправљен камени мост, јер су дрвени мостови на ногарачима порушени за време надоласка Дрине. Спремају се форсирано нови сплавови. Очекује се упућени мостовни трен и кад стигне, подићиће се код Вишеграда и 1 понтонски мост.
Црногорска санџачка војска држи фронт: Читлуци (1034) – Кула (927) – Витањ (1067) – Марково брдо (1042) – Шиљава глава (1222) – Вијенац (1025) – с. Доња Прача у долини р. Праче. На одсеку: Читлуци – Витањ има 9 батаљона, 8 пољских и 2 брдска топа; на одсеку: Витањ – Шиљава глава – Прача има 2 батаљона и 6 топова. Резерва око с. Обртића на путу Кула – Рогатица: 4 батаљона. Батаљони су јачине највише 500 људи. Положаји су утврђени. Веза са Лимским одредом одржава се код Сенковића, а постоји и телефонска веза. Непријатељ држи положаје источно од Сарајева: Кобиља глава (1215) – Требевић (1629) – Градиште (1088) – М. и В. Глог (1277 и 1405). Према исказу избеглих Срба, непријатељ припрема напад од Сарајева ка Рогатици.