Операције аустриске војске
Операције V. армије
Успех VI. армије, на фронту Гучево – Борања – Јагодња – Соколска планина, осетио се овог дана и код V. армије у Мачви.
Дејство 8. корпуса
Пред фронтом 8. корпуса Срби су напустили истакнуте положаје и повукли се на положаје у подножју Цер планине. Српска артилерија трошила је муницију не штедећи тако да је необично отежавала наступање 21. ландверске дивизије и левог крила 9. пешад. дивизије, које су овог дана напредовале само за 1 км. Многобројни погинули српски војници, посведочили су и тешке губитке Срба.
Дејство Комбинованог корпуса
104. ландштурмска бригада Комбинованог корпуса напредовала је постепено ка српским положајима код Јевремовца, док је међутим напад 29. пешад. дивизије овог корпуса пропао, због појачаног дејства српске артилерије, нарочито већих калибара.
Операције VI. армије
Ова армија успела је да заузме и последњи утврђени српски положај, и да овог дана предузме гоњење српских трупа, које су биле у потпуном повлачењу.
Овог дана у 5.30 часова трупе 48. дивизије 15. корпуса успеле су да заузму тако упорно брањени вис Костајник. Делови ове дивизије заједно са 40. хонведском дивизијом истог корпуса, протерали су српска одељења са Столица и Вел. Бобије, где су покушала да се задрже у циљу заштите повлачења осталих српских трупа. Овом је приликом заплењено 4 топа.
Лево крило 13. корпуса (36. дивизија) протерало је српске трупе са висова источно од р. Штире и надирало је једним делом од Лознице ка Љешници, коју су Срби већ били напустили. У 13 часова заузете су и последње српске отпорне тачке западно од пута Крупањ – Лозница, а у вече трупе 13. и 15. корпуса стигле су на висове источно од овог пута. Овом приликом заплењена су 3 топа, од којих је један градски.
Комбинована дивизија 16. корпуса предузела је напад левим крилом (ђенералмајор Габријел) од Шанца на вис Кулине (на северној страни Соколске планине). У исто време 6. брдска бригада са 2 батаљона 109. ландштурмске бригаде нападала је на Ждрела, а остала 3 батаљона 109. ландштурмске бригаде успела су да заузму Карачицу и тежила да заузму упорно брањени Велеш. До 15 часова све ове борбе Комбиноване дивизије завршене су успешно.
50. дивизија, која је наступала северно од пута Љубовија – Пецка, гонећи Србе, који су се хитно повлачили, достигла је својом левом колоном (16. брдска бригада) до Петковог брда западно од Рожња. 3. брд. бригада ове дивизије борила се са великим губитцима до 11 часова у циљу заузећа виса Дуго (824), који је био утврђен у три линије. Срби су се очајно бранили, употребљујући обично ручне бомбе (један специјалитет школе Танкосића), али су најзад протерани до најближих наредних висова.
18. дивизија наступала је јужно од пута Љубовија – Пецка, чија је 13. брд. бригада, по заузећу Немић камена, добила потребан простор за развој 8. брдске бригаде као леве а 5. брд. бригаде као десне колоне. Срби су држали Орловичку планину (вис Павишина и Висибаба).
Самостална 4. брдска бригада у свом наступању западно од пута Рогачица – Дебело брдо ка главном гребену, наишла је испред Запоља на напуштене српске стрељачке заклоне. На главном гребену пак, Срби су давали одличан отпор тако, да су батаљони 52. и 69. пеш. пука са тешком муком успели да заузму кршевито седло између висова Запоље и Руста. Српска појачања, која су хитала од Рогачице у помоћ, покушала су напад на десни бок 4. брдске бригаде, али је 37. ландверски пук похитао њима у сусрет гребеном од Запоља и осујетио им ову намеру. Отпор Срба показао је, да ће 4. брдска бригада тешко успети да дође до пута Рогачица – Дебело брдо – Ваљево. Међутим, брзо кретање овим путом било је врло важно за 4. брдску бригаду, обзиром на прилике које су настале у овом међувремену.
8. новембра понова је наступило рђаво време, а догађаји овог дана тачно су потврдили исказе српских заробљеника, да је српска Врховна команда још у очи овог дана наредила опште одступање, тобож, према Аранђеловцу. Према овоме јасно је било, да треба гонити Србе тако, да не добију времена за опорављење, после претрпљених тешких пораза. По извештајима, тобож, из веродостојних извора, Срби су до сада изгубили око 30.000 војника које погинулих, које тешко рањених и немају више од 80.000 људи способних за борбу.
Операције српске војске
Операције I. армије
Ноћ 7./8. новембра на фронту ове армије прошла је на миру. Армија је преноћила на линији: Примет – Мишаковац – Милутинов гроб – Бранковац – Ждрело – Корачица – Дуго – Павишина – Торничке бобије. 8. новембра отпочето је повлачење на нову линију на основи заповести команданта I. армије ОБр. 2573 која је ниже изложена, тако:
Моравска дивизија II. позива отпочела је повлачење у 10 часова и повукла се неузнемиравано од непријатеља на линију: Кулиште – Остењак – кота 495, где је и заноћила 8./9. новембра.
Дунавска дивизија I. позива под притиском јаке непријатељске снаге повукла се и заноћила 8./9. новембра на линији: Кулине – Милетина – Петково брдо – Сенокос.
Дунавска дивизија II. позива. Љубовиђски одред, који је ушао у састав ове дивизије, водио је у току овог дана упорну борбу на вису Дуго. Дивизија је заноћила 8./9. новембра на линији: Сенокос – Павишина – Торничке бобије.
У 1.50 часова 8. новембра, добивено је наређење Врховне команде ОБр. 6026 ове садржине: „Због новостворене ситуације на војишту наређено је команданту III. армије повлачење на линију: Кумовац планина – Попов Парлог – Јаребичка црква – Мајдан – Гробље – до Аранђеловог гроба. Учините јачу везу са левим крилом III. армије“.
Заповест команданта I. армије ОБр. 2573 (одаслата у 4.30 час.)
Команданту Дунавске дивизије I. позива, команданту Дунавске и Моравске дивизије II. позива
„Због новостворене ситуације на војишту, Врховна команда са ОБр. 6026 од 8. т. м. наредила је команданту III. армије повлачење на линију: Кумовац планина – Попов Парлог – Јаребичка црква и даље на југ преко Мајдана и Гробља до Аранђеловог гроба. III. армија отпочеће повлачење још ноћас, наређујем:
Да се Моравска дивизија II. позива у смислу мог наређења ОБр. 2541 од 7. тм. повуче једновремено са Дринском дивизијом I. позива но тако, да се стара да не оголи њено лево крило пре времена. Како при повлачењу тако и доцније одржавати средством патрола јачу везу са левим крилом III. армије. Положај утврдити и спремити за одбрану одржавајући тесну везу са Дунавском дивизијом I. позива на Мрамору.
Командант Дунавске дивизије I. позива својим десним крилом на Милутиновом гробу штитиће ово повлачење Моравске дивизије II. позива, а кад она стигне на свој положај Остењак – 495 тада ће командант Дунавске дивизије I. позива своје десно крило повући на Мрамор (к. 573) и утврдити га за одбрану. О пријему наређења и о извршењу одговорити“.
У 14.30 часова добивена је директива Врховне команде ОБр. 6049, која је ниже изнета. На основи ове директиве командант I. армије издаје своју заповест у овоме:
Заповест команданта I. армије ОБр. 2592 (одаслата у 16.45 час.)
Команданту Дунавске дивизије I. позива, команданту Дунавске и Моравске дивизије II. позива
„На случај да будемо приморани на повлачење са досадашње линије, а према наређењу Врховне команде ОБр. 6049 од 8. новембра, има се поступити овако:
I. армија повућиће се на линију Солдатовића конаци – Петрина стена – Петково брдо – Дуго – Прослоп – Баре, ради упорне одбране, обезбеђујући у исто време и правац Пецка – Ваљево. Ову линију добро утврдити и на Соколској планини створити што јачи крилни наслон за армију а поглавито јак ослонац за маневровање у потребним правцима. Наша III. армија повућиће се на линију Косанин град (к. 706) – Влашић – Стража (к. 424) – Завлака – Баштавско брдо, ради упорне одбране. Наша II. армија на случај да буде принуђена на повлачење са садашње линије повућиће десно крило на десну обалу реке Добраве са наслоном на Цер преко Слатине. Према предњем наређујем, да на случај принудног повлачења:
1. Моравска дивизија II. позива дође на положај Солдатовића конаци – Дренов Кик – Главица закључно.
2. Дунавска дивизија I. позива заузме положај Петрина стена (к. 332) – Петково брдо – Мали Рожањ – Дуго – Голо брдо (к. 668) закључно.
3. Да Дунавска дивизија II. позива заузме: Кик (к. 842) – Бобије – Прослоп – Баре (к. 983).
4. Заузете линије утврдити и најодсудније бранити.
5. Комуникациска линија за све трупе ове армије је Пецка – Ваљево.
6. Војишно слагалиште у Ставама.
7. Штаб армије у Пецкој.
8. О пријему ове заповести одмах одговорити“.
У 22.50 часова добивен је извештај команданта III. армије, да се армија повукла на линију: Кумовац – Попов Парлог – Богићевића кулине – Јаребичка црква – Пушкаревац – Мајдан – к. 411 – к. 442 – Аранђелов гроб.
На осталим фронтовима наше војске у току овог дана није било ничега значајног.
Ситуација
У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта I. армије
ОБр. 2577
(у 8.30 часова)
„Појавом јаче непријатељске снаге правцем од Љубовије (моје извешће под јучерашњим ОБр. 2571), сем снаге, која снажно напада правцем са запада и југозапада, положај I. армије на линији: Остењак – Мрамор (573) – Кулине – Ждрело (764) – Велеш (855) – Бобије (749) – М. Рожањ (983) – Прослоп – Баре (983), постао је врло незгодан, јер не само што је сувише развучен (око 30 км.), него је потпуно обухваћен полукружно и одступница му је, преко Става, у продужењу левог крила. Сем предњега, овај је положај планинског карактера са врло стрмим падинама, највећим делом обрастао густом буковом, а местимице и растовом шумом са врло рђавим путовима како за саобраћај са позадином тако и за саобраћај по унутрашњости положаја. Сад пак, кад се понова погорша време, што ће неминовно ускоро наступити у ово позно јесење доба, саобраћај ће бити отежан до немогућности, к њему ће још више допринети изнуреност стоке, која се већ у знатној мери почела осећати. Поред свега предњег, наш се војник нерадо бори у шуми кад није непосредно пред очима и у руци старешина, у чему је наш непријатељ у том погледу надмоћнији од нас.
Узев у обзир све ове околности, ја налазим, да I. армија не би требало да остане да прими одсудан непријатељски удар на овом садањем свом положају, јер у случају неуспеха растројила би се и не би била у стању да извуче и спасе своју артилерију, нити да заузме као што треба какав погоднији положај на својој комуникацији за успешну одбрану. С обзиром на све ово, моје је учтиво мишљење: да се на садањем положају I. армије оставе само заштитнички делови са врло мало артилерије на појединим важним тачкама, а армија да се благовремено повуче на положај североисточно од Пецке, на линију: Биљевина (335) – Јаловик (521) – Ива (674) – Копиловић (783) – Дренаићски вис (974), да тај положај утврди и спреми благовремено за упорну одбрану, са другом позадњом линијом за десно крило: Бадњине (517) – Дебели цер – Дубени камен – Јолина Бреза (500).
На овај начин, не само што би армија била знатно прикупљенија на овако прегледном и знатно краћем положају (око 12 км.), него би се и војници боље држали у руци старешина, чиме би се одузела непријатељу надмоћност у погледу бољег борења у шуми; избегла би се опасност губитка артилерије, на случај неуспешне одбране; избегле би се и све незгоде планинског земљишта и оставиле непријатељу, да се он бори са њима; знатно би се скратила комуникација за снабдевање и стока би се поштедила и опоравила; а, што је не мање важно, на случај успешне одбране, преласком у напад, могао би се непријатељу приредити пораз. У колико овај нови положај I. армије не би био у згодном односу према положају, који сада заузима III. армија (Мајдан к. 412 – Гробље – Аранђелов гроб), скромног сам мишљења да исти разлози и њој диктују, да се благовремено повуче на неки положај десно, у висини и ближе овом новом положају I. армије.
Молим Врховну команду, да изволи овај мој предлог сматрати као врло важан и хитан и по њему донети одмах одлуку, да код мене не би било колебања и како не би било све доцкан после. У сваком случају моја је намера да одмах преместим армиски штаб из Пецке у Ставе и да на тај начин благовремено наставим и очувам телефонску и телеграфску везу са дивизијама, како доцније, на случај принудног одступања и дивизија и армиског штаба, са садањих места њихових, не би наступио прекид и пометња“.
ОБр. 2583
(у 10.45 часова)
„Дунавска дивизија I. позива јавља у 9.50 часова: 8. пук II. позива на Милутиновом гробу, ноћ је прошла мирно. 9. пук I. позива на Бранковцу, непријатељ је напао на целом фронту; после борбе од 1 ½ сата одбивен је са губитцима. 8. пук I. позива: Ждрело – Велеш; ноћ је прошла на миру. Непријатељ је напустио Чермановића гај; наши су га заузели. Непријатељ са 1 батаљоном отишао је уз р. Узовницу. 4. прекобројни пук: Кулине – к. 813, ноћ је прошла на миру“.
ОБр. 2585
(у 11.35 часова)
„Према извештају команданта Љубовиђског одреда, а сад команданта Дунавске дивизије II. позива, који сам добио данас у 10.20 часова непријатељ је у току ноћи 7./8. новембра и до данас пребацио на десну обалу Дрине између Грачанице и Узовнице и према левом одсеку Љубовиђског одреда укупно око 17 батаљона. Непријатељ има низводно од Љубовије два понтонска моста“.
ОБр. 2588
(у 14.55 часова)
„Дунавска дивизија I. позива у 20.30 часова јавља: Ађутант 8. пука I. поз. телефоном јавља, да је непријатељ напао на овај пук с тим да избије на Велеш, где су два батаљона 8. пука.
Постењском реком види се нека непријатељска колона. 9. пук који је на Бранковцу постепено се повлачи на Кулине. Непријатељ узастопце иде за њим. Сад сам упутио 1 батаљон на Милетину, а хаубички вод на Рожањ. Батерија (9.) упућена синоћ на Милетине, упућена је такође на Рожањ. Борба се води на уском фронту: Бранковац – Ждрело – Велеш. О батаљону који је био на Чермановића гају још командант пука нема изнештаја. Јака магла, оријентисање је тешко. Дунавској дивизији I. позива наредио сам, да парира непријатељску колону, која се појавила у Постењској реци“.
Од команданта Ужичке бригаде
ОБр. 583
(у 6 часова)
„Батаљон Рогачичког одреда, који се одупирао непријатељу од Стрмова, повукао се на Запоље. Чета од Трубала повукла се на Шарампов. По заузећу Трубала непријатељ у 23.30 часова креће у напред на Ждрело, где се водила упорна борба данас до 2 часа. Непријатељ је заузео Ждрело, наши су се повукли на Биљег. Наређено је да Рогачички одред под заклоном мрака пређе на линију: Шарампов – Црвена стена – Запоље. Две чете остављене су на Дрини код Биљега и Товарнице за осигурање бока Бај. баштинског одсека. У повлачењу, кад буду приморане, да се хватају Звезде“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2463
(у 22.55 часова)
„У току ноћи и дана трупе су се неузнемиравано повукле на своје нове положаје. Јединице из блиског додира са непријатељем нису се још потпуно повукле и прикупиле. Већина пукова је врло слабог бројног стања, а неки од њих сасвим неупотребљиви за теже задатке. Моравска дивизија II. позива повукла се на десну обалу р. Ликодре, због чега је лево крило армије остало доста изложено. На својим положајима армија је овако распоређена:
Тимочка дивизија II. позива на Кумовцу.
Дринска дивизија II. позива на фронту: Попов Парлог – Божино – Богићевића кулине.
Комбинована дивизија на фронту: Гробље – Јаребичка црква – Пушкаревац – Мајдан.
Дринска дивизија I. позива на фронту: к. 412 – к. 442 – Аранђелов гроб.
О непријатељу се дознало: око 8 часова прешао је р. Штиру; око 9 часова предњи делови били су близу к. 356. Између 10 и 11 часова у 3 реда стрељачких стројева спуштао се ка Крсту опрезно, тако да су патроле избиле око 14.30 часова на Грнчарско гробље и на Крупањски друм. Око 15 часова вод пешадије видео се на Кленовцу. Један коњаник из Дринске дивизије јавља, да непријатељ у колонама иде од Клупачког луга за Руњане. Командир ескадрона Комбиноване дивизије јавља: у 15.30 часова 1 непријатељски батаљон развија се на Крсту; у 16 часова био је на Крсту 1 пук чије крилне чете наступају ка Јаребицама. Према Дринској дивизији II. позива није показивао никакву активност. Од Дринске I. и Тимочке II. позива нису стигли извештаји“.
Директива Врховне команде обр. 6049
Команданту I., II. и III. армије
„На случај да будемо приморани на повлачење са досадање линије, онда поступити овако:
1. I. армија повућиће се на линију: Солдатовића конаци – Петрина стена – Петково брдо – Дуго – Прослоп Баре, ради упорне одбране, обезбеђујући у исто време и правац: Пецка – Ваљево. Ову линију добро утврдити и на Соколској планини створити што јачи крилни наслон за армију, а особито јак ослонац за маневровање у потребним правцима.
Комуникациска линија је: Пецка – Ваљево; војишно слагалиште биће у Ставе.
2. III. армија повућиће се на линију: Косанин град (к. 706) – Влашић (Стража, кота 424) -Завлака – Баштавско брдо, ради упорне одбране, обезбеђујући у исто време правац: Осечина – Ваљево.
Тимочку дивизију II. позива зауставити на Косанином граду. Ову групу Цера утврдити што боље и потпуније тако, да она образује јаку препону с фронта и поуздан наслон III. и II. армије. Чим Тимочка дивизија заузме Косанин град, улази у састав II. армије.
Групу Влашић (Стража, к. 424) утврдити што боље и потпуније тако, да она може послужити као врло јак наслон армији у ширем смислу.
Комуникациска линија биће: Осечина – Ваљево; војишно слагалиште биће у Каменици.
3. II. армија држи садању линију. На случај да буде принуђена на повлачење, десно крило повући на десну обалу р. Добраве са наслоном на Цер преко Слатине.
Комуникациска линија биће: В. Бошњак – Коцељево – Ваљево и Бањани – Уб – Лазаревац; војишно слагалиште биће у Коцељеву.
4. Штаб Врховне команде: Ваљево. О пријему овог наређења известите“.