V. део. – Офанзива аустриске војске на средњој и доњој Дрини и решавајућа фаза битке на њој
После одступања српске Ужичке војске и црногорских трупа из југоисточног дела Босне на горњи ток Дрине, настала је решавајућа фаза битке коју ћемо овде изложити.
Одлука аустриске Врховне команде
Због потребе бар кратког одмора трупа, које су оперисале у југоисточном делу Босне, а и због потребе да се понова концентрише главна снага VI. армије на средњем току Дрине, Врховни командант Балканске војске Ф. Ц. М. Поћорек, одложио је почетак офанзиве ове армије за 6. новембар. Ово одлагање офанзиве било је једно тешко искушење. Србима, очигледно изнуреним дуготрајним борбама у претходним фазама битке на Дрини, није требало дати времена, да их њихови савезници снабду не само са оружјем и муницијом, већ и појачањима у својим трупама, јер би тада потпуно били унуштени плодови досадашњих тешких и дуготрајних напора аустриске војске.
Француска и Енглеска, преко неутралне Грчке, а Русија Дунавом од Рени подржавале су до сад отпор Срба, дотурујући им обилно топове, муницију и жито. У овом времену, пак, стално су добивани извештаји да се на Дунаву код Рени налази 35.000 руских трупа, спремних за транспортовање Дунавом у помоћ Србима. Даље се чуло, да су 20.000 добровољаца преко Грчке стигли у Битољ, где ће се снабдети руским пушкама и муницијом и примити на себе осигурање Јужне Србије, а тиме ослободити српске редовне трупе које се тамо налазе, за употребу на фронту према Аустрији.
Обзиром на све ове околности, Врховни командант Балканске војске наређује команданту V. армије, да учини све напоре, те да у Мачви постигне успех, пре почетка офанзиве VI. армије на средњој Дрини, како би могао издвојити потребне резерве за сузбијање нових српских покушаја у Срему и Банату, о чему су се већ ширили гласови. Прикупљање превозних средстава и мостовног материјала код Скеле према Купинову потврђивало је вести о припремама Срба за поновни упад у Срем. Због овога, ноћу 22./23. октобра, монитор „Темеш“ у пратњи једног патролног чамца упућен је низ Саву ка Скели, у циљу уништења српског мостовног материјала. Свршивши успешно овај задатак и враћајући се узводно, „Темеш“ је, ниже Шапца према с. Грабовцу, наишао на једну српску мину и потонуо. Већи део посаде спашен је.
Операције аустриске војске
Операције V. армије
У духу наређења Врховне команде Балканске војске, командант V. армије радио је неуморно и трајно на појачавању дејства артилериске ватре на свом фронту, на уклањању препречних средстава и приближавању српским утврђеним положајима у Мачви. Срби су се старали, да ове радове што више омету својим против нападима. Нарочито су нападали од Раденковића на 71. пешад. бригаду, која се под командом ђенералмајора Салиса примицала Равњу.
Рано у јутру 24. октобра, после јаке артилериске припреме, у којој је учествовао и монитор „Марош“ и више „земљаних мерзера“, 37. пешад. пук 71. пешад. бригаде предузима јуриш. Без обзира на препреке од жице, пук је успео да заузме два српска положаја, који су били један за другим, запленивши 4 митраљеза и 600 пушака и заробивши више војника. Пук се утврдио непосредно пред улазом у с. Равње. Неколико против напада, које су Срби предузели ноћу 24./25. октобра, одбивено је.
25. октобра није било ничега значајног на фронту ове армије.
26. октобра, 71. пешад. бригада, – потпомогнута мониторима: „Марош“ и „Кереш“ и појачана прошлог дана са 102. пешад. пуком и 2. батаљоном 28. пешад. пука и 23. ловачким батаљоном, – извршила је један јачи напад на Раденковић и Равње претрпевши знатне губитке, а не постигавши никакав успех.
27. октобра, напади 71. пешад. бригаде на Раденковић и Равње, стално су потпомагани демонстративним нападима од стране трупа 8. корпуса, против српског положаја на друму: Црна Бара – Равње. Овог дана рано у јутру ови демонстративни напади донели су један потпуно неочекивани успех. Благодарећи одличном дејству артилерије, Србима је потпуно онемогућено било осматрање предтерена. У овом времену 11. и 73. пешад. пук из 9. пешад. дивизије, предузимају један енергичан напад на десно крило српског положаја северно од Васиљевићеве колибе и успевају да продру у сам утврђени положај. Овом нападу придружило се и десно крило 21. ландверске дивизије и успело је да заузме суседни део насипа до Омеровог чардака. Ову прилику одмах је искористио 37. пешад. пук 71. бригаде и успео до подне овог дана да заузме село Равње, добивши на тај начин везу са левим крилом 8. корпуса (21. дивизијом). Једновремено са овим, појачана 71. бригада предузима напад и на село Раденковић, али без успеха. Остале трупе Комбинованог корпуса, такође су овог дана лагано наступале, задобијајући по мало терена испред српских положаја на линији: Глушци – Метковић – Табановић.
Овај дан, донео је, може се рећи, одличан успех. Трупе 8. корпуса заробиле су 2 официра и око 500 војника; запљениле су 4 топа, 8 митраљеза и више материјала. Трупе Комбинованог корпуса заробиле су 3 рањена официра, 420 здравих и 108 рањених војника. Сем тога на бојишту је остало око 800 погинулих Срба.