Операције српске војске
Операције II. армије
24. октобра. Непријатељ је рано у јутру напао на Равањски одред; долазећи од Засавице заузео је утврђени „Преки пут“ између отоке Засавице и Саве и потиснуо наше трупе са овог пута ка селу Равњу. Због прекида телефонске везе између команданта овог одреда и команданта Моравске дивизије I. позива, право стање код Равња није се тачно знало све до пред мрак. Вођени су телефонски разговори између команданта II. армије и команданта Моравске дивизије I. позива о овом изненадном неуспеху. Командант армије наређује телефоном команданту дивизије, да предузме све мере, да се изгубљени положај поврати. Командант дивизије одговара: „Да је са своје стране предузео све мере и издао потребна наређења, али да из Парашничког одреда не може одвојити никакву помоћ, пошто непријатељ напада и на десно крило овог одреда“.
У 20.15 часова командант Моравске дивизије I. позива шаље команданту II. армије извештај ОБр. 1336 писан у 19.10 часова ове садржине: „Код Равањског одреда непријатељ је заузео Преки пут. Равањски одред прикупио се на положају на североисточној ивици села Равња, где очекује чету из Раденковића и четнички одред из Богатића. Пошто се ово прикупи, командант је намеран, да под заклоном ноћи према ситуацији изврши против напад и Преки пут понова заузме. Код Парашничког одреда непријатељска јака пешадиска и артилериска ватра постепено се утишала после одбивеног напада на десно крило“.
Међутим у овом времену, а пре добивеног овог извештаја, командант II. армије послао је команданту Моравске дивизије I. позива наређење ОБр. 2703 ове садржине: „У вези нашег разговора на телефону а поводом напуштања положаја „Преки пут“ изволеће командант наредити:
1. Да се смени досадањи командант одсека, ако има кривице до њега а да се постави други сигурнији и поузданији; и
2. Да се са Равањским одредом и појачањима: из Раденковића, четничким одредом и другим, које би командант могао да одвоји, покуша да поврати „Преки пут“, а ако се то не буде могло извршити, онда да се брани село Равње по цену губитка целог одреда“.
Командант Моравске дивизије I. позива шаље тек у 23 часа тачнији извештај о стању Равањског одреда под ОБр. 1339:
„Командант Парашничког одреда јавља: „Командант Равањског одреда послао ми је овај извештај: Непријатељ је данас напао у 3.15 часова на наше положаје „Преки пут“ са јачином једног батаљона и једним у резерви. Противник се је помоћу својих саобраћајница груписао на своје лево и десно крило, која су удаљена од наших: десно 50 метара а лево 80 метара. Пред почетак напада противник је дејствовао хаубичком батеријом на позадину положаја Преког пута. Пред свој покрет непријатељ је бацао из својих ровова бомбе у наше ровове, које су својим димом заклониле прегледност положаја. После неколико избачених метака артилериских, светлећих зрна и бачених бомби под заклоном дима, излетеле су са крила противничких смакнуте чете и изненада извршиле јуриш на наше ровове и први редови одбачени су бајонетом, али је маса надвладала и крила се повукла а за њима и средина. Непријатељ је одмах посео наше ровове и одмах избацио предње делове, који су се укопавали. Резерва је прихватила предње делове, који су се повлачили у нереду и предузела је контра напад; противничка прва одељења, која су се истакла, вратила назад тако, да се сада непријатељ налази на положају Преки пут, а са предњим деловима на 200 – 300 метара испред чета. За све време дејствовала је непријатељска артилерија рафалима са Забрана, Пановаче, Кљештевице и Босута тако, да је јако морално утицало на наше трупе.
Наш стрељачки строј налази се наслоњен левим крилом на Саву а десним на Засавицу, испред села на 5 – 600 метара. Положај је утврђен провизорно. Наредио сам одмах, да се ровови подубе и у току ноћи наместе надстрешнице. Овог часа упутио сам у први борбени ред чету, која је дошла као помоћ из Раденковића. Борба се продужава и даље. Губитака има“.
На осталом делу фронта ове армије у току овог дана није било ничега значајнијег.
25. октобра. У току целе ноћи 24./25. октобра, непријатељ је са Пусте Кљештевице, Забрана, Пановаче и од Засавице, обасипао јаком артилериском ватром простор испред „Преког пута“ према Равањском одреду, због чега командант овог одреда није ни предузимао предвиђени ноћни напад на Преки пут, већ је утврђивао нову линију одбране и ивицу с. Равње. Тако исто, у току ове ноћи непријатељ је повремено дејствовао јаком артилериском ватром против Парашничког одреда.
На осталом делу фронта ове армије у току ноћи 24./25. октобра, као и у току дана 25. октобра сем уобичајене чарке на предстражама и повремене артилериске ватре није било ничега значајнијег.
26. октобра. На фронту Равањског одреда непријатељ је продужио преко ноћи 25./26. октобра и у току дана 26. октобра снажну артилериску ватру према селу Равњу, а и пешадиска ватра целог дана није престајала. Најјача пешадиска и артилериска ватра против села Равње била је између 15 и 16 часова, кад је непријатељ предузео напад на Равње, али је нашом јаком ватром одбивен.
На фронту Северног одреда непријатељ је такође јаком артилериском ватром припремао напад од с. Ноћаја ка с. Раденковић. У 16.15 часова ватра је била најјача, а тада је отпочео и пешадиски напад. Непријатељ је дочекан снажном пешадиском и митраљеском ватром из наших ровова, као и артилериском ватром од с. Раденковића и Глушаца. Одбивени непријатељ потпуно је покрио поље својим лешевима.
На осталом делу фронта ове армије није било ничега значајнијег, сем што је непријатељ јаком артилериском ватром дејствовао против Парашничког одреда, што је свакако било у вези са непријатељским нападима на с. Раденковић и Равње. Интересантан је извештај команданта Парашничког одреда кога је командант Моравске дивизије I. позива под ОБр. 1383 овог дана у 23 часа послао команданту II. армије у овоме: „По извештају команданта артилерије и команданата одсека непријатељска артилерија, у току ноћи 25./26. октобра и у току 26. октобра до 18 часова, избацила је у правцу наших положаја по групама овај број зрна:
I. пољска група: од Шанчина дејствовала је у правцу десног крила и центра Парашничког одсека, који је масом својих зрна пребацивала; испалила је 660 зрна.
II. пољска група: испред центра Парашничког одсека, дејствовала је у правцу центра и левог крила овога одсека и на 6. батерију (аустриску) испалила 520 метака.
III. хаубнчка група: од коте 83 дејствовала је у правцу десног крила десног одсека и левог крила Парашничког одсека и избацила 400 зрна.
IV. пољска група: од Шиба на левој обали Дрине дејствовала је у правцу центра и десног крила десног одсека, левог крила Парашничког одсека и у правцу северне ивице села; избацила је 580 зрна.
V. хаубичка група: од Босута дејствовала је у правцу десног крила и центра Парашничког одсека, затим на 6. батерију (аустриску) и између ове и другог вода 2. батерије; испалила је 460 зрна.
VI. пољска група: према левом крилу Парашничког одсека, дејствовала је у правцу центра и левог крила Парашничког одсека и десног крила десног одсека; испалила је 560 метака.
VII. пољска група: батерија бр. 3 од царинарнице, дејствовала је у правцу десног крила десног одсека и левог крила Парашничког одсека; испалила је 340 зрна.
VIII. пољска група: од Балатуна дејствовала је у правцу левог крила и центра десног одсека у правцу батерије на левом крилу и самога одсека; испалила је 480 зрна.
IX. хаубичка група: од Балатуна дејствовала је у правцу левог крила, центра и десног крила десног одсека; испалила је 180 зрна“.
27. октобра. Непријатељ је рано у јутру предузео снажно бомбардовање положаја Парашничког одреда и десног крила Моравске дивизије I. позива, а затим је и са пешадијом предузео снажан напад. О току ове борбе, командант Моравске дивизије I. позива стално је телефоном обавештавао команданта II. армије, а писмен извештај у коме се излаже цео ток борбе послат је команданту армије под ОБр. 1398 у 20 часова, те ћемо га ниже изнети. У 9 часова, командант Моравске дивиз. I. позива извештава команданта II. армије, да му командант Парашничког одреда јавља ово: „3. батаљон 16. пука I. позива и 1.батаљон 3. пука I. позива нагло одступају, молим команданта дивизије да нареди одступање на северну ивицу Црне баре, те да не би 14. пук I. и II. позива били одсечени“.
Командант дивизије одобрио је предлог за одступање команданту Парашничког одреда с тим, да на северној ивици Црне баре да последњи отпор.
Командант армије одобрио је поступак команданта дивизије но с тим, да се Црна бара брани најупорније. У исто време командант армије наређује, да се и Равањски одред повуче на утврђене положаје код Бановог поља и да се обрати нарочита пажња, да се непријатељу спречи пробој између Парашничког и Равањског одреда. Због овакве ситуације, командант армије у 10.45 часова шаље командантима Тимочке дивиз. I. и II. позива, Моравске и Шумадиске дивизије I. позива наређење ОБр. 2798 ове садржине:
„Због тога што је се Парашнички одред испред јаче непријатељске навале морао повући на утврђену линију код Црне баре, а због њега и Равањски одред на утврђену линију код Банова поља, наређујем: Да команданти дивизија издаду одмах потребна наређења да се њихови возови и установе, које им нису неопходно потребне за службу на садањим положајима, а који се налазе распоређени од линије: Ново село – Петковица – Добрић – Маови – Јевремовац ка противнику, повуку иза горе поменуте линије.
Командант Моравске дивизије I. позива наредиће: да се његов мостовни трен, у колико није потребан на Дрини, повуче ноћас и оде у састав мостовног трена код Бошњака.
Командант Тимочке дивизије I. позива известиће о овоме и команданта Северног одреда“.
У 12.50 часова послато је команданту Моравске дивизије I. позива наређење ОБр. 2801 ове садржине:
„Изволеће командант наредити команданту Равањског одреда, да се у случају ако буде приморан јачом непријатељском снагом на одступање из Бановог поља, повуче на северну ивицу села Совљака и Глоговца и исту поседне за одбрану. Десно би имао да ухвати везу са трупама Северног одреда код Богатића, а лево са Парашничким одредом код Црне баре“.
У 21 час командант II. армије добија од команданта Моравске дивизије I. позива извештај о току борбе код Парашнице под ОБр. 1398 у овоме:
„У допуну мојих усмених извештаја: код Парашничког одреда целе ноћи, а нарочито у зору, непријатељ је дејствовао из свих својих батерија према десном и Парашничком одсеку веома јаком плотунском ватром. Ватра је потпуно успешна и поред тога што наноси велике губитке, порушила је на целом левом крилу Парашничког одсека надстрешнице у дужини око 150 м. а на десном крилу десног одсека више од 200 м. Она је била толико јака, да се није могло прићи рововима, да би се могли спасти они, који су затрпани. Наша артилерија отвара ватру против непријатељских ровова и против непријатељ. батерија, да би колико толико ослабила дејство непријатељске артилерије, наносећи непријатељској пешадији губитке и привлачећи на себе део непријатељске ватре. Око 5.40 часова јутра непријатељ је покушао снажан напад на десно крило и центар Парашничког одсека, али, дочекан нашом јаком пешадиском, митраљеском и артилериском ватром нагло се је повукао у своје ровове. После овог неуспелог покушаја, непријатељ. артилерија је осула паклену ватру против целог фронта десног и Парашничког одсека са најјачим Дејством против левог крила Парашничког одсека и десног крила десног одсека. Ватром је просторија, на којој су наши ровови, просто преривена. Више се није могло распознавати где су били ровови, а где приближнице. Непријатељска пешадиска ватра је такође брза и јака. После овако снажне припреме, непријатељ ојачан, кренуо је се око 8 часова опет на напад, али сад према целом фронту Парашничког одсека и према десном крилу десног одсека. За појачање Парашничког одсека упутио сам у 8 часова 2 чете 2. пешад. пука I. позива са средњег одсека из одсечне резерве. Десно крило и центар Парашничког одсека одбијају напад, али лево крило Парашничког одсека (једна чета 14. пука II. позива и 1. батаљон 3. пука) а одмах затим и десно крило десног одсека (1 батаљон 16. пука) попуштају и повлаче се за 100 м. позади, где су се испред шумице зауставили и отворили јаку ватру против непријатеља. Одмах је упућен батаљон из резерве (2. батаљон 3. пука) правцем према 1. батаљону 3. пука са задатком да у садејству тог батаљона поврати изгубљене ровове, али тај батаљон још на путу се растурио и није могао да изврши контра напад.
С друге стране, непријатељ потпомогнут својом силном артилеријом нагло је надирао за батаљонима који су се повукли, те ти батаљони нису могли дати никакав јачи отпор на ивици шуме (на 100 м. источно од наших ровова), него су после кратког времена, због веома јако концентрисане непријатељске артилериске ватре и снажног надирања многобројнијег непријатеља, продужили своје одступање, чиме су потпуно одкрили бок центру и десном крилу Парашничког одсека. Због свега овога у 9 часова наређено је одступање центра и десног крила Парашничког одсека а са овим је ишло и наређење да се заломи лево крило десног одсека, померањем 1 вода 2. Тимочке и целе аустриске батерије и повлачењем Равањског одреда на Баново поље тако, да се сад имала да поседне и брани друга одбранбена линија, која иде преко Адице, па затим северном ивицом Црне баре на северозападну, северну и североисточну ивицу Бановог поља. У 12.40 часова већ су били на својим новоодређеним местима оба батаљона 16. пешад. пука и 3 батаљона 3. пука (линија: Адица – западна и северозападна ивица села Црна бара), 1 батаљон 14. пука I. позива и 1 батаљон 14. пука II. позива (северна ивица села Црне баре), Равањски одред (Баново поље), вод 2. Тимочке и аустриска батерија (северно од пута Глоговац – Црна бара, где је слово „А“ од речи „Црна“) а нису се још били прикупили: 1. батаљон 14. пука I. позива и 1. батаљон 14. пука II. позива, који су раније држали десно крило Парашничког одсека. До овог часа прикупио се цео 2. батаљон 3. пука и посео положај од Јуришића имања (утврђења) до Дрине, где држи везу са батаљоном 3. пука, који поседа Дрину од аде дела Гуске до адице. Још се нису прикупили: 1. батаљон 14. пука I. позива и 1. батаљон 16. пука I. позива.
Непријатељ се је задржао од прилике на нашим старим положајима. Пред нашом линијом утврђења постављене су мртве страже на 6 – 800 – 1000 м., а од њих стражарећа одељења, која су од непријатеља на 3 – 400 м. Губитци су знатни како у официрима, тако и у људству. Губитака у материјалу нема, сем једног демонтованог митраљеза 16. пука и једног телефонског апарата, који су остали претрпани у рову. Колико има губитака, још се не зна тачно.
Код средњег одсека у току данашњег дана била је цело време, док се борба водила, јака пешад. и митраљеска ватра, а око 11 часова и артилериска ватра из двеју батерија; изгледа по ватри, да се непријатељ и на том одсеку појачао. Код левог одсека било је такође пешадиске и артилериске ватре а нарочито између 10 и 11 часова. Командант одсека извештава, да је сигуран, да је непријатељ појачан са још једном батеријом и пешадијом, колике јачине још не може да оцени, али су ровови данас попуњени потпуно“.
У 21.15 часова, командант армије добио је од команданта Моравске дивиз. I. позива извештај ОБр. 1400 ове садржине: Командант Парашничког одреда у 19.30 часова јавља:
„Стање на целом фронту Парашничког одреда редовно је. Мир влада на целом фронту. Све су јединице прикупљене и утврђене, само се још прикупљају она 2 батаљона 14. пука, који су били у рововима на десном крилу Парашничког одсека. До сад је прикупљено нешто мање од половине од јутрошње јачине ова два батаљона. Непријатељ према нашем левом крилу задржао се у нашим рововима, у којим су били десно крило и центар нашег десног одсека, а непријатељске трупе са Парашнице задржале су се једним делом у рововима нашег десног крила и центра нашег Парашничког одсека, а једним делом у правцу села Црне баре на 1 ½ до 2 км. Наша линија одбране осигурана је тиме, што су пред целим фронтом наше одбранбене линије на 6 – 800 метара избачене мртве страже, а пред њима стражарећа одељења. У исто време послате су извиђачке патроле у правцу непријатеља.
Командант нашег одреда у Бановом пољу извештава ме, да је код њега стање потпуно мирно. Непријатељ у јачини 1 батаљона задржао се на јужној ивици села Равња. Скицу распореда целокупног Парашничког одреда и одреда код Бановог поља послаћу накнадно команданту, чим будем добио. Предузете су све мере, да се у случају покушаја новог напада од стране непријатеља исти дочека и одбије. Веза са нашим одредом код Бановог поља стално се одржава“.
Чим добијем распоред одреда одмах ћу известити“.
У 21.20 часова командант армије добија од истог команданта извештај ОБр. 1402 ове садржнне: „Командант Парашничког одреда под ОБр. 952 извештава:
„Командант 16. пука јавља да је његова патрола, која је била послата у правцу ровова где је раније био његов 3. батаљон, приметила да је 1 непријатељски батаљон, који је био раније ту прикупљен, отишао преко Парашнице у правцу Равња. У исто време командант одреда из Раденковића јавља, да је заробио 5 аустриских војника, међу којима је један поднаредник. Тај поднаредник изјавио је: да је из 79. пука и каже да су се сви пукови попунили, и да осим та два батаљона 79. пука, који су били на Преком путу, данас су се утврдили на Равње: 91., 102. и 37. пук и још два батаљона усташа“.
У 23.15 часова командант армије добија од истог команданта извештај ОБр. 1406 писан у 22.50 часова ове садржине:
„Овог часа командант Парашничког одреда доставио је овај извештај команданта Равањског одреда (од 16.30 часова):
„Према наређењу командантовом ОБр. 946 од данашњег част ми је известити команданта, да сам се са одредом повукао у Баново поље. Повлачење је извршено у потпуном. реду; од противничке ватре нисмо трпели. Противник се није до сад кретао према Бановом пољу, осим што је послао једну пешад. патролу од 30 пешака кроз Равње и левом обалом Засавице и Љубинковића забрану. Сад је добивен извештај од официрске патроле, да се у Равњу на јужној ивици села налази 1 батаљон противничке пешадије.
Везу сам ухватио са 14. пуком I. позива. Телефонску везу са Раденковићем имам. Штаб ми је за сад у центру Бановог поља. Распоред и скицу шаљем. У исто време част ми је известити команданта, да је јачина овога одреда за овај простор веома мала, да су утврђења зато ређе поседнута, и да немају везе међу собом“.
На осталим фронтовима ове армије у току овог дана није било ничега значајнијег. О свему овоме командант II. армије обавештавао је Врховну команду, а у 20.30 часова послао је де- пешу ОБр. 2811 ове садржине:
„Обзиром на то, што може наступити случај, да се армија мора да повуче на утврђене положаје на падинама Цера, а имајући у виду да су сад сеоски путови готово непроходни, због чега би било немогуће брзо повлачење живља из насељених места у позадину, потребно је: да се благовремено иселе за сад сва насељена места, која се налазе на друму Љешница – Шабац и северно од њега. Ово је у толико потребније што су сеоски путови, поред тога што су у садашње време готово непроходни толико узани, да ће свака заглављена кола изазвати нагомилавање осталих, а последица тога биће закрчавање путова, а то би онемогућило повлачење артилерије. Овај предлог подносим на основу наређења Врховне команде ОБр. 5173“.
Да би што јаче представио потребу попуне артилериске муниције, командант армије шаље Врховној команди извештај ПовАБр. 47 о стању ове муниције рачунајући на цев:
Моравска дивизија I. позива: шрапнела (мод. 907. г.) 168; граната (мод. 907. г.) 31; шрапнела (мод. 910. год.) за хаубице 42 и 20 граната.
Шумадиска дивизија I. позива: шрапнела (мод. 907. г.) 176; граната (мод. 907. г.) 3.
Тимочка дивизија I. позива: шрапнела (мод. 907. г.) 197; граната (мод. 907. г.) 44.
Тимочка дивизија II. позива: шрапнела (мод. 907. год.) 336; граната (мод. 907. год.) 20; шрапнела Крупових 259; граната Крупових 55; за аустриски топ (80 м/м.): шрапнела 405, граната 102.
Шабачки одред: шрапнела (мод. 907. г.) 186; граната (мод. 907. г.) 38; шрапнела Дебанжових (85. год.) 212; граната Дебанжових (85. год.) 67, картеча Дебанжових (85. год.) 7.
Парашнички одред: шрапнела (мод. 907. г.) 175; граната (мод. 907. г.) 12; за аустриски топ (80 м/м) шрапнела 382, граната 33.
Тешка артилерија II. армије: хаубица (мод. 97. год.): граната разорних 60; хаубица (мод. 97 год.) шрапнела 89; мерзер (мод. 97. г.) граната разорних 63; мерзер (мод. 97 год.) шрапнела 95; опсадни топ (97. год. 12 см.) граната обичних 21; опсадни топ (мод. 97. год. 12 см.) шрапнела 75; опсадни топ (мод. 97. год. 12 см.) граната разорних 38.
Магацин у В. Бошњаку: Дебанжових граната (85. год.) 20; Дебанжових шрапнела (85. год.) 204; хаубица (мод. 97. год.) шрапнела 3; мерзер (мод. 97. г.) граната разорних 60; мерзер (мод. 97. год.) шрапнела 77“.
Да би учинио и последњи покушај, да се снабдевање артилериском муницијом поправи, командант II. армије решава се и на последњи корак и шаље Врховној команди извештај ОБр. 2793 ове садржине:
„Све моје досадање представке о опасном положају због немања артилериске муниције нису имале потребног успеха, као и представке о потреби хаубичке артилерије, ма да су неке од њих биле и израз очајања, јер хаубичке батерије нисам добио, а артилериске муниције ми се слало или врло мало или никако, те је дошло до тога, да противник надмоћном артилеријом руши ровове и затрпава војнике, а ја немам муниције да му то спречим. Сад је стање овако: људство гине а ја немам да губитке попуним нити имам потребну муницију, да борбу водим и губитке умањавам. Садање стање муниције види се из мог данашњег извештаја Пов.Ар.Бр. 47.
Због оваког стања, посведневне бриге и борбе за артилериску муницију истрошиле су ме и сломиле снагу, те се осећам сасвим немоћан и неспособан да и даље командујем армијом, па молим, да се одмах разрешим ове дужности. У општем је интересу да се заменик што пре упути“.
Поводом ове депеше, настало је са начелником штаба Врховне команде преко телефона објашњење, чија је садржина у релацији II. армије изнета овако: Начелник штаба био је схватио, да сам ја тај корак био учинио због тога, што сам изгубио Парашницу, па ми је почео давати савете, да не узимам то тако страшно, јер и ако је изгубљена Парашница имамо ми још доста положаја, на којима ћемо се моћи одупирати, а не треба ни због мојих потчињених да показујем малаксалост, јер шта ће они рећи, кад ја тражим да напустим команду. Ја сам морао да обавестим начелника, да ја тај корак нисам учинио због Парашнице и да сам био принуђен да га учиним баш због мојих потчињених, који траже да им помогнем а ја не могу. Па зашто сте онда учинили овај корак? запитао је начелник. Одговорио сам му: не могу да о томе говорим преко телефона, а написао сам у депеши.
После једне паузе, начелник је наставио: па ово је страшно што сте учинили; муниције се даје колико се може, па и ови други команданти подмирују потребу са оним колико им се да, а има примера кад непријатељ стане на одступницу, па команданти ипак остају на својим местима. Ја сам одговорио: да не знам како други подмирују потребу у муницији, али ја, са овим што ми се шаље, не могу више да издржим. Друго би то било, да ми је непријатељ стао на одступницу, ја бих онда остао са својим трупама, али овде не могу због онога, што сам у депеши написао, а можда ће други моћи и умети.
Начелник је напоменуо, да нема ко други да прими команду; ето кажите ми, ко би имао? Ја сам одговорио: наћиће се, али ја више не могу. Начелник је продужио: ви чините што можете и колико можете, а нико вас не може кривити за оно што не можете. Признао сам начелнику да је све то тачно, али ја не могу тако. Сад је начелник почео узбуђено говорити: зар зато што немамо довољно муниције ми да пустимо швабу, па да нас тера да тимаримо коње и да нас злоставља (место „злоставља“ употребљена је реч, коју не могу да напишем). Ако немамо топовске муниције, ми ћемо се одупирати пушком, само да не пустимо поганог швабу. Свој говор завршио је начелник са овим: „кураж, пријатељу, кураж“! Ја сам му одговорио: „кураж ми није никад недостајала, али ми дајте средства за борбу“. Са овим је наш разговор завршен“.