Ситуација 11. – 18. октобра
На фронту Ужичке војске
Од 11. до 18. октобра на фронту ове војске није било ничега значајног. Осећало се појачавање аустриске војске и припремање за одсуднију акцију против српске Ужичке војске и црногорских трупа у југоисточном делу Босне, јер је у току овог времена предузимала делимичне нападе нарочито на Шумадиску дивизију II. позива и Лимски одред. Сви ови напади успешно су одбивани. Положаји: Сенковић – Паклинак – Вигова гора – Бабјак – Вратар, у току овог времена стално су утврђивани.
Врховна команда извештава команданта Ужичке војске, да су се 14. октобра зором кренули са Уба за Вишеград у састав Ужичке војске: Тимочки мостовни трен и друго одељење Великог мостовног трена сваки од по 14 пловних распона у укупној дужини оба одељења 160 метара. Маршрута сувим 6 дана.
Врховна команда под ОБр. 4777 од 16. октобра наређује команданту Ужичке војске ово: „Прикупити што поузданије податке и овамо што пре јавите:
1. Колика је јачина и какав састав непријатељских делова према фронту те војске?
2. Какав је садањи распоред тих делова и на коме су фронту. На коме се правцу налази главнина непријатељских делова. Која је народност преовлађивајућа код тамошњих делова и са каквим се упорством боре?
3. Да ли има и колико непријатељске војске и којега састава у Сарајеву; које положаје држе западно и јужно од Сарајева?
4. Какав је у главноме садањи распоред Шумадиске дивизије II. позива и на којем фронту. Ово исто и за Лимски одред. Је су ли положаји и у колико утврђени. Како стојите са мостовима на Дрини?
5. Које положаје држи Санџачка војска и каква је веза са Лимским одредом. Је су ли утврдили садањи њихов положај?
6. Обзиром на све околности, има ли изгледа на повољан успех, ако би Ужичка војска што скорије предузела офанзиву према Власеници и даље на север уз садејство одреда од Бајине Баште, који би се ојачао са једним активним пешадиским пуком и 1 брдском батеријом?“
Командант Ужичке војске под ОБр. 1164 од 17. октобра шаље Врховној команди овај извештај: „По досадањим исказима Срба и осталим податцима стање је овако:
1. Трупе које су учествовале у бојевима код Власенице, потом биле у наступању и сад распоређене на фронту ове војске су: 3 батаљона 22. пука, 1 батаљон 4. босанско-херц. пука; по један батаљон из 4., 5., 6., 7., 11., 16. и 19. ландверског пука; 3 батаљона 24. пука; 2 батаљона 27. ландштурмског; 4 батаљона 37.; по 1 батаљон из 45., 53., 57., 60. и 70.; по 2 батаљона из 79. и 96. и по 1 батаљон из 101. и 102. пука. Свега = 31 батаљон. Артилерија се није могла тачно да утврди, али по исказу једнога заробљеника има: 6 пољских, 3 брдске хаубице и 4 брдска топа. Ови батаљони дигнути су са Раче, Пеште, Дрине, Љубљане и Трста.
У колико је познато формирани су у 13. бригади: 3 батаљона 22. пука, 2 батаљона 79. пука, 1 батаљ. 4. босанско-херцег. пука и 2 батаљ. 27. ландштурмског = 8 батаљона и 6 топова. Од батаљона осталих пукова формирана је 8. бригада, чији се састав није могао утврдити, и 1 група као резерва ових двеју бригада, за чији се састав такође није могло тачно сазнати. 15. овог месеца за 22. пук дошло је по 80 рекрута на чету.
2. Распоред непријатељске снаге је овај: према Шумадиској дивиз. II. позива непријатељ држи фронт: превој Китак – Точионик – Маковиште – Забрежју – Тисово брдо – Гусинац – Колиба ј. з. од Игришника, са овим распоредом:
а) Према Виговој гори: 4 батаљона и 3 брдска топа;
б) Према Бабјаку утврђени положај Тисово брдо са 1 батаљоном; резерва ове групе је са 3 батаљона код Мислова;
в) Према Вратару је 1 чета код Гусинца а 1 батаљон око села Мандре.
Према Лимском одреду: Непријатељски фронт: ј. з. падина Копита, ј. и. падина Деветка -Мандре – Грлаћи – Плочник. Јачина: 5 батаљона, 3 брдске хаубице, нешто брдских топова. Као резерва око Кошутице и Жљебова су 2 пука = 6 – 8 батаљона, а код Мркаља је непознате јачине. По исказу једног заробљеника у хан Пијесак стигла је 5. бригада; у Мислову је штаб дивизије. По свему изгледа, да су 5 – 6 батаљона, који су нападали на десно крило Санџачке војске и лево крило Лимског одреда, повучени ка Сарајеву. Трупе су по народности измешане. За сада су у првој линији готово све Срби. У борби се сви упорно држе. Већи број Срба из 79. пука по групама у згодним моментима предају се.
3. У Сарајеву по ранијим извештајима за време бојева код Власенице било је у име гарнизона 5 – 6.000 људи. Изгледа да је сад то појачано, јер се појављују делови ј. и. од Сарајева, који су јуче потисли црногорске извиднице ка Јаворини. Појављују се од Романије према Мокром. Виђене су неке трупе у покрету: Калиновик – Сарајево, које сигурно долазе из Херцеговине. Према Сарајеву непријатељ држи ове положаје јужно: (карта 1 : 75.000) Вратца к. 615, Слатиште к. 746, Палеж к. 1084, Драгуља к. 1166, Требевић к. 1629. Источно: падину Требевића – Требевић – Градиште к. 1088 – Кобиљу главу к. 1156 и Мали и Велики Глог к. 1277 к. 1405. Непријатељ и раније а и сада нагло допуњује утврђења. Према исказу добеглих Срба, приправља напад од Сарајева.
4. Шумадиска дивиз. II. позива држи фронт: Вигова гора – Бабјак – Ново брдо – Вратар са предњом тачком Точионик. Леви одсек код Вигове горе држи са 4, а десни са 6 батаљона. Дивизиска резерва је од групе код Локве од 2 батаљона источно од Душманића а друга на Зелићи од 3 батаљона. Лимски одред: леви одсек 4. и 5. пук на положају код Сенковића; десни одсек 2. прекобројни пук III. позива од 2 батаљона и Ибарски пук 2 слаба батаљона на Паклинку држећи предње тачке код Ступа и Китка. Две чете граничара су на коси око с. Побратци. Резерва је: 1 батаљон 2. пука III. позива код Кома. Положаји које трупе поседају утврђени су, а тако исто позади фронта Шумадиске дивизије II. позива и линија: Јунац – Зечице – Орљевац; сем тога код Старог брода има 5 чета III. позива са 2 пољска и 2 Крупова топа где су утврдили положаје Градина – Илијак – Панос и на л. обали се утврђује Пасторак – Златарица – к. 1148 – Пољаница к. 988. Око Вишеграда на десној обали утврђен је хан на брду источно од Семећа. Утврђивање Лијеске завршиће се за два дана. На Дрини има само 1 мост код Вишеграда; остале је вода порушила; спремају се форсирано нови сплавови; кад стигне трен подићиће се други мост.
5. Санџачка војска држи овај фронт: (карта 1 : 75.000) Млађ – к. 1034 – Кула к. 1087 – Марково брдо – Шиљава глава – Вијенац – Доња Прача. На десном одсеку Млађ – к. 1034 – к. 1066 има 9 батаљона, 8 пољских и 2 брдска топа. На одсеку: к. 1067 – Шиљава глава – Прача: 2 батаљона и 6 топова. Резерва је око с. Обртића: 4 батаљона. Батаљони су јачине највише до 500 људи. Положаји су утврђени. Веза са Лимским одредом одржава се око Сенковића, а постоји и телефонска веза.
6. Имајући у виду јачину непријатеља, потпуну безбедност његових бокова и позадине и могућност појачавања, а са наше стране незгоде: Дрина са једним мостом; комуникациски правац с крила; недовољна безбедност бокова, која изазива растурање снаге; немогућност појачавања; огромна суровост терена; квалитет трупа; опасност од наступања од Сарајева и Калиновика за црногорске трупе, – мишљења сам, да не само што за сад није повољан изглед за офанзиву, но су тешкоће да се заузети положај одржи на случај непријатељског напада, који располаже надмоћношћу. За излаз из ове ситуације, одржање просторије и прелаз у офанзиву потребно је, да се што пре образује јак одред – најмање од 10 батаљона и под одлучним командантом одмах пређе Дрину код Бајине Баште и енергично продире ка Сребрници. Кад овај одред буде избио на линију: Подравно – Сребрница, онда би и ове трупе могле отпочети офанзиву ка Власеници са Шумадиском дивизијом II. позива, а остале трупе да се употребе за заштиту правца од Кладња и Олова, а црногорске трупе за заштиту праваца од Сарајева; и у овом случају операције ка Сребрници и Власеници имале би бити само кооперација и олакшање наступања главној снази и биће успешне, ако би црногорске трупе биле у стању, да огарантују леви бок и позадину. Ради одржања положаја утврђивање се непрестано продужује. Израђују се сплавови и продужава зидање стуба на каменом мосту. Молим за даљи упут“.
Врховна команда истог дана под ОБр. 4832 шаље команданту Ужичке војске у Пешурић ово наређење: „До повољнијих по нас прилика према главном фронту, – које су у изгледу, неопходно је потребно, да упорном одбраном сачувате заузете положаје и окупирану просторију. Јачим утврђивањем и стварањем потребних комуникација са ојачавањем мостобрана на Дрини, – створићете себи повољнију ситуацију уз трајно извиђање и сазнавање стања у непријатеља. Одржавати тешњу везу са трупама црногорске војске“.
На фронту I., II. и III. армије
Командант I. армије 11. октобра шаље Врховној команди депешу ОБр. 1808, ове садржине: „Да бих могао да утврдим, колико снаге и које јединице има непријатељ према фронту моје армије, потребно ми је да знам, које су непријатељске трупе ангажоване према Сребрничком одреду, а које према Ужичкој војсци. Ако Врховна команда располаже овим податцима, молим да ми се одмах пошљу“.
Под ОБр. 4468 одговорено је: „По до сада прикупљеним и сређеним податцима, од непријатељских трупа пред нашом Ужичком војском налазе се:
а) Из 15. корпуса: по 1 батаљон 5. и 66. пешад. пука 7. брдске бригаде. По 1 батаљон 53., 58. и 24. пешад. пука 8. брдске бригаде. 1 батаљон 74. пешад. пука 9. брдске бригаде. 1 батаљон 45. пешад. пука 12. брдске бригаде;
б) Из 16. корпуса је цела 13. брдска бригада;
в) Из 13. корпуса је: 2 батаљона 79. пешад. пука, 4 батаљона 37. и 1 – 2 батаљона 16. пешад. пука заједничке војске и 1 ловачки батаљон;
г) 3 батаљона 20. ландштурмског пука.
Непријатељска група око Сребрнице по оцени команданта Ужичке бригаде, јака је око 2 пешадиска пука са артилеријом. Састав те групе је непознат“.
Командант Коњичке дивизије 11. октобра актом ОБр. 1173 доставља рапорте команданата пукова и бригада, којима је оцртано садање стање дивизије на граничном фронту. Командант Коњичке дивизије пропраћа у изводу целокупно дејство дивизије од почетка рата, поткрепљује рапорте својих потчињених и мишљења је, да се дивизија за време затишја операција скантонује на правцу Уб – Лазаревац – Лајковац, одакле би према поновном развоју операција, могла брзо избити на северни фронт.
Под ОБр. 4483. „Да би се јединице Коњичке дивизије уредиле и прикупиле и коњи бољом негом одморили и успособили за будући рад, а да би се поред тога и служба обезбеђења на одређеном граничном фронту по наређењу ОБр. 3525 одржавала у потребном степену опрезе и сигурности, наређујем:
1. Да за заштиту граничног фронта Шабац – Ушће остане 19. кадровски пешад. пук, 2 батаљона 5. пука III. позива и све три батерије, које су сад тамо. Распоред ових трупа за осигурање да изврши командант Коњичке дивизије, под чијом ће командом оне и надаље остати. Штаб Коњичке дивизије остаће где је и сада.
2. Да се јединице Коњичке дивизије скантонују: један пук у Дебрцу и околини; други пук у с. Бањани и околини, и једна бригада у Обреновцу. Распоред у кантонману извршити што удобније. Предузети мере за брзу готовост коњичких јединица“.
Врховна команда под ОБр. 4529 од 12. октобра доставља команданту I. армије у Пецку ово:
„Командант III. армије извештава, да непријатељ врши рокирање своје снаге према Гучеву и да је озбиљан напад на Гучево ноћас већ и почео. Сви искази заробљеника слажу се у томе, да непријатељ намерава да изврши пресудан напад на Гучево, и да ће се на осталим фронтовима држати дефанзиве. Потребно је, да I. армија од своје стране потпомаже III. армију нападима на непријатеља кога има пред собом и да одржава сталну везу са командантом III. армије“.
Под истим бројем и истог дана достављено је команданту III. армије у Јаребице ово: „Наређено је команданту I. армије, да од своје стране потпомаже III. армију нападима непријатеља, кога има пред собом и да одржава непрекидну везу са III. армијом.
Истог дана у 22 часа, командант I. армије шаље Врховној команди извештај ОБр. 1836 ове садржине: „Да бих олакшао положај III. армије, а нарочито Комбиноване дивизије, сходно наређењу Врховне команде ОБр. 4529 од данас наредио сам:
1. Да све три дивизије моје армије сутра 13. октобра у 8 часова нападну непријатеља свака пред својим фронтом.
2. Напад да буде демонстративног карактера, ангажујући се у прво време са толико снаге, да се непријатељу онемогући и даље рокирање трупа према III. армији, као и да се принуди, да већ рокиране трупе врати назад, те да му се осујети намеравани одсудни напад на Гучево. При томе командантима дивизија стављено је до знања, да евентуални прелазак у одсудност појединих дивизија или и целе армије није искључен, што се оставља командантима дивизија да оцене, ако за одсудност наступе повољне околности, о чему ће ме команданти благовремено известити. Командантима дивизија препоручено је да своју артилерију ангажују као и за одсудни напад, те да још у самом почетку увере непријатеља о озбиљности напада.
3. Љубовиђском одреду наређено је, да остане на садањим својим положајима, готов за борбу, ако би био нападнут.
4. Армиска артилерија, сем два дугачка 12 см. топа, која су на Јаловику, стављена је на расположење команданту Дунавске дивизије II. позива.
5. Ја ћу бити у Пецкој.
6. О свему овоме извештена је III. армија“.
Командант I. армије под ОБр. 1870 од 13. октобра у 21.40 часова јавља, да је данашњн демонстративни напад на непријатеља пред целим фронтом ове армије успео и осујетио непријатељу одвајање и рокирање према III. армији. Том се приликом увидело, да је непријатељ у јако утврђеним положајима са добрим препречним средствима и да се не може рачунати на освајање истих, без одсудног напада и великих жртава. У 17 часова наређено је командантима свих трију дивизија, да своје демонстративне нападе обуставе и врате трупе на раније положаје у заклоне. Ако ко од команданата дивизија рачуна да може остати на заузетом делу, да то и учини“.
Врховна команда под ОБр. 4686 од 15. октобра наређује команданту I. армије у Пецкој ово: „Упутите одмах најкраћим путем команданту III. армије у Јаребице 1 вод минерске чете под командом једног официра и са потребним средствима за минске радове. О овоме је извештен командант III. армије“.
Врховна команда под ОБр. 4815 од 17. октобра шаље Господину министру војном депешу ове садржине: „Молим за што скорији извештај има ли изгледа, да можемо и кад добити већу количину артилериске муниције, а нарочито оне за брзометне хаубице. Од овог питања зависи питање о могућности држања појединих важних положаја на фронту армија, за чије штетне последице скидам са себе сваку одговорност“.
Иначе на фронту I., II. и III. армије у току овог времена од 11. – 18. октобра продужавана је рововска фаза битке на Дрини без икаквих знатнијих измена у положајима, које су до сад држале обостране војске.
Формирање Крајинског одреда
Министарство војно под ОБр. 1748 од 12. октобра доставља Врховној команди ово: „Наш војни изасланик из Букурешта јавља синоћ око 10 часова ово: Овог часа саопштио ми је руски војни изасланик, да наши транспорти из Русије стижу под командом царевог ађутанта Савинског – Рени и продужиће уз Дунав. Наређена је припрема за што бржи истовар“.
Врховна команда под ОБр. 4659 од 14. октобра наређује команданту Тимочке дивизиске области ово: „Петроград извештава: Да се у Оршави примећује живо кретање; хитно се спремају понтони и прикупљају трупе. Обратите највећу пажњу на непријатеља код Оршаве и предузмите све мере, да се прелаз преко Дунава осујети. Посаду код Д. Милановца појачајте са 1. батаљоном III. позива“.
Врховна команда под ОБр. 4685 од 15. октобра доставља команданту Тимочке дивиз. области; начелницима одељења Врховне команде (ађутантском, артилериском и санитетском) и Главном интенданту ово: „На основи указане потребе наређујем:
1. Да 10. кадров. пешад. пук, 1 прекобројни батаљон 13. пука III. позива, 2 батаљона 14. пука III. позива и 4 Дебанжове и 1 хаубичка батерија образују: крајински одред, који има задатак да осматра и брани гранични фронт од Д. Милановца до наспрам Верчиорове.
2. Крајински одред у командном погледу стајаће под непосредном командом команданта Тимочке дивиз. области.
3. Под командом команданта Крајинског одреда стајаће градски одред у Кладовској тврђавици; чете последње одбране са по 2 топа код Брзе Паланке, Прахова и на ушћу Тимока са задатком забране пловидбе аустриским лађама уз и низ Дунав.
4. Крајински одред биће чисто тактичка команда са потребним особљем“.
Врховна команда под ОБр. 4743 од 16. октобра доставља команданту Тимочке дивиз. области – Зајечар ово наређење:
„Многи добивени извештаји из Петрограда и Букурешта тврде да се код Оршаве прикупља јача непријатељска снага, по једним извештајима око 16 батаљона хонведа са артилеријом и 4 немачка пука пешадије; а по другим да у Оршави има око 30.000 људи, 40 тешких топова и немачких понтона, вероватно у циљу прелаза на десну обалу Дунава око Текија или ушћа Поречке реке и даљег наступања ка Прахову и Неготину. Ма да ова јачина изгледа претерана, ипак се осећа са више страна, да се код Оршаве од стране непријатеља нешто озбиљније припрема за акцију против нас. Прелаз непријатеља на десну обалу Дунава и даља офанзива ка Прахову и Неготину имала би за циљ: да прекине везу с Русијом, те тиме спречи даљи довоз ратног материјала из Русије, а евентуално да омогући довлачење хране Дунавом до Оршаве. Да би се ова непријатељска намера пошто пото осујетила, Крајински одред има задатак, да на фронту Д. Милановац до наспрам Верчиорове спречи сваки непријатељски покушај прелаза на десну обалу Дунава. Према конфигурацији земљишта на овоме фронту два су места највероватнија за прелаз: код Текије и ушћа Поречке реке. Према конфигурацији земљишта на левој обали Дунава и садањем груповању непријатељске снаге изгледа, да непријатељ намерава да изврши прелаз главном снагом око Текије, а извесним делом снаге вероватно ће покушати и да учини притисак око ушћа Поречке реке у циљу демонстрације. Али при свем том није сасвим искључена, могућност да буде и обратно. Према оваквој оцени треба извршити и најподеснији распоред одреда за одбрану прелаза. Снага одбране на овоме фронту поглавито лежи у благовременом сазнавању непријатељских намера, великом упорству одбране прелаза, добро организованој и непрекидној вези и брзом и вештом маневровању са општом резервом у потребном правцу. Ако би у крајњем случају и после крајњег отпора непријатељ ипак успео да се пребаци на десну обалу Дунава код Текије или ушћа Поречке реке, онда одступати постепено, понављајући на угодним положајима отпоре до пожртвовања, а са резервом благовремено стићи у помоћ где треба и употребити сва средства и последње напоре, да се непријатељ баци назад на Дунав. Пошто је целокупна просторија на којој ће оперисати Крајински одред сва под шумом, то нарочиту пажњу треба обратити на добро и ускупно држање трупа у руци и на одржавање везе.
За овај циљ користити мештане за путовође.
У неким извештајима наговештава се, да Аустријанци купују храну у Браили, и да је намеравају силом превући Дунавом за Оршаву. За овај циљ код Видина се налазе 2 аустриске лађе са немачком и аустриском посадом из Цариграда, а свака лађа има по 4 топа, 4 митраљеза и мине. Да би се непријатељу спречио овај довоз хране Дунавом постављено је код Прахова, Брзе Паланке и на ушћу Тимока, по 2 Дебанжова топа и по 1 чета последње одбране за њихову заштиту, са задатком: да забране пролаз непријатељских лађа Дунавом. За овај исти циљ треба употребити артилериски одред у Кладовској тврђави. Сви се ови мали одреди у циљу јединства у дејству стављају под команду команданта Крајинског одреда. Исхрану и снабдевање Крајинског одреда регулисаће командант Тимочке дивизиске области“.
Врховна команда под ОБр. 4835 од 17. октобра доставља команданту Тимочке дивизиске области ово: „Наш посланик у Букурешту јавља:
1. Да су Румуни предузели мере за сигурност пловидбе Дунавом и за чување кабла, затим да ће упутити у Оршаву торпиљер или ведету из своје флоте.
2. Да се аустроугарске укотвљене лађе налазе код Видина наоружане, између Острва и Видина у бугарској води.
Наш војни изасланик у Букурешту јавља, по повереничком извештају, да су код Оршаве стигли 30 гвоздених аустриских понтона и да се сад тамо чека наређење за прелаз“.