IV. Седница команданата армија одржана 1. децембра 1915. године између 11 и 12 часова у штабу команданта I. армије у Пећи
ЗАПИСНИК
Седнице команданата армија одржане 1. децембра 1915. год. пре подне у Пећи ради доношења одлуке за даљи рад према ситуацији.
Присутни:
Командант II. армије, Војвода Степа Степановић
Командант I. армије, Војвода Живојин Мишић
Командант Одбране Београда, Ђенерал Михајило Живковић
Командант III. армије, Ђенерал Павле Јуришић – Штурм
Кад се повела реч шта да се даље ради, Војвода Мишић износио је немогућности извршења директиве Врховне команде и пребацивања трупа ка Приморју и рекао је да у овим приликама остају две резолуције да се кренемо напред у офанзиву те да видимо од кога бежимо, па успемо ли, добро, не успемо ли, онда да пошаљемо парламентаре непријатељу и ступимо у преговоре са њим, у циљу обуставе непријатељства.
Најстарији командант армије изнео је овај предлог на дискусију и није се могло доћи до коначног решења, али је у току дискусије пала одлука, да се о ситацији армија код Пећи извести Врховна команда, те да она нареди даље што треба, а да се даљи рад продужи у духу директиве и прве одлуке донете 29. новембра пре подне.
Поводом тога, послата је депеша Црногорској Врховној команди с молбом, да је достави Српској Врховној команди у Скадру ове садржине:
„Све четири армије, радећи у духу дате им директиве од стране Врховне команде, налазе се данас у оваквом положају:
I. армија са Дринском дивизијом код Рожаја, а са Дунавском код Рудника села.
Одбрана Београда на линији: Кострец – Дреновчић.
III. армија на линији: Јеловац – кота 750.
II. армија једном дивизијом на линији Лугаци – Глођани, а другом сутра излази на линију: Глођани – Дреновац – Петрић са заштитницом на левој обали Дрима.
Сва комора и артилерија свију армија налази се у околини Пећи.
О непријатељу до сада се зна ово:
На правцу Беране притиска нема. Од Сјенице ка Рожају слаби непријатељски делови допрли су северно од Суходола. На правцу Нови Пазар – Рожај ничег новог. Код Рибарића нема података. Непријатељски делови, који су од Митровице били избили на Чечеву, повлаче се на леву обалу Ибра ка Новом Пазару. На фронту Одбране Београда слаб додир код села Клине. Код III. армије такође слаб додир. Пред II. армијом појавила се једна слаба здружена колона код Коморана. Пред фронтом свију армија појављују се на свима правцима оружане арнаутске банде измешане са деловима непријатељских трупа.
Моравска дивизија II. позива јуче из јутра напустила је Ђаковицу, ма да сам команданту био наредио, да у циљу искупљања и заштите армија груписаних код Пећи остане још за 4 дана.
По још непровереним податцима, непријатељ је са арнаутским бандама већ ушао у Ђаковицу и причинио страшан покољ нашег живља и војника који су тамо заостали.
Морално и материјално стање наших трупа је очајно. Поред свију мера предузетих да се дезертирање спречи трупе се нагло топе. Бегство је у маси. Бегунци борбом са нашим трупама прокрчују себи пут ка селу Истоку и Митровици. Бегунци продају оружје Арнаутима. Бројно стање пукова просечно броји само неколико стотина људи. Хране код трупа има највише још за 4 – 5 дана. Сва усиљавања да се храна прибере узалудна су. По извештају нашега делегата са Цетиња хране у Црној Гори нигде нема, нити је трупе до Приморја могу где наћи. По извештају одаслатих органа на правцу одступања, Црногорци од Берана не примају наш новац. Велики број трупа је го и бос.
Путеви одређени армијама за повлачење само су коњске и пешачке планинске стазе, које су сад услед снега и поледице постале готово непроходне. – Под оваквим околностима, по овим путевима, у најбољем случају извлачење трупа само до Андријевице трајаће најмање 10 – 20 дана. Са оваквим трупама и под мало јачим притиском непријатеља нарочито од Ђаковице, овако затворене армије код Пећи доћи ће у безизлазан положај у борби са глађу, зимом и арнаутским бандама.
С тога молим за најхитнија упутства у оваквом стању“.
Командант II. армије, Војвода Степан Степановић с. р.
Командант I. армије, Војвода Живојин Мишић с. р.
Командант Одбране Београда, Ђенерал Михаило Живковић с. р.
Комамдант III. армије, Ђенерал Павле Јуришић – Штурм с. р.
Преписка између команданта I. и II. армије:
Командант II. армије примио је од команданта I. армије следећу депешу:
„Делегат са Цетиња пуковник Пешић јавља:
Молим обратите пажњу команданту наших трупа, који штити правац Ђаковица – Скадар да обрати пажњу и на пут: Дечани – Плав који изводи у позадину I. армије.
Молим за потребно наређење ради осигурања горњег правца“.
Поводом овога послат је команданту I. армије одговор:
„Наредићу да се за осигурање правца Дечани – Плав упути добровољачки одред, само тај одред мора да буде под командом и на снабдевању тога команданта, јер штити правац, који води у позадину те армије, а мени је немогуће да њиме управљам када се трупе повуку“.
Командант I. армије одговорио је:
„Не разумем, како ће добровољачки одред бити под мојом командом, кад се по директиви крећем са целом армијом на правац: Рожај – Беране, закриљавајући све остале армије које ће пролазити кроз Рожај за Андријевицу, као и оне које од Пећи путују преко Ругова за Андријевицу и даље за Подгорицу. Потребно ми је ово знати, као и то где командант мисли да упути тај одред за штићење моје позадине, која се оцртава путем: Пећ – Рожај – Беране – Подгорица итд. по мери кретања армије.
За снабдевање овог одреда немам могућности, обзиром на правац кретања армије и овог одреда, пошто су трупе већ у кретању“.
Операције I. армије
Дунавска дивизија II. позива на истим положајима код Рудника. На фронту дивизије појавиле су се Арнаутске банде, које јако ометају извиђање непријатеља, по исказу једног заробљеника у Митровици је била 10. брдска бригада, са 5 – 6 топова; да ли је још тамо не зна се.
Дринска дивизија II. позива је прикупљана код Рожаја. Извиђачки делови упућени ка Рибарићу до с. Баћа нису наишли на непријатеља. Према извештајима мештана, непријатељ је долазио до Мојстира са једним одредом, а до Баћа са патролама.
Командант I. армије овог дана (1. децембра) издао је наређење ОБр. 9712 ове садржине:
„Према накнадном споразуму са осталим командантима армија, а услед измењеног стања, све трупе продужиће даљи покрет у духу директиве Врховне команде ОБр. 24942 од 25. тек. мес., с тим, што ће Дунавска дивизија II. позива маршовати испред трупа Београдске Одбране и делова III. армије.
С тога наређујем:
1) Да Дунавска дивизија II. позива сутра, 2. ов. мес. у 7 часова, а по могућности и пре, предузме покрет правцем Савина вода – Рожај под заштитом слабијих својих делова, који ће остати на садањим својим положајима, док их не смене трупе Шумадиске дивизије I. позива. Ради овога, ступиће командант у споразум са командантом Шумадиске дивизије I. позива.
Од Рожаја ка Беранима Дунавска дивизија II. поз. продужиће покрет у духу мог наређења ОБр. 9602 од 26. новембра.
При покрету са садањих положаја повести са собом и Данглисова оруђа, у колико би за њих било муниције и једну пољску брзометну батерију. Остатак ових оруђа, као и сву осталу артилерију, уништити, а доцније придаће се дивизији потребан број артилерије од бачених батерија Дринске дивизије II. позива.
2) Дринска дивизија II. позива заштићава издуживање Дунавске дивизије II. позива по мојем наређењу ОБр. 9602.
3) Команданти дивизија и начелници одељења армиских штабова издаће одмах потребна наређења, да се коморски делови пребаце што пре ка Рожају и Беранима.
4) Армиски штаб маршоваће на челу Дунавске дивизије II. позива“.
На основи предњег наређења командант Дунавске дивизије II. позива са ОБр. 5185 од децембра издао је заповест да дивизија са Ужичким одредом има 2. децембра у 6 часова да предузме покрет са садањих положаја ка Пећи друмом, па не додирујући Пећ преко села Радовце, Савине воде за Рожај, одакле ће доцније, када се нареди, марш продужити преко Берана и Андријевице за Скадар.
За 2. децембар наређен је покрет с тим, да на садањем положају остану заштитнице, које ће бити смењене трупама Шумадиске дивизије I. позива.
Командант Ужичког одреда има да заузме са Студеничким одредом положаје код Дрена и Радишева (северно од Рудника), који ће остати под командом Шумадиске дивизије I. позива, а са Ужичким одредом и свом артилеријом избиће 2. децембра најпогоднијим правцем на друм за Пећ и доћи до мрака до наспрам села Озвирема источно од Пећи“.
Операције трупа Одбране Београда
На фронту трупа Одбране Београда, сем слабијег пушкарања са Арнаутима, није било ничега значајнијег, јер са непријатељском војском није било додира.
Коњичке патроле нису могле ићи даље напред од села Клине, услед већег броја побуњених Арнаута, који су сваки рад патролама ометали.
Према донетој одлуци команданата армија, командант трупа Одбране Београда 1. децембра у Пећи издао је наређење ОБр. 5322 ове садржине:
„II. и III. армија и Одбрана Београда примаћи ће се ближе Пећи на положаје на десној обали Истока и Дрима, I. армија груписаће се у Рожају, у коме ће правцу бити упућена Дунавска дивизија II. позива.
Трупе Одбране Београда имају да поседну положаје на десној обали Истока од села Врела до друма Митровица – Рудник – Пећ закључно, а десно од њих на одсеку од поменутог друма до села Петрића доћи ће III. армија.
Наређујем:
1) Да Шумадиска дивизија I. поз. поседне одсек од села Врела до безименог потока код села Љубове, у њен састав да уђу 10. пук I. позива, који се налази у селу Ђураковцу.
2) Да Тимочка дивизија II. позива поседне одсек од напред поменутог безименог потока до друма закључно, хватајући десно везу са левим крилом III. армије. У њен састав ући ће 7. пук III. позива, који се налази у селу Истоку.
3) Повлачење са садањих положаја на положаје на десној обали реке Истока, да отпочне сутра 2. децембра из јутра но с тим, да командант Шумадиске дивизије I. позива и Тимочке дивизије II. позива садањим положајима оставе заштитнице, које ће одржати везу са заштитницом Дунавске дивизије II. позива и Дринске дивизије I. позива, а које ће се повући на главни положај онда, кад се и заштитнице поменутих дивизија буду повукле. 7. пук III. позива да такође остави код села Истока своју заштитницу, која ће тамо остати док се заштитнице Дунавске, Шумадиске и Тимочке дивизије буду налазиле на садањим својим положајима.
4) Да се позадњи делови, који се налазе око Пећи као и сви делови, који нису неопходно потребни трупама за време њиховог бављења пред Пећи, одмах крену на марш према одредбама заповести ОБр. 5306, како би у што скоријем року био ослобођен пут за покрет пешадије.
5) Да се артилерија, која је остала код трупа превуче на положаје на десној обали Истока, а затим ће се приликом даљег повлачења са њом поступити по постојећем наређењу тј. уништити.
6) Да се одмах приступи набавци што веће количине млевене и зрнасте хране, те да се у истој не оскудева за време марша кроз Црну Гору.
7) Штаб команде Одбране Београда остаје у Пећи“.
Операције III. армије
Трупе ове армије у току 1. децембра држале су исте положаје, као и прошлог дана.
Дунавски дивизиски коњички пук II. позива, који је упућен напред у извиђање, имао је борбу код села Бањице са побуњеним Арнаутима, који су му препречили и путове у позадини, те се морао повлачити ка дивизији.
Командант III. армије 1. децембра издао је заповест ОБр. 8600 ове садржине:
„Обзиром на измењену ситуацију, намеравана офанзива не може се извршити, но ће се почети повлачење у смислу ранијих наређења.
Трупе ће се 2. децембра из јутра повући на десну обалу Белог Дрима, на линију села Петрић -Будисалце и то:
Дунавска дивизија I. позива заузима положај од Петрића па до наспрам села Јагоде, везујући се десно (јужно) са трупама II. армије, које ће бити на линији: Долово (Делов) – Глођан – Лугађи.
Дринска дивизија I. позива заузима положај од левог крила Дунавске дивизије па до Будисалце, везујући се лево (северозападно) са трупама Београдске Одбране, које ће бити на десној обали реке Истока од Врела до Белога Дрима, источно од Стародурана.
На садањим главним положајима оставити заштитницу, која ту да остане до даљег наређења, или док не буду јачим снагама потиснуте.
Моје наређење ОБр. 8609 остаје у важности са следећом изменом: Артилерије обеју дивизија иду правцем Пећ – Рожај – Беране – Андријевица, а Дунавска дивизија са људством и стоком правцем Ругово – Велика – Андријевица.
Од пољске артилерије, правцем за повлачење, да се упути из сваке дивизије само по једна батерија (4 топа) и само по једна кара на батерију.
Устројавање двоколица да се обустави, а коњи да се претворе у товарне, запрежни и јахаћи прибор остаје на коњима.
Батерије које се нађу на последњим положајима када се изда наређење за повлачење да се униште.
Трупе да понесу собом хране најмање за 4 дана. Сточне хране такође што више понети.
Сва одељења, која се у позадину шаљу, снабдети сигурним старешинама, те да се ред по сваку цену одржи.
Операције II. армије
Шумадиска дивизија II. позива (око 4.000 пушака) држи положај коте 900 између реке Муруше и Клине. На фронту дивизије дан (1. децембар) прошао је на миру. Извиђачке патроле нису могле далеко напред ићи услед активног рада непријатељских патрола удружених са побуњеним Арнаутима.
Тимочка дивизија I. позива држи положаје на десној обали Белог Дрима између Пећске и Дечанске Бистрице. Упућене су патроле у правцу Ђаковице у циљу везе са трупама Нових Области. О непријатељу у току дана се сазнало да је једно одељење јачине једног вода пешадије са неколико коњаника дошло до Ђаковице до утока Дечанске Бистрице у Дрим.
Преписка између команданта I. и II. армије:
У 18 часова, командант I. армије добио је од команданта II. армије следећи извештај:
„Јављено ми је, да ће командант I. армије сутра (2. децембра) отићи одавде.
Безусловно је потребно да командант I. армије остане сутра бар до подне, те да се састану сви команданти армија на саветовање сутра у 9 часова у штабу I. армије, пошто има да се реше нека питања од врло велике важности“.
У 21 час примљен је од Начелника штаба Црногорске Врховне команде – пуковника Пешића извештај, да је извештај ОБр. 10532 доставио најхитније Врховној команди у Скадар. Директна веза Пећ – Скадар постоји.
У 21.30 часова, командант II. армије добио је од команданта I. армије овакав извештај:
„На основи јучерашњег споразума и раније одлуке, моја Дунавска дивизија главнином својом креће сутра у 7 часова путем за Рожај. Издао сам већ потребне наредбе и ред маршовања, по коме и са својим штабом улазим у ред по овоме узаноме путу у 8 часова. На овој основи молим команданта да овај састанак нареди за 7.30 час. сутра 2. ов. мес. на месту досадањих састанака.
Мој покрет са штабом не могу одлагати због добивених вести од команданта Дринске дивизије II. позива из Рожаја о мучном стању његове дивизије по питању исхране и распореда његове слабе дивизије на обезбеђењу издуживања осталих трупа од Пећи ка Рожају“.
Пошто на јучерашњем састанку није био учињен споразум за кретање трупа, командант II. армије био је мишљења, да је према томе требало поступити по тачки 3 одлуке донете 30. новембра по подне, то јест, да се трупе 2. децембра повуку на десну обалу Истока и Дрима и да је тако требало да се ради. Одлука команданта I. армије, да напусти Пећ 2. децембра није саопштена осталим командантима на скупу, који је одржан 1. децембра пре подне, па је командант II. армије зато био изненађен кад је чуо о његовом одласку 2. децембра.
Поводом овога заказана је седница команданата армија за 7.30 час. 2. децембра.
Командант II. армије 1. децембра издао је наређење ОБр. 10526 у следећем:
„Због промене ситуације код Ђаковице и на фронту трупа Одбране Београда, коначно је напуштена намера за офанзиву и коначно решено де се продужи повлачење по наређењу Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра, и колонски возови дивизија ове армије, који су били прикупљени овде под команду пуковника Милана Туцаковића, као и тешка артилерија и Тимочки артилериски пук отпочели су повлачење одавде по наређењу моме, и они ће ући у састав својих дивизија у Андријевици или Подгорици, како прилике буду допустиле. Који су се возови до данас ставили под команду пуковника Туцаковића види се из приложеног извештаја, а за све остале, који се нису ставили под команду пуковника Туцаковића, стараће се и уредити њихово повлачење надлежни команданти дивизија.
По наређењу Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра, трупе ове армије имају се повлачити правцем: Пећ – Ругово – Велика – Андријевица – Подгорица – Скадар, на коме се налазе магацини хране у Андријевици и Подгорици.
Када ће повлачење отпочети наредићу накнадно, а за сада наређујем ово:
1) Најпре ће се повлачити Шумадиска дивизија II. позива, па за њом Тимочка дивизија I. позива, обе са придатим појачањима и са оним деловима колонских возова, који до данас нису прикупљени овде, нити се ставили под команду пуковника Туцаковића.
За Тимочком дивизијом I. позива повлачиће се Дунавска дивизија I. поз. из III. армије.
2) Повлачење има да се изврши у ешелонима, који не треба да буду дужи од 10 км., како би се трупе могле прикупити на местима преноћишта.
3) За свијање једне дивизије у колону располагаће се само временом од 24 часа (дан и ноћ), па према овоме треба уредити свијање, те да се не смета следећој дивизији.
4) На одређеном правцу може се кретати само колона по један и само на неким, поширим местима може се пешадија кретати у колони простих редова, с тога треба оставити и уништити све оно од стоке и материјала, што се не може носити, или што није неопходно нужно за издржавање војске.
5) Пред сваким ешелоном да иде одељење са алатом за поправку пута или чишћење снега, а предња одељења у сваком ешелону, чим стигну на места преноћишта спремиће потребе за све трупе: дрва, сена итд.
6) Трупе да понесу са собом што више хране и да је троше најштедљивије, а успут да купују, где се и колико може.
7) Настати свима силама да се трупе држе у реду, нарочито кроз насељена места и да се по сваку цену спречи пљачкање, отимање и рушење, те да се не изазове огорчење и оружани отпор становништва.
8) Свака дивизија осигураће се заштитницом, док се следећа дивизија не свије за њом на правац повлачења.
9) Опрезу и осигурање на преноћиштима вршити најбрижљивије.
10) До Андријевице се не могу давати дани одмора, а у Андријевици према приликама, које буду владале, издаћу даље наређење.
11) Стоку потковати зимским ковом.
12) О пријему наређења одговорити“.
Приложени извештај пуковника Туцаковића гласи:
„Према усменом наређењу команданта II. армије, част ми је известити, да су 27./28. новембра са преправљеним колима у двоколице отишли преко Рожаја у Андријевицу: профијант колона Шумадиске дивизије II. позива и мунициона колона Власинског одреда. Команданту колонских возова Тимочке дивизије I. позива издао сам истога дана наређење, да се и профијант колона Тимочке дивизије I. позива крене истим правцем. Усмено ме је известио да је наређење извршено, писмени извештај нисам добио, јер је мајор Бранковић вратио се ка Дреснику ради прикупљања муниционих колона своје дивизије.
Стигли су пред варош Пећ из Тимочке дивизије I. позива: мунициона колона, инжињерска алатна колона, и 2 пољске болнице; из Шумадиске дивизије II. позива: санитетска колона, 3 пољске болнице и сада стиже и мунициона колона, која се задржала дуже из непознатих ми узрока.
Сем тога стигла је и резервна мунициона колона II. армије и комора Добровољачког одреда.
Са свима овим колонама, које су стигле, одржава се веза и наређено им је, да стоку поткују и припреме за ношење хране за људе и стоку.
Наредићу покрет свију колона на начин, како им је наређено, одмах после покрета Тимочког артилериског пука“.
Операције трупа Нових области
1. – Лева колона:
I. ешелон – Вардарска дивизија I. позива
У току 1. децембра трупе ове дивизије маршовале су и то: 12. пешад. пук II. позива правцем: Спас – Брдети, а остали пукови правцем: Петка – Мгуле – Брлети. Штаб дивизије заноћио је у Спасу.
II. ешелон – Моравска дивизија II. позива
У току 1. децембра трупе ове дивизије маршовале су из Ђаковице ка селу Крума. Арнаути су напали дивизију при изласку из Ђаковице и код с. Крума, где је чело дивизије заноћило. Комора је у току овог дана пребачена преко Везировог моста.
2. – Десна колона:
I. ешелон – Моравска дивизија I. позива
Трупе ове дивизије маршовале су 1. децембра од Ђафа Кумулуса, где је марш прекинут услед великог снега и магле тако, да се ни путовођа није могао оријентисати.
II. ешелон – Комбиновани одред
Маршовао је овог дана до Љум Куле. Незнајући да ли се лева колона (трупе из Ђаковице) већ пребацила на леву обалу Дрима или не, командант одреда упутио је истога дана на Шимширово брдо (положај на десној обали Дрима код Везировог моста): 1 батаљон 10. кадровског пука и 1 граничну чету, да као стална побочница осигурају одреду прелаз преко Везировог моста у току 2. децембра.
Операције Тимочке војске
Трупе ове војске налазе се на маршу између Бицана и Дебра; 1 ешелон Брегалничке дивизије стигао је овог дана (1. децембра) у Дебар.
Ситуација трупа Битољске дивизиске области 1. децембра била је оваква:
1. Вардарски одред држи још Битољ са трупама на линији: Кенали – Брод, па уз Црну реку -Логобарди – Могила Хан – Мраморица – Стругово – Мреноге.
Подофицирска школа држи положај: Плака – Брежани западно од Демир Хисара.
2. Тетовски одред обезбеђује правце ка Струзи на линији Брежани – Мраморац – Турија.
3. Албански одред обезбеђује Дебар и то: са Кичевским одредом на положају Јеловац обезбеђује правац од Кичева, а Мавровским одредом на положају Влајиница обезбеђује правац од Гостивара.
Бугари су вршили јачи притисак од Кичева у правцу Охрида, Струге и Дебра.
Услед повлачења Француза ка Солуну као и услед непријатељског држања Љумских Арнаута, командант Тимочке војске није могао приступити извршењу задатка да овлада Гостиваром и Прилепом и доноси одлуку, да се у духу директиве Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра повлачи ка Елбасану, те наређује:
а) Команданту Битољске дивизиске области (наређење ОБр. 1176).
„Предузмите одмах повлачење својих трупа ка Охриду.
При овом повлачењу затворите довољном снагом правце, који од Ресна у Охрид изводе.
Обезбедите своје повлачење са правца од Демир Хисара.
Дођите у везу са Брегалничком дивизијом I. позива, која се 2. децембра из јутра са првим ешелоном креће преко Добојан и Ливада ради затварања праваца, који од Кичева за Стругу изводе и чије ће десно крило бити на коти 1300 на Пакленској планини.
Команданту коњичке дивизије наређено је да сутра 2. децембра из јутра упути 2 ескадрона коњице са једним митраљеским одељењем из Дебра преко Добојана, Требиљишта и Карауле, на путу Ресан – Охрид у селу Плаку са задатком, да затвори правац ка Охриду и Струзи и дође у везу са одредом код Демир Хисара.
Ова два ескадрона стићи ће до Плаке најраније 4. децембра у подне.
Наредите евакуацију Битоља и све власти из њега евакуишите преко Струге у Елбасан.
Са евакуисане територије прикупите све жандарме и образујте од њих чете и уведите их у састав својих трупа.
Са Тетовским одредом, најупорнијом одбраном одржите линију: Турија – Мраморац – Брежане – Демир Хисар.
По доласку Брегалничке дивизије I. позива на правац: Струга – Ново село – Кичево, овај одред ставити под команду команданта Брегалничке дивизије I. позива.
Ваш штаб увек вежите телефоном са штабом ове војске.
Штаб ове војске остаје 2. децембра у Дебру“.
б) Господину Министру Војном и делегату пуковнику Лешјанину – Солун (телеграм ОБр.1777).
„Тимочка војска по наређењу Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра има да се преко Елбасана повуче на Јадранско Приморје ка Драчу. Молим да се у Драч најхитније пошаље што више људске и сточне хране, санитетског материјала, обмундировне спреме и поткова за стоку. При овоме молим да се има на уму, да су преко Елбасана на Драч евакуисане све резервне трупе, сви заробљеници и већина надлештва, што врло много увеличава бројно стање људства и стоке за које треба спремити храну.
Како су војници, услед страховито тешких маршева преко брдског и планинског терена, јако изнурени због слабе исхране, молим да се по сваку цену обезбеди дотурање хране од Драча до Елбасана“.
в) Команданту: Коњичке дивизије, Брегалничке и Комбиноване дивизије, Албанског и Крајинског одреда (наређење ОБр. 1178).
„Трупе Битољске дивизиске области држе још у нашој власти Битољ.
Албански одред обезбеђује Дебар на линији Влајиници – Јама Јехловец.
Тетовски одред обезбеђује Стругу на линији: Бежани – Мраморец – Турија.
Ради обезбеђења даљег повлачења Тимочке војске преко Струге на Елбасан наређујем:
1) Да Албански одред остане на досадањим својим положајима и упорном одбраном истих обезбеди пролаз свију ешелона Тимочке војске кроз Дебар.
За случај да Кичевски одред треба појачати ради успешније одбране линије планине Јаме, командант Албанског одреда обратиће се команданту Комбиноване дивизије I. поз. за потребно појачање.
2) Да Брегалничка дивизија I. позива продужи покрет ка Струзи и обезбеди правац: Струга – Ново село – Кичево. Са трупама Битољске дивизиске области доћиће у везу својим десним крилом, које ће наслонити на к. 1300 на Плаконској планини. По доласку на овај правац командант Брегалничке дивизије I. позива примиће под своју команду Тетовски одред.
3) Да командант Комбиноване дивизије I. позива продужи марш по ешелонима ка Струзи, где ће се извршити и прикупљање ове дивизије.
За евентуално појачање Албанског одреда оставити један пешадиски пук са ескадроном коњице у Дебру.
Овај пук са ескадроном, командант ће повући у састав своје дивизије кад престане потреба за појачање Албанског одреда, ради чега ће се споразумети командант Албанског одреда са командантом Комбиноване дивизије I. позива.
4) Да Крајински одред продужи марш ка Струзи, где ће се прикупити.
5) Да командант коњичке дивизије упути сутра 2. децембра 2 ескадрона са митраљеским одељењима из Дебра низ Дрим преко Добојана – Требиништа – карауле на друму Охрид – Ресан у село Плаку са задатком, да затворе правац који из Демир Хисара преко Плаке изводе на пут Ресан – Струга, Ресан – Охрид и дође у везу са нашим одредом код Демир Хисара. Ови ескадрони имају да обезбеде повлачење трупа Битољске дивизиске области преко Ресна за Стругу. Поред овога упути један ескадрон команданту Брегалничке дивизије I. позива за службу дивизиске коњице.
Са остатком дивизије продужити покрет ка Струзи и прикупити дивизију североисточно од Струге на линију: село Ливада – село Волина, где ће служити као резерва Брегалничке дивизије.
6) Да командант трупа Битољске дивизиске области отпочне одмах повлачење својих трупа ка Охриду. При овоме повлачењу затвориће правце који од Ресана у Охрид изводе, а обезбедиће се са правца од Демир Хисара.
Са десним крилом Брегалничке дивизије I. позива доћи у везу на коти 1300 Плакенској планини.
Са Тетовским одредом, најупорнијом одбраном огарантовати линију: Турија – Мраморац -Брежани – Демир Хисар.
По доласку Брегалничке дивизије I. позива, на правац Струга – Ново село – Кичево, овај одред ставити под команду команданта Брегалничке дивизије I. позива.
7) При пролазу кроз Дебар попунити се храном. На свој слободној товарној стоци понети што више хране у брашну, како би се обезбедила исхрана трупа у даљем покрету.
8) У Струзи се попунити оружјем и муницијом. Од оружја има у Струзи Малихерових и турских брзометних пушака, као и муниције за исте.
9) Штаб Тимочке војске остаје 2. децембра у Дебру“.
Овом диспозицијом проширена је директива Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра и већим делом трупа Тимочке војске предузет је марш ка Струзи. Бољи пут и лакша исхрана појачавала је значај правца Струга – Елбасан у односу на правац Дебар – Згожд – Елбасан, а извршење овога обезбеђено је довољно Албанским и Тетовским одредом на линији: Влајиница – Јама – Јехловац – Турија – Мраморац – Брежани и трупама Битољске дивизиске области на линији: Плака – Мренога – Стругово – Хан – Мраморница – Црнобок – Могила – Трн и даље ка Кенали.
За обезбеђење правца Дебар – Згожд – Елбасан, кога је било лакше затворити и мањим снагама, довољан је био Албански одред, појачан једним пуком и ескадроном из Комбиноване дивизије I. позива.
III. Ситуација
У току дана 1. децембра:
Штаб Врховне команде кренуо се овог дана у 8 часова из села Сакат за Флети и стигао истог дана у 17 часова, где је и преноћио.