Операције I. армије
Командант I. армије доставио је 10. децембра командантима Дринске и Дунавске дивизије II. позива у целости директиву Врховне команде ОБр. 25168 и, издао је својим трупама наређење ОБр. 9903 ове садржине:
„На основи предње директиве, а у вези моје директиве ОБр. 9602 од 26. новембра и мојих заповести ОБр. 9777 и ОБр. 9825 од овог месеца.
Наређујем:
1) Дунавска дивизија II. позива да продужи покрет по мојој заповести ОБр. 9825 од 6. тек. мес. под заштитом трупа Дринске дивизије II. позива и заузме за одбрану положаје са обе стране пута Андријевица – Матешево на левој обали Кучке реке и Лима, на линији село Слатина – Вељи Крш, поседајући као предње тачке Баљ и Јерињу Главу, затварајући у исто доба потпуно долину Лима и све правце, који од Берана, Пећи и Гусиња воде ка Андријевици.
Десним крилом ослоните се на Комове. На правцу Баљ – Сјекирица и Јериња Глава – Зелетин као и долином Лима, узводно истурити нарочита осматрачка одељења, долазећи у везу са трупама Дунавске дивизије I. позива, а долином Кучке реке доћи у везу са Плавским одредом, који ће бити на положајима код села Гође (Годија).
2) Дринска дивизија II. позива у своме даљем покрету по мојој заповести ОБр. 9825 од 6. тек. мес., пошто пропусти трупе Дунавске дивизије II. позива, има да заузме за одбрану положаје Каменштица – Жељевица, фронтом на североисток, групишући се јаче на своме левом крилу, затварајући на тај начин све правце, који са севера од Берана и Бијелог Поља, воде у долину Лима и избијају на комуникациски правац армије Андријевица – Матешево.
Лево доћи у везу са црногорским трупама 1. Санџачке дивизије.
3) Плавски одред, пошто пропусти трупе Дунавске дивизије I. позива повућиће се постепено на положаје код села Гођа, затварајући потпуно правце Гусиње – Подгорица.
4) Ужички одред, излазећи из састава Дунавске дивизије II. позива, искупиће се на просторији између села Краље и Хана Дрндарског у армиску резерву.
5) На правцу Ругова – Бјелуха – Плав, налазе се за сада још трупе Дунавске дивизије I. позива, а и оне ће на томе правцу остати, све док трупе ове армије не избију на нове положаје.
6) Комуникациска линија за обе дивизије Андријевица – Подгорица.
7) Да би се учиниле потребне припреме, за дивизије на новим положајима, у погледу размештаја трупа и спреме за дуже борављење, као и да би се нови фронтови могли раније рекогносцирати за поседање, одобравам, да команданти дивизија могу и раније, пре покрета својих главнина, упутити на нове положаје по један од својих пукова.
8) По доласку на нове положаје предузети одмах најенергичније мере, да се трупе прикупе и уреде и доведу у исправно стање своје оружје и спрему, а тако исто, да се одмах приступи изради земуница и колиба.
9) Извештај по тачци 8 предње директиве Врховне команде ОБр. 25168 поднети у што краћем року.
10) Место армиског штаба јавићу накнадно.
11) О пријему ове заповести одговорити.
Примедба: За оријентацију служи карта размере 1 : 200.000 (аустриско издање)“.
Стање I. армије у току 10. децембра овакво је:
„На фронту армије дан је прошао без борбе.
Трупе Дринске дивизије II. позива у току дана остале су на својим положајима на линији Годуша – Годујево.
Дунавска дивизија II. позива продужила покрет ка линији Врбица – Трпеза – Аговица – Турјак -Турјановице. Ужички одред извршио је марш од Врбице до Берана.
Дунавска дивизија I. позива, заштитницом држи положаје 1 км., западно од Јусуфовог Хана, а главнином на Бјелухи.
Плавски одред остао је на својим положајима источно од Плава.
На правцу Мургаш – Црвена Стена, као и пред фронтом Дунавске дивизије II. позива и Плавског одреда непријатеља нема. Пред фронтом Дринске дивизије II. позива, примећен је, око 10.30 часова, 1 непријатељски батаљон у покрету са Крушчице (десна обала роке Корита) ка реци Корито. По исказу мештана из села Корита непријатељ, јачине 2 батаљона, заноћио је 9./10. у селу Чалтари (4 км. западно од села Корита), а 10. оба батаљона одмаршовала су негде у правцу Лима.
По исказима једног Црногорца, који је дошао из Ђаковице, у Ђаковици налазе се, поред великог броја наоружаних Арнаута и бугарски војници.
Исхрана трупа врло хрђава.
Услед покрета непријатељских снага пред фронтом Дринске дивизије II. позива са Крушчице ка реци Корито, командант I. армије наредио је под ОБр. 9905, команданту Дринске дивизије II. позива, да се дивизија са својим деловима задржи у даљем покрету на линији Годуша – Годујево – Србница до даљег наређења, одржавајући везу у лево са деловима Црногорске војске, са истакнутим предњим деловима ради осматрања.
У вези заповести ОБр. 9903 издао је командант I. армије подређеним јединицама наређење ОБр. 9922: „Да Студенички одред престане дејствовати. Батаљон 5. пука III. позива из Студеничког одреда да се врати своме пуку, а пук и даље да остане у саставу Дринске дивизије II. позива, 6. пук III. позива и сва преостала комора да уђе у састав трупа Дунавске дивизије II. позива“.
Операције III. армије
Командант III. армије издао је команданту Дунавске дивизије I. позива из Берана наређење ОБр. 8768 у 7 часова у овоме:
„Делови Дринске дивизије I. позива биће заустављени у околини Андријевице, да би вам могли помоћи у извршењу вашег задатка, ако то потреба захте. Кад стигну делови I. армије, онда ће вас они потпомоћи и потпуно сменити.
Вашој заштитници наредите, да са мањим побочницама тако осигура себе, да своје положаје не мора напустити због незнатних арнаутских одељења.
Дунавска дивизија I. позива.
Распоред дивизије у току 10. децембра био је овакав:
а) У заштитници западно од Јусуфовог Хана: 9. пук I. позива и 4. прекобројни пук; 1 батаљон 4. прекобројног пука на прихватном положају између Кућишта и Бјелухе.
б) 12. кадровски пук на Дијелу (између Бјелухе и Плава); 4. кадровски пук и батаљон 16. пука I. позива на Чакору (између Бјелухе и Велике).
в) Остали делови дивизије и Браничевског одреда су на маршу ка Скадру, делом преко Гусиња делом преко Андријевице.
г) Штаб дивизије у Плаву.
У току 10. децембра код заштитнице борбе није било.
Дринска дивизија I. позива.
Дивизија се прикупљала код Берана. Заштитница је у току дана стигла из Рожаја и ушла у састав дивизије.
Операције II. армије
У 6 часова послат је ђенералштабни пуковник Петар Марковић из штаба армије у Подгорицу, да одреди просторију за размештај трупа армије и да је подели по дивизијама, с тим, да се на одређеним просторијама распореде и возови који су тамо раније отишли.
Штаб армије кренуо је 10. децембра у јутру из Лијеве реке за Биоче, где је стигао око подне.
На путу Лијева река – Биоче примљена је директива Врховне команде ОБр. 25168.
У 14 часова примљено је наређење Врховне команде ОБр. 25149 (послато из Скадра 9. децембра), ове садржине:
„I. армија на садањим својим положајима северно од Рожаја и Берана, поред заштите правца ка Рожају и Беранима, има задатак и да обезбеди евакуисање трупа II. и III. армије и Одбране Београда, а потом, да се она повуче на Андријевицу. Међутим јачим непријатељским притиском од Пећи, у правцу ка Андријевици, преко Ругова и Плава положај I. армије биће јако угрожен, када се Дунавска дивизија I. позива буде повукла ка Андријевици, јер ће правац од Пећи ка Андријевици, остати отворен.
Наређујем: Да командант II. армије својим трупама потпомогне Дунавску дивизију I. позива, која је у повлачењу на линију Плав – Бјелуха, те да се овај правац довољно обезбеди.
Кад пристигну трупе III. армије, овај задатак ће примити трупе III. армије све дотле, док се I. армија не повуче у Андријевицу и не затвори правце од Пећи. III. армија ће се тада повлачити по директиви ОБр. 24942“.
Пошто је већ наређењем команданта II. армије ОБр. 10656 од 8. наређено команданту Тимочке дивизије I. позива да остави јак одред на Чакору или код Андријевице, то се по овоме није имало што више радити.
Шумадиска дивизија II. позива стигла је у току 10. децембра са 3 пука пешадије, коњичким пуком и дивизиским штабом на зону Лијева река – Братоножићи.
Тимочка дивизија I. позива кренула се 10. децембра из Андријевице и стигла је у току дана на преноћиште у зону Баре – Драчка – Матешево – Јабука. Одред дивизије (4. кадровски пук и 15. пук I. позива са 2 топа) на правцу Ругово – Андријевица, налази се на Чакору.
Операције трупа Одбране Београда
Штаб команде кренуо се 10. децембра из Андријевице у Матешево.
Шумадиска дивизија I. позива у духу наређења команданта Одбране Београда 5372, кренула се за Тимочком дивизијом на марш ка Подгорици и стигла је овога дана до села Драчке.
Тимочка дивизија II. позива, на основу поменутог наређења, остала је у току 10. децембра у биваку код Андријевице.
Операције трупа Нове области
Комбиновани одред вршио је 10. децембра покрет од села Шепала и стигао је неузнемираван од Арнаута у село Калари на преноћиште.
Остале јединице ове команде остале су непромењене на досадањој размештајној просторији и то:
Вардарска дивизија I. позива код села Души; Моравска дивизија II. позива на простору с. Пуки – Черети – Домгјонит хан, Моравска дивизија I. позива код с. Каливачи.
Командант трупа Нове Области доставио је овога дана Врховној команди извештај Ђ. ОБр. 11215 ове садржине:
„Од команданта Моравске дивизије I. позива под ОБр. 4537 од 10. овог месеца добио сам следећи извештај:
По рапорту ове команде ОБр. 4530 нисам добио никакав одговор нити ми је до данас дотурена храна и фураж. Од јуче послати коњи у Љеш нису се вратили.
Због немања хране и фуражи стока липсава од глади, а људи се поводе до изнемоглости.
Молим за наређење да се са дивизијом примакнем неком слагалишту, пошто људи немају више шта да даду за хлеб, јер су све дали, а бојазан је да не почну оружје и муницију да дају за проју.
У случају да до мрака не добијем одговор, одмах крећем дивизију ка Љешу“.
„Пошто по мојим извештајима и представкама Ђ. ОБр. 11203 од 7. овог мес. и Ђ. ОБр. 11212 од 9. ов. мес. до овога часа не доби никакво решење нити наређење, то, да би субординацији бар форму дао, принуђен ћу бити да од своје стране издам наређење да се Вардарска дивизија I. позива и Моравска дивизија II. позива приближе Скадру, а Моравска дивизија I. позива и Комбиновани одред приближе Љешу, где да се омогући колико толико исхрана људи и стоке из поменутих места.
Ово наређење издаћу данас у 21 час, ако друго не добијем у горе поменутом смислу“.
На ову представку Врховна команда издала је 10. децембра наређење ОБр. 25188 у овоме:
„Одобравам ваш предлог изнет под Ђ. ОБр. 11125 односно привлачења ваших трупа ближе Скадру и Љешу с тим, да довољном снагом и што боље обезбедите правце који преко Пуке изводе ка Скадру и од Ороши у долину Маће.
По извршеном распореду ваших трупа поднети што скорије извештај“.
Командант трупа Нових Области издао је својим трупама заповест ОБр. 11222 следеће садржине:
„На основу одобрења Врховне команде ОБр. 25188 од 10. овог месеца, а у циљу што лакшег снабдевања трупа, а да би се обезбедили што боље правци, који преко с. Пуки изводе ка Скадру и од Ороши у долину Маће наређујем:
1) Вардарска дивизија I. позива обезбеђује правац долином Гемсиће реке ка Скадру и извиђа у правцу Пуке.
Штаб дивизије у Гемсићу.
2) Моравска дивизија II. позива обезбеђује правац Задримском реком у долину Задрима и извиђа у правцу Шингјерића.
Штаб дивизије у селу Грика.
3) Моравска дивизија I. позива обезбеђује правце који са линије Качинари – Калори преко гребена Креште воде ка Љешу, извиђа у правцу те линије и даље ка Блиништу.
Штаб дивизије у Трошани – Калмети.
4) Комбиновани одред обезбеђује правце, који са линије Калори – Нерфуша (јужно од села Чека) и реком Мати воде ка Љешу и извиђа у правцу те линије и даље ка Ороши.
Штаб одреда у манастиру Св. Михајила – Манатија.
5) Призренски одред доћи ће у Љеш, где ће остати до даљег наређења.
6) По извршеном распореду трупа, поднети извештај у што скоријем времену.
7) Међусобно одржавати везу у колико је могуће са штабом команде трупа непрекидно телефоном, односно релејем.
Штаб ове команде преместиће се 13. ов. мес. у Наншати.
8) Моравска дивизија II. позива и Вардарска дивизија I. позива снабдеваће се из Скадра, а Моравска дивизија I. позива, Комбиновани и Призренски одред из Љеша.
10) Команданти дивизија и одреда поднеће ми у што краћем року предлог о преформирању дивизија, односно одреда, на омање здружене одреде, формирајући од пукова батаљоне, односно чете, а од батерија и ескадрона водове и издвајајући сву непотребну комору од које формирати мунициску и профијантску колону“.
Операције Тимочке војске
Да би комуникације у позадини распореда трупа ове војске, биле што боље обезбеђене, од евентуалних покушаја Арнаута и бугарских комита и, ради чувања исправности телеграфа и телефонских линија као и објеката, командант Тимочке војске издао је ова наређења:
а) Команданту 3. пешад. пука III. позива ОБр. 1363 у овоме:
„Да би комуникација од Ђукуса преко Елбанаса, Пекина до Каваје била обезбеђена за саобраћај наређујем:
Да са пуком обезбедите ту комуникацију сталним посадама од 1 официра и 30 војника у: Џуру, Дарзи Бабији, код Бећировог моста и Љабиноти, а од 1 официра и 15 војника код карауле Шелк Ахмед Беговог моста и Хана Бајч.
У Пекину једна чета под командом командира чете; ова чета даће станичну стражу, од једног вода под командом официра за војну станицу у Пекину, на расположење начелнику војне станице.
У Рогозни, Гоази и Харизају посада од 1 официра и 15 војника.
Остатак пука у Елбасану и у одсечним резервама.
Штаб пука у Елбасану.
Задатак посаде биће: Обезбеђење комуникације од евентуалних покушаја Арнаута и бугарских комита и, одржавање у исправности телеграфско – телефонске линије.
Осим тога, посаде имају помоћу патрола хватати и даље спроводити команданту пука своје војнике бегунце и пљачкаше. Посаде су дужне да сваки транспорт при кретању потпомогну, те да се у реду и без застајкивања креће, како неби на путу било закрчавања.
Посаде имају слати и дању и ноћу патроле ради обиласка комуникација. Патроле упућивати до средокраће суседних посада.
У случају побуне и напада Арнаута на посаде, исте се имају на својим местима упорно бранити, извештавајући увек суседне посаде.
Суседне посаде, које нису нападнуте, имају одмах притећи у помоћ нападнутој посади, остављајући на своме месту најнужнији број војника.
Ради што упорније одбране и одржања комуникација у својој руци, посаде се имају на својим местима утврдити, а на најважнијим посадама, командант ће поставити по један митраљез.
Код сваке посаде припремити потребна средства за давање знака сигнала о евентуалном прикупљању и нападу Арнаута на посаду.
Посаде имају увек бити у највећој опрези, те да не буду изненађене од Арнаута.
Исхрана посада биће из војних станица у Елбасану, Пекину и Каваји. Док се у Пекину и Каваји не образују војне станице снабдевати се из слагалишта у Елбасану и Драчу и то: посаде од Пекина до Каваје из Драча, посаде од Пекина до Џура из Елбасана.
После извршеног обиласка посада, командант ће ми поднети предлог, да ли би и које посаде требало појачати или смањити, а све према приликама које владају у дотичним местима и према понашању околног Арнаутског становништа.
Досадање страже остаће на својим местима дотле, док се нове посаде не упознају са приликама које тамо владају.
Наређење за повлачење досадањих посада следоваће из ове команде накнадно“.
б) Команданту 13. пука III. позива наређење ОБр. 1363 ове садржине:
„Да би комуникација од Елбасана преко Тиране за Драч и преко Тиране – Брођа за Драч и Кавају била обезбеђена за саобраћај наређујем:
Да са пуком обезбедите те комуникације сталним посадама као што иде:
У Шинђонасу посада јачине 1 официр и 15 војника;
На караули Краба – Пас, 1 официр и 20 војника;
У селу Ипија једна чета под командом командира чете;
У селу Милети посада јачине 1 официр и 15 војника;
У селу Баторе, 1 официр и 15 војника;
У селу Доме посада јачине 1 официр и 15 војника;
У селу Алчашу, 1 официр и 15 војника;
У селу Базар Шијаку посада јачине једна чета под командом командира чете.
У селу Љалми посада јачине 1 официр и 15 војника;
У селу Нрођу посада јачине једна чета (Ибарска обвезничка) под командом командира чете.
Остатак пука у Тирани и у одсечним резервама.
Штаб пука у Тирани.
Задатак посада биће обезбеђење комуникација од евентуалних покушаја Арнаута и бугарских комита и, одржавање у исправности телеграфско – телефонске линије. Осим тога, посаде имају помоћу патрола хватати и даље спроводити команданту пука све војнике бегунце и пљачкаше. Посаде су дужне да сваки транспорт при кретању потпомогну и да се у реду и без застајкивања креће како не би на путу било застајкивања.
Посаде имају слати и дању и ноћу патроле ради обиласка комуникација. Патроле упућивати до средокраће суседних посада.
У случају побуне и напада Арнаута на посаде, исте се имају на својим местима упорно бранити, извештавајући увек суседне посаде.
Суседне посаде, које нису нападнуте, имају одмах притећи у помоћ нападнугој посади, остављајући на своме месту најнужнији број војника.
Ради што упорније одбране и држања комуникације у својој руци, посаде се имају на својим местима утврдити; на најважнијим посадама командант ће поставити по један митраљез.
Код сваке посаде припремити потребна средства за давање знака – сигнала о евентуалном прикупљању и нападу Арнаута на посаду. Посаде морају бити увек у највећој опрези, те да не буде изненађење од Арнаута.
Исхрана посада биће из слагалишта војних станица у Елбасану, Тирани, Драчу и Каваји. Док се у Каваји не образује војна станица снабдевати посаде на правцу Нрођ – Тирана из Тиране, а кад се образује војна станица у Каваји онда Ибарску обвезничку чету снабдевати из станичних магацина из Каваје.
После извршеног обиласка посада, командант ће ми поднети предлог, да ли би и које посаде требало појачати или смањити, а све према приликама, које владају у дотичним местима и, према понашању околног Арнаутског становништва.
Досадање страже остаће на својим местима дотле док се нове посаде не упознају са приликама које тамо владају.
Наређење за повлачење досадањих посада следоваће из ове команде накнадно“.
Командант Комбиноване дивизије I. позива оставио је 10. децембра команданту Тимочке војске извештај ОБр. 4684 у овоме:
„Команданту је врло добро познато стање трупа ове дивизије, које су у саставу Албанског одреда. Ове трупе су сасвим без хране и ја по многим знацима предвиђам опасност, да ће војници отпочети враћање у Србију и предавање Бугарима; да се ово спречи, треба одмах трупе које од данас немају апсолутно никакве хране, што пре повући у близину магацина и сачувати тиме још овај мали број војника.
Према овоме молим за наређење Албанском одреду, да се коњички ескадрон, 2. прекобројног пука и 2. брдска Дебанжова батерија одмах врате у састав ове дивизије да их распоредим у близини каквих слагалишта.
Сматрао сам за дужност, да још једном представим команданту стање ових трупа, пре него што би наступио слом“.
По пријему предњег извештаја командант Тимочке војске издао је команданту Комбиноване дивизије I. позива наређење ОБр. 4684 које гласи:
„Преставку тога команданта ОБр. 4684 од данас примио сам. Не стоје ми никакве свеже трупе на расположењу, са којима би могао заменити јединице те дивизије, које су стављене под команду команданта Албанског одреда. А када бих усвојио предлог тога команданта, онда би правац Дебар – Елбасан остао потпуно без заштите, и одмор трупа те дивизије био би илузоран. Од свију јединица највећи део трупа те команде за сада је под много бољим приликама за одмор него остале јединице ове војске.
Предузете су све мере и чини се све, да се исхрана трупа Албанског одреда обезбеди. У току последња три дана послато је за те трупе до 9.000 порција хлеба и двопека за исхрану њихову. И у будуће ће се обратити највећа пажња исхрани ових трупа.
Од команданта те дивизије очекујем да и у овако тешким приликама одржи своје трупе у што је могуће уреднијем стању и реду“.
Стање на фронту Тимочке војске 10. децембра било је овакво:
1) Код Брегалничке дивизије I. позива.
На фронту Вардарског одреда вођена је слабија пешадиска борба на прелазима преко Дрима. Наши су остали на својим положајима.
На фроту Тетовског одреда водила се борба цео дан. По груписању непријатељске пешадије и артилерије изгледа врло вероватно, да ће непријатељ извршити прелаз код села Добовјана, где се знатном снагом прикупио. Са непријатељске стране избачено је преко 400 артилериских зрна из пољских и брдских топова на наше делове, који су бранили прелаз код села Добовјана. Наши су делови остали на својим местима. Предузете су мере да се непријатељу прелаз што дуже онемогући.
2) Код Крајинског одреда, дан је прошао на миру; додира са непријатељем нема.
3) Коњичка дивизија одмаршовала је у Кавају.
4) Код Комбиноване дивизије ништа ново.
Готово код свију јединица осећа се морална депресија, оскудица у храни и хрђаве смештајне прилике, што је проузроковало жељу за што скоријим одмором и дефинитивним повлачењем на Приморје, где се трупе имају да одморе и реорганизују.
III. Ситуација
У току 10. децембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 9923 у 23 часа
„Садањи Плавски одред чине:
17. пук I. позива, 5. кадровски пук, Добровољачки одред и два брдска топа; све, како сазнајем, са врло смањеним бројним стањем.
Његов распоред је овакав:
17. пук на правцу од Плава за Дечане; 5. пук на правцу Сеси, Проклетија, Бор, Бушање, Гусиње.
Добровољачки одред на правцу долином Пећске Бистрице.
Кад стигнем са армијом код Андријевице, требало би да тај одред сменим мојим трупама. Ова би смена била веома незгодна. Могао би га сменити само са Ужичким одредом. Овај одред, због изнемоглости и глади, по ранијем мојем наређењу, путује сутра у хан Дрндарски на опорављење, а чине га:
4. пук III. позива и 2. прекобројни пук III. позива са 3 брдска топа и неколико коњаника.
По нужди чиним ову представку:
Да садањи Плавски одред остане под мојом командом и на истом правцу и на даље, а место њега, да упутим у састав Дринске дивизије I. позива, Ужички одред, док се мало нахрани и опорави, а бројног је стања истог као и Плавски одред, ово у толико пре, у колико Дринска дивизија I. позива остаје у резерви.
Ови изнемогли трећаци, а при том оскудни у храни, тешко би могли тамо отпутовати а још теже учинити смену на ова три правца. Они су још добри само кад се употребе као резерва – прикупљени, а ако се распореде по овим клисурама, пре ће се растурити него што добро учинити. Они су при томе још врло оскудни у обући и логорској спреми. Док се мало одморе, нахране и одану, таман ће моћи бити употребљени у резерви.
Молим, у интересу одмора Ужичког одреда и, у интересу јаче безбедности дотичнога правца, да се овај мој предлог одобри што пре, јер због необично мучнога терена и великога заобилажења, имао бих грдних мука да га пребацим на тај правац за њих готово непознат“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 1339
„Према наређењу Врховне команде ОБр. 25111 од 8. тек. мес. част ми је поднети о моралном стању трупа ове војске овај извештај:
„Морално стање трупа ове војске после повлачења у Албанију крајње је незадовољавајуће. Морал је пао на најнижи ниво. Трупе су апсолутно неспособне ма за какву акцију. Не може се рачунати на најмању отпорност трупа. Искушења кроз која су трупе ове војске прошла оставила су дубок траг, и у овоме моменту, осећају се све последице тих искушења.
Код трупа се осећа јака замореност у сваком погледу. Трупе су неспособне да издрже и сам додир са непријатељем а о борби не може бити ни речи. Војници и официри очекују да буду извучени од додира са непријатељем и осећају неодољиву потребу за одмор.
На дугу одбрану линије одређене директивом Врховне команде са ОБр. 24942 не може се рачунати. Питање је, да ли ће се на тој линији моћи борити који дан.
Према оваквом стању трупа, мишљења сам, да је потребно повући трупе из додира са непријатељем, ако се жели, да се овај број људи, који је доведен у Албанију, сачува за реорганизацију наше војске. У противном идемо у сусрет крајњем расулу и потпуном растурању наше војеке. Никакве мере нису довољне да овоме стању буду лек. Због немања артилерије, крајње оскудице у муницији, крајње физичке исцрпљености људства и стоке, крајње тешкоће у снабдевању – готово без хране – и, отвореног непријатељског држања становништва, све старешине и војници осећају да су као остављени и напуштени бродоломници. Осећај очајања са свима фаталним последицама постепено овлађује и онима, који су се до сада држали у најтежим моментима храбро и присебно.
Молим да се што пре нађе излаз из овога стања, како би се најлепша намера, да се бар део Српске војске сачува могла и остварити.
Бројно стање смањено је до невероватности, а и да је ма колико, оно не игра никакву улогу, нити има каквог значаја, јер под оваквим приликама и околностима војници су апсолутно неспособни за борбу“.
Од команданта III. армије
ОБр. 8757
„Морално стање трупа веома ниско што се могло видети из досадањих извештаја. Још по преласку Ситнице настало је бегство и предавање непријатељу: патрола, мртвих стража и читавих одељења. Велика студен и снег од 24. новембра до 1. децембра; уништавање код Пећи скоро целокупне артилерије и возова, а нарочито сазнање, да се, преко црногорских кршева, који су у рђавој успомени код војника, има да изврши прикупљање наших трупа на Приморју, потенцирали су и онако ниско пали дух и морал трупа. Воље за борбу сада нема ни код војника ни код официра. Општа равнодушност и клонулост у великом степену. Све опомене, савети и наредбе да ће они који се удаљавају из команде бити побивени од Арнаута, да до кућа неће доћи, ако дођу да ће тамо ићи у немачко ропство на најтеже радове, – не помажу ништа. Строге мере и казне не помажу, јер се бегунци не могу да ухвате, а коморџије бегају напуштајући стоку. Стање морално и бројно тако је да се ни на једну јединицу, ни на један пук неможе рачунати ни у борби противу Арнаута, још мање противу непријатељских трупа, па ма оне биле и мале јачине. Непрекидно повлачење и борбе без прихвата и наслона на свеже трупе, неуређеност и потпуна неспремљеност исхране у Топлици, на Косову, Метохији и даље, страховита скупоћа артикала, – неповољно су утицале на јачину духа на поверење према старешинама и дисциплину код трупа. Потребно је најмање месец дана да се трупе одморе, добро хране, преформишу, снабду оружјем и муницијом. Само на тај начин, по мојој оцени, могло би се морално стање код трупа подићи“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 1354
„Према наређењу Врховне команде ОБр. 25167 част ми је известити, да је Битољ напуштен под оваквом ситуацијом у погледу непријатељских снага.
На правцу од Кичева ка Струзи непријатељ је наступио у јачини од 4 – 6 батаљона са коњицом.
Од Демир Хисара и села Смиљева ка Струзи са 2 пешад. пука, коњицом и артилеријом и од Прилипа ка Битољу са 4 – 6 батаљона, 2 – 3 ескадрона коњице и артилерије.
Свима овим трупама претходила су одељења комита.
Да не би био приморан да одступа у Грчку, командант трупа Битољске дивизиске области својим решењем, а и по моме наређењу, повукао се са својим трупама ноћу 1./2. децембра на линију Ћават – Смиљево – Бојиште.
Битољ је био у рукама наших трупа до подне 2. децембра, после тога времена непријатељ је могао ући у Битољ.
При повлачењу из Битоља наше трупе нису имале непосредног додира са непријатељем и непријатељ није гонио преко Битоља.
Да ли су Бугари и са каквом снагом ушли у Битољ и да ли су сада у њему они или Грци, нисам у могућности да утврдим и проверим“.
ОБр. 1365
„Јуче 9. децембра, приликом посете код гувернера Елбасана г. Мандића, исти ми је изјавио, да су се Талијани искрцали у Валони, и предњи њихови делови да су дошли до Војуше.
Поред овога саопштио ми је, да је добио налог од Есад паше, да шаље грађу за подизање моста преко Шкумбе код Пекина и да ову грађу стави на расположење једном талијанском мајору, који је упућен за овај посао у Пекин.
О предњем част ми је известити“.
Од нашег делегата пуковника Лешјанина из Солуна.
Бр. 383 од 5. децембра, заведен 10. децембра под ОБр. 25208.
„Згодним поводом сад сам тражио објашњење од ђенерала Сараја о одступању његове армије и значају, што је одбио дати.
Ни Француском војном изасланику пуковнику Фурније није јавио, па ни мени. За сада се не може ништа казати.
Признаје, да је се повукао и порушио мост на Црној реци, али шта ће бити каже, видећемо.
Све више стичем уверење, да решење није у његовим рукама. Он исчекује нешто са стране, што има утицати на решење. Обећава све казати, чим буде у стању, а за сада жели да о свему ништа више не јављам. Споразумно са њим, сад сам наредио евакуисање болнице и профијанта из Ђевђелије.
Ђенерал Сарај хоће да избеглице још остану тамо; Французи журно евакуишу слагалишта из Ђевђелије.
Енглези већ евакуисали болницу последње две ноћи у строгој тајности због односа са Грчком“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња Бр. 1976
„Стање на Црногорском ратишту у току 8. децембра:
1) На правцу: Плевље – Матаруге јаче борбе у којима је непријатељ нарочито био активан на простору Дубочица – Матаруге, али је одбијен и пребачен на десну обалу реке Дубочице.
2) На правцу: Сјеница – Бијело Поље, непријатељ је са великом жестином, нападао целог дана положаје код Трешњевице и Вишњевице, које су Црногорске трупе у сумрак напустиле и повукле се на положаје код села Баре.
3) На правцу: Пећ – Ругово води се борба у теснацу (Дунавска дивизија I. позива).
4) На фронту Ловћенског одреда непријатељ довлачи стално велику дрвену и гвоздену грађу у Прчањ и околину Врановице.
Опажа се извесно груписање код непријатеља код Пераста.
5) У области Старосрбијанског одреда без промене“.