Операције II. армије
Командант армије издао је 12. децембра својим трупама наређење ОБр. 10685 ове садржине:
„Да би се могао постићи циљ, истакнут директивом Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра наређујем:
1) Да се дивизије, по доласку у Подгорицу, само снабду најнужнијом храном за стоку и људе и одмах крену из Подгорице правцем: Тузи – Ћавкиша – Хан Хотит – Иванај – Копиљак – Скадар, и даље на одређену размештајну просторију за армију од стране Врховне команде између Скадра и Љеша.
2) Овим правцем кретаће се сви делови, сем топова, кара, кола и двоколица, а за правац, којим ће се кретати напред поменути возови, нека се команданти обрате команданту места у Подгорици, пуковнику Миладину Масаловићу, који ће им дати потребна обавештења и упутства.
3) Команданти дивизија, по доласку у Подгорицу узеће под команду све своје јединице и установе које су до сада стигле и које буду стигле у Подгорицу до одласка дивизије из исте, а оставити потребна наређења оним својим јединицама и установама, које стижу доцније, којим ће правцем и докле да оду.
Тимочки артилериски пук (људство и стока не запрегнутих батерија) упућен је код села Бушати ради размештаја.
4) Покрет дивизија из Подгорице да започне, и то:
Шумадиска дивизија II. позива 13. децембра у подне, а Тимочка дивизија I. позива 14. децембра из јутра по ешелонима, а са места преноћишта, које одреде команданти дивизија према способности трупа за маршовање. Напомиње се, да је пут од Подгорице до Ћавкише и од Хана Хоти до Скадра врло добар, а између Ћавкиша и Хана Хоти само коњска стаза, тешко пролазна, те према томе и вршити прорачуне.
Команданти могу и пре одређеног времена кренути своје трупе, ако кретање претходних трупа то буде дозвољавало.
5) Команданти дивизија упутиће одмах своју инжињерију да, у колико је могуће, што пре поправе односно прошире стазу између Ћавкиша и Хана Хоти.
6) Кад ће се и на који начин повући и где да дођу јединице деташоване из дивизија за разна осигурања јавиће се накнадно, пошто се добију потребна обавештења од Врховне команде.
7) На одређеној размештајној просторији размештај да се изврши овако:
а) Шумадиска дивизија II. позива дуж пута: Скадар – Љеш, на простору јужно од села Барбалуши па до Љеша.
б) Тимочка дивизија I. позива на простору између река: Бојане, Дрињаче и Дрима.
в) Тешка артилерија и хаубички дивизион код села Барбалуши.
г) 6. одељење резервне муниционе колоне на простору, одређеном за Тимочку дивизију I. позива а на месту, које буде одредио командант Тимочке дивизије I. позива.
8) На реонима одређеним за дивизију разместиће се и сва појачања придата дивизијама.
9) На одређеној просторији, по наређењу Врховне команде, трупе ће биваковати, пошто месне прилике не дозвољавају кантоновање.
10) Командант Тимочке дивизије I. позива наредиће својој 1. и 3. пољској болници да се крену по извршној смени са болницама I. армије, из Андријевице за Скадар, где ће их сачекати и одвести на одређена места на просторији, одређеној за његову дивизију.
Команданту I. армије писано је, да ове болнице Тимочке дивизије I. позива замени својима.
11) За време марша трупе ће се снабдевати из магацина: Хан Хоти – Копиљак, Врака, Скадар, а на размештајној просторији: Тимочка дивизија I. позива из Скадра, а Шумадиска дивизија II. позива и тешка артилерија из Љеша.
12) Врховна команда јавља, да су предузете мере да се снабдевање трупа храном, муницијом, оружјем, оделом и осталом спремом обезбеди у што скоријем времену.
13) По доласку на размештајну просторију у извршеном распореду:
а) Предузети одмах најенергичније мере да се трупе прикупе, уреде и доведу у исправно стање своје оружје и спрему.
б) Поднети извештај:
О размештају трупа;
О бројном стању за сваку јединицу и установу;
О стању оружја и муниције;
О материјалној спреми у опште;
О свима досадањим губитцима, како у људству и стоци тако и у оружју и материјалној спреми;
О моралном стању код трупа.
14) Армиски штаб креће се из Подгорице 13. децембра из јутра и до 17. децембра из јутра одржавати везу са њим преко Скадра.
15) О пријему наређења одговорити“.
Трупе Шумадиске дивизије II. позива стигле су 12. децембра до подне у Подгорицу.
Трупе Тимочке дивизије I. позива у току дана стигле на преноћиште у зону Биоче – Златица -Подгорица.
Овога дана команданти дивизија представили су команданту армије очајно стање својих трупа. Пошто командант армије није имао средства да то стање олакша, одобрио је да команданти дивизија то лично саопште Врховној команди при своме пролазу кроз Скадар.
Операције трупа Одбране Београда
Штаб ове команде стигао је 12. децембра у Подгорицу.
Трупе Шумадиске дивизије I. позива у току дана продужиле марш ка Подгорици и стигле на преноћиште код села Биоче.
Трупе Тимочке дивизије II. позива биле су овога дана у покрету за Шумадиском дивизијом I. позива и стигле су до села Братоножићи, где су заноћиле.
Операције III. армије
Командант III. армије издао је 12. децембра команданту Дунавске дивизије I. позива наређење ОБр. 8796 ове садржине:
„Врховна команда са ОБр. 25224 усвојила је мој предлог да на правцу од Пећи преко Ругова ка Андријевици и преко Плава остану само Плавски и Чакорски одред, поред делова Црногорске војске. Остале трупе да се повуку по директиви Врховне команде.
Ступите одмах у споразум са командантом I. армије и пошто извучете ваше трупе са фронта, који штите, одмаршујте са свима вашим деловима низ Цијевну ка Скадру“.
Стање код III. армије у току 12. децембра било је овакво:
а) Код Дунавске дивизије I. позива непромењено. Пред фронтом заштитнице ове дивизије дан је прошао на миру.
б) Дринска дивизија I. позива маршовала је у току дана од Андријевице за Скадар и стигла на преноћиште код села Матешева.
Операције I. армије
Стање на фронту I. армије у току 12. децембра било је овакво:
У току овога дана трупе I. армије продужиле су покрет ка новим положајима на линији: Велики Крш – село Слатина – Жељевица – Каменштица.
Дринска дивизија II. позива стигла је око Берана и заноћила заштитницом на положајима код села Будимља а главнином на простору од села Виницке до села Трешњева дуж пута Беране -Андријевица; 12. пук I. позива упућен је у састав своје дивизије; 13. децембра дивизија продужује марш, остављајући Беране са заштитницом у 8 часова.
Дунавска дивизија II. позива избила је 12. децембра на нове положаје код Андријевице.
Ужички одред извршио је марш од Андријевице преко села Краље и планине Трешњевика до Дрндарског хана.
Трупе осталих армија остављене на правцима ка Ругову, Пећи и Ђаковици остале су на својим положајима и то: делови Дунавске дивизије I. позива између Јусуфовог хана и Ругова; Власински одред делом код Бјелухе а делом у селу Велика; Плавски одред код Плава и Гусиња, затварајући правце од Пећи ка Плаву и од Ђаковице ка Гусињу.
Црногорска бригада, која је била на правцу Јусуфов хан – Ругово на левом крилу Дунавске дивизије I. позива, одмаршовала је ка Мургашу за заштиту правца: Рожај – Беране – Андријевица.
У току 11. децембра пред фронтом Дунавске дивизије I. позива појавиле су се непријатељске патроле северно од села Стубаља; пред осталим фронтом армије додира са непријатељем није било.
По исказу код Суводола заробљених аустриских војника штаб 21. ландштурмске бригаде налази се у Сјеници.
Операције трупа Нових области
Вардарска дивизија I. позива:
Штаб дивизије у с. Гемсићу. Трупе обезбеђују правац долином Гемсићске реке ка Скадру и извиђају у правцу Пуке.
Командант Вардарске дивизије I. позива учинио је под ОБр. 791 представку команданту трупа Нове Области, да са трупама дивизије, не може осигурати правац Пука – Скадар, услед малобројности трупа и њиховог слабог моралног стања, у исто је време молио да се нађе излаза и ова дивизија ослободи тешке ситуације у којој се налазила.
Моравска дивизија II. позива.
Дивизија је 12. децембра отпочела покрет правцем ка с. Грика да заштити правац Ћадритском реком ка Љешу и Скадру.
Моравска дивизија I. позива.
У току дана дивизија је извршила марш од села Каливачи до села Калмети са огромним тешкоћама, јер су посве малаксали војници и изнурена стока имали да савладају пут преко планине Креште, који је, са малим изузетком, на целој дужини био толико блатњав, да су коњи под теретом тонули у блато формално до трбуха. Маса је коња остала у овом глибу, не имајући снаге ни толико, да без икаквог терета изађе из њега.
Исто је то било и са војницима, који су малаксали од глади, падали успут, плачући што не могу да иду са својим друговима. Ну ти људи су ипак донети до с. Калмети.
По доласку у Калмети, дивизија се збиваковала на западној ивици села, а 1. пешад. пук је остао код села Трошани и затвара, са 2 чете на Крешти, путеве, који воде ка Љешу.
Вредно је поменути да је овога дана прешао из Каливачи у Калмети Али Фехим Беј са целокупном посадом из бојазни од Арнаута – качака.
Исхрана трупа дивизија постала је нешто боља, примљено је брашно, мало зоби и кукуруза, соли и неколико сандука шећера.
Комбиновани одред.
Одред је 12. децембра маршовао од села Каливачи до с. Калмети, где је заноћио.
Командант одреда доставио је овога дана команданту трупа Нових Области представку ове садржине:
„Напорним маршевима дању и ноћу, борбама по најтежем терену и хрђавом исхраном трупе су исцрпљене у толикој мери, да су неспособне за извршење ма каквог задатка. Молим за одобрење да се трупе одреда неколико дана одморе код Љеша и опораве бољом исхраном а потом да изврше распоред саобразно заповести Ђ. ОБр. 11222 од 10. ов. мес. Намеравам извршити одмах уже обезбеђење Љеша, захватајући све одређене правце, а пошто трупе дођу колико толико к себи посести и прелазе на самоме планинском гребену. У исто време молим да ми се додели потребна комора од оних јединица, које је имају у сувишку и да се одреду дотури људске и сточне хране“.
Операције Тимочке војске
1) Дејство Брегалничке дивизије I. позива:
а) На фронту Вардарског одреда, 12. децембра од 7 часова јутра до мрака, водила се огорчена борба око Струге. Једном пољском брзометном батеријом, пласираном испред саме Струге на друму Охрид – Струга и једном батеријом од Маруништа, непријатељ је снажно тукао леву обалу Дрима у Струги и порушио многе куће, а тако исто, овим батеријама, тукао и цео простор и пут од Струге до села Радолишта. Под заштитом ове јаке артилериске ватре, коју наша артилерија није могла са успехом парирати, успео је непријатељ, да на леву обалу Дрима пребаци одељење пешака од 20 људи. По подне, око 13 часова примећен је улазак, по одељењима, целог једног батаљона непријатељске пешадије, у део вароши на десној обали Дрима.
б) На фронту Тетовског одреда, целог дана водила се огорчена борба, непријатељ је нарочито снажно бомбардовао целу борбену линију, затим позадину и села Добовјани и Веште и порушио куће, које су претрпале војнике. Губитака било је како међу војницима, тако и међу грађанима.
Непријатељ је успео, под заштитом снажне артилериске ватре, да се одржи на левој обали Дрима. Услед овога, командант Брегалничке дивизије I. позива, наредио је, да оба одреда у току ноћи отпочну постепена повлачења на линију села Калиште – десна обала потока, који протиче кроз село Радолиште – Беличко брдо.
Из Пренса 12 децембра упућен је на Беличко брдо 20. пешад. пук ради прихвата и појачања Тетовског одреда.
в) На правцу према Подграцу није било ничега значајнијег.
2) Дејство Крајинског одреда:
На Рапонском одсеку није било важнијих догађаја.
На фронту Матског одреда бугарске патроле од Дебра појављивале су се на правцу села Булћиза.
3) Код Коњичке дивизије, као и код Комбиноване дивизије I. позива у току 12. децембра није било важнијих догађаја.
У току 12. децембра, командант Тимочке војске примио је ове важније извештаје:
Од команданта Крајинског одреда:
„ОБр. 2664
Према наређењу ОБр. 1380 од 11. децембра извештавам:
1) Учињена погрешка, да се напустила непосредна одбрана леве обале Дрима код Дебра, неби се могла сада поправити, бар не за извесно време, не дотле, док се ситуација на левом Матском одсеку не поправи тј. док командант Матског одсека понова не заузме положаје Ћафа Сај – Ћафа Булћиз – Каптин, које је напустио без ичијег наређења и одобравања, – пошто би ранијим истицањем трупа десног Рапонског одсека ка Дриму, овом одсеку био изложен леви бок.
На ово се може мислити тек онда, кад се осигура правилна исхрана ових трупа и, кад се трупе мало одморе, јер сада официри и војници показују врло мало воље за овакве операције. Код свију се још снажно осећа жеља да иду у позадину ради одмора. Ова се тежња јасно оцртавала у свим њиховим извештајима.
2) Из послатог распореда трупа десног одсека види се, да се за сада, не могу упутити команданту Брегалничке дивизије I. позива тражене трупе, јер су исте на предстражи или служе као резерве предстражним деловима. Чим се изврши смена тих делова, ове ће се трупе упутити команданту Брегалничке дивизије I. позива.
Сада се налази у селу Мираки само једна чета из 3. кадровског пука, која би се још једино могла упутити, када би се батаљон из 1. кадровског пука, који је овде и не броји више од 90 пушака, заменио каквим јачим батаљоном“.
Од отправника српских послова у Драчу:
„Према податцима које има Есад паша, Бугари спремају чете у Мату и Дебру. Међу њима је Ахмед Беј и Елез Јусуф. Они ће нашој војсци пресјећи пут или код Ахче Хисара или код Тиране, пошто нема наше војске у Пабухи и Селишту. Нека наши упуте одмах војску у Селиште. Нека при одступању покољу све у Миридиту и поједу све што нађу. Есад паша мисли, да треба да наши војници пођу право ка Ахчи Хисару, одатле на Скендерову планину, па на Кураће и тек онда се спусте у равницу. Предње имам част да представим ради знања“.
Од команданта Брегалничке дивизије ОБр. 1341.
„Распоред трупа Брегалничке дивизије 12. децембра:
1) 8., 18., 20. и 23. чета граничне трупе, са делом Охридског жандармериског одреда и 1. чета подофицирске школе, осматрају западну обалу Охридског језера и, штите правац преко Подградца и Мокре планине за изворни део Шкумбе.
У току 13. децембра, овај ће се одред појачати са 12. и 24. четом граничне трупе и образовати нарочити одред, под командом пешад. мајора Николе Илића. Чете су врло слабе а непријатеља потпомажу и наоружани Арнаути, нападајући на коморе и ордонансе.
У састав овога одреда ући ће и чета првога пука, која се сада налази у селу Линги, изворном делу Шкумбе.
2) Вардарски одред (2. пешад. пук и 14. кадровски пук, 3. и 6. позициска батерија, са једним топом брдске Дебанжове батерије, са митраљеским одељењем 3. коњичког пука) у постепеном је повлачењу од прелаза на Дриму ка линији: Лин – безимени вис западно од села Фргова.
3) Тетовски одред (13. и 20. пешад. пук са водом 6. брдске Дебанжове батерије) у прикупљању је ка Беличком брду.
Наређено му је, да у лево дође у тешњу везу са трупама Крајинског одреда.
4) 3. ескадрон 2. коњичког пука, чета жандармериског Брегалничког одреда, 3. и 16. пешад. пук и Комбиновани батаљон 10. пука III. позива, 1. и 4. батаљон и Брегалничка чета у Пренсу, као дивизиска резерва.
5) Ибарски обвезнички комбиновани батаљон, осигурава пут Ћафа Сане – Ђукус са три чете, а са једном колонску комору.
6) Колонска комора, вод пионира и 5. Дебарска позициска батерија, чији је један вод код Бећировог моста, стављен на расположење команданту Крајинског одреда.
7) Штаб дивизије у Пренсу.
Трупе Брегалничке дивизије су толико физички исцрпљене, морално оронуле, да се уопште на њихову употребљивост не може рачунати јер не виде циља своме напрезању и осећају последице неуредне хране и лекарске неге. И последњи војник уверен је, да су ове борбе безциљне и да је за сада главно, да се што пре избије на Приморје, где ће имати свега у изобиљу а и одмора.
Сви напори старешинског кадра у овом погледу без успеха су, и у случају да непријатељ и даље продужи надирање, не могу са сигурношћу рачунати, да ћу моћи одржати положај Ћафа Сане – Беличко брдо ни два дана.
На основу изложене ситуације молим за одобрење, да колонску комору и све неупотребљиве делове преместим из Ћукуса ближе Елбасану, како не би наступило загушивање у случају неуредног повлачења“.
Командант Тимочке војске издао је 12. децембра ова важнија наређења:
ОБр. 1418 – Команданту Комбиноване дивизије I. позива:
Да 6. прекобројни пук стави одмах на расположење команданту Крајинског одреда, коме је наређено, да пошто прими 6. прекобројни пук, њиме смени 2. прек. пук и, да овај последњи упути у Елбасан ради поновног уласка у састав своје дивизије.
ОБр. 1419 – Команданту Коњичке дивизије:
„Ви са штабом дивизиским, 1. коњичком бригадом, крените сутра 13. тек. месеца из јутра из Каваје преко Шијака у Тирану, где ћете остати до даљег наређења.
2. коњичка бригада остаће до даљег наређења у Каваји.
По доласку у Тирану примићете команду места у Тирани и обезбеђиваћете Тирану, нарочито са правца, који из Мата води.
У Тирани има лиферант за сено, који у својим магацинима има до пола милиона килограма сена.
О доласку у Тирану известите ме депешом“.
ОБр. 1431 – Команданту 1. кадровског пука.
„У циљу затварања правца који из Мата изводи у Тирану преко Ћафа Гуславер – Ћафа Прискес одмах упутите један батаљон вашег пука из Тиране у село Шемери, где има послужити као резерва Матском одсеку.
Ако вам батаљон није прикупљен, упутите онај део који вам је у Тирани на расположењу, а наредите одмах прикупљање и осталих делова. Команданту 2. батаљона у Елбасану наређено је, да 14. децембра са својим батаљоном крене из Елбасана у Тирану, кога ћете по доласку у Тирану упутити такође у Шемери.
Са овим другим батаљоном крените се и ви у село Шемери и примите команду над оба батаљона вашег пука и над Матским одсеком, сада у саставу Крајинског одреда, и образујте Матски одред, који ће бити под непосредном мојом командом.
У Шемери образујте одмах слагалиште хране за 1.000 људи, а за време од 5 – 6 дана.
У Тирану је упућен командант коњичке дивизије са 1. коњичком бригадом, која има тамо стићи 13. тек. мес. до мрака.
По доласку команданта коњичке дивизије предајте му команду места у Тирани.
Од трупа, које су сада у Тирани а наоружане су и употребљиве за борбу, формирајте до доласка команданта дивизије посаду Тиране.
Потребно обавештење по овоме пошаљите команданту Матског одсека.
О извршењу овог поднесите ми извештај“.
ОБр. 1431 – Команданту 2. батаљона 1. кадровског пука:
„Са батаљоном крените се 14. децембра тек. мес. из Елбасана за Тирану, где се имате јавити своме команданту пука.
Чета тога батаљона, која се налази у Ђукусу, остаће и даље под командом команданта Брегалничке дивизије I. позива.
Војнике снабдети потребном храном до Тиране и по 200 метака на пушку.
Оружје и муницију, одузето од обвезника, предаћете команданту артилерије ове војске.
Све локале тога батаљона предајте команданту места.
О покрету тога батаљона извештен је командант 1. кадров. пука“.
III. Ситуација
У току 12. децембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије под ОБр. 9947 следећу представку:
„Према директиви ОБр. 25168 од 9. децембра, као и у смислу наређења ОБр. 25224 од 10. децембра, у циљу заштите правца, који води од Пећи ка Андријевици и Подгорици, учинио бих овакав распоред трупа:
1) На правцу: Пећ – Ругово – Андријевица да остану Црногорске трупе, које се сада тамо налазе и Власински одред пуковника Плазине са истакнутим деловима на правцу Чакор – Ругово а са резервом (Власински одред) код села Велике. Ова би резерва, у исто време, могла потпомоћи и одбрану Плава.
2) На правцу: Плав – Гусиње да остане Плавски одред држећи Плав и Гусиње и обезбеђујући правце, који од Бјелухе и Козјег Ртња воде ка Плаву и од Ћафа Гштаре ка Гусињу.
3) Трупе ове армије да групишем код Андријевице:
Дринску дивизију II. позива на Каменштици и Жељезници, а Дунавску дивизију II. позива на линији: село Слатина – Велики Крш са пред положајима Баљ и Јерина Глава.
Истакнуте трупе остале би на овим правцима све док јаком снагом не би биле принуђене на повлачење, а у том случају повлачиле би се, оне са правца Ругово – Велика ка Андријевици, ослањајући се на трупе ове армије на положајима код Андријевице, а Плавски одред, ка Гусињу на положаје код села Гођа.
Остатак трупа Дунавске дивизије I. позива, које се сада налазе на положајима између Ругова и Јусуфовог хана као сувишне, обзиром на овакав састав терена и несавладиве тешкоће исхране, сменио бих Црногорским трупама и упутио одмах за њиховом дивизијом ка Скадру.
Да би ово могао да постигнем потребно је:
1) Да се Власински одред пуковника Плазине, као и све Црногорске трупе, које се налазе истакнуте на правцима од Андријевице, Плава и Гусиња ка Пећи и Ђаковици, ставе под моју команду.
2) Да се неминовно осигура редовна исхрана трупа и дотурање потреба из позадине, јер на терену сем мало сена нема ничега.
Становништво просто глоби војнике, наплаћујући проју од 1 кг. тежине по 15 – 20 динара.
Не буде ли се овај други услов у потпуности обезбедио и испуњавао, тада ће незадовољство, огорченост, бегство, општа беда и пљачка, постати још већа тако, да страхујем потпуно оправдано, да не наступи опште расуло и, да ово мало још челичних војника и официра, не измакне из руку старешина са последицама лако схватљивим.
Сва тежина дакле и све зависи од хлеба.
Од команданта дивизија стижу ми посведневни извештаји о очајном стању код трупа, а јутрос, према телефонском извештају команданта Плавског одреда, стање је такво, да су му људи већ од глади почели умирати.
У опште, за одбрану ових праваца морам приступити ајдучком четничком раду противу свих арнаутских банди, руковођених аустро – немачким официрима.
Молим, да ми се решење о свему овоме достави најхитније“.
Од Начелника штаба Црногорске Врховне команде
ОБр. 7649
„Командант I. армије извештава да ће напустити Беране, Рожај и Плав и повући се за положаја код Андријевице.
Ако то буде урађено, биће немогуће опстати Српској војсци код Скадра, јер ће се цела Малесија Скадарска, Плавска и Гусињска, побунити. Неопходно је потребно наредити, да командант I. армије остави истакнуте одреде на левој обали реке Лешнице и код Рожаја за одбрану Рожаја и Берана, а Плавски одред, да остане источно од Плава да брани Плав.
Ови одреди могу се лако хранити из Берана односно Плава, где има доста хране и стоке.
Понављам, ако се не брани Плав и Беране општа побуна Арнаута је неминовна и све њене последице. Молим одговор“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 1346
„Услед немогућности да коњичку дивизију исхрањујем овде у Елбасану упутио сам је 9. ов. мес. преко Пекиња у Кавају ради исхране“.
ОБр. 1387
„Према извештајима команданта Матског одсека, командиру 15. чете, побегло је 50 људи са страже и сва топовска послуга. У Булћиз је долазила једна бугарска патрола. Шпилски мост готов је и врше се пребацивања.
Ахмед Беј је у Дебру и преговара са Бугарима, а нашој војсци апсолутно је забрањен прелаз преко Мата.
Због овога командир 15. чете заузео је положаје позади Каптина над селом Мартанеш.
Услед овога, командант Матског одсека изводи закључак, да је одбрана на граници Мата илузорна, због тешког дотурања хране, друго, због снегова и зиме, те је издао наређење командиру 15. чете као и посади Каптина, да се повлачи ка Тирани правцем Гуславера и да се поседне Ћафа Прискес.
Наредио сам да се повлачење команданта Матског одреда заустави и да се безусловно остане на одређеној линији, ради заштите правца који из Мата изводи у Тирану.
Предузео сам мере за обезбеђење исхране трупа Матског одсека.
Исто тако предузео сам мере, да се о стању и расположењу Матских трупа обавестим преко повереника, који ми сада стоје на расположењу“.
Од главног интенданта Врховне команде
ЕПБр. 1960 од 12. децембра
„Начелнику оперативног одељења Врховне команде. Мој делегат у Подгорици депешом Бр. 113 од 11. тек. м-ца. извештава ме следеће:
„Сва артилерија прошла је кроз Подгорицу и потпуно снабдевена храном за даље, али се ипак задржава овде у околини и тражи још по неколико оброка, што ће све бити на штету оних јединица, које су на положајима и које путују за Подгорицу. Јуче је послато 5.220 порција искључиво за II. армију. Данас послато 2.480 порција, да се поделе коме је најпотребније. Молим за дејство, да се трупе овде не задржавају, јер је апсолутно немогуће исхрањивати их. Сем тога молим за наређење, да команданти благовремено пријављују долазак својих јединица, ради припреме хране, јер се хлеб не може унапред спремити због тога, што је од кукурузног брашна и брзо се квари“.
Саопштавајући ово начелнику, молим за потребно наређење у смислу предњег захтева делегата“.
Од војног Изасланика из Лондона
Бр. 199 од 11. децембра
„По нарочитом позиву данас у 11 часова имао сам част бити у аудијенцији код Њ. Величанства, који ми је том приликом казао у главном: „Наредио сам мом посланику у Риму, да све учини, да се храна дотура вашој војсци у Медову. Користио сам ту прилику, благодарио сам, молио и објаснио, да је 200.000 наше војске и Црногорске, остало без хране, и ако је за 2 – 3 дана не добију, да ће наступити катастрофа, – одговорио ми је: „Надам се, да ће све то бити уређено на време“. Још је говорио о несрећи, која је снашла нашу отаџбину, али је његова нада, да ће се на крају свршити добро. Са свима сам говорио и у Министарству и Адмиралитету и из Краљевог говора, да се закључити, да протекторне лађе могу дати само Талијани и да то од њих сада зависи. Према овоме код Талијана треба дејствовати. У Министарству кажу ми, да су неки бродови са храном успели доћи у Медову“.
Од делегата пуковника Лешјанина из Солуна
Пов. Бр. 399 од 9. децембра заведено 12. децембра под ОБр. 25320
„Бугари изманевровали теснац преко Маријанске планине. Село Дрен узели 5. децембра. Од 6. децембра нападали су Петрово и Грабеш. Тукли су станицу Струмичку, која је евакуисана; 8. децембра нападали су на целом фронту. Французи порушили станицу Демир Капију, тунел и мост код села Градец; штаб 122. дивизије прешао из Мировче у Ђевђелију; Енглези повукли се синоћ на леву обалу реке Козлудере, изгубивши 8 топова. Ово изазвало повлачење и 156. Француске дивизије. Овде шаљу једну Енглеску бригаду (4 батаљона) на фронту у помоћ“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
Бр. 2004
„Стање на Црногорском ратишту у току 10. децембра:
1) На фронту: Плевље – Краљева гора, вођена је цео дан борба и непријатељски предњи делови приморани су били повући се на положаје код села Комина, где се утврђују.
2) На правцу: Јабука – Матаруге, борба предњих делова без резултата.
3) На правцу: Сјеница – Бијело Поље, непријатељ се утврђује код Трешњевице. Јачина непријатеља: 2 батаљона, 2 топа и 2 митраљеза.
4) На правцу: Сјеница – Рожај, услед повлачења трупа I. армије, непријатељ је заузео Корита и продужио наступање путем између Корита и Врха ка Сипању.
5) На правцу: Пећ – Ругово, Чакорски одред држи положаје Паклен, северозападно од Патријаршије и у вези је са заштитницом Дунавске дивизије I. поз. која је код Јусуфовог хана.
6) На фронту Ловћенског одреда, непријатељ продужује груписање снага. Дошло је у Пераст 8 хаубица, а у Рисан више брдских топова, телеграфског материјала и жица за препречна средства.
7) На осталим фронтовима без промене“.
IV. Наређења врховне команде
ОБр. 25285
Команданту Тимочке војске
„На основу вашег извештаја ОБр. 1387, начелник штаба наредио је, да Матски одред остане на своме месту, иначе, ако се он буде повукао ка Тирани, Елбасан ће бити у опасности“.
ОБр. 25292 у 20.30 час.
Команданту I. армије
„По представци Црногорске Врховне команде, а с обзиром на садању ситуацију и прилике код месног становништва,
Наређујем: да се са свима вашим трупама не повучете на положаје код Андријевице, како је то предвиђено директивом ОБр. 24940, не напуштајући Беране, Рожај и Плав, већ да оставите истакнуте одреде на левој обали Лешнице и код Рожаја за одбрану Рожаја и Берана, а Плавски одред да остане источно од Плава, да брани Плав“.
ОБр. 25292
Начелнику штаба Црногорске Врховне команде
„По вашој представци ОБр. 7649, наређено је команданту I. армије, да остави истакнуте одреде на левој обали Лешнице и код Рожаја, за одбрану Рожаја и Берана, а Плавски одред да остане источно од Плава, да брани Плав“.