Операције II. армије
Командант армије кренуо се 13. децембра у 7 часова из Подгорице аутомобилом за Плавницу одакле је отпутовао лађом за Скадар.
Шумадиска дивизија II. позива одмаршовала је из Подгорице према наређењу команданта армије ОБр. 10685 од 12. децембра по ешелонима ка Скадру.
Тимочка дивизија I. позива прикупља се у току 13. децембра код Подгорице и почиње покрет ка Скадру 14. децембра.
Операције III. армије
Дунавска дивизија I. позива:
18. пешад. пук I. позива одмаршовао је из Гусиња ка Скадру 11. децембра.
12. кадровски пук кренуо се из Гусиња у току 13. децембра.
Командант Дунавске дивизије I. позива примио је у 10 час. наређење команданта I. армије ОБр. 9964 у овоме:
„Трупе Дунавске дивизије I. позива које су на предстражи, имају да се прикупе и одмаршују ка Скадру у састав своје дивизије, а за заштиту праваца ка Плаву и Андријевици, имају да остану Плавски одред и Власински одред.
На основу ове заповести командант Дунавске дивизије I. позива наредио је:
а) Да се дивизиска заштитница (4. прекобројни пук и 9. пук I. позива) прикупи и одмах крене ка Бјелухи, где има да стигне на преноћиште, а 14. децембра да продужи марш за Скадар.
б) Маршрута за даљи покрет има да буде:
14. децембра Гусиње; 15. децембра Селце; 16. децембра Рапша; 17. децембра Кастрати; 18. децембра Штој.
Према овој заповести команданта дивизије, делови заштитнице отпочели су постепено повлачење око 17 часова и стигли су око поноћи код села Бјелухе, где су преноћили.
Дринска дивизија I. позива:
Трупе ове дивизије продужиле су 13. децембра марш ка Скадру и заноћиле су код с. Братоножићи, а 14. децембра продужују покрет до Подгорице.
Операције трупа Одбране Београда
Шумадиска дивизија I. позива:
Дивизија је 13. децембра вршила покрет од с. Биоче до Подгорице и убиваковала се на Ћемовском пољу.
Долазак у Подгорицу није направио пријатно изненађење: пљусак за пљуском, нигде дрва за гориво, а она бремена грања, што се доносе из даљине, прескупа и недовољна да се трупе огреју. Војници уморни, гладни, прозебли. У Подгорици нема хране ни издалека онолико колико је потребно; хлеб је у вароши био права драгоценост, која се плаћала колико се затражило; дућани су били затворени. У вароши толико избеглица да су улице препуне, у гостионицама се места не може добити и много света проводи ноћ на улицама. Све је забринуто и све слути најгоре.
Тимочка дивизија II. позива:
Трупе ове дивизије маршовале су 13. децембра за Шумадиском дивизијом I. позива од с. Братоножићи до с. Златице, где су заноћиле.
Операције I. армије
Стање код ове армије у току 13. децембра овакво је:
На фронту армије, 13. децембар прошао је без борбе. Остатак трупа Дунавске дивизије I. позива, остављен за заштиту правца Пећ – Плав, кренут је око подне са својих положаја и упућен у састав своје дивизије.
На место ових трупа, 14. децембра одмаршоваће једна чета, из састава Власинског одреда, за заштиту правца Јусуфов хан – Бјелуха.
Дринска дивизија II. позива подишла је у вече својим новим положајима Каменштица -Жељевица; остале трупе I. армије остале су на својим положајима.
На фронту Плавског одреда 12. децембра, око 50 Арнаута упало је у село Хоти, потисло тамошњу црногорску чету. У току дана упућена појачања из Плавског одреда са Црногорцима протерали су Арнауте.
12. децембра са непријатељских аероплана бачена је бомба на логор коњичког дивизиона Дунавске дивизије II. позива и том приликом 4 погинула и 1 војник рањен, 6 коња погинуло и 1 рањен.
По извештају командира четничког одреда, који је 13. децембра до 10 часова био у Кућишту, Немци су 7. ов. мес. слабом снагом ушли у Пећ а слабија одељења упутили ка Јусуфовом хану. Испред ових одељења крећу се наоружани Арнаути.
По извештају команданта Дринске дивизије II. позива, црногорски делови, упућени 12. децембра ка Турјаку и Рожају, пушкарали су се са Арнаутима.
Операције трупа Нових области
Штаб трупа ове команде преместио се 13. децембра у село Наншати.
Вардарска дивизија I. позива:
Командант дивизије примио је овога дана наређење команданта трупа Нове Области у овоме:
„Извештај ОБр. 791 примио сам.
Познато ми је, како бројно стање тако и морално, поверених вам трупа, али је безусловно потребно, да та дивизија штити правац ка Скадру, долином Гемићске реке и левом обалом Дрима, и ја рачунам, да ће командант и официри поверене вам дивизије, учинити све, да поверени им задатак изврше, поред свих тешкоћа, у којима се трупе поверене вам дивизије налазе. Односно одсуства коњице и артилерије, предузећу потребне мере, да се тој дивизији додели сразмеран број чим се буду извршила потребна преформирања“.
Распоред Вардарске дивизије I. позива у току 13. децембра је овакав:
12. пук III. позива на источној, а 2. пук III. позива и 18. кадров. пук на западној ивици села Души; 12. пук II. поз. и 11. кадров. пук код с. Д. Гојани. Штаб дивизије са остатцима профијантске и мунициске колоне у манастиру Гемсићу.
Командант дивизије чини команданту трупа Нових Области представку ОБр. 797 ове садржине:
„Пошто су пукови ешелонирани дуж пута у Гемсићској клисури, те на случај каквог напада, не би били у могућности да даду какав јачи отпор, а могу бити потпуно уништени; пењати пукове на гребене са стране теснаца немогуће је, због исхране и малобројности пукова, јер се онда ни сам пут неби бранио. Због тога намеравам да све пукове извучем на Ћафа Гурит и тај положај да се брани при евентуалном непријатељском нападу а одавде да се шаљу извиђачка одељења у правцу села Души и Черети, а тако исто и одељења у правцу села Вјерзе.
На овај начин трупе би биле на положају и браниле би излаз из клисуре, а не у клисури, и снабдевање би се у неколико олакшало, јер би се трупе нешто више приближиле Скадру.
Молим за одобрење ове намере“.
Моравска дивизија II. позива:
Дивизија затвара правац долином реке Ђадрит ка Љешу и Скадру. Предњи делови су на линији: село Котри – црква код Ђадрита – село Чумеци, једна чета на превоју Маја Смихилит. Остали делови дивизије прикупљају се код села Нарачи.
Моравска дивизија I. позива:
После извршеног марша у току 12. децембра из села Каливачи у околину села Калмети – Трошани, дивизија је заузела следећи распоред:
I. пешад. пук (411 пушака) са по једном четом затворио је обе стазе, које преко Креште воде Љешу (једном четом и 2 митраљеза) стазу која води преко Маја Расит, а једном четом стазу, која из села Милкаца води ка селу Трошани. Остатак пука убивакован је на западној страни манастира Калмети.
16. пешад. пук убивакован је код безимене коте, североисточно од села Трошани (Јужног Трошана).
3. пешад. пук и све остале јединице са штабом дивизије, убиваковане су на платоу између села Трошани и Калмети северно од пута за Љеш.
Коњички дивизион, који је до сада одржавао релеј повучен је код штаба дивизије и наређено му, да у току дана постави релеј до села Наншати и да извиђа ка Блиништу.
Исхрана код дивизије је бедна, оно мало брашна, што је примљено 11. децембра пред полазак из с. Каливачи, војници су више растурили него што су искористили, јер нису имали средстава ни начина, да од њега направе хлеб, а још мање да га испеку, јер није било ни пећи ни дрва.
Комбиновани одред:
Одред је 13. децембра продужио марш од Калмети путем дуж леве обале Дрима ка Љешу, где се у току дана убиваковао.
Командант трупа Нових Области примио је у току 13. децембра ове важније извештаје:
Од команданта Вардарске дивизије I. позива ОБр. 802:
„13. децембра један Арнаутин причао је нашим и Есадовим жандармима у дућану код телеграфске станице у Мјету да се бугарска одељења приближавају селу Пуки и да је један Арнаутин упућен од бугарске војске да у околини села Спасари прикупи 10.000 кила сена за бугарску војску“.
Од команданта Моравске дивизије I. позива:
а) ОБр. 4548
„Досадањи командант посаде у Каливачи Али Фехим Беј известио ме је, да ће по његовом мишљењу качаци одметници кроз 2 – 3 дана насигурно поћи на Калмети“.
б) ОБр. 4550
„Част ми је известити команданта, да је стање у коме се дивизија налази такво, да се више издржати не може.
За последњих 15 дана добивено је из Љеша до сада свега по 1 ½ – 2 кила брашна на човека, и 1 -2 кила зоби или кукуруза на грло стоке; од осталих потреба није добивено ништа, а како сам извештен, у Љешу нема више ничега; оно мало фуражи, што би се на терену још и могло набавити по веома скупу цену, мештани би продали, али само за злато, кога у целој дивизији нема ни комада; до сада су војници куповали проју за своје приватне и државне ствари – нарочито веш и одело. Коње и волове продавали су за парче хлеба, па чак и поред све контроле давали су оружје, муницију и бомбе, изговарајући се да су их изгубили.
У опште, у погледу исхране стање је просто страшно, војници изнемогли а стока буквално пала тако, да више не може да иде ни да донесе храну ни од Љеша.
Пљачкања од стране мештана и жандарма Есад пашиних, толико су се развила, да је немогуће да војник ни официр или по 2 – 3 оде ван бивачких стража, а да не буду опљачкани.
Данас, два наредника, упућени од 16. пука ка 1. пуку опљачкана до голе душе и дошли натраг не стигав до 1. пука; један посилни из дивизиског штаба, који је отишао на поток за воду само 200 метара далеко од штаба, био је такође опљачкан.
Командант жандарма Али Фехим Беј изјављује, да ни њега не слушају жандарми и да је немоћан да им забрани.
Према заповести Ђ. ОБр. 11222 од 11. ов. мес. посео сам прелаз преко Креште, али је за Арнаутина прелаз свуда, где год хоће, и немогуће је затворити све стазе. Код Арнаута, да ли са основом или без, постоји убеђење да принц Вид иде са аустриском војском од Дебра ка Драчу и да аустриска војска наступа од Ђаковице ка Скадру.
Католички фратри и племенски барјактари развили су у томе погледу велику акцију; допуштајући сваком да пљачка, убија и ради шта ко хоће, све под изговором, да то раде као освету за попаљена села 1912. и 1913. године.
По свему изгледа, да се у целом овом крају припрема већи покрет против наше војске и Есад паше.
Извештавајући о овоме команданта, молим да се дивизија што пре уклони и спасе како неби била жртва глади и обести“.
Операције Тимочке војске
Командант Тимочке војске доставља Врховној команди извештај ОБр. 1442 ове садржине:
„Командант Брагалничке дивизије I. позива доставља да су му трупе физички и сувише исцрпљене, морално оронуле и да се у опште у њихову употребљивост неможе рачунати. И последњи војник уверен је, да су ове борбе безциљне. Сви напори старешинског кадра у овом погледу без успеха су, и у случају да непријатељ и даље продужи надирање не може са сигурношћу рачунати, да ће моћи одржати положај Ћафа Сане – Беличко брдо ни два дана. Пошто су се трупе Брегалничке дивизије I. позива већ повукле на главну линију, коју командант не може одржати ни два дана, то молим за потребну директиву о даљем раду, у случају да трупе не могу да се одрже на линији датој директивом Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра“.
Од команданта Брегалничке дивизије I. позива примљен је 13. децембра у штабу Тимочке војске извештај ОБр. 1351 ове садржине:
„У току 12. тек. мес. непријатељ на фронту Вардарског и Тетовског одреда, продужио је наступање. Са два батаљона потпомогнута јаком артилеријом, успео је предвече да потисне заштитницу Вардарског одреда (2. пешад. пук), а ова се повукла на главну линију одбране. Детаља нема.
Од Тетовског одреда, који је у прикупљању ка Беличком брду немам извешћа, а тако исто ни од Подградца“.
У 16 часова Брегалничка дивизија I. позива са ОБр. 1365 подноси извештај о борби своје дивизије у овоме:
„Командант Тетовског одреда са ОБр. 1765 од 13. децембра у 11.30 часова извештава:
„После напада непријатељског на леви бок 20. пука овога одреда, 20. пук се повукао на десну обалу реке Рајце са два брдска топа. Држим положај на левој обали реке, заломивши лево крило. Борба се и даље продужује.
На основу овога наредио сам, да 16. и 3. пук из резерве, поседну одмах положај Гури Пишкашит, ради задржавања непријатељског надирања и, евентуалног заштићавања повлачења трупа, са положаја на коме се сада води борба“.
У 17 часова Охридски одсек (1. кадровски пук) са ОБр. 1113 доставио је:
„Тирански начелник срески изјавио ми је, да Есад паша моли, да се у Кроју упути један батаљон, а у села Туњан и Приска Мазе по две чете. Како овај пук неможе одвојити своје јединице, молим за наређење да се из 13. пука II. позива одвоји нужна снага“.
Командант Тимочке војске доставља Врховној команди извештај ОБр. 1449:
„Услед ситуације код Матског одсека, а да би обезбеђивао правац Мартанеш – Шемери – Ћафа Прискес – Тирана, наредио сам команданту 1. кадровског пука, да са 2 своја батаљона, једним из Тиране а другим из Елбасана, одмаршује у село Шемери, где ће са трупама Матског одсека, образовати Матски одред.
Према овоме, немам на расположењу више трупа, да бих могао поступити по захтеву Есад паше.
Ако Врховна команда те захтеве Есад паше усвоји, молим за одобрење, да од трупа, које се у Тирани налазе, могу образовати потребне јединице за поседање места, које наводи Есад паша“.
У 19 часова командант Тимочке војске са ОБр. 1450 наређује команданту 2. батаљона 1. кадровског пука:
„Чету из Ђукуса повуците у састав вашег батаљона с тим, да се чета крене из Ђукуса онда, када буде смењена деловима из Брегалничке дивизије I. позива.
Команданту Брегалничке дивизије I. позива наређено је да поседне Ђукус потребном снагом“.
Команданту Брегалничке дивизије I. позива:
„Упутите потребан део снаге у Ђукус, где ће сменити чету 1. кадровског пука, која је до сада била у посади тога места.
Команданту 2. батаљона 1. кадров. пука наређено је, да своју чету из Ђукуса одмах повуче, чим буде смењена трупама Брегалничке дивизије I. позива“.
У 18 часова командант 1. кадровског пука (Охридски одсек) са ОБр. 1114 извештава:
„Молим за одобрење, да одавде поведем два брдска топа (Дебанжова), који имају муниције и добре коње а припадају овом одсеку.
14. децембра полазе одавде 2 чете 1. батаљона и 2 митраљеза, истога дана стижу у Шемери; 15. децембра такође 2 чете 1. батаљона и 16. децембра 2 чете 2. батаљона и 1 митраљез.
Молим, да ми се пошаље 20 км. телефонског кабла“.
Командант Тимочке војске са ОБр. 1451 наређује команданту 1. кадровског пука:
„Одобравам да се за Матски одред поведе један брдски топ са потребном количином муниције. Ако буде на расположењу кабла, послаће вам се и кабл. Но, како је у каблу велика оскудица, предузмите мере да се сав кабл у Тирани, који није употребљен, прикупи и употреби за подизање телефонске везе, између Матског одреда и Тиране. Други топ оставите за посаду Тиранску“.
У 20 часова командант Тимочке војске са ОБр. 1455 наређује команданту Брегалничке дивизије I. позива:
„3. пук III. позива распоређен је за обезбеђење комуникације од Елбасана преко Мираке – Бабије до Џура.
Кад се будете повлачили, прикупљајте страже тога пука и повлачите их са својим трупама.
О овоме је извештен и командант 3. пука III. позива“.
У 21 час командант коњичке дивизије са ОБр. 3527 извештава:
„Наређење команданта Тимочке војске ОБр. 1419 од 12. тек. мес. примио сам данас у 11 часова. Из извештаја команданата бригада, пукова, као и личног опажања, све се мере употребљавају да се стање колико толико поправи, али је потребна брза помоћ. Оружје покварено, муниције сувише мало, коњи боси, изнурени и неспособни за намењени покрет. Материјална спрема пропала. Војници принуђени глађу продају одело; пукови ове дивизије су неспособни за покрет, још мање ма за какву акцију. Стање је дивизије очајно. Војници и подофицири, обманути обећањима претпостављених, прете буном, ако се обећања не испуне. Потребно је најмање 10 дана одмора у Каваји са потпуном исхраном, па да дивизија може извршити намењени покрет“.
Поводом овога, команда Тимочке војске са ОБр. 1465 наредила је команданту коњичке дивизије, да с обзиром на ситуацију безусловно има да изврши наређење ОБр. 1419 од 12. тек. мес.
У циљу организовања опрезе и безбедности Тиране, наређено је команданту места у Тирани, да образује једну чету жандарма.
У 22 часа командант Брегалничке дивизије I. позива са ОБр. 1370 извештава:
„Данас 13. тек. мес. у 11 час. непријатељ је отпочео енергичан напад на Велички вис, који је бранио 20. пешад. пук, и већ око 13 часова, 20. пук, обухваћен са левог крила, био је одбачен у долину реке Рајце. Непријатељ, овладав Беличким брдом, продужио је напад на леви бок и позадину Вардарског и Тетовског одреда. Из дивизиске резерве, упућен је 3. и 16. пешад. пук планинском косом Пишкашита ка Малом Шебенику, са задатком, да прихвати Тетовски одред а потом, да спречи непријатељу наступање преко Малог Шебеника ка Дарзи. Да ли ће поменути пукови успети, да избију на поменуту тачку у питању је, а још више је у питању, да ли ће што моћи учинити, у погледу спречавања даљег непријатељског надирања, са обзиром на њихову малобројност и на немање артилерије.
Са обзиром на ово, а имајући у виду опасност, да 13. пешад. пук и Вардарски одред ударом са Беличког брда, могу бити одсечени од одступнице ка Елбасану, наредио сам повлачење дивизије и то:
Батаљон граничне трупе, који је био распоређен од Ћафа Сане до Подградца и чета 1. кадров. пука из села Лунге, да се прикупе на линији: Слатина – Голик.
Вардарски одред да се прикупи на линији: безимени вис, источно од села Раштина – Пренс -Пишкашит.
Тетовски одред у лево од Вардарског одреда, на безимени вис у изворном делу речице, која утиче у Шкумбу код коте 440.
Дивизиска резерва један батаљон 1. пука III. позива са четом жандарма прикупиће се код Ђукуса; коњички ескадрон код моста на Шкумби. Предузето је извиђање у правцу Малог Шебеника – село Бузгар.
Са дивизиским штабом одлазим ноћас у Ђукус.
Молим за хитно наређење, докле и на која места да се упути колонска комора, која је до сада била у Ђукусу.
Наредио сам, да се комора привремено премести у Дарзу“.
Овај је извештај у целости достављен Врховној команди.
Напомена: Као што се види, од овога времена већ постоји даље повлачење Брегалничке дивизије I. позива ка Ђукусу са линије: Беличко брдо – Ћафа Сане, пошто су Тетовски одред и Вардарски одред били нападнути у леви бок и позадину, а непријатељ овладао Беличким брдом котом 1980.
У 22 часа командант Крајинског одреда са ОБр. 2674 извештава:
„На десном Рапонском одсеку нема ништа ново.
Командант Матског одсека од 11. тек. мес. извештава, да командир 14. граничне чете и његови војници, неминовно утврђују, присуство једне бугарске чете на Малом Чернику и, да се 11. тек. мес. ова чета (14.) налазила код Стан Бица Шингјерћит.
Команданту Матског одсека наређено је још 11. тек. мес. да напуштене положаје одмах заузме“.
А, са ОБр. 2678 извештава:
„У вези извештаја те команде ОБр. 1425 од 12. тек. мес. и моје представке под ОБр. 2661 од 11. ов. мес., молим да се хитно предузму потребне мере, како би се ситуација код Матског одреда што пре поправила. Команданту Матског одреда наређено је са ОБр. 2661 још од 11. тек. мес. да положаје, које је без ичијег одобрења и наређења напустио, одмах понова заузме, но из његовог извештаја послатог овој команди од Тимочке војске под ОБр. 1425 види се, да није поступио по томе наређењу чиме је остао отворен десни бок одсека.
О предузетим мерама молим да се известим.
Понова ћу наредити команданту Матског одреда, да одмах поступи по издатом му наређењу, да додељене му положаје по сваку цену има држати“.
У 24 часа командант коњичке дивизије са ОБр. 3528 извештава:
„Наређењем команданта Тимочке војске ОБр. 1114 од 25. новембра наређено је, да ће се наша војска повући на линију Драч – Скадар, где ће се преустројити, преоружавати, снабдети храном, оделом и осталом спремом. Саопштавајући то војницима, официри ове команде, употребили су сав свој уплив, да се што већи број људи и коња доведе до овога места, обећавајући им, да ће овде збиља добити све што је потребно за живот војске. Међутим, после 14 дана страховито тешког марша кроз Албанију, без хране за људе и стоку, и људи и коњи стигли су у врло бедном и очајном стању. Овде пак и људи и коњи формално гладују, новаца нема, нити се до сада могао добити. Оружје неисправно, муниције мало, становништво нерасположено. Једном речи, даљи опстанак овде немогућан је, јер прети потпуним растројством команде. Ми доле подписати, у име официра целе дивизије молимо, да се дивизија у року од 48 часова упути у Валону, где би потражила наслона на савезнике (Талијане), као и да се учини потребан корак код савезничке владе, за пријем дивизије код Валоне. Ово је једини излаз из страховито тешке ситуације, којом би се спасло око 2.000 људи и око 2.000 коња од сигурне пропасти. Ако се ова представка неби усвојила, скидамо сваку одговорност са себе и, молимо Врховну команду, да нас не доводи до тога, да се сами одлучимо у смислу горње представке, ради спаса војника, који су пошли за нама имајући, пуно вере у своје старешине.
Командант коњичке дивизије
Бранко Јовановић,
Драгутин Окановић, Антоније Антић, Петар Савић, Никола Цоловић, Селимир Остојић, Војин Чолак – Антић, Петар Живковић, Светислав Маринковић
Оваква представка достављена је и Врховној команди“.
Командант Тимочке војске са ОБр. 1461 доставља следећи извештај Врховној команди:
„Услед ситуације у Мату, упутио сам 1. кадровски пук у Мат. Из тога разлога, да бих имао у Тирани коју поузданију јединицу, наредио сам команданту коњичке дивизије, да са својим штабом и 1. коњичком бригадом одмаршује у Тирану. Данас по подне, у 18.30 часова добио сам, преко Албанског телеграфа један неразумљив и нејасан телеграм од команданта коњичке дивизије, у коме сам нагађао представку, да се ово моје наређење не може извршити.
Поводом овога, поново сам наредио команданту коњичке дивизије, да се ово моје наређење, због ситуације код Матског одреда, има безусловно извршити.
После овога, данас 13. децембра, у 22.20 час., добио сам од команданта коњичке дивизије под ОБр. 3528 представку, управо ултиматум, упућен Врховној команди, који је подписао командант коњичке дивизије са својим потчињеним командантима.
Пошто сматрам да је овим ултиматумом командант коњичке дивизије одрекао послушност, то достављајући ово, молим за надлежно решење“.
III. Ситуација
У току 13. децембра, Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од Господина Министра Војног Пов. КБр. 108 од 8. децембра заведено 13. децембра под ОБр. 25327
„На моје питање Лонктијевић (војни изасланик у Русији) послао ми депешу од 5. децембра у следећем:
Сматрам као строго поверљиво. Свеза Ваше депеше Бр. 104.
За операције на Балкану, до сада је груписано у околини Одесе и Рени: 6 корпуса, 2 самосталне коњичке дивизије и релативно много тешке и брдске артилерије.
Почетак операције очекује се у току текуће недеље. План се држи у тајности, но по свима околностима, биће комбинација десанта са наступањем преко Добруџе, без обзира на држање Румуније.
Даље, чим будем сазнао, јавићу и држати вас у току догађаја.
На фронту према Немачкој и Аустро – Угарској у главном затишје.
Руси чине припреме за будућу општу офанзиву. Један и по милион потпуно обучених војника очекује оружје, које је послато од стране Талијана, Француза и Јапанаца, а још 7 милиона обвезника очекују позив.
Наруџбине оружја и муниције у земљи и на страни довршавају се, и од јануара биће почетак испоруке у масама тако, да Руси очекују пролеће, са огромним резервама у сваком погледу.
У време решења рата, и кад се буде диктовао мир, Русија ће бити безусловно најмоћнија.
Молим јавите ми колико је искрцано Француских и Енглеских трупа у Солуну; шта и када намеравају предузети. Овде се о томе врло мало зна.
Од наше Врховне команде већ десет дана немам ништа.
Немачки и бугарски извештаји тврде, да је наша војска имала огромне губитке и побеђена, с тога молим јавите стање војске и губитке“.
Од Војног Изасланика у Италији Бр. 146 од 5. децембра заведено 13. децембра под ОБр. 25338
„1) Француски изасланик овдашњи тврди, да наша војска није се нигда благовремено утврђивала као што треба, иначе би се могла одржати много дуже; за ово криви нашу Врховну команду.
2) Један мој друг у Врховној команди, показао ми у поверењу један извештај Талијанског војног изасланика при нашој – Врховној команди, где вели: Сумњам да Српске трупе чине своју дужност као што треба, јер је овако нагло одступање неоправдано.
Молим за податке којим би демантовао прво и друго.
3) Молим кратак извештај о груписању и стању наше војске, како би могао одговорити на непрестана запиткивања ове Врховне команде и савезничких изасланика“.
Одговор Врховне команде Војном Изасланику у Италији ОБр. 25338 од 13. децембра
„Брзина повлачења наше војске била је условљена овим обзирима:
1) Аустро – Немци су били два пута јачи у пешадији но ми. Располагали су 2 ½ пута већим бројем пешадиских дивизија, а у свакој од њих, имали су 2 пута више артилерије но што смо је ми имали по нашим дивизијама. Однос артилерије тежега калибра био је далеко неповољнији по нас. Непријатељ је трошио огромне количине артилериске муниције, а ми смо је морали штедити.
2) На источном фронту, Бугари су били 2 ½ јачи од нас. Правац дејства Бугарске војске водио је управно на правац дејства Аустро – Немаца, у бок и позадину нашу, те је тиме вршено и стратегиско и тактичко обухватање наше војске.
3) Нашој је војсци саветовано да избегава решење, да чува снагу, до доласка савезничких помоћи. Ова није нам притекла у помоћ, нити се осећала. При свем том, наша је храбра војска давала страховити отпор непријатељу, а нарочито у долини Велике Мораве, где је непријатељ прелазио просечно дневно око 3 км.
Што се тиче утврђивања, наша га је војска користила свуда где су то прилике дозвољавале, само оно није могло бити извођено са фортификацијом јачих профила, јер то време није дозвољавало. Веза број 246“.
Од пуковника Лешјанина из Солуна Бр. 400 од 9. децембра, заведено 13. децембра под ОБр. 25365
„Данас сам имао објашњење са ђенералом Сарајом у четири ока. У дугом разговору, наваљујући питањима, признао ми је, да незна хоће ли држати фронт, нити шта ће у будуће чинити. Све зависи од решења владе, које увек очекује.
Његова једина циљ је, добити време и у том успева. Шта ће даље бити незна, јер је то ван његовог домашаја.
После журног искрцавања, Енглези су одједном прекинули.
У пристаништу 2 дана чекају даље заповести: 17 натоварених бродова, већином коњима и артилеријом.
Начелник Штаба Енглеске војске мисли, да ће се морати повући са српске територије, додајући да то у главном зависи од Француза.
Каже, ви много више знате о Француским операцијама и намерама него ми.
Главни командант енглеских трупа ђенерал Мант стигао је и налази се на једној ратној лађи.
Сазнајем, да се на Мудросу врши концентрација енглеских трупа, независно од ових овде.
Све ово доведено у везу, са оним што сам раније јавио, значи, да се још није начисто са судбином „Балканске експедиције“ и, да постоји и бојазан, да се она напусти и другом замени. Дефинитивно решење о томе непрестано се очекује“.
Од делегата пуковника Лешјанина из Солуна Бр. 404 од 10. децембра, заведено 13. децембра под ОБр. 25358
„9. децембра није било борбе, али, услед повлачења Енглеза и Французи су се повукли.
Садањи фронт на десној обали Вардара је јужно од Петровске реке, а на левој обали Вардара, јужно од Козлудере.
Станица Ђевђелиска порушена. Наређено да се припреми рушење мостова код Ђевђелије и Карасули.
37. дивизија данас на маршу ка Дорјану за потпомагање енглеског крила“.
Од делегата пуковника Лешјанина из Солуна Бр. 407 од 11. децембра
„10. децембра Бугари снажно нападали, али Французи у главном одржали положаје.
Предстоји повлачење на грчку територију, само криј кад ће то бити.
Наши официри извештавају ме, да се данас повлаче: 122. дивизија у Карасули, а 156. дивизија у Топчин, јамачно за подизање пројектованог мостобрана.
Данас ми је ђенерал Сарај први пут говорио о намери утврђивања Солуна. Намеран је употребити и наше овде прикупљене војнике, сем ђачке чете.
Српске граничне страже повукле су се“.
Од пуковника Фурније, Француског војног изасланика при Српској Врховној команди
„Његовом Краљевском Височанству Александру, регенту Србије и Врховном Команданту.
Господару,
Имам част ставити до знања Вашем Краљевском Височанству, а према телеграму који сам данас примио из Француске Врховне команде, да Француска инжињерска мисија, која је требала да ради на путу Драч – Елбасан, биће послата, према садашњим околностима у Солун, да ради на организацији одбранбеног утврђивања ове вароши.
Изволите примити, Господару, изразе мога дубоког поштовања и оданости“.
11. децембра 1915. године Фурније с. р.
Скадар
Од пуковника Фурнија
„Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру, регенту Србије и Врховном Команданту
Господару,
Имам част ставити до знања Вашем Краљевском Височанству, да Француска војна мисија, послата Српској војсци, да помогне у њеној реорганизацији, састављена је од: ђенерала Мондезира, пуковника Души, потпуковника Колара и Бруса, мајора Кудана и Даланзија, капетана Обрињи, поручника Берноа, потпоручника Лебука и Градидијера, подинтенданта Хелиота, једног подофицира, 12 ордонанаса и 7 секретара.
Чланови ове мисије полазе из Париза за Бриндизи данас, сутра и прекосутра. Још ми није познато да ли ће се упутити на Драч или Сан Ђовани. Али, у случају овог последњег, бићу Вашем Краљевском Височанству веома благодаран, ако би имало доброте упутити једног официра, који ће примити мисију у Сан Ђовани и наредити, да се спреме транспортна средства за Скадар.
Изволите примити, Господару, уверење мога дубоког поштовања и оданости“.
12. децембра 1915. године Фурније с. р.
Скадар
Од пуковника Фурнија:
Пуковнику Павловићу затупнику Начелника Штаба Врховне команде
„Част ми је известити вас о следећем извештају, кога сам овога часа добио од Француске Врховне команде.
„Снабдевање Српске војске, које је морало бити прекинуто 6./ХII., због недостатка војне заштите, поново је предузето јуче 12. децембра. Италијанска флота предузела је мере, да се знатним снагама флотним, прате две лађе послате у Бар, које ће за три дана истоварити велике количине профијанта. Поред овога, једна ће лађа бити послата у Драч и једна друга у Сан Ђовани ди Медуа.
Препоручује се најпотпунија тајност о овим предузећима.
Будућа исхрана српске војске биће преко Валоне.
Да би одговорио ђенералу Жофру на његова питања, бићу вам захвалан, ако би ми хитно одговорили: Какве мере мисли предузети Врховна команда, да потпомогне истоваривање и заштиту овог профијанта и поделу трупама?“
13. децембра 1915. године Фурније с. р.
Скадар
IV. Наређења врховне команде
ОБр. 25275
Команданту I. армије
„По вашој преставци ОБр. 9923 наређено је, да трупе Плавског одреда и то 17. пешад. пук I. позива, 5. кадровски пук и Добровољачки одред са 2 брдска топа, обезбеђују и на даље правце које сада обезбеђују с тим, да се имају ставити под вашу команду. Ужички одред привремено да дође под команду команданта III. армије и уђе у састав Дринске дивизије I. позива.
Остали распоред ваших трупа има се саобразити наређењу ОБр. 25292.
Учињена је представка Црногорској Врховној команди да се црногорске трупе на правцу: Пећ -Ругово – Андријевица ставе под вашу команду. – Веза ваша ОБр. 9923 и 9947“.
ОБр. 25275
Команданту III. армије – Подгорица
„По представци команданта I. армије ОБр. 9923 од 10. децембра, цео садањи Плавски одред, стављен је под команду команданта I. армије са задатком, да остане на досадањим положајима, источно од Плава и, обезбеђује правце ка Андријевици. На место 17. пука I. позива, командант I. армије упутиће под вашу команду у састав Дринске дивизије I. позива Ужички одред, чији је састав: 4. пук III. позива, 2. прекобројни пук III. позива са 3 брдска топа“.
ОБр. 25275
Команданту II. армије
„Командант I. армије представио је, да он неће бити у стању својим трупама да обезбеди правце, који од Гусиња, Плава и Ругова изводе ка Андријевици, јер зато нема довољно трупа на расположењу, а његов Ужички одред, који би једино могао употребити за тај циљ, немоћан је и несигуран и моли, да садање трупе Плавског, Гусињског и Чакорског одреда остану и на даље.
Одобравам овај предлог и наређујем, да трупе садањег Плавског одреда и то: 17. пук I. позива, 5. кадровски пук и Добровољачки одред са 2 брдска топа остану и даље на правцима, које сада обезбеђују, с тим, да се имају ставити под команду команданта I. армије.
Ужички одред привремено да дође под команду команданта III. армије и уђе у састав Дринске дивизије I. позива“.
Начелнику штаба Црногорске Врховне команде
„Наређено је да Плавски одред, у чијем је саставу: 17. пук I. позива, 5. кадровски пук и Добровољачки одред са 2 брдска топа, остане на досадањем правцу с тим, да дође под команду команданта I. армије. Ужички одред привремено доћи ће под команду команданта III. армије, и ући ће у састав Дринске дивизије I. позива. Црногорске трупе, које се налазе на правцу: Пећ -Ругово – Андријевица, ставите под команду команданта I. армије“.