Операције I. армије
Командант I. армије примио је 14. децембра наређење Врховне команде ОБр. 25275 и издао је ова наређења:
ОБр. 9992 – Команданту Ужичког одреда – Дрндарски Хан:
„Према наређењу начелника штаба Врховне команде ОБр. 21275 од 13. децембра, стављени сте са одредом привремено под команду команданта III. армије, улазећи у састав Дринске дивизије I. позива.
Штаб III. армије налази се у Подгорици или Скадру.
За сва наређења у будуће обраћајте се команданту III. армије, о чему је командант III. армије већ извештен2.
ОБр. 9992 – Команданту Дунавске дивизије II. позива и Дринске дивизије II. позива:
„Према наређењу Врховне команде ОБр. 25275 од 13. децембра, у састав ове армије ушао је Плавски одред, кога чини: 17. пук I. позива, 5. кадровски пук и Добровољачки одред са 2 брдска топа.
Истим наређењем изашао је из састава ове армије Ужички одред и, привремено стављен под команду III. армије.
О овоме су већ издата потребна наређења“.
Команданту III. армије доставља извештај ОБр 9992 у овоме:
„Према наређењу Врховне команде ОБр. 25275 од 13. децембра наредио сам команданту Ужичког одреда, да вам се стави под команду и очекује даља ваша наређења.
Ужички одред налази се код Дрндарског хана на путу Андријевица – Матешево ради опорављања“.
Стање на фронту I. армије у току 14. децембра било је овакво:
У току дана било је борбе само на фронту ка Ругову. Чета Власинског одреда упућена ка Ругову допрла је до Кућишта, где је наишла на Арнауте, те их борбом задржавала и донекле и сузбијала.
Од Плавског одреда још није било извештаја.
На осталим деловима фронта армије, дан је прошао на миру и додира са непријатељем није било.
У току дана, и трупе Дринске дивизије II. позива, прикупиле су се на својим новим положајима код Андријевице.
Предузете су мере и издата потребна наређења, да се на правцу преко Берана и ка Рожају, упуте нарочити одреди да ове правце заштите.
Припреме су већ предузете и чим се трупе снабду храном, одреди ће се упутити.
Операције II. армије
Трупе армије маршују, према наређењу команданта армије (ОБр. 10685), правцем Тузи -Ћашкиша – Хан Хоти – Иванај – Скадар и даље на одређену размештајну просторију, између Скадра и Љеша.
Шумадиска дивизија II. позива, одмаршовала је из Подгорице 13. децембра, за њом Тимочка дивизија I. позива отпочела је покрет 14. децембра. Поједини ешелони заноћили су на местима, које су им команданти дивизија одредили, према способности трупа за маршовање.
Операције трупа Одбране Београда
Штаб команде остао је 14. децембра у Подгорици.
Шумадиска дивизија I. позива преданила је овога дана на Ћемовском Пољу код Подгорице.
Тимочка дивизија II. позива маршовала је 14. децембра из рејона Златице – Биоче до Подгорице, где је заноћила.
На основу директиве Врховне команде ОБр. 25168 од 9. децембра, командант Одбране Београда издао је 14. децембра својим трупама наређење ОБр. 5386 ове садржине:
„Услед тога, што ће трупе код Подгорице добити само извесну малу количину хране, покрет обеју дивизија, на размештајну просторију код Скадра, по директиви Врховне команде има да отпочне 15. ов. мес. по овој маршрути:
1) Шумадиска дивизија I. позива:
15. децембра Хотски Ханови;
16. децембра Копилик;
17. децембра Скадар;
18. децембра на просторију између реке Дрњаче, Дрима и Пистале;
2) Тимочка дивизија II. позива у чији ће састав поново ући 7. пук III. позива:
15. децембра Хум – Ћашкиша;
16. децембра Иванај;
17. децембра Врака;
18. децембра на простору између реке Кири и Пистали и Бардањолта.
Ставља се командантима до знања, да се на простору Подгорица – Скадар налазе три етапне станице и то:
Српске станице у Кастрати и Враки, а Црногорска станица у Тузи.
Телеграфисано је од стране ове команде главном интенданту, да до означених станица дотури бар штогод.
По доласку на одређене просторије, команданти дивизија ће поступити по тачци 6 и 7 директиве Врховне команде, старајући се, да тражени извештај по тачци 8 добијем што пре.
Пошто се према извештају нашег делегата са Цетиња, пољска артилерија и возови не могу кретати сувим до Скадра, а спрема пловног материјала за превоз преко језера трајаће 5 – 6 дана, то ће команданти дивизија наредити, да пољска артилерија и возови, кад стигну у Подгорицу, сачекају док се не прикупе превозна средства код Кастрати, па тек по томе, да се крену за одређену им просторију за становање.
Операције III. армије
Дринска дивизија I. позива:
Дивизија је 14. децембра у јутру одмаршовала од села Братоножићи и стигла је у току дана у Подгорицу. Ужички одред, који је, према наређењу Врховне команде ОБр. 25275, ушао у састав дивизије налази се код Дрндарског Хана (западно од Андријевице).
Дунавска дивизија I. позива:
Пукови из заштитнице (4. прекобројни пук; 9. пук I. позива) отпочели су 14. децембра у јутру покрет од Бјелухе ка Плаву али су због хрђавог времена, и пошто су добивени податци, да је пут од Гусиња за Селци и даље ка Скадру по оваквом времену непролазан, враћени и упућени правцем Чакор – Андријевица. Оба пука из заштитнице прешла су око подне преко Чакора и стигла су на преноћиште у долину Лима код с. Мурина. Даља маршута тих пукова има да буде: 15. децембра Сиљевићи; 16. Матешево; 17. Лијева река; 18. Биоче; 19. Тузи; 20. Кастрати; 21. децембра Штој.
Операције трупа Нових области
Вардарска дивизија I. позива:
Командант дивизије доставио је 14. децембра команданту трупа Нових Области извештај ОБр. 804 ове садржине:
„Командант 12. пука III. позива из села Души са ОБр. 937 од данас у 8 часова јавља:
„Старешина Есад пашиних жандарма, који се налазе у селу Д. Души, саопштио ми је јутрос да су му неки Арнаути из Пуки поручили, да се мештани склоне из кућа са породицама, јер ће нашу војску напасти, и да је он јутрос послао људе да му вест провере, па ако буде истина, он ће се са жандармима склонити, јер неће да се бори против Арнаута.
Није искључена могућност, да ће и Есад пашини жандарми заједио са нападачима узети учешћа. Снага са којом располажем и сувише је мала. Место у коме се налазим није за борбу. У бојној комори немам ни метка, јер су све коморџије бојне коморе побегли са муницијом.
Војник који зна арнаутски, чуо је 13. децембра да су Есад пашини жандарми разговарали међу собом, како је бугарска војска поручила 20.000 ока сена на неком месту, које је одавде удаљено 6 сати хода.
Ја нисам сигуран за ово мало војника што имам, да ли ће и у којој мери давати отпора“.
Предњи извештај команданта 12. пука III. позива достављам с молбом, да трупе ове дивизије што пре извучем на Ћафа Гурит, где је једино могуће дати какав такав отпор, и да се ова дивизија појача пешадијом и пошаље јој се бар једна брдска батерија“.
У 13 часова издато је од стране команданта дивизије ово наређење:
„У циљу што лакшег снабдевања, као и што бољег обезбеђења правца ка Скадру наређујем:
1) Да 11. кадровски, 18. кадровски и 12. пук II. позива, заузму положај Ћафа Гурит и то: 18. кадровски пук на левом крилу; у центру 11. кадровски пук; на десном крилу 12. пук II. позива.
2) Да 2. и 12. пук III. позива заузму положај код градића Спасари.
3) Да 12. пук II. позива, шаље извиђачка одељења у правцу Малог Барза, као и да одржава у десно везу са Моравском дивизијом II. позива, која је код села Грике, а командант 18. пука да шаље извиђачка одељења у правцу Леја (Дукађин) и да одржава везу у лево код села Вјерзе са батаљоном 2. пука II. позива. Да 11. пук шаље патроле у правцу села Души и села Пуки.
4) Овај распоред извршити 15. децембра 1915. год. под заклоном ноћи. Покрет почети у 3 часа 15. децембра, а дотле покрет држати у тајности.
5) Команданти пукова извршиће преформирање својих пукова тако, да онај пук, који има до 50 пушака – војника, формира једну чету са 4 водна официра и командиром чете, а онај пук који има већи број војника, да формира батаљон са потребним бројем чета и попуни старешински кадар.
Остатак – претекли број официра остаје и даље у пуковском штабу.
6) Снабдевање из магацина у Скадру.
7) Ја ћу бити у селу Спасари“.
Моравска дивизија II. позива:
Дивизија обезбеђује и затвара правце који реком Ђадрит воде у Задриму:
1. пешад. пук II. позива на десној обали реке Ђадри, са предњим деловима на линији: седло код коте 361 – црква код Ђадрита.
2. пешад. пук II. позива на левој обали реке Ђадри, са предњим деловима код села Чумеци.
За затварање правца од села Котри преко Маја Смихалит. У Задриму, избачена је једна чета на превој Маја Смихалит. Остали делови дивизије са 2. брдском батеријом у главнини су код села Нарачи.
Штаб Моравске дивизије II. позива у селу Грика.
Моравска дивизија I. позива:
Дивизија затвара правце, који преко Креште воде ка Љешу.
Командант дивизије чинио је 14. децембра команданту трупа Нових Области следећу представку (ОБр. 4551):
„Пошто је у дивизији целокупна пољска артилерија морала остати на путу, то је дивизија остала без и једног топа. Молим, да ми се ма на који начин додели бар једна брдска батерија, како би, за случај потребе имао могућности, да колико толико парирам евентуалан напад Арнаута“.
Командант 16. пука II. позива доставио је команданту дивизије извештај, да је услед смањеног броја људства од досадањих 4 батаљона формирао 2 батаљона од по 2 чете.
Комбиновани одред налази се 14. децембра у биваку код Љеша, где се одмара и организује.
Призренски одред у Љешу.
Штаб трупа Нове Области у с. Наншати.
Операције Тимочке војске
У 8 часова командант Тимочке војске примио је извештај команданта коњичке дивизије ОБр. 3530 у овоме:
„У вези представке ОБр. 3528 од 13. ов. мес. позвати команданти понова су лично изјавили, да су трупе неспособне за извршење наређења ОБр. 1419 од 12. ов. мес.“.
Поводом овога, командант Тимочке војске доставио је Врховној команди извештај ОБр. 1462 ове садржине:
„Командант коњичке дивизије са ОБр. 3530 од данас доставио је следеће:
„У вези представке ОБр. 3528 од 13. децембра, позвати команданти понова су лично изјавили, да су трупе неспособне за извршење наређења ОБр. 1419 од 12. децембра“.
„У вези рапорта ове команде ОБр. 1461 од 13. децембра, част ми је доставити предњи извештај с тим, да се, из разлога изложених у рапорту ове команде ОБр. 1461 од 13. децембра, не могу на ову јединицу за даљу акцију рачунати и налазим, да би противу потписника представке Коњичке дивизије ОБр. 3528 од 13. децембра, требало применити најстрожије мере и ову команду осигурати поузданим и послушним командантима“.
У 16 часова примљено је у штабу војске наређење Врховне команде ОБр. 25363:
„Прелаз Ћафа Булћизес мора бити затворен, иначе је отвореи правац ка Елбасану, Тирани и реци Маћу.
Према овоме наредите потребио и о резултату известите“.
Командант Тимочке војске извештава Врховну команду под ОБр. 1453, да је наређено команданту 1. кадровског пука у Тирани, да ојача Матски одсек са своја два батаљона, а командант Матског одсека, да по сваку цену заузме одмах Ћафа Булћизес.
У 16 часова примио је командант Тимочке војске наређење Врховне команде ОБр. 26390 које гласи:
„Наш посланик у Драчу известио је, да је Есад паша наредио, да његова војска поседне положаје у околнни Кроје. О предњем се извештавате, ради управљања при евентуалним заједничким операцијама наше војске са Есадовим трупама и, одржавања потребне везе“.
Командант Тимочке војске под ОБр. 1464 извештава српског отправника послова у Драчу у овоме:
„Врховна команда са ОБр. 26390 од 13. децембра известила ме је: Да је Есад паша наредио да његова војска поседне положаје у околини Кроје, наређујући ми у исто време, да се према томе имам управљати, при евентуалним заједничким операцијама са Есадовим трупама.
Да би се могао управљати у тим заједничким операцијама, молим за извештај од стране Есад паше о распореду његових трупа око Кроје и о плану. Споразумите се и о начину одржавања везе између Есад паше и Тимочке војске“.
У 17 часова примљен је у штабу Тимочке војске од команданта Брегалничке дивизије извештај ОБр. 1377 ове садржине:
„Ноћ између 13. и 14. децембра на фронту Вардарског одреда прошла је на миру. Од Тетовског одреда и команданта 16. пука немам извештаја, али је вероватно да и код њих ничега нарочитог није било.
Трупе су се прикупиле на одређеним тачкама без узнемиравања од стране непријатеља.
Накнадно сам добио извештај од команданта Вардарског одреда, да је непријатељ у јачини 2 пешад. пука са пољском и брдском артилеријом јуче по подне, вршио напад на десно крило Вардарског одреда, између језера и виса западно од села Влахца и са 2 батаљона на лево крило.
Према фронту Тетовског одреда, непријатељ је ангажовао један пешад. пук са пољском и брдском артилеријом на правцу од Струге, и једну колону непознате јачине, која је наступила од Вехчана и Добовјана преко Д. и Г. Белице.
Изгледа да на овом правцу непријатељ располаже са дивизијом са најмање 4 пука. Услед знатно надмоћне снаге непријатељске, замора, тешке исхране и малог броја муниције, а нарочито, услед страховитог опалог морала наших трупа, решио сам се, да трупе ове дивизије постепено повлачим ка селу Бабије, где ћу покушати да их уредим и припремим за упорну одбрану положаја, разуме се искоришћавајући предтерен и акцију слабијих заштитница, у вези са рушењем мостова, те да би добио што више у времену.
Повлачење отпочеће тек у току ноћи између 14. и 15. тек. мес. ако непријатељ у току дана неби успео да потисне наше делове са линије, поменуте у извештају ОБр. 1370.
Овога часа извештен сам, да су 16. и 3. пешад. пук успели у току ноћи да избију и поседну Мали Шебеник, као што је наређено, и да у току ноћи нису дошли у додир са непријатељем“.
Примивши предњи извештај, командант Тимочке војске наредио је команданту Брегалничке дивизије, да по могућству држи Ђукус што дуже, не излажући своје трупе растројству. Положај Бабије одмах да организује за упориу одбрану а на заштитним положајима од Ђукуса до Бабије, упорним отпором заштитнице, да задржава непријатеља што дуже у наступању ка Бабијама. Врховној команди достављен је извештај у целости с тим, да је наређено команданту Брегалничке дивизије I. позива, да непријатеља што дуже задржава у његовом наступању ка Елбасану.
У 18 часова командант Тимочке војске примио је од отправника послова у Драчу следећи извештај:
„Есад паша вас моли, да одмах добро поседнете теснаце Прискес и Туњан недалеко од Тиране ради заштите Тиране, којој прети опасност“.
На овај извештај, командант Тимочке војске, доставио је отправнику послова у Драчу извештај ОБр. 1473 у овоме:
„Саопштите Есад паши, да је упућена потребна снага са артилеријом, за затварање правца од села Шемери, а такође упутиће се и за затварање правца од села Туњана, ради чега је и упућен у Тирану помоћник Начелника штаба ове војске мајор Пешић“.
У 18 часова командант Тимочке војске чини Врховној команди представку ОБр. 1475:
„Приликом повлачења ове војске кроз врло тежак и мучан терен Албаније, скоро све јединице ове војске, изгубиле су доста телефонског кабла, који се, приликом преформирања јединица у брдску формацију, није могао сав, због своје тежине, ни понети, јер се оскудевало много и у самој товарној стоци. Поседањем појединих одсека, сада у Албанији, појављује се потреба за телефонском везом, која треба да иде кроз веома тежак и потпуно планински терен, а осим тога је и дужина телефонских линија знатно порасла, јер сталних и постојећих линија ни на једном правцу ових одсека нема.
С тога молим, да се за ову војску пошаље најлакшег кабла бар 100 км., јер ово мало тешког кабла што је остало, није могуће носити на оваком терену, због оскудице у комори“.
У 22 часа примио је командант Тимочке војске од команданта Крајинског одреда извештај ОБр. 2693 ове садржине:
„Командант Матског одсека из Теке Белим Султана послао је по поднареднику извештај команданту десног одсека, да је стање на левом одсеку редовно“.
Поднаредник, који је поднео извештај, усмено је саопштио, да трупе Матског одсека држе Каптин и Мали Черник.
Овога дана штаб Тимочке војске био је у Елбасану.
Брегалничка дивизија I. позива:
На десном крилу дивизије, батаљон граничара прикупио се на линији: Голик – Слатина; о деловима код Подградца и чети 1. пука код села Лунга, командант дивизије 14. децембра није добио никаквих извештаја.
На фронту Вардарског одреда непријатељ је продужио наступање у правцу од села Рајца и преко Ћафа Сане и, око подне, продужио јс енергичан напад против десног крила (Каркавец) са једним пешад. пуком, према левом крилу (Гури Пишкашит) са 2 батаљона. Напад је био потпомогнут снажном ватром, из једне пољске батерије и једног брдског топа. Борба се водила до пред мрак, када је Вардарски одред био принуђен, да се повуче, десним крилом на косу к. 801 а левим крилом ка селу Скроска. Непријатељ је продужио својим левим крилом наступање и, задржао се 700 м. испред наших делова. Према левом крилу задржао се на заузетим положајима. Са непријатељске стране учествовала је једна чета Арнаута, која је са једном четом бугарском извршила обилазак десног крила овог одреда.
На фронту Тетовског одреда и даље ка Малом Шебенику, непријатељ није ништа предузимао, али се и Тетовски одред морао повући на исту висину са Вардарским одредом.
Позициске батерије, нису се могле нигде увести, због стрмости терена и немања довољно времена за израду прилаза.
Један топ 6. брдске Дебанжове батерије онеспособљен је у борби; батерији су остала само 2 брдска топа, са неколико граната.
Услед оваквог стања на фронту Брегалничке дивизије повлачење трупа ка Бабији почиње ноћу 14./15 децембра.
Крајински одред:
Командант Матског одсека јавио је, да је Каптин поседнут и, да је једна чета упућена на Ћафа Булћиз, а према с. Забзуну и Клењу да су упућене патроле. На путу од Стан Биџа Шингјерђит па за Мартанеш, Арнаути су нападали комору.
Због ситуације код Брегалничке дивизије I. позива и њеног повлачења ка Бабији, наредио је командант Крајинског одреда, да трупе десног одсека, у току 15. децембра, изврше прикупљање на простору села: Флоћ – Фенарес – Згожд – к. 350 и Ћафа Лејши, са предњим деловима на линији села: Здранш – Нешта – Лјетим – Жизавеш.
II. Ситуација
У току 14. децембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије:
ОБр. 9972
„Наређење ОБр. 25292 примио сам вечерас 13. децембра. Моје су трупе већим делом на полажајима код Андријевице.
Пре него бих приступио извршењу горњега наређења, потребно ми је знати, како ће се хранити трупе које би се налазиле испред Берана и код Рожаја. Док се год не осигура редовна исхрана трупа, како ових код Андријевице, Плава, Чакора, тако и оних, које би се истакле Беранима и Рожају, немогуће је у напред чинити ма какве покрете, јер војници гладују у овим кршевима. У погледу набавке намирница становништво је више него непријатељски расположено наспрам нас сувишним ценама које достижу невероватну висину, о чему ћу поднети нарочити извештај. Ни на једно моје досадање питањс о храни војника ове армије, упућивано Врховној команди, нико ми и ништа не одговара.
Више их нећу ни чинити, а последице овога гладовања свакога дана све су ужасније. Молим начелника, да ми се што скорије одговори на предње моје питање, изложено у првом ставу, а тако исто молим имати у виду и остале наводе, због којих би се требало уздржати од наређења за покрете, док се исхрана трупа не осигура“.
Од команданта трупа Нових Области:
ОБр. 11240
„Према директиви Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра тадашња сигуација је захтевала, да наша војска изврши повлачење кроз Црну Гору и Албанију на Јадранско Приморје, а на линију Драч – Скадар.
На овој линији, а према горњој директиви, наша војска има да се реорганизује, снабде храном, оделом, обућом, оружјем и муницијом, као и свима осталим материјалним потребама, да се спреми за даљу акцију, у зависности од стања у коме се буде налазила, као и у зависности од опште политичке и војничке ситуације код наших савезника.
Поверене ми трупе добиле су за повлачење правац: Ђаковица – Везиров мост и Призрен – Љум Кула – Везиров мост, ка Скадру и Љешу.
Као комуникациски правац дат је Пука – Скадар и Ороши – Нерфуша – Љеш.
Као магацини хране одређени су: Скадар и Свети Јован Медуански, а као ручна слагалишта Пука, Нерфуша и Ороши.
На основу ове директиве, издао сам био заповест 26. новембра тек. год. у Сухој реци под Ђ. ОБр. 11130, којом сам регулисао повлачење поверених ми трупа и то: Моравске дивизије I. позива и Комбинованог одреда правцем: Призрен – Жур – Љум Кула – Фира – Ороши – Блиниште Шингјерић. Моравска дивизија I. позива имала се задржати у Шингјерићу, а Комбиновани одред у Ороши, са слабијим деловима на левој обали Црнога Дрима. Вардарска дивизија I. позива и Моравска дивизија II. позива правцем: Ђаковица – Голјат – Везиров мост – Мугла – Брдети – Пука – Души. Вардарска дивизија I. позива имала се задржати у Души, а Моравска дивизија II. позива у Пуки, са слабијим деловима на левој обали Великог Дрима.
Кад је ова заповест у Сухој реци издата, поверене ми трупе држале су гребен Црнољеве Планине и прелазе са Косова поља у Метохију.
Под јаким притиском Бугара, а са већ деморалисаном војском, требало је првенствено добити потребно време, да се Тимочка војска повуче са својих положаја, да се у Призрену и код Љум Куле преформира на брдску формацију и, да се свије у колону од Призрена преко Љум Куле за Дебар.
Ово време је и добивено, јер је Тимочка војска неузнемиравано од непријатеља, преко Љум Куле одмаршовала.
Поверене ми трупе имале су даље задатак, да заштите сопствено преформирање на брдску формацију у Љум Кули и Ђаковици и, да се свију за кретање одређеним им правцима кроз Албанију.
У овоме се наишло на велике тешкоће, једно, што је непријатељ јако притискивао и ка Ђаковици и ка Љум Кули, друго, што су поред великог броја возова поверених ми трупа, и на путу ка Ђаковици и на путу ка Љум Кули, маршовали возови разних евакуисаних команада и установа, као на пример: Железничка Инспекција, тешка артилерија итд. и треће, што су пролази веома хрђавим путевима и прелази преко мостова, услед поледица, били невероватно отежани, а поред тога, што је се неколико аутомобила, разних команада, који су саобраћали од Призрена ка Љум Кули, били на најужем делу пута заглибили, да је требало дуго времена за раскрчивање пута Призрен – Љум Кула.
Благодарећи надчовечанским напорима, особља у штабу и потчињених ми команданата, поверене ми трупе су успеле, да се извуку ка Љум Кули и Ђаковици, одакле су, по одређеним им маршутама, предузеле марш ка Скадру и Љешу.
Како је даље овај марш извршен код Вардарске дивизије I. позива, Моравске II. позива и Моравске I. позива, види се из раније послатих извештаја.
Како је пак, овај марш извршио Комбиновани одред, види се из извештаја који сам данас у 12.30 часова добио и кога у прилогу под 1 у препису достављам.
Обзиром на стање у коме су се налазиле прве три дивизије, по извршеном маршу преко Албаније, био сам принуђен, да Врховној команди предложим приближавање ближе Скадру и Љешу, и добио сам одобрење, на основу кога сам издао заповест по којој: Вардарска дивизија обезбеђује правац долином Гемшићске реке ка Скадру и код Вјерзе држи везу са 2. батаљоном 2. пешад. пука II. позива, који је под командом мајора Гвоздена Ристановића. Штаб дивизије у Гемсићу.
Моравска дивизија II. позива обезбеђује правце из горњег тока Ђидрит реке у долину Задрима. Штаб дивизије у селу Грика.
Моравска дивизија I. позива обезбеђује прелазе преко планине Крешта ка Љешу. Штаб дивизије је у Калмети.
Комбиновани одред имао је да обезбеђује правце преко планине Мали Велес и из долине реке Маће ка Љешу. Штаб одреда у с. Манатија.
Штаб команде трупа Нових Области у селу Нанашти.
По овој заповести: Вардарска дивизија је остала на пређашњем месту; Моравска дивизија II. позива, данас је била у покрету, ради заузимања додељеног јој одсека; Моравска дивизија I. позива, заузела је додељени јој одсек, а Комбиновани одред, према приложеном његовом извештају, био је принуђен да се прикупи у Љешу, где ће морати остати два до три дана, да се колико толико одмори и нахрани.
Оваквим распоредом поверених ми трупа изгледа, да се нешто обезбеђује и гарантује, но с обзира на раније већ послате извештаје потчињених ми команданата; са обзиром на приложени извештај команданта Моравске дивизије I. позива, ОБр. 4550 (ове команде Ђ. ОБр. 11239), као и по моме личном мишљењу и уверењу, овим се распоредом, са оваквим трупама, ништа не обезбеђује а још мање се штогод гарантује.
Моје је дубоко уверење, да је ово само једна врста паучине и, да се ми само обмањујемо, ако се и даље будемо држали у заблуди, да поверене ми трупе представљају неку борбену снагу и да, овакве какве су сад, могу извршити неки борбени задатак.
Намере Врховне команде о даљој употреби, поверених ми трупа, још су непознате. Но, ако се оне желе употребити, као борбене јединице, онда је потребно, да се што пре појачају, наоружају, одену, обују, нахране, одморе и снабду потребама за акцију, не само против обесних Арнаута, већ и противу редовне војске, која би ма од куда била упућена ка Скадру и Љешу. У противном, све поверене ми трупе треба што пре прикупити код Љеша, где их снабдети са храном за онолики број дана, колико је потребно, да се сасвим уклоне на неком месту, ван могућих и вероватних бојишта, у смислу мога рапорта Ђ. ОБр. 11203 од 7. децембра.
Не учинили се ово одмах, и остатци поверене ми армије изчезнуће у најкраћем времену, јер се налазе на непријатељском земљишту, без средстава не само за борбу, већ и за колико толико сносан живот.
Што се тиче Есад паше, ја незнам да ли је он какав ауторитет и власт у Драчу и околини и, да ли нам је у истини одан; али на терену, којим су поверене ми трупе прошле, па и на овоме на коме се сада налазе, Есад је не само немоћан, већ су „његови људи“ коловође и подстрекачи покрета, који се већ осећа и, који ће се неминовно брзо развијати. Пошто су Арнаути досадањим својим нападима, олаким успесима и задобивеним пленом, охрабрени и намамљени, то ће несумњиво брзо предузети и јачу акцију противу овако ослабљених трупа.
Ако је Врховној команди правац од Скадра преко Љеша за Драч потребан, он се мора што пре и јаче осигурати и утврдити солидним држањем Љеша, те ми је част благовремено скренути пажњу Врховне команде на ову страну, како би се још сад предузеле потребне мере за безбедност овог правца, а нарочито Љеша.
На крају овога извештаја част ми је молити, да се у овом и мојим ранијим извештајима, не гледа као на неку малодушност од стране моје и мојих потчињених команданата, већ на израз правог стања и непобитне стварности, што има само за циљ, да се Врховна команда благовремено и тачно обавести о правој ситуацији, у којој се налазе поверене ми трупе, те да би се према томе могле доносити и целисходне одлуке“.
Од пуковника Фурније, француског изасланика при Српској Врховној команди, заведено 14. децембра под ОБр. 25400
„Његовом Краљевском Височанству Александру, регенту Србије и Врховном Команданту. Господару, имам част ставити до знања Вашем Краљевском Височанству, да ђенерал Жофр, коме сам изложио ситуацију Српске војске и потребу реконструкције, а под условима, који ће дозволити реорганизацију и исхрану Српске војске, ставио ми је до знања, да савезничке флоте немају могућности да осигурају сада транспорте ван Албаније.
Он ме моли да Вашем Краљевском Височанству следеће представим:
Српска војска моћи ће бити искупљена у зони Валоне и Санта Каранти, где би њена исхрана била лако осигурана.
Ђенерал Жофр тражи ми хитно погледе Вашег Краљевског Височанства и Врховне команде, о овом предмету. Он ће бити у стању, да пошаље једну мисију инжињерских официра, да предузме оправку путева у зони прикупљања, која ће се изабрати ради олакшања исхране и снабдевања.
Био би вам веома благодаран, да ми дате могућности да ђенералу Жофру што скорије одговорим.
Изволите примити, Господару, изразе мог дубоког поштовања и поданости“.
12. децембра 1915. године Пуковник Фурније с. р.
Скадар
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
Бр. 2030
„Стање на Црногорском ратишту у току 12. децембра:
Код Санџачке војске и Херцеговачког одреда било је омањих сукоба, само код њихових предњих делова.
У области Старосрбијанског одреда, побунили се Арнаути; упућене су хитно у Скадар две црногорске бригаде за појачање овога одреда.
На фронту Ловћенског одреда без промене.
Над Баром и Улцињем летело је 7 непријатељских аероплана, који су бацали бомбе без резултата“.
III. Наређења врховне команде
ОБр. 25439
Начелнику штаба Црногорске Врховне команде
„Командант I. армије известио је, да му је немогуће поступити по наређењу ОБр. 25292 и задржати истакнуте одреде својих трупа код Берана и Рожаја и источно од Плава, јер војници гладују у тамошњим кршевима; и нема никакве хране, а и због појаве заразних болести. У погледу набавке намирница, становништво је више него непријатељски расположено наспрам нас сувишним ценама које достижу невероватну висину, о чему ће поднети нарочити извештај. Због тога је наредио, да трупе остану већим делом на положајима код Андријевице.
Напомиње, да само у случају, ако би се убудуће исхрана омогућила и побољшала, моћи ће да крене трупе напред.
Командант одреда на Чакору, пуковник Плазина извештава, да црногорских трупа нема на правцу Чакор – Велика.
Предње се доставља начелнику с молбом, да се предузму мере, да се помогне нашим трупама, у погледу исхране као и, у погледу умерених цена и предусретљивости од стране становништва. Молим уједно и за извештај, где су црногорске трупе, које су биле на правцу Чакор – Велика“.