Операције II. армије
У духу директиве команданта армије ОБр. 10685, Шумадиска дивизија II. позива, за њом Тимочка дивизија I. позива, маршују по ешелонима ка просторији Скадар – Љеш. У току 16. децембра Шумадиска дивизија II. позива прешла је Скадар.
Штаб армије налази се у Скадру.
Операције трупа Одбране Београда
Трупе ове команде, 16. децембра продужиле су покрет ка Скадру. Шумадиска дивизија I. позива у току дана маршовала је од с. Кастрати до с. Копилики.
Тимочка дивизија II. позива одмаршовала је у јутру од својих преноћишта Ђавкиша – Тузи. Услед хрђавог пута, кишног времена, глади и изнемоглости људи и стоке, и пошто су делови ове дивизије пристизали делове Шумадиске дивизије I. позива, то су овога дана трупе задржане на преноћишту 5 – 600 метара више залива Хотитског.
Операције III. армије
Дринска дивизија I. позива налази се 16. децембра код Подгорице на расположењу Црногорске Врховне команде.
Дунавска дивизија I. позива продужила је у току дана покрет ка Скадру; колона преко Андријевице заноћила је са 9. пешад. пуком код с. Баре, а са 4. прекобројним пуком у Лијевој реци; колона долином Цијевне заноћила је са 18. пуком јужно од с. Голема код Скадра а са Браничевским одредом у с. Пјетрошану.
Операције I. армије
На фронту армије у току 16. децембра није било значајнијих догађаја. Чета Власинског одреда, упућена 14. децембра ка Кућишту, потиснула је 15. децембра Арнауте од овога села и овладала положајима источно од села.
Према извештају команданта Црногорских Санџачких трупа, трупе 1. Санџачке дивизије продужиле су у току 15. децембра повлачење ка новим положајима, у циљу груписања на левој обали Таре око Мојковца. Код Васојевићског одреда, који држи положај на десној обали Лима око Берана, 15. децембар прошао је без значајнијих догађаја. Једно непријатељско одељење појавило се код Годуше, а једним јачим одељењем непријатељ је 15. децембра заузео село Срђевац западно од села Хазане.
Командант I. армије примио је 16. децембра наређење Врховне команде ОБр. 25492 ове садржине:
„Молим за извештај, које су трупе у саставу Чакорског одреда и да ли је, у вези наређења ОБр. 25275 од 13. децембра, потребно да оне и даље остану за обезбеђење правца преко Чакора“.
Командант I. армије доставио је Врховној команди извештај ОБр. 10033 у овоме:
„У саставу Чакорског (Власинског одреда) су 4. кадровски и 14. пук I. позива са 2 брдска топа. Потребно је да одред и даље остане на досадањем правцу, под условом редовне исхране“.
Операције трупа Нових области
На фронту ове команде 16. децембар је прошао без значајних догађаја.
Операције Тимочке војске
Од поноћи 15./16. децембра примио је командант Тимочке војске ове извештаје:
Од команданта Крајинског одреда ОБр. 200:
„Стање је редовно, ново нема ништа. Због ситуације код Брегалничке дивизије I. позива, наредио сам јаче прикупљање трупа на десном одсеку и већим делом на положајима: Ћафа Лејшит у околини села Либраш, са задатком, да затворе правац долином Шкумбе и, да послуже као прихваг трупама Брегалничке дивизије I. позива, које су на десној обали Шкумбе. Мањи део да се прикупи на положајима око села Здранша к. 855 и на левој обали реке Прони Шемериса са задатком, да затвори правце од села Нешта и Привата и, да заштите правац долином поменуте реке.
Правац од села Лјетима затвориће се нарочитим делом.
Молим, да се ово достави команданту Матског одсека преко Тиране, пошто ја нећу имати више везе с њим“.
Од команданта Брегалничке дивизије I. позива ОБр. 1415:
„Ноћ је прошла на миру. По накнадним извештајима, добивеним од команданта заштитнице 16. пешад. пука из Ђукуса, непријатељ је синоћ извршио прелаз Шкумбе код села Брзешда за 400 м. узводно од ћуприје у јачини 2 чете, и задржао се на првим косама леве обале, а на десној обали задржао се на 1000 м. од заштитничког положаја.
Прексиноћ успео је, да своје пребачене делове, на истој обали, знатно ојача у пешадији, а по свој прилици и са једном брдском батеријом и јутрос у 7 часова отпочео напад на заштитничке положаје код Ђукуса.
Наредио сам команданту заштитнице, да упорно брани сваку стопу, те да би се дало времена 2. пешад. пуку да утврди и поседне за упорну борбу положај код Дарзе.
Како су трупе ове дивизије и сувише преморене непрекидним борбама и новим покретима, а иначе морално стање веома слабо, на њихов дужевремени отпор, не може се ни рачунати, а то још у толико пре, што непријатељ својим брзим покретима, недаје могућности ни за најнужније утврђивање, и што је наша артилерија, и по броју и по квалитету, испод непријатељске, те није у стању да пружи ма и најмању помоћ својој пешадији.
Према томе, ако је у плану команданта Тимочке војске, да се положај код Бабије или други који у позадини дуже времена брани, онда би требало упутити на овај положај одморене трупе из Комбиноване дивизије I. позива и Крајинског одреда, а трупе поверене ми дивизије, повући даље у позадину ради одмора, те да се не би деморалисале и оне, које буду одређене за поседање овог положаја.
Учинићу све, што је могуће, да се положај код Дарзе што дуже одржи у нашим рукама, те да би се дало времена за уређење положаја код Бабије“.
Услед јачег непријатељског притиска на Брегалничку дивизију I. позива, и пошто још није добивена накнадно тражена директива од Врховне команде, командант Тимочке војске донео је 16. децембра одлуку, да трупе ове војске постепено повлачи преко Елбасана ка Тирани и Драчу тј. у духу директиве Врховне команде ОБр. 24949 од 25. новембра, и издао је у 11 часова команданту: Брегалничке дивизије I. позива, Комбиноване дивизије I. позива, Коњичке дивизије и Крајинског одреда, општу диспозицију ОБр. 1502 ове садржине:
„Услед притиска јачих непријатељских снага на Брегалничку дивизију I. позива и, опште ситуације на правцу Ћафа Сане – Ђукус, Тимочка војска продужиће постепено повлачење преко Елбасана ка Тирани и Каваји, с тога, у духу директиве Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра 1915. године наређујем:
1) Да се Брегалничка дивизија I. позива постепено повлачи са својих садањих положаја преко: Дарзе – Бабија – Бећировог Моста ка Елбасану и затим преко Крабе ка Тирани.
На положајима код села Дарзе и Бабије одупрети се непријатељском наступању што дуже.
По прелазу на правац: Елбасан – Краба – Тирана, ова дивизија има посести линију Крабе и организовати је за упорну одбрану, и на тој линији има се дефинитивно зауставити даље непријатељско надирање ка Тирани.
2) Да се Крајински одред повуче благовремено на положај код села Мираке, где ће организовати отпор даљем непријатељском надирању ка Елбасану с тим, да трупе Брегалничке дивизије I. позива пропусти ка Елбасану и прими улогу заштитнице одступања Брегалничке дивизије I. позива на Крабу.
Пошто се по извршеној својој улози повуче преко Елбасана на Крабу, прикупиће се код хан Крабе и биће у резерви Брегалничке дивизије I. позива.
По доласку у хан Крабе, овај одред ставља се под команду команданта Брегалничке дивизије I. позива.
3) Да Комбинована дивизија I. позива организује заштиту повлачења Брегалничке дивизије I. позива и Крајинског одреда кроз Елбасан, поседајући положај за непосредну одбрану Елбасана источно од овога.
По извршеној овој улози, Комбинована дивизија I. позива, повлачи се постепено правцем преко Пекина ка Каваји. Источно од Пекина ова дивизија има се задржавати на најпогоднијим положајима, са наслоном левога крила на Крабу и, на тим положајима остати и дефинитивно зауставити даље продирање непријатељево ка Каваји дотле, док Брегалничка дивизија I. позива буде на положајима планине Крабе. Правац, који долином реке Папера изводи на Крабу ка селу Хаџиакају, осматрати са потребном снагом и одржавати што тешњу везу са Брегалничком дивизијом I. позива.
4) Да Коњичка дивизија остане у Каваји с тим, да после повлачења Комбиноване дивизије I. позива из Елбасана ка Пекину, има послужити као резерва Комбинованој дивизији I. позива. Кад Комбинована дивизија I. позива дође на положаје источно од Пекина, Коњичка дивизија ставиће се под команду команданта Комбиноване дивизије I. позива, који ће је употребити само у случају крајње потребе.
5) Да се Матски одред задржи на садањим положајима дотле, до год му опстанак не буде угрожен од правца Згожда, а потом ће се повући на положаје Ћафа Гуглавер, где има, по сваку цену, спречити непријатељу даље надирање ка Тирани.
6) Организацију и поседање заштитних положаја извршити благовремено.
7) Командант Брегалничке дивизије I. позива, ставиће одмах на расположење команданту Крајинског одреда у селу Мирака, и команданту Комбиноване дивизије I. позива у Елбасану, по два Дебанжова топа, од топова које не може употребити на садањим положајима. Ове топове упутити са довољно муниције под командом официра.
8) По доласку Брегалничке дивизије I. позива у Елбасан, командант ове дивизије, ставиће на расположење команданту Комбиноване дивизије I. позива, два брдска Дебанжова топа.
9) Командант Крајинског одреда, по доласку на Крабу, предаће сву своју артилерију команданту Брегалничке дивизије I. позива, а командант Брегалничке дивизије I. позива и командант Крајинског одреда, по доласку у Елбасан, предаће сву своју пољску артилерију, команданту Комбиноване дивизије I. позива са свом муницијом за ове топове.
10) По доласку Крајинског одреда у Елбасан, командант овог одреда, упутиће 6. прекобројни пешад. пук команданту Комбиноване дивизије I. позива ради уласка у састав своје дивизије.
11) Коморе и непотребне делове благовремено ешелонирати одређеним правцима.
12) При извршењу повлачења команданти ће одржавати потребну везу ради узајамног рада.
13) Предузети мере за подизање телефонских веза, споразумно са командиром 5. телеграфског одељења, за одређене правце дивизија и одреда, како би се исте благовремено подигле на одређеним линијама одбране Тиране и Пекина.
14) Потребну манлихерову муницију требовати одмах, телеграфским путем, од команданта артилерије ове војске у Елбасану.
15) Командант Комбиноване дивизије I. позива наредиће благовремену евакуацију свих наших власти у Елбасану.
16) При повлачењу вештачке објекте рушити, а саме комуникације на тешко пролазним местима кварити, како би се непријатељу што више отежало превлачење пољске артилерије и возова.
17) Магацин хране у прво време Елбасан, а потом Тирана и Каваја.
18) Штаб ове војске остаје у Елбасану“.
Напомена: Оваква је заповест издата с тога, што је придат већи значај правцу Елбасан – Тирана – Драч, него правцу преко Пекина и Каваје за Драч, а с обзиром на положај наших трупа које су биле још код Љеша.
У 18 часова командант Тимочке војске примио је од отправника послова у Драчу извештај ове садржине:
„Ваш телеграм саопштио сам Есад паши. Он се чуди да тако лако напустите Ђукус, Џур и Бабију. Он вас моли, да их дуже држите, бар до понедеоника, или тек кад будете принуђени сасвим на повлачење. Паша вас моли да мостове код Ђукуса као и мост Хаџи Бећиров и остале пред Елбасаном порушите сасвим. Есад паша мисли, да Елбасан можете дуже задржати. То је потребно, да би се Талијанима дало више времена“.
Поводом овога извештаја, командант Тимочке војске, доставио је отправнику послова у Драчу извештај ОБр. 1507 у овоме:
„О талијанској војсци немам никаквих података; са њима немам никакве везе; не знам где се налазе, а незнам ни задатак, који она има. Молим, обавестите се о свему овоме тачно и јавите ми право стање. Од наше Врховне команде немам никаквих извештаја о Талијанима, нити каквих инструкција у погледу одношаја са њима.
У 21 час командант Тимочке војске доставља делегату ове војске за команданта Матског одреда наређење ОБр. 1511 ове садржине:
„Услед притиска јачих непријатељских снага на Брегалничку дивизију I. позива и опште ситуације на правцу Ћафа Сане – Ђукус, Тимочка војска продужиће постепено повлачење преко Елбасана ка Тирани и Каваји. Поводом овога, наредио сам да се Брегалничка дивизија I. позива постепено повлачи преко Елбасана ка Тирани. На положајима код села Дарзе, даће се непријатељу што дуже отпора, а на положају Крабе има се организовати упорна одбрана, ради дефинитивног заустављања непријатељског наступања ка Тирани.
Крајински одред постепено ће се повлачити истим правцем којим и Брегалничка дивизија с тим, да по доласку на Крабу остане у резерви Брегалничке дивизије I. позива код Хан Крабе.
Матски одред има се задржати на садањим положајима, докле год му опстанак не буде угрожен од правца Згожда, а потом ће се повући на положај Ћафа Гуглавер, где има по сваку цену спречити непријатељу наступање ка Тирани. Према овоме, командант Матског одреда има организовати службу извиђања у правцу Згожда, ради безбедности свога десног бока на садањим положајима. Везе са штабом ове војске, командант Матског одреда има одржавати и извештаје слати преко Тиране“.
Команданту 3. пешад. пука III. позива достављено је ово наређење:
„Пошто је наређењем ове команде ОБр. 1502 од данас наређено постепено повлачење ове војске преко Елбасана ка Тирани и Пекину, то је дотичним командантима наређено да страже тога пука постепено прикупљају у току свога повлачења и, упућују у Елбасан томе команданту и то: Страже од Џура до Елбасана, командант Брегалничке дивизије I. позива и Крајинског одреда у Елбасан, а од Елбасана до Пекина командант Комбиноване дивизије I. позива у Драч.
Према овоме, чим прикупите ове страже са дела пута од Џура до Елбасана, крените се преко Пекина и Каваје у Драч где ће се прикупити све страже овога пука, које вам буде упутио командант Комбиноване дивизије I. позива.
Из Драча известите ову команду телеграфским путем у Тирану о броју прикупљених војника у Драчу и о стражама, које вам буду још остале на заштити комуникације“.
Овог дана штаб Тимочке војске био је у Елбасану.
Дејство Брегалничке дивизије I. позива у току 16. децембра: Непријатељ је у 7 часова отпочео енергичан напад на положај заштитнице код Ђукуса, левом обалом Шкумбе преко к. 644, и са два батаљона, десном обалом преко к. 608. Овај напад потпомагале су једна пољска и једна брдска батерија. Дошав на блиско одстојање, непријатељ је отворио страховиту унакрсну митраљеску и пешадиску ватру, а једним батаљоном, отпочео је прелаз преко Шумбе, у близини коте 408.
Како су бок и позадина заштитнице били изложени, то је командант наредио постепено повлачење њено, те је до 16 часова успео, да 3. и 16. пешад. пук прикупи око к. 666 између Бабије и Дарзе, где је преноћио, оставивши митраљеска одељења оба пука у саставу 2. пука на положајима код Дарзе.
2. пук, са четом граничара, водом 6. позициске батерије и три брдска топа, био је до 8 часова посео положаје западно од села Дарзе и цео се дан утврђивао. Око 14 часова, предњи напријтељски делови, појавили су се на половини пута између Дарзе и Џура против којих је отворена артилериска ватра. Око 16 часова наступило је затишје.
Тетовски одред прикупио се овога дана на десној обали Шкумбе, где јс ухватио везу са 2. пешад. пуком.
14. пук и батаљон III. позива прикупили су се код Бабије, где ће 17. децембра утврђивати положај.
Арнаути су овога дана нападали с леђа делове наших трупа, који су се провлачили кроз Ђукус.
Дејство Крајинског одреда 16. децембра:
Код одреда дан је прошао без значајних догађаја. Матски одред заузео је Булћиз. У току 15. децембра непријатеља није било нигде у околини; по сазнању непријатељ држи стару границу према Албанији.
II. Ситуација
У току 16. децембра Врховна команда примила је следеће извештаје:
Од команданта трупа Нових Области:
ОБр. 11254 од 15. децембра
„Јуче 14. децембра упутио сам Начелника Интендантуре у Љеш, да регулише и осигура снабдевање из тога места за оне трупе, које су ближе Љешу“.
Данас у 11.30 часова добих следеће извештаје:
„У Љешу нема ничега, ни хлеба ни кукуруза, наредите снабдевање из Скадра“.
На овај начин, поверене ми трупе су стављене у безизлазну и веома критичну ситуацију, јер се ни златног односно сребрног новца нема, којим би се још нешто на терену могло узети.
Молим за наређење, шта да се ради у оваквој ситуацији?
Моје је мишљење, да трупе треба што пре примаћи оном магацину, где хране има, тако, да се тако рећи на рукама преноси, јер стока сваким даном липсава од изнурености и глади.
Молим за одговор на најбржи начин телефоном „ради чега чека ордонанс официр у Спасарима“.
Од војног изасланика у Лондону:
„Ноћу између 11. и 12. децембра, а према рапорту ђенерала Гајлара, имао је да пође од Бриндизи за Медову параброд са 4.000 тона брашна са јаком заштитом; још немају извештај да ли је стигао у Медову.
Снабдевање наше војске вршиће се и обичним комуникацијама и то: Валона – Драч; ову ће осигурати Талијани једном бригадом. Послали су њихове инжињерске трупе за оправку путева и мостова Драч – Скадар. Стално говоре, да би ради сигурнијег снабдевања требало да држимо линију: Драч – Валона.
Не знам намере Врховне команде, али, према оступајућим правцима наше војске и јачини трупа на тим правцима мислим, на основу, нејасне шифроване депеше и бројног стања, да за сад није ово намера, те с тога то одбијам.
Молим за тачно обавештење и упутства, да неби погрешио противу ваших намера“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња:
Бр. 2063
„Стање на Црногорском ратишту у току 14. децембра:
а) На правцу: Плевље – Нефертара, непријатељ је енергичио нападао на положаје северно од Краљеве горе без успеха.
б) На правцу: Матаруге – Бијело Поље, непријатељ је предузео енергичан напад; јачина нападача око 7 батаљона са 3 батерије. Борба је трајала цео дан. Црногорске трупе морале су се повући на линију: Пренчање – Соколац – Бијело Поље.
в) На левој обали Лима без промене.
г) На правцу: Рожај – Беране, пошто је напуштен Рожај, непријатељ је заноћио на Турјаку.
д) На фронту Ловћенског одреда, непријатељ продужује превлачење ратног материјала у Тиват, Котор и Кртолу.
г) На осталим фронтовима пешачка ватра“.
III. Наређења врховне команде
У току 16. децембра – Команданту трупа Нових Области – Наншати
ОБр. 25507
„Молим упутите надлежно лице главној Интендантури, да прими новац у звечећој монети. Хране има у Медови одакле се преноси у Љеш, према томе, молим регулишите снабдевања средством ваших органа. Свеза ОБр. 11254“.
Представка Врховног команданта Српске војске Руском цару, упућена 16. децембра преко српског војног изасланика у Русији под ОБр. 25579
„Са надом и уверењем, да ће се моја војска у Приморју Јадранскоме снабдети и реорганизовати на миру, помоћу, обећаном од стране Савезника, ја сам је превео овамо преко Арбанских и Црногорских планина. Не нашавши ништа од онога овде, што јој треба да се издржава и реорганизује, она стоји данас пред најжалоснијим свршетком. У томе најтежем тренутку, ја се обраћам Вашем Императорском Величанству, у које сам увек полагао своје последње наде, са молбом за Вашу високу интервенцију, да би је спасао од сигурне пропасти, да би је могао у миру припремити за нове напоре, који предстоје и њој и савезничкој војсци.
Да би то могло бити, потребно је, да савезне флоте превезу што пре моју северну војску из Сан Ђована ди Медуа у какво безбедно место, не далеко од границе Србије (најбоље у околини Солуна), јер гладна и изнемогла војска, противу непријатеља не заштићена, и козјим путем, не може сувим стићи из Скадра до Валоне, куда је савезничке Врховне команде мисле упутити.
Ја се надам, да ће овај мој апел наћи одзива код В. И. Величанства, који се увек очински старало за Српски Народ и да ће интервенисати код савезника, да спасе српску војску од катастрофе, коју није заслужила а која предстоји“.