V. Седница команданата армија одржана у штабу I. армије у Пећи 2. децембра од 7.30 – 8 часова
ЗАПИСНИК
Седница команданата армија одржана 2. децембра 1915. године.
Присутни:
Командант II. армије, Војвода Степа Степановић
Командант I. армије, Војвода Живојин Мишић
Командант Одбране Београда, Ђенерал Мих. Живковић
Командант III. армије, Ђенерал Павле Јуришић – Штурм
Услед тога, што се неће имати довољно хране за време марша кроз Црну Гору, а да би се ипак омогућило извршење тога марша, команданти армија на данашњој седници донели су ову одлуку:
Да се за даље, кад војници приме половину оброка хлеба, издаје сваком војнику по 0,50 дин. у виду новчане хране, а кад не буду могли да приме ни половину оброка хлеба, онда да им се издаје по један динар дневно.
Командант II. армије, Војвода Степа Степановић с. р.
Командант I. армије, Војвода Живојин Мишић с. р.
Командант Одбране Београда, Ђенерал Мих. Живковић с. р.
Командант III. армије, Ђенерал Павле Јуришић – Штурм с. р.
Операције I. армије
Дунавска дивизија II. позива и Ужички одред.
Према наређењу ОБр. 9712 од 1. децембра предузели су покрет правцем: Савина вода – Рожај, под заштитом слабих заштитница на досадањем положају и Студеничког одреда, који је у циљу затварања правца са севера посео положај код Дрена и Радешева.
Дивизија је заноћила 2./3. децембра код села Озвирема (североисточно од Пећи).
Пошто Шумадиска дивизија I. позива предузима 2. децембра око 7 часова покрет својом главнином на положаје на десној обали реке Истока на линији: Врело – Лубова, то је командант Дунавске дивизије II. позива наредио, да оне трупе његове дивизије и Студеничког одреда, које су остале на положајима док не буду смењене трупама Шумадиске дивизије I. позива, остану на досадањим положајима, као заштитница до 9 часова 2. децембра, када ће се кренути у састав својих јединица.
За 3. децембар наређено је да Дунавска дивизија са Ужичким одредом и Студеничким одредом продуже марш са тежњом да истог дана дођу до Рожаја.
Дринска дивизија II. поз. налази се око Рожаја; она ће по доласку Дунавске дивизије II. позива заједно са њом штитити пребацивање наших армија од Пећи преко Рожаја ка Андријевици од евентуалног непријатељског напада од Сјенице, Новог Пазара и Митровице.
Операције трупа Одбране Београда
Трупе Одбране Београда у току 2. децембра повлачиле су се ка Пећи и у духу наређења ОБр. 5322 од 1. децембра поседале положаје на десној обали реке Истока од села Врела до села Ђураковца закључно. На досадањим положајима остављена је заштитница.
Командант трупа Одбране Београда, 2. децембра издао је наређење ОБр. 5333 ове садржине:
„Трупе II. и III. армије у току 3. децембра примаћиће се ближе Пећи. Трупе Одбране Београда почеће одмах покрет преко Рожаја, Берана, Андријевице и Подгорице за Скадар и то: 3. децембра Тимочка дивизија II. позива, а 4. децембра Шумадиска дивизија I. позива. Тим истим правцем ићи ће и Дунавска дивизија I. позива (из састава III. армије) која ће се кренути 4. децембра.
С тога наређујем:
1) Да се Тимочка дивизија II. позива крене 3. децембра напред означеним правцем, а на свом досадањем положају да остави заштитницу, док не стигну трупе Дринске дивизије I. позива, које имају да продуже своје лево крило до села Пригоде.
2) Да се Шумадиска дивизија I. позива крене 4. децембра а на гребену код села Врела да остави заштитницу, која да се повуче и да одмаршује за својом дивизијом онда, када јој буде наредио командант Дринске дивизије I. позива.
3) Команданти дивизија ће сами одређивати маршуту својим трупама према физичком стању ових, као и према количини хране, коју носе собом старајући се да што пре промаршују кроз Црну Гору. Ако се у току марша буде указала потреба, да се покрети трупа Одбране Београда саобразе са покретима осталих армија, онда ћу за даље маршовање прописати маршуту.
4) За време марша од Жљеба до Рожаја сваки ће командант дивизије осигурати себи бок на правцу према селу Балотићу, јер тај правац према извештају команданта I. армије није довољно осигуран.
5) Штаб команде Одбране Београда полази 3. децембра са Тимочком дивизијом II. позива“.
Операције III. армије
Трупе ове армије, у духу заповести ОБр. 8600 од 1. децембра, предузеле су 2. децембра у 7 часова покрет и истог дана стигле на десну обалу Белог Дрима, а на линију: с. Петерчи – Будисалци. Заштитнице са Девич планине предузеле су покрет са главнином својих дивизија, а на положају код Дрсника остављене су заштитнице.
Командант III. армије издао је заповест ОБр. 8677 ове садржине:
„За даље повлачење армије наређујем следеће:
1) Из јутра 3. децембра армија ће заузети линију: Лешани – Рохот – Пригоде.
Дунавска дивизија I. позива заузима положај од села Лешани, право на север између села Захаче и Љутоглава до безимене реке јужно од села Рохота, везујући се јужно са трупама II. армије, чије ће се лево крило такође наслонити код села Лешани на Пећску Бистрицу.
Дринска дивизија I. позива заузима положај село Рохот – Старадуран – до села Пригоде, везујући се лево са заштитницом Шумадиске дивизије I. позива, која ће бити северозападно од Пригоде.
2) На садањој главној одбранбеној линији остају заштитнице, које ће се повући, кад им нареде команданти дивизија.
3) Дринска дивизија I. позива 5. децембра полази даље одређеним правцем преко Рожаја, остављајући заштитницу на последњем главном положају. Она ће се повући кад јој командант дивизије нареди, а сем тога, заштитница Шумадиске дивизије I. позива повући ће се тек по заповести команданта Дринске дивизије I. позива, о чему је командант заштитнице добио потребно наређење.
Даљи покрет са најнужнијим заштићавањем вршиће се тако, да чело дивизије најдаље 9. децембра буде у Андријевици.
4) Дунавска дивизија I. позива, 6. децембра полази даље правцем преко Ругова, остављајући заштитницу источно од Пећи у висини заштитнице Тимочке дивизије I. позива. Она ће се повући кад јој командант дивизије нареди, а сем тога и заштитница Тимочке дивизије I. позива, која ће бити на положају село Раушић – село Грабовице, повући ће се тек по заповести команданта Дунавске дивизије I. позива, о чему је командант те заштитнице добио потребно наређење. Даљи покрег са најнужнијим заштићавањем вршиће се тако, да чело дивизије 8. децембра буде у Андријевици.
Командант Дунавске дивизије I. позива може наредити покрет и раније, ако се буде добило одушка покретом Тимочке дивизије I. позива.
5) I. армија штити правац од Митровице ка Рожају, а Добровољачки одред штити правац од Дечана ка Плаву и Гусињу.
6) Организовати уредно издавање хране и најбрижљивије одржавати ред на путу и по насељеним местима. При издавању хране водити рачуна да је до Подгорице неће бити, а можда ни у томе месту. О тој околности обавестити и старешине и војнике, те да се храном правилно рукује и само дневни оброк једе.
7) Везати се телефоном што пре са армиским штабом.
8) Полазак армиског штаба доставиће се накнадно“.
Операције II. армије
Шумадиска дивизија II. позива повукла се у току дана 2. децембра на положаје десне обале Белога Дрима и посела одређени јој одсек: Глођен – Дреновац – Пећска Бистрица. Заштитница је остала на положајима источно од Дрсника. У току дана није било ничег новог.
Тимочка дивизија I. позива:
Коњица дивизије стигла је 1. децембра у вече у Дечане; Добровољачки одред прешао је Бистрицу (Дечанску) у 3 часа и кренуо се да заузме положај код села Дреновци у циљу осигурања правца Дечани – Плав.
4. пук I. позива упућен је у 6 часова из Косурића на линију Лумбарди – Радиште, а кад трупе Шумадиске дивизије II. поз. буду стигле на положај упутиће и 4. кадров. пук као резерву у Дечане. Непријатељски делови према исказу мештана ушли су 1. децембра у вече у село Прилепи, југоисточно од Дечана.
Командант Добровољачког одреда јавио је око подне из села Луке код Дечана, да је са одредом стигао у село Луку и да је у целој тој околини приметио групе наоружаних Арнаута.
Примећен је покрет Арнаута и на правцу Чалопек – Злопек – Пећ.
Командант 4. пука I. позива, који је био на линији Горње Радиште – Лумбарди, јавио је да су се Арнаути подигли у селу Горње Радиште и јужно од овога села и да се у масама прикупљају и нападају наше војнике.
Командант II. армије 2. децембра издаје наређење ОБр. 10563 ове садржине:
„У вези наређења ОБр. 10526, повлачење дивизија извршиће се овако:
3. децембра:
Шумадиска дивизија II. позива са главнином повући ће се на линију: село Костовце – село Бабић до пута, који води из Турјака за Злопек и везати се лево са Дунавском дивизијом I. позива код Лешана и Главичице, а своју заштитницу са леве обале Дрима повући ће на линију, коју командант дивизије одреди.
Тимочка дивизија I. позива повући ће се главнином на линију: Стрелци – Кројева вода до састава са Шумадиском дивизијом II. позива, а заштитницу оставити на линији коју командант према потреби одреди.
4. децембра:
Шумадиска дивизија II. позива предузима повлачење правцем: Пећ – Ругово – Велика -Андријевица итд.
Тимочка дивизија II. позива повлачи се на линију: Раушић – Грабовце; одашиље један одред да затвори правац на десној обали Пећске Бистрице, који води од села Костовце за Пећ, и да се веже лево са Дунавском дивизијом I. позива код Главичице, а своју заштитницу оставити на линији, коју командант према потреби одреди.
5. децембра:
Тимочка дивизија I. позива предузима повлачење за Шумадиском дивизијом II. позива, а на положају своје главнине оставиће јаку заштитницу са брдском артилеријом и митраљезима, одржавајући везу са Дунавском дивизијом I. позива код Главичице.
6. децембра:
Заштитница Тимочке дивизије остаје на своме положају, док не добије наређење команданта Дунавске дивизије I. позива, па се тада повлачи једновремено са заштитницом Дунавске дивизије I. позива, тако, да се свије у одступни покрет одмах за главнином Дунавске дивизије I. позива, а испред њене заштитнице.
Маршуте, као и све мере сигурности и опрезе, одређиваће команданти дивизија, но тако, да чело Шумадиске дивизије II. поз. стигие у Андријевицу 6. децембра, а Тимочке дивизије I. позива 7. децембра.
Чела првих ешелона обеју дивизија, не треба да пролазе кроз Пећ пре 7 часова из јутра.
Командант Тимочке дивизије I. позива упутиће Добровољачки одред да затвори и обезбеђује правац од Дечана за Плав. Он на овоме правцу треба да остане до 7. децембра, а затим да се стави под команду команданта I. армије, са којим треба тражити везу у Андријевици.
За издржавање нека користи куповину или реквизицију.
Армиски штаб полази 4. децембра из Пећи, а 6. децембра ће бити у Андријевици. Веза у току марша може се добити средством телефонске линије из Пећи преко Ругова.
О пријему наређења одговорити.
Командант Тимочке дивизије I. позива доставиће ово наређење Шумадиској дивизији II. позива најхитније“.
Напомена: Пошто је држање Арнаута у Ругову било сумњиво, то је за осигурање трупа кроз Руговску клисуру био послат један одред састављен од четника и жандарма наших и црногорских, који је имао остати на тој служби до доласка заштитнице Дунавске дивизије, па се повући са њом. Одредом је командовао пешадиски капетан Душан Димитријевић.
Операције трупа Нове области
Лева колона.
I. ешелон – Вардарска дивизија I. позива
Овог дана (2. децембар) око 6.30 часова, пре поласка штаба дивизије из с. Спаса ка Флети, отпочело је пушкарање између Арнаута и делова наше Моравске дивизије II. позива, који су били на десној обали друма према Спасу.
Штаб Вардарске дивизије одмаршовао је ка Флети, а трупе ове дивизије стигле су на преноћиште код с. Михајне.
II. ешелон – Моравска дивизија II. позива.
Трупе ове дивизије при покрету од села Круме па уз десну обалу Дрима ка Везировом мосту, изложене су биле нападу Арнаута са свих страна. Арнаути су добро користили земљиште и гађали су из заседе. У теснацу, дивизији је било немогуће да се развије за борбу те је њена заштитница (3. пешад. пук II. поз.) претрпела велике губитке (само официра погинуло 9, где је и командант пука; рањено 11). Осим тога Арнаути су наступали гребеном ка Везировом мосту, да дивизију одсеку од једине комуникације, али су наишли на побочницу Комбинованог одреда на Шимшировом брду, те су одавде одбивени са знатним губитцима. На тај начин Моравска дивизија II. позива доспела је до Везировог моста и у вече 2. децембра пребацила се на леву обалу Дрима.
Десна колона.
I. ешелон – Моравска дивизија I. позива.
Пут од Ћафа Кумулуса у долину реке Фани Фогел био је још врлетнији и готово непролазан. Сем тога, снег, дубине скоро једног метра, и измаглица чинили су овај по све тежак марш још тежим.
Товарни коњи па чак и јахаћи, почели су падати на путу због малаксалости, која је наступила услед немања хране и великих напора.
У 15.30 часова, чело дивизије стигло је до села Мжања, где је заустављено. Већи део дивизије ту се прикупио, заноћивши на обема обалама реке, која протиче поред села Фире и Мжања.
II. ешелон – Комбиновани одред.
На крају дана (2. децембар) био је сав на левој обали Дрима код Везировог моста. Затим је повучена и побочница са Шимшировог брда, где је имала борбу са Арнаутима, да би омогућила пребацивање не само свога одреда већ и Моравске дивизије II. позива преко Везировог моста, кога је затим порушила.
Напомена.
Кад је командант трупа Нових Области издао у Сухој реци заповест ОБр. 11130 од 26. новембра, трупе су држале гребен Црнољеве планине и прелазе са Косова поља у Метохију.
Под јаким притиском Бугара, а са већ деморалисаним трупама, требало је првенствено добити потребно време, да се Тимочка војска повуче са својих положаја, да се у Призрену и код Љум Куле преформира на брдску формацију и да се свије у колону од Призрена преко Љум Куле за Дебар.
Ово време је и добивено, јер је Тимочка војска неузнемиравано од непријатеља преко Љум Куле одмаршовала.
Трупе Нових Области имале су даље задатак, да заштите сопствено преформирање на брдску формацију у Љум Кули и Ђаковици и да се свију за кретање одређеним правцима кроз Албанију.
У овоме се наишло на велике тешкоће, једно, што је непријатељ јако притискивао и ка Ђаковици и ка Љум Кули; друго, што су поред великог броја возова код трупа и на путу ка Ђаковици и на путу ка Љум Кули, маршовали возови разних евакуисаних команди и установа; треће, што је прелаз вршен веома рђавим путевима – стазама, а прелази преко мостова услед поледице били су невероватно отежани, и најзад, што се неколико аутомобила разних команди, који су саобраћали од Призрена ка Љум Кули, били на најужем делу пута заглибили а потом замрзли, тако, да је требало дуго времена док се пут Призрен – Љум Кула потпуно раскрчио.
Благодарећи надчовечанским напорима начелника штаба трупа Нових Области у раскрчавању поменутог пута, трупе су успеле да се извуку ка Љум Кули и Ђаковици, одакле су по одређеним маршутама предузеле марш ка Скадру и Љешу.
Операције Тимочке војске
Од трупа Тимочке војске у току 2. децембра стигло је у Дебар:
1. – Од Брегалничке дивизије I. позива: 3. и 16. кадровски пешад. пук.
2. – Од Комбиноване дивизије I. позива: 2. и 5. прекобројни пешад. пук.
3. – Цео Крајински одред.
4. – Цела Коњичка дивизија.
Последњи ешелон Брегалничке дивизије (20. кадровски пук) и два пука Комбиноване дивизије (1. и 6. прекобројни пук), били су у току 2. децембра на маршу из Васјата у Пишкопеју.
У току овога марша, пукови Комбиноване дивизије (1. и 6. прекобројни пук) били су нападнути од стране Арнаута код с. Васјата, Куле и Велеша, те су се под борбом морали пробијати ка Пишкопеји.
Код трупа Битољске дивизиске области у току 2. децембра стање је било следеће:
Вардарски одред – Трупе овога одреда повучене су ноћу 1./2. децембра правцем ка Ресну на линију: Ђават – Голеш – Смиљево – Бојиште, са осматрачким деловима напред истуреним. Битољ је напуштен 2. децембра у 6 часова.
Непријатељ није гонио.
Тетовски одред – У току 2. децембра непријатељ је нападао од Кичева у правцу Мраморца и Сливова. Одред је успео да се задржи на линији: Арбино – Лактиње – положај јужно од Мраморца.
Албански одред – У току 2. децембра непријатељ је притискивао трупе овог одреда и на правцу Гостивар – Дебар и на правцу Кичево – Дебар.
Услед овога, као и услед непријатељског држања Арнаута према нашој војсци на правцу Призрен – Пишкопеја – Дебар, питање напуштања Дебра и пребацивања наших трупа на леву обалу Црног Дрима, било је сазрело.
Командант Тимочке војске наредио је команданту Албанског одреда да сву храну из Дебра евакуише на леву обалу Дрима на правац: Дебар – Себиште – Згонод. У Дебру се тада налазило око 24 вагона брашна, поред велике количине осталих намирница.
Напомена. Храна се није могла сва извући, већи део остао је у Дебру.
Командант Тимочке војске издао је команданту Албанског одреда наређење ОБр. 1208 ове садржине:
„Пошто се Тимочка војска повлачи на Елбасан, посешће се са довољном снагом линија: Ћафа Сане – Крстац – кота 2312 – Мали Привлит – Каптин – Ћафа Сај и Ћафа Мурс, ради затварања свију праваца, који из Струге изводе ка Елбасану – Тирани и долини реке Маће.
Трупе Нове Области зауставиће се на линији: Ћафа Саје – Ћафа Мурс – Мали Дејсе – Ороши -Маја Мазе – Ћафа Кумулс – Флети – Гури (1200).
Трупе Тимочке војске имају одржавати везу на својој заштитној линији са заштитним деловима трупа Нове Области на горе изложеној њеној линији.
Ди би се заузеће заштитне линије Тимочке војске поуздано извршило и, иста линија благовремено организовала, као авизо, доставља се команданту следеће:
Заштитница свију трупа Тимочке војске формираће се под командом тога команданта с тим, да ће се том команданту ставити на расположење ова снага:
12., 13., 14., 15., 16., 17. и 24. гранична чета; 2 чете Нишких резервних трупа; 4 – 5 батаљона пешадије; 4 брдска Дебанжова топа; 1 Дебанжова пољска батерија од 6 цеви и 1 ескадрон коњице.
Са овом снагом тај командант имаће да поседне линију: од села Лина на Ћафа Сане – Крстац -кота 2312 – Мали Привлит – Каптин – Ћафа Булчизец – Ћафа Сај – Ћафа Мурс са распоредом снаге према важности праваца и прелаза.
Према овоме, нека командант одмах предузме потребне мере за образовање потребних слагалишта хране и муниције у најпогоднијим местима за најмање два месеца.
Са јединицама, које су на расположењу, командант ће још сада извршити поседање одређене линије, а нарочито дела од Малог Привалита до Ћафа Мурса.
Исто тако, благовремено предузети мере, да се поједини заштитни делови овога фронта вежу телефонским везама ради бољег командовања.
Дефинитивно наређење за поседање одређене линије са целокупном снагом, која је авизирана овим наређењем, добиће командант накнадно“.
Штаб Тимочке војске у току 2. децембра остао је у Дебру у циљу расветљавања ситуације код Албанског одреда и трупа Битољске дивизиске области, које су се већ повлачиле ка Ресну и Охриду.
На основу процењене ситуације, командант Тимочке војске издао је 2. децембра у 22 часа наређење ОБр. 1220 ове садржине:
а) Команданту Албанског одреда:
„Услед јачег притиска непријатељског од стране Кичева ка Дебру и Струзи, а и због непријатељског држања Арнаута у околини Васјата, наређујем:
Да се са нашим одредом постепено повлачите преко Дебра правцем Себиште – Згожд ка Елбасану. Повлачење ће се извршити као што иде:
Пошто у току 3./4. децембра последњи ешелон Брегалничке дивизије I. позива (20. кадровски пук) снабде се храном у Дебру и упутите га у састав његове дивизије у Стругу, предузеће те постепено повлачење својих одреда на леву обалу реке Дрима.
Последњи ешелон Комбиноване дивизије I. позива (1. прекобројни пешад. пук) који ће стићи у Дебар 3. и 4. децембра ставља вам се привремено под команду. Овај ће те пук повући као челни ешелон правцем преко Згожда у Елбасан, где ће ући понова у састав своје дивизије.
2. прекобројни пешад. пук са ескадроном коњице, који вам је стављен раније на расположење, повућићете са својим одредом и, пошто се постепено повучете на одређену заштитну линију, наређењем ове команде ОБр. 1208 од данас, задржаћете га у резерви на правцу: Дебар – Згожд -Мирака.
Батаљон регрута из Мавровског одреда упутиће те одмах преко Струге за Елбасан, где ће остати под непосредном мојом командом.
Чете 3. кадровског пешад. пука, које су у саставу вашег одреда, по преласку на леву обалу реке Дрима, упутићете у Елбасан, где ће ући у састав свога пука, који је у Брегалничкој дивизији I. позива.
Са потребним делом снаге благовремено заузимате прелазе преко Крстаца.
По преласку на леву обалу реке Дрима, све мостове на Дриму потпуно порушите, а газове поседните потребном снагом.
Предузмите одмах евакуисање хране на леву обалу реке Дрима на правац Дебар – Себиште -Згожд и образујете слагалиште за исхрану трупа, које ће се тим правцем повлачити.
Предузмите мере, да се евакуација све хране из Дебра што пре изврши.
Пошто се трупе Тимочке војске, прикупљене око Струге, повуку преко Ћафа Сане ка Елбасану, примићете под своју команду заштитницу, која ће бити образована код Ћафа Сана за одбрану правца: Струга – Ћафа Сане Ћукус – Елбасан, како је то предвиђено наређењем ОБр. 1208 од данас.
По преласку на леву обалу реке Дрима исхрана ваших трупа биће из магацина, које образујете на правцу: Згожд и из Ћукуса.
Евакуацију свију државних власти из Дебра у Елбасан предузећете благовремено.
Пошто се повучете на заштитну линију, дату наређењем ове команде ОБр. 1208 од данас, на истој имате спречити свако даље продирање непријатеља ка Елбасану, Тирани и Маћу“.
б) Команданту Комбиноване дивизије I. позива.
„Услед јачег притиска непријатељског од стране Кичева ка Дебру и Струзи, а и због непријатељског држања Арнаута у околини Васјата, наредио сам команданту Албанског одреда, да, пошто пропусти последњи ешелон Брегалничке дивизије I. позива (20. кадров. пешад. пук), предузме постепено повлачење на леву обалу реке Дрима.
Да би се омогућило брже повлачење Тимочке војске ка Елбасану, наређујем: Да 1. прекобројни пешад. пук по доласку у Дебар, привремено оставите под команду команданта Албанског одреда, коме је наређено, да овај пук повуче као челни ешелон преко Згожда у Елбасан, где ће понова ући у састав своје дивизије.
2. прекобројни пешад. пук са ескадроном коњице остаће у саставу Албанског одреда до даљег наређења“.
в) Команданту Брегалничке дивизије I. позива.
„Наређено је команданту Албанског одреда, да чете 3. кадров. пешад. пука, које су до сада биле у саставу Албанског одреда повуче преко Згожда у Елбасан, где имају понова ући у састав свога пука“.
III. Ситуација
У току дана 2. децембра:
Штаб Врховне команде кренуо се овог дана у 8 часова из села Флети за село Черети, где је стигао истога дана у 17 часова и ту заноћио.