Операције I. армије
На фронту армије у току 20. децембра није било промене.
Стање у погледу исхране и побољевања траје непрестано, као и до сада. Трупе ни 20. децембра нису добиле хлеба, а по извештају Црногорског главног интенданта на реквизицију и куповину хране од становништва, апсолутно се не ноже рачунати, јер је нема.
За последња два дана и ноћи, код Дринске дивизије II. позива побегло је укупно 981 људи, а јавило се за лекарску помоћ само из те дивизије 167 војника. Код Дунавске дивизије II. позива пак овога дана умрло је 10 војника од глади.
Према извештају команданта Дринске дивизије II. позива, морал је код трупа већ сведен на нулу и војници одричу послушност.
Операције III. армије
Код Дунавске дивизије I. позива у току 20. децембра:
9. пешад. пук и 4. прекобројни пук продужили су покрет: 9. пук је заноћио на планини Проклетије, а 4. прекобројни пук код Хана Хотита. Остатак дивизије налази се у биваку код Скадра.
Ужички одред маршује овога дана од села Биоче до Подгорице.
Дринска дивизија I. позива је код Подгорице као општа резерва Црногорске војске за одбрану Ловћена, Грахова и Скадра.
Операције трупа Одбране Београда
Шумадиска дивизија I. позива остала је 20. децембра убивакована око Скадарских касарни; 12. пук ушао је у састав дивизије.
Колонски возови пристигли су.
Тимочка дивизија II. позива убивакована је око села Борића у близини пута за Скадар.
Командант Одбране Београда, доставио је овога дана Врховној команди представку ОБр. 5302 ове садржине:
„Од команданта Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 5302 од 18. ов. мес. добио сам извештај ове садржине:
„Према добивеном извештају, а по извршеном рекогносцирању, додељена просторија овој дивизији, источно од Скадра сва је поплављена и становништво села са те просторије саобраћа чамцима са Скадром. Поводом овога, наредио сам да се трупе ове дивизије убивакују у околини Скадарских касарни и молим команданта за одобрење, да трупе на томе месту остану за два до три дана, докле вода са поплављене територије не усахне.
Према оваквом извештају наредио сам команданту Шумадиске дивизије I. позива, да своје трупе привремено задржи на месту где се сада налазе, али, да одмах одашиље официре, који ће извидети, да ли се може доћи на одређену просторију за становање којим другим путем.
Резултат тога извиђања је тај, да је прилаз ка тој просторији врло тежак и да је врло незгодна за становање трупа, јер је тло местимице каменито, а местимице подводно.
И командант Тимочке дивизије II. позива вршио је осматрање испред означене територије, те је и он дошао до истог резултата, који ми је доставио у свом извештају ОБр. 3350 од данас који гласи:
„После тродневног марша по изванредно тешком путу, трупе су у току 18. и 19. децембра пристигле код села Борића, где сам их по усменом наређењу задржао.
Све су трупе и делови у биваку: 13. пук II. позива, 15. пук II. позива и 15. пук III. позива на левој; остали делови на десној обали р. Враксе у близини пута ка Скадру. На свој овој просторији, као ни у близини, дрва за огрев нигде нема.
За време покрета исхрана је била рђава. На станици у Тузима није било ни трунке хране; на станици у Кастратима нашло се мало, а на станици у Борићу врло мало хране. За 5 дана овога, до невероватности тешкога марша, на коме је и због замора пало доста стоке, па и људи, прошло се са мање од килограма хлеба (брашна или кукуруза) на војника, те је од глади било људских жртава. Већ и данас трупе немају хране, јер се више ништа из околине не може набавити ни по најскупљој цени.
И стока и људи преморени су, изнурени и изгладнели, има доста случајева обољевања.
Пошто на просторији, на којој су сад трупе, нема ни хране ни дрва, а она је ниска и за дуже задржавање незгодна, молим за даљу заповест: куда ћу одвести трупе ради дефинитивног размештаја?
Молим, да се и дотурање хране одмах одезбеди, јер ће без тога људи пропасти, а може доћи и до нежељених појава, које ће трупе претворити у гомиле пљачкаша и разбојника.
Изрекогносцирана је просторија између с. Бакси, Муселими Бардањолта, р. Кири. Цела је просторија безводна. Нема дрва, а тло је или баровито или каменито.
Према овим извештајима немогуће ми је одвести овако изнурене и до крајности исцрпљене трупе у просторију, која ми је последњом директивом Врховне команде означена. Кад је већ немогуће укантоновати их, онда је неопходно потребно разместити их на таквом терену, где ће моћи колико толико уредно становати и где ће, уз припомоћ боље организоване исхране моћи повратити снагу, која је прекомерним напрезањима и глађу до крајњих граница исцрпљена.
С тога ми је част молити Врховну команду, да у овом смислу донесе своју одлуку и трупама ове команде додели такву просторију за становање, која би одговарала напред означеним условима“.
Операције II. армије
Трупе армије налазе се 20. децембра непромењено на размештајној просторији: Скадар – Љеш. Шумадиска дивизија I. позива на простору: Балдрин – Љеш – Медова – Барбалуши; Тимочка дивизија I. позива на простору: Брдица – Ашти – Бушати.
Операције трупа Одбране Београда
На фронту трупа Одбране Београда у току 20. децембра није било промене.
Операције Тимочке војске
20. децембра у 17 часова командант Тимочке војске, примио је директиву Врховне команде ОБр. 25659 ове садржине:
„Намера је да се наше трупе око Скадра и Љеша евакуишу у околини Валоне, чим то прилике дозволе, како би се тамо могло на миру приступити реорганизацији наше војске.
Са вашим трупама потребно је, да што дуже и што упорније браните Елбасан. Када то постане немогуће и будете принуђени да напуштате Елбасан, повлачите се постепено правцем Елбасан -Фијери у тежњи да се непријатељ сам привуче на тај правац како Драч неби био јако угрожен. А да би се отвореност правца преко Тиране ка Драчу, одступањем наших трупа правцем ка Фијери заштитила, упутите да се повлачи тим правцем један део тих трупа, које ће наступање непријатеља задржавати. Са Талијанским трупама код Фијери, ухватите и одржавајте сталну везу. Ако непријатељ по заузећу Елбасана неби надирао правцем Елбасан – Валона или, ако би тим правцем упутио слабији део својих трупа, наступајући главном снагом ка Драчу и Љешу, ваш је задатак, да ово непријатељско надирање спречите енергичним дејством у његову позадину и леви бок.
Комуникациски правац: Елбасан – Фијери – Валона.
Магацини хране: Валона и Фијери, али Драч користити до год се може. Учињен је корак код Италијанске владе, да се помоћу њихових превозних средстава храна за ваше трупе, доноси из Валоне до Фијери. Од Фијери донос хране организујте вашим преносним средствима. За онај део трупа, које се буду повлачиле правцем ка Тирани комуникациски правац: Тирана – Драч, а магацин хране у Драчу.
О пријему овога наређења одговорити“.
Командант Тимочке војске са ОБр. 1562 известио је Врховну команду о пријему горње директиве, а команданту Комбиноване дивизије I. позива издата је следећа заповест:
„За даље повлачење Тимочке војске од Елбасана следоваће нова заповест, на основу директиве Врховне команде ОБр. 25659, коју сам добио данас у Тирани.
Најхитније авизирајте ово команданту Крајинског одреда и саопштите команданту Брегалничке дивизије I. позива, да са дивизијом остане код Елбасана и да је распореди тако, да је може лако дириговати на леву обалу реке Шкумбе.
Мост код Елбасана чувајте у целости.
Известите најхитније о пријему овога наређења“.
У 19 часова командант Тимочке војске издао је, команданту Комбиноване дивизије I. позива, Брегалничке дивизије I. позива, Крајинског одреда, Матског одреда и команданту Коњичке дивизије, ову диспозицију (ОБр. 1563) за даље повлачење:
„Према директиви Врховне команде ОБр. 25659 од 19. овог мес. трупе наше војске, око Скадра и Љеша евакуисаће се чим то прилике дозволе у околину Валоне, како би се могле на миру тамо реорганизовати и извршити реорганизацију.
Трупе Тимочке војске, пошто буду принуђене да напусте Елбасан, имају се постепено повлачити правцем Елбасан – Фијери главном снагом, а слабијом преко Тиране ка Драчу.
С тога наређујем:
1) Комбинована дивизија I. позива, пошто да отпора за непосредну одбрану Елбасана, повлачиће се десном обалом реке Шкумбе ка Пекињу с тим, да се на десној обали реке Папера, одупре даљем непријатељском надирању што је могуће дуже.
2) Брегалничка дивизија I. позива, повлачиће се од Елбасана левом обалом реке Шкумбе преко села Мурићана ка Љушни с тим, да се западно од села Мурићана, одупре даљем надирању непријатељском, што је могуће дуже.
3) Крајински одред повлачиће се преко прелаза Крабе ка Тирани, задржавајући непријатеља на томе правцу с тим, да се на прелазу Крабе, одупре даљем непријатељском надирању, што је могуће дуже.
4) Коњичка дивизија остаје у досадањем распореду.
5) Матски одред повући ће се на положај Ћафа Гуглавер с тим, да, кад се Крајински одред повуче на прелаз Крабе, са главнином својом заузме линију Ћафа Прискес.
6) Прекобројни пук, по повлачењу Крајинског одреда, остаће и даље у саставу Крајинског одреда.
7) Командант Брегалничке дивизије и Крајинског одреда, предаће сву своју пољску артилерију, при пролазу кроз Елбасан, команданту Комбиноване дивизије I. позива.
8) Командант Крајинског одреда, по доласку у Елбасан, ставиће на расположење командантима Брегалничке и Комбиноване дивизије по два брдска топа.
Два Шкодина брдска брзометна топа ставиће се на расположење команданту Крајинског одреда, по доласку тога одреда на Крабу.
9) Командант Комбиноване дивизије I. позива, предузеће још одмах потребне припреме за пребацивање својих трупа на леву обалу реке Шкумбе, а на простору Пекињ село Вила.
10) Брегалничка дивизија I. позива, по пребацивању на леву обалу реке Шкумбе, везаће се преко Комбиноване дивизије, са штабом ове војске, а за ову везу користиће се Албански и Италијански телеграф.
11) Команданти Брегалничке и Комбиноване дивизије у постепеном повлачењу одржаваће најтешњу везу ради јединства у дејству; са Талијанским трупама, одржаваће такође везу, обавештавајући најближе дотичне талијанске команданте о ситуацији код својих дивизија.
12) Комуникациска линија: за Брегалничку дивизију I. позива: Љушна – Фијери.
За Комбиновану дивизију I. позива: Пекин – Каваја – Драч и Пекин – Фијери;
За Крајински одред: Тирана – Драч;
За Коњичку дивизију: Каваја – Драч.
13) Магацини хране: За Брегалничку дивизију: Каваја и Фијери, за Комбиновану дивизију: Каваја и Фијери; за Крајински одред: Драч; за Матски одред: Драч.
14) Штаб ове војске остаје у Тирани.
15) Командант Комбиноване дивизије I. позива, чим буде добио ову заповест, одмах ће је у целости на најбољи начин саопштити командантима Брегалничке дивизије и Крајинског одреда.
16) О пријему ове заповести известите“.
Овога дана штаб Тимочке војске отишао је из Елбасана преко Крабе у Тирану, где је преноћио 20./21. децембра.
Брегалничка дивизија I. позива у току 20. децембра:
У току овога дана, на целом фронту Вардарског одреда, вођена је огорчена борба. Непријатељ је главни напад управио на десно крило овога одреда према коти 1790. Непријатељ је са два батаљона и два митраљеза извршио јуриш на ћувик према к. 1790 и заузео га. Ноћ је прекинула борбу, а наше су трупе одржале остали део положаја на Бабији. Укупна јачина непријатеља према Вардарског одреду је око 4 батаљона и два пољска топа.
Услед овога стања, и оскудице у муницији, а нарочито код артилерије, Вардарски одред повукао се под заклоном 16. пука ка Елбасану, а 16. пуку наређено је да остане на положају док не буде принуђен на повлачење.
У току ноћи 20./21. децембра непријатељ је дошао у додир са предњим деловима 16. пука. Заштитница дивизије задржана је на коти у висини коте 538.
Крајински одред у току 20. децембра:
Трупе одреда са коте 502 код утока Рапона повукле су се у Мираку.
II. Ситуација
У току 20. децембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од господина Министра Војног из Солуна:
Бр. 7448 од 14. децембра; заведено 20. децембра под ОБр. 25684
„Од нашег војног изасланика из Русије под Бр. 443 добио сам ову депешу: „Јуче ме Цар питао за Њ. В. Краља и Њ. К. В. Престолонаследника и том приликом казао, да осећа тежак бол на души за патње и муке, које преживљује Србија. Жали веома, што се Србији на време није могло помоћи.
У Русији су тада биле тешке прилике, нарочито због немања оружја. Све ће се учинити, да се Српска војска снадбе и реорганизује. Вели да ће се учинити све да се Србија ослободи и награди и у том погледу влада потпуна сагласност међу савезницима“.
Бр. 7447 од 15. децембра; заведено 20. децембра под ОБр. 25687
„Од нашег војног изасланика у Русији добио сам под Бр. 441 ову депешу: „Пошто је Румунија изјавила да ће и даље остати неутрална и да ће исту бранити оружјем, то су Руси одложили акцију против Бугарске, јер сматрају, да би десант без садејства трупа преко Добруџе сад био врло рискантан.
Три корпуса из експедиционе армије, превозе се према Буковини и кроз неколико дана почеће општа офанзива на целом фронту. Надају се релативно брзо повратку дела Галиције и Буковине, која ће се уступити Румунији, да би прешла на страну савезника.
После овога, део Румунске војске са три корпуса руска, који и сад остају у рејону Одесе и Рени имали би отпочети операције против Бугарске.
Овај план је претрешен и на Војном Савету савезника у Паризу“.
Од Начелника штаба Црногорске Врховне команде:
ОБр. 7803
„Од I. армије треба оставити око 2.000 способних пешака, сву артилерију и митраљезе, а све остало упутити, одмах ближе Скадру, где је исхрана лакша.
Молим наредите да пуковник Масаловић хитно оде у Братоножиће и куповином из Куча осигура исхрану I. армије где има доста хране“.
Од нашег делегата пуковника Лешјанина из Солуна од 15. децембра, заведено 20. децембра под ОБр. 25688:
„У току 13. и 14. децембра на целом фронту ништа ново; Бугари не нападају; савезници држе граничну линију према Грчкој слабим застором. Користе се затишјем и повлаче главнину у позадину где спремају одбрану. Грчка војска евакуисала је воишну зону и повукла се ка срезу Кавали.
Од јуче се празни Солун. У њему ће остати само слабији одред грчки. Поступио сам по наређењу ОБр. 15152“.
Од војног изасланика из Париза:
Депеша од 15. децембра, заведена 20. децембра под ОБр. 25689
„Неопходно је потребно слати овамо што подробније извештаје о нашој војсци: морално стање, бројно стање, каква је исхрана и о операцијама. Извештаји споро долазе, депеше после три дана. Уредити саобраћајну службу“.
Од Господина Министра војног из Солуна:
Пов. Бр. 112 од 15. децембра под ОБр. 25704
За господииа Пашића послао сам следећу депешу:
„Посланик енглески каже ми, да су се влада Енглеска и Француска постарале, да у Бриндизи има већ врло велика количина брашна за нас, али да је пренос за Драч тежак и није организован.
Молим дејствујте код Талијанске владе, да организује транспорте за Албанију.
Раније сам наредио мајору Љубишићу да отиде у Бриндизи и помогне око слања материјала за Албанију“.
Пов. ОБр. 7452 од 14. децембра; заведено под ОБр. 25705
„Француски Министар војни ђенерал Галијени јавио ми је писмом о своме наименовању и изјавио симпатије за нашу војску.
Преко пуковника Михела заблагодарио сам му. Пуковник Михел јавља, да је ђенерал Галијени изјавио и обећао учинити све да се Српска војска опорави и што пре организује и снабде.
Ради тога послаће у Србију нарочиту мисију од 8 официра са ђенералом Мондезиром, који ће се бавити реорганизацијом и материјалном спремом војске.
Не знам да ли је ово познато председнику Владе. Молим саопштите му“.
Под ЕБр. 2534 од 10. децембра; заведено 20. децембра под ОБр. 25706
„У Бриндизи има знатне количине хране, али је врло тешко пренети у Албанију због непријатељских сумарена.
Известите председника владе да настане код Италијанске владе, да Италијанска флота прати наше транспорте, иначе снабдевање нашим трупама биће немогуће“.
Од војног изасланика у Паризу:
Бр. 616 од 14. децембра; заведено 20. децембра под ОБр. 25708
„Француска мисија коју је упутила Француска влада, кренула се за Скадар. Има 11 официра и једног интенданта са 19 подофицира и војника. На челу је дивизиски ђенерал Мондезир; он је за време бугарског рата био у Србији. Ђенерал Мондезир је био професор фортификације на вишој школи. Пре се нудио да утврди северни фронт Србије. Мисија има за задатак, да оцени стање Српске војске:
Морално, бројно и материјално стање у свима правцима;
Да види, да ли се може Српска војска што пре уредити и како;
Да се иста уреди, шта све треба предузети;
Да учини предлог за све горње, а нарочито да предложи, шта је од материјалне спреме потребно, да се војска доведе у исправно стање. Према горњем управљајте се, јер само ће се оно Српској војсци дати, што мисија предложи“.
Од нашег делегата пуковника Лешјанина из Солуна:
Бр. 408 од 12. децембра; заведено 20. децембра под ОБр. 25709
„Данас, 12. децембра, целога дана бугарска војска јако напада на утврђени фронт савезнички. По журби набавке што већег броја радника за утврђење Солуна, закључујем, да Французе потискују“.
Од војног изасланика из Рима:
Бр. 167 од 18 децембра
„Италијанска скупштина закључила је седницу; састанак је одложен до пролећа. Влада је по свим питањима добила огромну већину и њен програм је одобрен у свему. Владин је програм: водити рат до краја, искључујући засебан мир; кооперација на свима бојиштима и морима; где буде потребно помагање и Србији. Није било ни једног питања о Немачкој, чиме питање о рату са Немачком није решено, али то баш показује велико поверење, које Влада ужива“.
Од делегата пуковника Лешјанина из Солуна:
Бр. 183 од 18. децембра
„Савезничке трупе држе линију: Дорјанско језеро – Черништа – Богородица – Мојна са истуреним одредима на положајима северно од Ђевђелије.
57. дивизија и Енглези повући ће се на Киблиндир. Ту спремају нову линију за одбрану.
Правац повлачења остале 2 дивизије јавио сам раније.
Где ће бити главна линија одбране Солуна, нису ми хтели саопштити, мада ће хиљаде наших војника радити на утврђењу његовом.
Све што успем сазнати, достави ћу поверљивим путем.
Данас сам примио ваше депеше (неразумљиве шифре) пов …“.
Депеша од 17. децембра; заведена 20. децембра под ОБр. 25713
„У току 15. и 16. децембра на фронту мир. Бугари нису покушали прећи грчку границу. Француска и Енглеска војска се повукла на одбранбену линију, која се утврђује. На граничном фронту остао је лак застор коњице, артилерије и једног пука пешадије“.
Од војног изасланика из Рима:
Бр. 183 од 18. децембра
„Био сам на фронту, кад сам примио наређење ОБр. 25012, те сам га доставио посланству у Риму да жељу наше Врховне команде саопшти Министарству Марине, но ово је одговорило, да није дало обавезу, да нам да батерију за гађање аероплана. Ово се коси са оним што ми је казао помоћник Начелника Штаба Марине. С тога сам дошео у Рим и од њега тражио објашњење. Казао ми је ово: Поменути одговор, дат је посланику без његовог знања. У ствари, Марина је била готова да постави батерију, где буде тражила наша Врховна команда, али због несигурности мора, немогуће је снабдевање преко Медовског пристаништа и Драча, с тога ће се све наше потребе за војску слати у Валону, па ће се тамо и батерија о којој је реч поставити. У Медову послаће се још највише два брода, како би се наше трупе снабделе потребама за путовање до Валоне. У Валони ће Српска војска бити сигурна и уредно ће се снабдевати. Ово ће реферисати комисија Маринских изасланика за снабдевање Српске војске. Потребно је да наша војска евакуише Црну Гору, чије су намере сумњиве“.
Бр. 165 од 15. децембра; заведено 20. децембра под ОБр. 25731
„Код непријатеља се проносе гласови, да су у Тиролу прикупљене јаке Немачке снаге. Ова Врховна команда држи, да су ти гласови неистинити, тенденциозни. У ствари, међу аустриским трупама било је увек и сад има Немачке артилерије. Заробљени немачки војници, имају увек при себи прописно уверење да су ослобођени службе у немачкој војсци. На тај начин, избегава се конфликт рата између Италије и Немачке. Мада је јавно мњење огорчено против Немачке, колико и против Аустрије, нисам могао сазнати прави узрок, због чега Италија није објавила рат Немачкој. Опасност за талијанске интересе није довољан разлог, јер би од тога рата Немачка имала више штете но Италија. Исто тако не може се објаснити ни стратегиским обзиром од Немачке, јер су Талијани убеђени, да ће их Немачка напасти кад год им буде могуће, без обзира на то, да ли је рат објављен или не. При отварању Скупштине, ових дана председник Министарства објавио је, да су односи са Германијом прекинути и тим је то питање свршено, без икакве интервенције и дискусије. Министра војног нисам известио“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња:
Бр. 2106
„Стање на Црногорском ратишту у току 18. децембра:
1) На северном делу фронта, а на правцу Нефертара, непријатељ је дејствовао артилериском ватром на наше положаје Црни врх без резултата.
2) На североисточном делу фронта, на Мојковачком правцу, борба је вођена цео дан на коси код Лепенца. Сви непријатељски напади одбивени су, заробљено 37 војника и запљењен један митраљез.
3) На правцу: Беране – Рожај извршен напад на непријатеља на Турјаку и протеран до самог Рожаја.
4) Код Старосрбијанског одреда без промене, а на осталим фронтовима артилериска ватра без значаја“.
III. Наређења врховне команде
ОБр. 25745
Команданту III. армије и
Команданту трупа Одбране Београда
„Да би се осигурао покрет правцем Скадар – Драч – Валона и исхрана наше војске, коју Енглеска доставља, енглески су инжињери запослени сада преносом потребнога материјала за подизање 4 моста на рекама између Љеша и Драча. Материјал за таква 4 речна моста, истоварен је у Медуанском пристаништу 17. ов. м-ца. За извршење горњег задатка енглеских инжињера, Начелник Штаба изволео је под данашњим наредити следеће:
1) Да се референт инжињерије команде Одбране Београда инж. технички мајор г. Милан Николић и команде Дунавске дивизиске инжињерије I. позива са њим, пионирски полубатаљон и Шумадиски пионирски полубатаљон I. позива, ставе на расположење овим енглеским инжињерима и енергичним радом припомогну, да се горњи мостови подигну што пре и одржавају у исправном стању.
2) Да референт инжињерије Одбране Београда, доведе понтонире из Тимочког мостовног трена, који се сада налази при Одбрани Београда, а за понтонирске радове на води, с тим, да се на принадлежности зачисле при команди Дунавске дивизиске инжињерије I. позива.
3) Сав горњи одред стајаће под командом инжињерско техничког мајора г. Милана Николића, који ће бити као делегат наше војске, код енглеских инжињера за горње радове.
4) Одреди се имају кренути 20. овог месеца из Скадра и јавити се команданту места у Љешу, од кога ће добити потребно наређење за кретање ка р. Маћи, када се овај правац осигура оперативним јединицама, што ће се и наредити.
5) Главни интендант наредиће шта треба, да се осигура правилна исхрана овога одреда.
6) Командант известиће о извршењу овог наређења, а мајор г. Николић слаће повремене извештаје и то: кад рад отпочне, повремено према успеху рада и кад се сви радови изврше“.
ОБр. 25698
Команданту I. армије
„По извештају Црногорске Врховне команде, у Братоножићима и Кучима има доста хране, с тога је потребно, да пуковник Масаловић оде одмах у ова места и куповином набавља храну, за исхрану трупа“.
ОБр. 25698
Начелнику штаба Црногорске Врховне команде
„У вези вашег извештаја ОБр. 7603 молим јавите одмах, ко ће се старати о исхрани одреда код Андријевице, а за заштиту правца од Берана и Пећи. Може ли то учинити Црногорска Врховна команда, пошто ће се о томе тешко моћи бринути наша главна интендантура.
У исто време јавите, колике јачине треба да буде општа резерва код Подгорице, коју треба тамо оставити“.
ОБр. 25702
Команданту I. армије
„По учињеном споразуму са Црногорском Врховном командом, а у циљу лакше исхране те армије наређујем:
Да за заштиту правца од Берана и Пећи за Андријевицу и даље за Подгорицу, оставите здружене одреде потребне јачине, обједињене под једном командом, а сву осталу снагу, упутите одмах у Подгорицу, где ће остати до даљег наређења.
Деташоване јединице из састава других дивизија, сада привремено у саставу те армије, вратити одмах у њихове команде.
Штаб армије у Подгорици.
Магацини хране Подгорица.
О овоме је извештена Црногорска Врховна команда“.