Операције I. армије
Дејство Дунавске дивизије II. позива
Ужички одред ушао је у састав Дунавске дивизије II. позива.
Око 8 часова 23. новембра, штаб Ужичког одреда био је на вису јужно од села Г. Жабаре, западно од пута Митровица – Г. Клина, где је остао до мрака. Трупе које су овде пристизале упућиване су на одређене им положаје.
Командант Дунавске дивизије II. позива издао је у 10.50 часова следећу заповест:
„Командант армије заповедио је, да Дунавска дивизија II. позива са придатим Ужичким одредом остане са потребном снагом на положајима: Љубовац – Љушта – Жабаре – Брабанићи, све дотле, док не буду сасвим све трупе ове дивизије и Ужичког одреда пребачене на десну обалу Ибра и леву обалу Ситнице, и док возови наши не одмакну на потребну даљину.
Кад ово буде извршено постепено ће наша главнина одмаршовати на линију главног положаја: Горња Клина – Илиница – Чечева планина (1350).
Десно од нас, данас је у покрету Шумадиска дивизија I. позива, ради заузимања положаја на планини Чичавци.
Наређујем:
1. – Командант 9. пука II. позива, по прикупљању свога пука и одмору по подне, одмаршоваће по подне најпогоднијим правцем до села Г. Клине у крај пута иза планинског превоја.
2. – Командант 4. пука III. позива држаће прикупљено свој пук на досадањем месту, код села Љуште, како би на случај потребе, у близини пута могао заузети најпогоднији положај за одбрану правца који води друмом, или прихватити 7. пук код Митровице.
Да командант 7. пука I. позива, са придатим коњичким митраљеским одељењем, остане до мрака на положајима десне обале Ситнице са задатком, да одбраном ових положаја омогући данас пребацивање трупа Ужичког одреда преко Ибра на мосту на Ибру и понтонском мосту код села Винарца. За доцнији рад добиће накнадну заповест.
3. – Да командант артилерије на садањим положајима остави на погодним местима један мањи део топова, а остатак да се одмах повуче на линију главног положаја, коју ће командант артилерије одмах извидети у погледу распореда артилерије.
Батерија мајора Атанацковића потпомаже данас одржање 7. пука на положајима десне обале Ситнице.
4. – Да командант Ужичког одреда пожури свој покрет тако, да се данас пребаци са свима трупама преко Ибра, и нареди да се, чим му више не буде требао, одмах дигне понтонски мост код села Винарци и мостовни трен упути за село Рудник.
Дрвени мост на Ибру по пребацивању трупа на десну обалу Ибра порушити или запалити.
5. – Коњички дивизион остаје са досадањим задатком на простору између Митровице и Вучитрна на десној обали Ситнице, па ће доцније добити заповест за свој рад.
Даљње патроле покупити.
Штаб дивизије остаће данас по подне у Митровици, а потом ће вероватно отићи у село Трнавце или Клину.
Потребна је најсигурнија телефонска веза са штабом“.
Трупе Ужичког одреда у току ноћи 22./23. новембра и преко дана 23. новембра, пребацивале су се преко Ибра већим делом на понтонском мосту код села Винарца, а мањи део пребацивао се на мосту у Митровици. По пребацивању, трупе су заузимале и поседале одређене положаје.
Најдоцније је стигао 2. прекобројни пук III. позива. Његов 2., 3. и 4. батаљон; 1 брдска Данглисова батерија и митраљеско одељење, пребацили су се на десну обалу Ибра код села Винарца и то: 4. батаљон у 7 часова, а 2. и 3. батаљон, 1 брдска Данглисова батерија и митраљеско одељење у 13.40 часова.
На положај су стигли и то: 4. батаљон у 14 часова а остали у 17 часова, сем 1. батаљона који овога дана није стигао.
Положај код села Брабанића посео је 4. батаљон у 15.30 часова. Брдска Дебанжова батерија (3 топа) пласирана је на положају северозападно од села Брабанића. Услед јаке заморености војника, 2 батаљона овога пука нису упућена у побочницу одреда код Варага. Остављено је да се то изврши сутра (24. новембра) зором. Командант пука дао је одмор војницима и време потребно да се прикупе.
Непријатељ на левој обали Ибра није надирао.
1. батаљон 2. прекобројног пука III. позива није имао везе са својим пуком, кад је стигао и посео положај код села Заграђе. Командант овога батаљона сазнао је од мештана и патрола, да се наше трупе у току 22. новембра пребацују на десну обалу Ибра и да је непријатељ ушао у Бањску и пресекао једину везу са пуком.
Око 9 часова 23. новембра, непријатељски предњи делови дошли су у додир са предстражном четом код Заграђа. У оваквој ситуацији командант 1. батаљона предузео је покрет најпогоднијим правцем ка Ибру у циљу пребацивања на његову десну обалу.
У 10 часова батаљон се кренуо, образујући заштитницу са четом, која је била на предстражи. Батаљон се кретао Заграђским брегом преко села Бурлат и изашао на пут који води левом обалом Ибра. Изашавши овде на Ибар, батаљон се није могао да пребаци на десну обалу реке, јер је Ибар био надошао.
Од мештана се сазнало да код Хана „Барањска река“ има сталан мост.
Обезбеђујући се јачом претходницом и десном побочницом, батаљон се кретао у том правцу уз Ибар ка поменутом мосту и на мост стигао без сметње у 15 часова и одмах отпочео прелаз.
У самом почетку прелаза, претходнички делови приметили су мања непријатељска одељења, која су се кретала низводно, левом обалом Ибра у сусрет батаљону. Одмах се предходница развила и отворила ватру на непријатеља који се зауставио и отпочео дејствовати на ове заштитничке делове батаљона, као и на далове који су се већ пребацили на десну обалу Ибра и кретали преко једне косе. Исто тако отворили су ватру и Арнаути који су посели један кршевити вис на десној обали западно од места прелаза. Услед овога један мали простор морао се прелазити претрчавањем. Даљи прелаз вршио се под унакрсном ватром непријатеља.
Батаљон је извршио прелаз у 16 часова.
По прелазу на десну обалу Ибра, батаљон се прикупио код села Оклаци, а потом продужио марш до села Чечева, где је стигао у 20 час. на преноћиште.
Непријатељ се задржао на левој обали Ибра.
8. пук II. позива стигао је 23. новембра око 10 часова и стављен је у одредску резерву код засеока Махле. За заштиту понтонског моста код села Винарца одређена је једна чета овог пука.
Пошто је из штаба Ужичког одреда у Митровици био са телефонском станицом поручник Симон Поповић, командант Ужичког одреда, наредио је, да одређени војници из пионирско – минерског вода, под његовим надзором, поруше мост у Митровици, кад то буде командант одреда наредио.
У споразуму са командантом 7. пука I. позива, наредио је командант Ужичког одреда 23. новембра у 15.25 часова да се мост на Ибру у Митровици поруши, пошто су се повукли заштитнички делови 7. пука I. позива.
Мост је запаљен и велики део је изгорео, ма да су Арнаути мештани чинили сметње рушењу моста.
Командир понтонског моста код села Винарца, инжињерски мајор Милић Симеуновић, чини представку око подне 23. новембра, да дигне понтонски мост, да би се мостовни трен извукао ка селу Руднику.
Како су делови 2. прекобројног пука III. позива још пристизали са леве обале Ибра, наредио је командант Ужичког одреда команданту мостовног трена, да има остати где је. Мало доцније исти командир чини преставку да ће морати оставити материјал, пошто га извуче на нашу страну, јер неће моћи да га извуче на друм.
Командиру мостовног трена мајору Симеуновићу категорички је наређено, да има извући мостовни трен по цену свога живота у време кад буде наређено, пошто је командант Ужичког одреда лично видео трен и оценио, да са вучом, којом располаже, може да извуче мостовни трен на друм и даље за село Рудник.
У 16 часова наређено је команданту моста код села Винарца мајору Милићу Симеуновићу, да понтонски мост код села Винарца дигне и на томе месту остави само сплав, ради превоза заосталих војника. Са мостовним материјалом да се крене код села Г. Клине и даље.
Везе са Доњо Васојевићском бригадом нема.
Како је једини пут од Митровице за Пећ био закрчен силном комором, избеглицама, њиховом стоком и колима, упућене су, по наређењу команданта Дунавске дивизије II. позива, патроле за расчишћавање пута.
Дух код војника знатно опада. Велика премореност код трупа. Исхрана слаба.
Штаб Ужичког одреда заноћио је на положају више засеока Махле.
Командант Дунавске дивизије II. позива упутио је 23. новембра у подне 9. и 4. пук на главни положај.
Непријатељ је напао 2. батаљон 7. пука код села Грабовца; напад је одбијен са великим губитцима по непријатеља. После овога, 7. пук је пребацио 3 батаљона на леву обалу Ситнице код Митровице, оставивши 1 батаљон на положају код Рахова.
Непријатељ се појавио и са правца од Дедина, те се и батаљон 7. пука са положаја код Рахова повукао ка Митровици.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Дринска дивизија II. позива, у покрету ка Пећи. допрла је већим делом своје пешадије и коњицом код села Рудника; артилерија је стигла код села Клине, а 4. пешад. пук II. позива код засеока Махле.
Већи део возова ове дивизије достигао је Рудник.
По извештају примљеном 23. новембра у вече, Јаворски одред заузео је положај Мусина Јама.
Командант I. армије извештава команданта Одбране Београда, да се трупе Дунавске дивизије II. позива и Ужичког одреда од подне налазе на положајима десне обале Ибра и леве обале Ситнице, на линији: Љубовац – Г. Жабари – Брабанић.
Обзиром на нагомиланост возова I. армије, на рђавом путу у правцу Пећи, на који су у току дана избили и возови Одбране Београда, командант I. армије скреће пажњу команданту Одбране Београда, да је потребно, да његове трупе, држањем положаја на десној обали Љуште, обезбеде 24. новембра десни бок трупа I. армије, које се морају 24. новембра задржати на горе поменутим положајима, у циљу заштите евакуације возова, чији је покрет веома тежак.
Операције трупа Одбране Београда
Трупе Одбране Београда вршиле су 23. новембра покрете на Чичавицу планину под заштитом Дунавске дивизије II. позива из састава I. армије, и то:
1. – Шумадиска дивизија I. позива отпочела је у јутру покрет од села Свињара и посела је у току дана положај од коте 1100 до превоја северозападно од села Балинце.
2. – Тимочка дивизија II. позива повукла се правцем: Вучитрн – Свињаре – Љубовац ка коти 1050, где је посела одсек од напред поменутог превоја до везе са III. армијом на безименој речици, која утиче у Ситницу североападно од Вучитрна.
3. – Лева побочница: 7. пук III. позива повукао се преко Свињара и Г. Клине ка Рудничком Хану у општу резерву.
Штаб Одбране Београда стигао је у Руднички Хан.
Операције III. армије
Овог дана (23. новембра) трупе III. армије вршиле су покрете, без узнемиравања од стране непријатеља, ка новим положајима на левој обали Ситнице.
Око 10 часова пукови су прешли Ситницу, остављајући на Ситници делове за непосредну одбрану прелаза, а око 13 часова и заштитнице су прешле Ситницу.
У току дана вршено је поседање главне одбранбене линије и до 16 часова извршен је распоред према издатим наређењима.
На левој обали Ситнице била је велика загушеност коморе. Енглески топови заглављени у блату и баровитом терену готово целе ноћи заустављали су покрет возова. Два су напуштена и демонтирана по заповести командира батерије.
Командант III. армије чини представку Врховној команди, да војску што пре треба ослободити од ових и других тешких возова, који се сада више не могу искористити, а чине велике сметње у покрету осталих возова.
Врховна команда наређује: „Енглеске топове, који се не могу евакуисати, уништити, те да не ометају саобраћај како је то наређено и за остале возове. Људство евакуисати у Скадар“.
На фронту III. армије у току 23. новембра није било важнијих догађаја.
Командант III. армије пита Врховну команду: Да ли може колонске возове кретати даље преко границе ка Пећи, пошто команданти дивизија јављају, да се на садањи положај пољска артилерије не може повлачити, али се чине покушаји, да се бар нешто извуче.
Из Врховне команде са ОБр. 24075 одговорено је:
„Раније је наређено, да се колонски возови одмах упуте преко границе Црне Горе у Пећ. Ако то није учињено молим да се то одмах учини“.
Операције II. армије
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
У току ноћи 22./23. новембра и у току 23. новембра трупе ове дивизије вршиле су повлачење неузнемиравано од стране непријатеља, сем што су око 16 часова 3 непријатељска ескадрона, јужно од Приштине, покушала да ватром узнемире одступање заштитница ове дивизије но без резултата.
До 17.30 часова, све трупе ове дивизије пребачене су на леву обалу Ситнице.
Потом су поседале одсеке: левим крилом до потока пред селом Сибовац, а десним крилом до леве обале реке Ситнице код села Кузмина.
Према усменом споразуму са командантом Браничевског одреда, који је припадао III. армији, тај одред је посео положај до села Сибовца.
На овај начин, кота 901 није ушла као саставни део положаја Шумадиске дивизије II. позива. Ово је било потребно с тога, што ова кота, према топографском створу терена, припада планини Чичавици, а са положајем ове дивизије има слабу везу. И без коте 901, положај ове дивизије био је преко 15 км., што је и сувише, према бројном и моралном стању трупа. Због овако широког фронта било је немогуће да се положај поседне са довољном густином у циљу одсудног отпора.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Трупе ове дивизије и Власинског одреда до 16 часова, сем заштитница, биле су пребачене на леву обалу Ситнице.
У заштитници су остали: 20. пешад. пук, коњички пук и део Власинског одреда.
3. пешад. пук поседао је по подне положаје за непосредну одбрану прелаза преко Ситнице.
Артилерија је сва била пласирана на Голеш брду, Крвавом седлу и изнад Коротина.
Због силне коморе, није се могло ништа од батерије спустити ближе пешадији, за непосредну одбрану прелаза преко Ситнице. Коморе су биле закрчиле цео пут и сву чистину лево и десно од пута.
Штаб II. армије пошао је у 15 часова из Приштине и стигао је око 22 часа у Лапушински Хан.
Командант II. армије појачао је дивизије своје армије и Моравску дивизију II. позива Јужно Моравским трупама, тако, да је од тих трупа остао само Власински одред са Добровољачким одредом. Према томе, штаб Јужно Моравских трупа, постао је непотребан, с тога је стављен на расположење Врховној команди.
Пут од Приштинске железничке станице па све до Хана Лапушника био је закрчен возовима, који су заостали због успона код Црнога Луга и теснаца код Хана Коморана, где је био само један мост за једна кола.
Рачунало се, да ће под најбољим приликама требати 5 – 6 дана да се возови пропусте, иначе се ни артилерија неће моћи повући са положаја, ако на то буде принуђена.
Храну и муницију немогуће је било дотурати док се пут не ослободи возова, а издржавање на месту задржавања трупа није било уређено.
Командант II. армије ценио је ситуацију као врло опасну ако Врховна команда не нађе каквог излаза из исте.
Овога дана пред вече чула се јака пуцњава у правцу Приштине. Пошто није било телефонске везе, послат је ордонанс – коњаник, да се обавести од најближег команданта батерије на Крвавом седлу о узроку паљбе.
У 23.30 часова вратио се ордонанс са извештајем командира 3. градске батерије, да се по пуцњу и блеску, који долази и виђа се око Приштинске железничке станице, може посигурно закључити, да је пуцњава од запаљене муниције, која је заостала на железничкој станици.
Око 22 часа прешао је 4. коњички пук преко Ситнице, и тада су мостови на истој порушени.
Операције трупа Нових области
У току 23. новембра трупе Нових Области, неузнемираване од стране непријатеља, прешле су на леву обалу Ситнице и заузеле одређене положаје на линији: Језерце – Кошаре – Рибаре – Голеш брдо. Армиски штаб дошао је у вече у Штимље.
Врховна команда са ОБр. 24854 од 23. новембра у 19.30 часова наредила је да коњичка дивизија из састава Тимочке војске уђе привемено под команду команданта трупа Нових Области.
Командант трупа Нових Области 23. новембра у 24 часа издао је наређење ОБр. 11037 ове садржине:
„Непријатељски слаби делови у току 23. новембра допрли су до реке Ситнице.
Коњичка дивизија, која је данас ушла у састав поверених ми трупа, држи са 2. и 3. пуком и батеријом, линију: Урошевац – Бабуш, а са 1. пуком линију: Бабуш – Липљан.
За рад 24. ов. м-ца. наређујем:
1. – Да командант Коњичке дивизије пребаци до подне од Урошевца ка Липљану 3. коњички пук са батеријом и стави под команду команданта 1. Коњичке бригаде са задатком, да овлада железничком станицом Липљан тако, како би се заостала муниција у вагонима могла евакуисати. Ако се ова евакуација, услед јачине непријатеља, не би могла извршити, онда муницију у вагонима уништити или непосредном паљевином или разорним гранатама коњичке батерије.
Коњичка дивизија, сем тога има задатак, да брани прелазе преко реке Ситнице од Урошевца до Скуланова, извиђајући што даље на десној обали Ситнице.
На случај да буде потиснута јачим непријатељем, свијаће се постепено ка Штимљу за одбрану долине реке Црнољеве и одржавање везе између Моравске и Вардарске дивизије I. позива.
2. – Моравска и Вардарска дивизија I. позива и Моравска дивизија II. позива ће заузети, утврдити и упорно бранити положаје одређене заповешћу Обр. 11018 од 21. ов. м-ца.
3. – Комбиновани одред, као армиска резерва, преместиће се до подне 24. новембра на положај западно од коте 709 код села Црнољева.
4. – Штаб армиски преместиће се 24. ов. м-ца. пре подне у Суху реку. Према томе све дивизије и Комбиновани одред везаће се телефоном за линију: Штимље – Суха река“.
Операције Тимочке војске
Све трупе Тимочке војске повлачиле су се у току 23. новембра ка одређеним положајима по директиви Врховне команде ОБр. 24670 од 21. новембра.
Коњичка дивизија штитећи повлачење Тимочке војске, држи са 2. и 3. пуком и коњичком батеријом линију: Урошевац – Бабуш, а са 1. пуком: Бабуш – Липљан.
Комбинована дивизија повукла се на положај од планине Неродимке до Думлака.
Брегалничка дивизија I. позива на положај Думлака – Хоџа Балкан са наслоном деснога крила на Шар планину.
Призренски одред дошао је под команду Брегалничке дивизије I. позива. У његов састав улазе: 3 батаљона последње одбране стараца, 1 батаљон 12. пука III. позива, 3 чете граничне трупе, 1 комбинована чета, Бродвелова брдска батерија (4 топа), Призренска Дебанжова позициска батерија (6 топова) и вод митраљеза.
Одред штити правце, који од Тетова преко Шар планине изводе на Призрен и Враниште.
По извештају команданта коњичке дивизије, непријатељ је у наступању до 16.30 часова доспео до линије: Варош – Сојево – Појатиште – Папаз – Бабуш. Око 16.30 часова, делови непријатељске колоне у правцу: Камена глава – Варош у јачини до 2 батаљона задржани су митраљеском и карабинском ватром. Ова борба водила се до 19 часова.
Врховна команда са ОБр. 24854 од 20. новембра наредила је команданту Тимочке војске да према указаној потреби стави Коњичку дивизију привремено на расположење команданту трупа Нових Области.
Операције трупа Битољске дивизиске области
На фронту Вардарског одреда: Код Калабака пушкарање. Батаљону мајора Петровића (3. батаљон 14. пука) наређено је да са водом 6. позициске батерије дође у општу резерву код Тополчанског Хана. Командант Крушевачке посаде јавља, да је са одредом посео десну обалу реке Блато и протерао је у току после подне непријатељске комите са коте северозападно од Кривогаштана, коју су били посели, упућујући патроле у оближња села.
На фронту Тетовског одреда према Прилепу и Гостивару као и у долини реке Треске влада затишје.
На фронту Албанског одреда: стање непромењено.
III. Ситуација
У току 23. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта II. армије:
Обр. 10354 у 10 часова
„Ситуација на овом правцу је оваква:
1. – Артилерија тешка и пољска стигла на одређене положаје између Голеш брда и Чичевице, да прихвати повлачење трупа. Остале трупе нису почеле пристизати положајима.
2. – Од железничке станице Приштинске све довде, пут је закрчен возовима, који су застали због успона код Црнога Луга и теснаца код Хана Каморана, где је само један мост за једна кола. Требаће под најбољим приликама 5 до 6 дана возовима да очисте пут, иначе се ни артилерија не може повући са положаја, ако на то буде принуђена. Хране ни муниције не може се добацити док се пут не ослободи возова, а овде издржавање није уређено. Ја ценим, да је ситуација врло опасна ако Врховна команда не нађе каквог излаза одавде“.
Од команданта Битољске дивизиске области:
Обр. 4620 у 17 часова
„Тетовски одред на фронту према Прилепу синоћ овладао линијом: Белушин – Ложапе – Ропотово – Маргарет. На фронту према Гостивару и долине Треске непромењено. Код Вардарског одреда стање непромењено. Непријатељске две чете комита појавиле су се северозападно од Кривогаштана и једна слабија северно од села Дуње. Од Француза немам извештаја“.
IV. Наређење Врховне команде
Обр. 24670
у 15.15 часова
Делегату пуковнику Пешићу – Цетиње
„Услед крајње неактивности и непотпомагања наших савезника са југа, и јаког притиска Аустро – Немаца са севера и северозапада, и Бугара са истока и југоистока, наш покушај пробоја кроз Качанички теснац пропао је, а са овим дефинитивно осујећено сједињење са нашим савезницима.
Налазећи се у овако тешкој општој ситуацији, наше повлачење није се могло извршити ка југу, како је то Врховна команда још од почетка операција мислила, у циљу сједињења са нашим савезницима и успостављења везе са Солуном.
Према ново створеној ситуацији наше даље повлачење мора се вршити кроз Црну Гору и северну Албанију на приморје Јадранског мора са главним груповањем на линију: Драч – Скадар и са потребним обезбеђењем праваца који од Ђаковице и Призрена воде ка Скадру и од Струге ка Елбасану.
Правци повлачења наше војске биће:
1. – За I., II. и III. армију и Одбрану Београда: Пећ – Андријевица – Подгорица – Скадар.
2. – За команду трупа Нових Области: Призрен – Љум Кула – Спас – Пука – Скадар.
3. – За Тимочку војску: Призрен – Дебар – Струга – Елбасан. Са њом иду и све трупе са територије Битољске дивизиске области.
Бројно стање свију јединица је испод четвртине, а наређено је, да се и комора редуцира с обзиром на фактично бројно стање.
На приморју се остатак наше војске има да организује, попуни рекрутима, снабде храном, оделом, обућом, оружјем и муницијом, као и свом осталом потребном материјалном спремом.
Даља наша акција зависиће од политичке и војничке ситуације наших савезника.
Молим известите, да ли би према приликама било потребно на правцу Беране – Андријевица оставити I. армију да затвори овај правац ка Подгорици или не“.
Обр. 24851
(у 18.10 часова)
Команданту I., II. и III. армије,
Одбране Београда,
трупа Нових Области и
Тимочке војске
„С обзиром на терен садашњих и будућих операција сву артилерију, која се не може употребити (тешку и пољску), упутите одмах преко Пећи и Рожаја у Андријевицу, путем којим су се Црногорци служили за превоз своје артилерије, јер од Призрена и Пећи не могу се даље вући никакви возови пошто настају коњичке стазе. Ако се сва непотребна артилерија не евакуише одмах, морала би доцније сва пропасти. Осталу артилерију, која се још може према терену употребити, искористите до крајњих граница, а потом оруђа закопати, пошто се изваде затварачи и нишанске справе, а ако ово закопавање не буде могућно, онда их потпуно онеспособити за дејство“.
Обр. 24868
(у 22.35 часова)
Команданту I., II. и III. армије,
Одбране Београда,
трупа Нових Области и
Тимочке војске
„Има основа да се верује, да ће пљачком, отимањем и насиљем, које наши војници и избеглице врше над Арнаутским становништвом, изазвати противу нас огорчење, које за собом повлачи отворено непријатељство. Када се узме у обзир, да је наше повлачење у чисто Арнаутским крајевима, онда је јасно, какве тешке последице очекују наше трупе, ако се овом злу што пре не стане на пут. Наређујем, да се предузму све мере да се пљачка и насиље спрече, а у спречавању овога не презати и од смртне казне“.
Обр: 24873
(у 24 часа)
Команданту I., II. и III. армије,
Одбране Београда,
трупа Нових Области и
Тимочке војске
„У вези Обр. 24512 наређујем, да се евакуација колонских возова продужи и на територију Црне Горе, пошто је са њоме по овоме питању постигнут споразум. Повлачење возова извршити овако:
1) I. армија и Одбрана Београда правцем: Пећ – Рожај – Беране – Андријевица;
2) III. армија правцем: Пећ – Ругово – Андријевица;
3) II. армија правцем: Пећ – Плав – Андријевица;
4) Трупе Нових Области правцима: Ђаковица – Везиров мост – Пука – Скадар и Призрен – Љум Кула – Везиров мост – Пука – Скадар;
5) Тимочка војска правцем: Призрен – Љум Кула – Дебар – Струга – Елбасан – Драч.
Нека команданти рекогносцирањем утврде могућност превожења возова на одређеним правцима и нека предузму све потребне мере. Ако превлачење неких возова буде немогућно, на сваки начин користити двоколице узимањем појединих колских трапова. У крајњем случају преформирати возовску комору у товарну а све возове склонити, закопати или уништити. За преформирање возовске коморе у товарну предузети благовремено припреме“.