Операције I. армије
Дејство Дунавске дивизије II. позива
Командант ове дивизије издао је 23. новембра око 23 часа следећу заповест:
„Наша дивизија добила је задатак, да заједно са Ужичким одредом брани положај од к. 1100, коју ће посести Шумадиска дивизија I. поз. Безимени вис југозападно од села Трновце – Илиница – Црепуља – Чечева (1350).
Десно од нас биће Шумадиска дивизија I. позива, а лево на положају код Рибарића биће Доњо Васојевићска бригада.
Наређујем:
1) Командант 9. пука II. поз. припремиће за одбрану и посести положај: од к. 1100 па преко друма и Трнавског виса до превоја источно, наслањајући десно крило на Шумадиску дивизију I. поз. а лево на 8. пук II. поз. Врло је потребно да се распоред тако подеси, да се друм добро држи.
2) Командант Ужичког одреда одмаршоваће 2. тек. мес. рано из јутра правцем: Варошко брдо -Црепуља и посести са 8. пуком (који ће бити сутра под мојом командом) положај Илиницу од левог крила 9. пука, па у лево до изворног дела Цреп потока, а са остатком снаге положај: Црепуља – Чечева (1350) с тим, да се један пешад. пук држи у резерви.
Са једном побочницом затворити пут: Придворница – Радошево.
Помоћу јачих одељења коњичких и пешадиских ухватити везу са Доњо Васојевићском бригадом код Рибарића.
На положају код села Г. Жабари, оставиће командант Ужичког одреда јачу заштитницу (најмање 2 батаљона), која ће се сутра испред јачег непријатељског надирања кретати преко Варошког брда – Орљића – Илинице, одржавајући најтешњу везу са 7. пуком.
Батерије мајора Николића улазе у састав Ужичког одреда и остаће сутра у саставу заштитнице Ужичког одреда. Ако се не може кретати истим правцем којим и заштитница, благовремено је спустити ближе друму и упитати пре поласка 7. пука.
3) Командант 7. пука, са 1 брзометним водом и коњичким митраљеским одељењем, образоваће заштитницу, која ће се испред јачег непријатељског надирања постепено кретати друмом, штитећи извлачење артилерије и коморе како наше дивизије тако и осталих команди.
По свршеном послу заштитница ће доћи у општу резерву, око села Горње Клине, зашта ће следовати нарочита заповест.
Помоћу јачих одељења, која ће се кретати десном обалом реке Љуште, командант заштитнице ухватиће везу са трупама Београдске Одбране. Наређено је команданту трупа Београдске Одбране да огарантује десни бок наше заштитнице.
4) Командант 4. пука III. позива прикупиће сутра свој пук у општу резерву на погодном месту иза средине међупростора Илиница – Безимени вис, код села Трнавце, на месту погодном за покрет у све стране.
5) Скрећем пажњу команданту 7. пука и Ужичког одреда на потребу, да заштитница у току сутрашњег дана благовремено заштити коморе и артилерију, ма које команде, које се покрећу друмом.
6) Командант Дунавског артилериског пука, по извршеном рекогносцирању положаја, извршиће сутра распоред на означеним положајима и споразумеће се са командантом артилерије Ужичког одреда о пласирању потребног броја брдске артилерије на фронту Ужичког одреда.
Батерију капетана Радосављевића привући одмах са Љубовца.
7) Командант коњичког дивизиона, пошто прикупи патроле са досадањег фронта извиђања, остави ће на фронту: уток Љуште – Ресала и на десном боку потребан број патрола, а са остатком дивизиона доћи ће у резерву код села Клине.
8) Препоручујем потребну обазривост према овдашњем несигурном становништву. Кад год се одашиљу патроле и одељења за везу увек треба да буду довољно јака и увек опрезна.
9) Како се карта у опште не слаже са тереном, то команданти имају по извршеном рекогносцирању положаја, да их поседну онако, како се то покаже као потребно, обзиром на остале прилике на терену и да се лично суседни команданти споразумевају о вези крила одређених одсека за поседање.
Где се карта не слаже са тереном послати ми скицу распореда.
Нарочито је потребно, да се пронађу сви путеви и стазе које изводе на фронт и добро поседну трупама, држећи што јаче резерве на погодним местима.
Командант Ужичког одреда, да подигне засебну телефонску линију до овог штаба.
Командант 8. и 9. пука да се користе и сталном телефонском линијом“.
На основи ове заповести командант Ужичког одреда 24. новембра у 2 часа наредио је следеће:
„Студенички одред (5. и 6. пук III. позива са брдским Дебанжовим и Данглисовим топовима) да одмаршује 24. новембра у 6 часова правцем: Варошко брдо – Црепуља и поседне положаје: Црепуља – Чечева (1350), почев од изворног дела Цреп потока.
2. прекобројни пук 3. позива да се крене у 6 часова преко Варошког брда – Црепуља – Превлака, одакле упућује 1 чету на гребен Чечевске планине, западно од Чечева (1350), да затвори Придворница – Радешево, а пук долази у општу резерву на западну страну Чечевске источно од села Котора.
Командант 8. пука, са 2 батаљона, под командом команданта пука, образује заштитницу у чији састав улази и батерија мајора Николића код Г. Жабара, а остала 2 батаљона у 6 часова упућује преко Варошког брда на положај Илинцу, коју поседа од левог крила 9. пука па у лево до изворног дела Цреп потока.
По доласку на Илинцу, 8. пук долази под непосредну команду Дунавске дивизије II. позива.
За одржавање везе са Доњо Васојевићском бригадом одређено је једно коњичко одељење са једним водом пешадије 2. пука, који се креће гребеном Чечевске планине на Перим планину, за тим преко села Оклаци на Св. Аранђела – Црном реком ка Рибарићу, где да ухвати везу са Доњо Васојевићском бригадом“.
Командант I. армије добио је од команданта Доњо Васојевићске бригаде извештај послан 23. новембра у 8 часова из Рожаја, ове садржине:
„Пошто је Јаворски одред одступио, те нисам могао везу ни са њим, ни са мојим десним крилом ухватити, а истовремено био сам нападнут са сваке стране од мештана Турака, а и непријатељ је био са већом снагом заобишао подручну ми бригаду, то сам 22. новембра у 24 часа одступио на врх положаја на Вучу (пут Рибарић – Рожај), где се сада налазим.
Храном се нисам могао ни на један начин снабдевати, а тако ни муницију нисам могао ни од куда добавити. Везе са вама нисам имао, јер су Турци наоружани пуцали и убијали ордонансе, који су извештаје носили.
После повлачења на Вучу, Доњо Васојевићска бригада стављена је према наређењу команданта Санџачке војске под команду Јаворског одреда“.
Због оваквог стања код Доњо Васојевићске бригаде, командант I. армије наредио је команданту Дринске дивизије II. поз. да похита ка Рожају; али се у напред није могло знати кад ће стићи, јер су трупе ове дивизије тек зором 24. новембра кренуле са Рудника, а остали делови још пролазе кроз Рудник.
Према извештају командира Мартиновића команданту Дринске дивизије II. позива, две његове бригаде држе линију положаја: Мусина јама – село Бишево – село Бела Црква североисточно од Рожаја, а на десној обали Ибра има само патроле. Трећа му је бригада у резерви код села Кланац. Непријатељ са правца од Новог Пазара појавио се, према извештајима које има, само патролама и то на линији: село Ковачи – Висигаће – Јабланица.
Командир Мартиновић сматра, да би са извесним делом снаге требало затворити правац који преко Мокре планине изводи у Метохију.
Даље је известио да се за затварање правца Сјеница – Беране, једна Црногорска бригада са 2 своја батаљона налази код Гор. Корита, а један њен батаљон код Суводола.
Командант I. армије извештава командира Мартиновића:
„Правац који преко Мокре Горе изводи у Метохију огарантован је већ тим што се на правцу преко Рудника за Пећ налазе 2 дивизије (Дунавска и Шумадиска)“.
Стање I. армије 24. новембра у вече
Трупе Дунавске дивизије II. позива са Ужичким одредом у току 24. новембра заузеле су положаје од села Клина на линији: Чечева (кота 1350) – село Трнавце, са предстражом на Кула планини и резервом код села Клина. Пред фронтом запажен је у покрету један непријатељски батаљон ка селу Љушти и једна колона јачине око 4 батаљона и једног ескадрона у правцу села Брабанића.
На правцу Вучитрн – Митровица до 10 часова није запажен никакав покрет непријатељских трупа.
Пре подне, код заштитнице Дунавске дивизије II. позива на положајима јужно од Митровице, вођена је врло слаба борба.
Дринска дивизија II. позива у покрету ка Пећи на преноћишту је са већим делом пешадије и артилерије код села Ђураковца, а са коњицом је код Пећи. Возови су јој у главноме пристигли код Пећи, а извесни делови су јој тек код села Рудника.
Операције трупа Одбране Београда
Командант Дунавске дивизије II. позива из I. армије известио је команданта Шумадиске дивизије I. позива о распореду својих трупа на линији од коте 1100 (искључно) – Трновце – Илиница – Црепуља – Чечева с тим, да ће командант Ужичког одреда оставити једну заштитницу, која ће се испред јачег непријатељског надирања постепено кретати друмом и која, помоћу јачих одељења која ће се кретати десном обалом реке Љуште, има да држи везу са трупама Шумадиске дивизије I. позива, које имају да огарантују десни бок заштитнице Дунавске дивизије II. позива.
Командант Шумадиске дивизије I. поз. наредио је команданту 2. пука III. поз. да изврши осигурање бока заштитнице Дунавске дивизије II. поз.
Око 8 часова 24. новембра непријатељ, јачине око једног пука пешадије, подишао је ка селу Брабанићу, а један батаљон је био у покрету друмом од Митровице ка селу Љушти. Према Тимочкој дивизији II. позива појавио се непријатељ са предњим деловима код села Пантина.
Дунавска дивизија II. позива држи положај од коте 1100 преко села Трнавца и даље преко Илинице, а њена заштитница 7. пук I. позива са водом артилерије повукла се на друм према Брабаничке планине.
Поводом овога командант Шумадиске дивизије I. позива наредио је команданту 2. пука III. позива; 19. пука I. поз. и Комбинованог пука III. позива да обрате нарочиту пажњу на правац долином Љуште реке – друм и да се непријатељу онемогући даље надирање, одржавајући што тешњу везу са Тимочком дивизијом II. поз. на коти 1050, а лево са Дунавском дивизијом II. поз. код друма и села Трнавца, сем тога наређено је команданту 19. пука I. поз. и Комбинованом пуку III. позива, да изрекогносцирају најпогодније правце за брз излазак резерве на лево крило трупа Шумадиске дивизије на к. 1100, ради појачања крила као и за случај прихвата истакнутих трупа ове и Тимочке дивизије II. позива, ако би јачим непријатељским нападом било принуђено на повлачење.
Операције III. армије
Заповешћу команданта III. армије за заузимање положаја на Чичавици наређено је, да се бране и прелази преко Ситнице.
Командант Дунавске дивизије I. позива известио је да он има своје делове на самој Ситници и да је одбио поједина непријатељска одељења, која су покушала прелаз.
Дринска дивизија I. позива, због велике удаљености Ситнице од главног положаја и врло незгодног терена, као и због тога што је непријатељ код Митровице већ на десној обали Ситнице, није било у могућности бранити прелаз на самој Ситници.
И сам командант армије био је мишљења да би упорна одбрана у подножју Чичавице, због тешко пролазног терена и великих успона, довеле трупе до јачег растројства, чиме би се знатно ослабила и одбрана главног положаја.
Пред фронтом Дунавске дивизије II. позива било је додира са непријатељским патролама на самој Ситници, а на 2 места непријатељ је доносио грађу за подизање моста, али је нашом пешачком и митраљеском ватром растеран.
Пред фронтом Дринске дивизије I. позива појавиле су се на десној обали Ситнице непријатељске патроле, за које командант вели да су дошле од Митровице, где су и реку прешле.
Операције II. армије
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
Ноћ 23./24. новембра на фронту ове дивизије прошла је на миру.
Непријатељске патроле избиле су 24. новембра око 7 часова до линије: железничка станица Приштина – Обилић.
3 непријатељска ескадрона, која су 23. новембра наступала за нашим трупама задржали су се код Приштине.
У току пре подне 24. новембра владала је магла, те никакви непријатељски покрети нису примећени.
У 12.30 часова отпочело је дејство нашег пољског артилериског дивизиона противу непријатеља, који је у стрељачком строју наступао ка Ситници.
Услед јаке артилериске ватре непријатеља и ватре стрелаца који су се задржали на десној обали Ситнице, једна наша чета одступала је око 13.30 часова из села Кузмина. Наређено је да се иста врати на своје место, што је до 14.45 часова извршено.
Овом је приликом утврђено, да непријатељ није нигде прешао Ситницу.
Око 14.45 часова дејством наше артилерије растерана је 1 коњичка колона на путу од железничке станице ка Приштини. Ову су колону сачињавали коњоводци једног непријатељског пука чији су се ескадрони борили пешке на обали Ситнице. У исто време примећен је један непријатељски строј, јачине до 1 чете (или ескадрона пешке) у покрету јужно од с. Бресје ка Враголинском мосту.
Слабија непријатељска одељења избила су такође до железничке станице Обилић, где су се задржала.
Муниције за брдску артилерију било је код Шумадиске дивизије II. поз. по 30 метака на топ просечно. Како је земљиште ограничавало употребу пољске артилерије, то је наступала опасност да дивизија због недостатака брдске муниције остане потпуно без садејства артилерије, што би могло бити од великих последица по морал и држање пешадије.
У 18 часова, командант II. армије добио је од команданта Шумадиске дивизије II. позива извештај, да трупе III. армије не бране непосредно прелаз преко Ситнице, већ да су повучене на главни гребен Чичевице, услед чега је леви бок Шумадиске дивизије изложен.
Командант II. армије молио је команданта III. армије да изволи наредити, да се безусловно брани непосредно прелаз преко Ситнице, па тек, по не успеху на Ситници да се брани главни гребен Чичевице. У исто време молио је да трупе III. армије (Браничевски одред) поседну коту 901, која по топографском створу припада одсеку, додељеном тој армији, као што су споразумно то питање и решили команданти Браничевског одреда и Шумадиске дивизије II. позива.
На ово је III. армија одговорила, да је заповешћу команданта III. армије наређено, да се бране и прелази преко Ситнице и да је командант Дунавске дивизије I. позива известио да има своје делове на самој Ситници, који су већ одбили поједина непријатељска одељења, која су покушала да пређу Ситницу, то су за сада ови делови Дунавске дивизије I. поз. довољна заштита левог бока Шумадиске дивизије II. позива.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Трупе ове дивизије око 11 часова 24. новембра извршиле су поседање положаја. Штаб је био у Белаћовцу.
Са трупама Нове Области још није била ухваћена веза.
Око 17 часова, непријатељ је пребацио код с. Скуланова на леву обалу Ситнице снагу у јачини једног пука пешадије и два ескадрона коњице.
Један батаљон 20. пука, који је био на десном крилу Тимочке дивизије I. поз. и одржавао везу са Моравском дивизијом II. позива отпочео је борбу, али су се војници слабо борили и предавали непријатељу.
Пошто се Моравска дивизија II. поз. из састава трупа Нових Области повукла на Рибарску планину, то је командант Тимочке дивизије I. поз. молио команданта II. армије, да са делом армиске резерве затвори правац између Голеш брда и Рибарске планине.
У армиску резерву био је одређен Власински одред, овог састава: 4. кадровски пук (1.005 пушака); Добровољачки одред (1.000 пушака); 2 батаљона 3. пука I. поз. око 250 пушака; 1 батаљон 16. пука I. поз. (са четом 3. пука III. поз.) – око 240 пушака и 1. пук III. поз. до 300 пушака.
Према наређењу команданта II. армије овај одред имао је да дође у резерву код с. Поклека. Око подне одред се на одређеном месту прикупљао.
Командант II. армије наредио је у 19 часова команданту Власинског одреда, да одмах упути Добровољачки одред да затвори правац између Рибарске планине и Голеш брда, који изводи ка хану Лапушнику с тим, да на Голеш брду ухвати везу са Тимочком дивизијом I. позива а на Рибарској планини са Моравском дивизијом II. позива. Ако потреба захтева може се извести тамо и цео свој одред.
Поред затварања правца између Голеш брда и Рибарске планине, командант II. армије моли Врховну команду за наређење команданту трупа Нових Области да нападом пребаци противника, јер у противном и артилерија ове армије и возови свију армија, који се налазе још на овом простору биће ухваћени.
Пошто су трупе II. армије извршиле поседање положаја на левој обали Ситнице, а тешка артилерија није била у могућности, да се употребљава на терену, на коме се имају развијати даље операције, то је командант II. армије, на основу наређења Врховне команде ОБр. 24851 од 23. новембра наредио, да се тешка артилерија повуче правцем: Кијево – Дрсник – Пећ – Рожај у Андријевицу путем, којим су се Црногорци служили за превоз своје артилерије и да са повлачењем отпочне одмах.
Напомена: Командант II. армије наредио је, баш због терена на коме би се имале развијати будуће операције, као и због комуникације одређених за повлачење, да на досадањем положају изрази најјачи отпор артилериском ватром целокупне тешке артилерије, па по том да цеви закопа, а све што се неби могло повући да се уништи. Командант тешке артилерије већ је био припремио све за извршење овога задатка и одредио место за закопавање цеви. Али је све то било напуштено због наређења Врховне команде ОБр. 24851.
Зачеље коморе II. армије издужило се до Крвавог седла. Оно се споро креће. Код хана Коморана направљен је још један мост (понтонски) што је убрзавало прелаз коморе.
Предузете су нарочите мере за одржавање реда и прелаза свих комора овим путем за Дрсник.
У 10 часова, командант II. армије послао је Шумадиској дивизији II. позива и Тимочкој дивизији I. позива наређење ОБр. 10362 ове садржине:
„Врховна команда са ОБр. 24823 од 24. тек. месеца доставља следеће:
У вези ОБр. 24512 наређујем:
Да се евакуисање колонских возова продужи на територију Црне Горе, пошто је са њоме у томе питању постигнут споразум.
Повлачење возова извршити овако:
1) I. армија и одбрана Београда правцем Пећ – Рожај – Беране – Андријевица.
2) III. армија правцем: Пећ – Ругово – Андријевица.
3) II. армија правцем: Пећ – Плав – Андријевица.
4) Трупе Нове Области правцем: Ђаковица – Везиров мост – Пука и Призрен – Љум Кула – Везиров мост – Пука и даље за Скадар.
5) Тимочка војска: Призрен – Љум Кула – Дебар – Струга – Елбасан – Драч.
Нека команданти рекогносцирањем утврде могућност превожења возова на наређеним правцима и нека предузму све потребне мере.
Ако превлачење целих возова буде немогућно, тада на сваки начин користити двоколице узимањем појединих колских трапова. У крајњим случајевима преформирати возну комору у товарну, а све возове склонити, закопати или уништити. За преформирање возне коморе у товарну, предузети благовремено потребне припреме.
За извршење овога евакуисања и преформирања одређен је од стране команданта II. армије командант Јужно Моравских трупа са својим штабом, а наређено је, да се профијант колоне пре евакуисања испразне на местима, које одреди армиски интендант, и да пекарске чете спреме хлеб на тим местима за прихват трупа, а тек по томе да се евакуишу.
Према овоме нека команданти подесе кретање својих трупних комора за снабдевање трупа.
Пошто је број бораца знатно смањен, то команданти дивизија нека нареде, да се на основи овог наређења преформишу трупне коморе.
Делови колонских возова придати пуковима, који су ушли као појачање дивизијама, као и делови колонских возова дивизије који су ма због кога разлога заостали, нека се такође упуте у Дрсник и јаве се пуковнику г. Туцаковићу.
Овде код Лапушничког хана задржато је за ноћас један део пешад. и артилериских одељења муниционе колоне Шумадиске дивизије II. позива и ½ пешад. одељења муниционе колоне Тимочке дивизије I. позива, а сутра ће се зором упутити за Дрсник.
С тога упутите сву празну мунициску комору да се снабде муницијом из овог одељења“.
Командант II. армије 24. новембра у хану Лапушнику издао је наређење ОБр. 10366 команданту Шумадиске дивизије II. позива, Тимочке дивизије I. поз. и Власиначког одреда у следећем:
„Пошто се може десити, да због прекинутих веза не могу благовремено издати наређење командантима за повлачење, нити сазнати ситуацију код суседних трупа, то се командантима за управљање даје ова директива:
Намеран сам да се противник задржава и на овим одсецима Авлат (к 1058) – к. 1050 у Лапушничком теснацу, па кад и то буде немогуће онда на к. 900 између Кијева и Дрсника, те да се омогући пребацивање возова преко Белог Дрима и тек после овога отпор ће се организовати на десној обали Дрима.
На одсеку Бвлат (к. 1058) к. 1050 Шумадиска дивизија II. позива заузеће одсек од коте 1050 до друма, а Тимочка дивизија I. позива друм и Авлат.
Власински одред концентрисаће се на вододелници у околину коте 740 и биће на мом расположењу.
Према овоме подесити свој рад, било да трупе ове армије буду потиснуте, било да буду принуђене на повлачење услед повлачења суседних трупа; III. армије и трупа Нових Области.
Увек одржавати тесну везу са трупама ове армије међусобно, а тако исто и са суседним трупама III. армије и трупе Нових Области и извештавати најближу команду о предузимању повлачења, те да се постигне једнакост у раду.
За поседање коте 900 следоваће накнадно наређење.
О пријему наређења одговорити“.
Предње наређење ОБр. 10366 достављено је и команданту III. армије и команданту трупа Нових Области у целини, с тим да се пошаљу и команданту II. армије слична наређења издата од стране тих команданата ради знања и саобразног рада.
У 17 часова примљен је од команданта III. армије извештај ОБр. 8564 ове садржине:
„У случају потребе да II. армија заузме положај: Авлат – кота 1050, трупе III. армије заузеће положај: од коте 1250, везујући се са трупама II. армије, па гребеном Обиље (Девић) до изворног дела Дренице.
У случају потребе, да трупе II. армије поседну коту 900, онда ће трупе III. армије држати коту 750 са потребном везом са трупама II. армије“.
Операције трупа Нових области
У току 24. новембра, коњичка дивизија дошла је у додир са непријатељем, који се задржао на десној обали Ситнице. Код Липљанске станице коју су наше трупе заузеле 24. новембра око 2 часа, дошло је до борбе између непријатеља и 1. коњичке бригаде, која је имала извршити евакуацију муниције из Липљана.
Услед борбе, која је почела у 10 часова, муниција се није могла евакуисати, али се успело да се од Липљана до Суве реке. прикупе 5 аутомобила и троја кола артилериске и пешадиске муниције, која је нађена дуж пута од Липљана до Суве реке. Муниција је отправљена у слагалиште у Сухој реци. У току борбе са непријатељем код Липљана, наша коњичка батерија разорним зрнима запалила је муницију, која се налазила на железничкој станици, баш тада, кад је непријатељска пешадија подилазила Липљану. Непријатељ је заузео село Липљан са једним батаљоном пешадије, а потом се постепено појачавао тако, да је око 12 часова имао скоро један пешадиски пук са митраљезом. Покушај да се Липљан понова заузме није успео јер је било тешко нападати преко Ситнице, која није била газна, а мост је од стране непријатеља био јако брањен из Липљана.
Око подне једна непријатељска колона јачине једног пешад. пука и једне брдске батерије, кретала се од села Годимља и Бандуле ка Липљану, а око 15 часова један непријатељски пук пешадије са 60 – 70 возова дошао је из Приштине у Липљан. Према овоме непријатељ је у Липљану груписао око 3 пешад. пука са 2 – 3 батерије од којих 1 брдска.
На правцу Гиљан – Феризовић, непријатељ је наступао колоном јачине од једног батаљона у 16.15 часова избио је на северну ивицу Феризовића. Услед овога, наши ескадрони који су штитили правце Феризовић – Гиљан и Феризовић – Качаник повукли су се на Омерово брдо.
Правцем Феризовић – Качаник непријатељ је слабо нападао. Једна непријатељска чета, вероватно претходница какве колоне, нападала је од Старог Качаника правцем: Гатња – Заскок, и око 15 часова дошла је у с. Неродимље.
По исказу једног заробљеника, јачина непријатеља који наступа од Качаника на Феризовић јесте једна бригада; једна пак бригада отишла је десно од ове, али не зна се куда, вероватно на правце Гиљање – Феризовић. Трупе коњичке дивизије држале су у вече 24. новембра линију Дробњак – Ђурковце.
У току 24. новембра на фронту Вардарске дивизије I. поз. која је лево од коњичке дивизије, било је пушкарања са извиђачким деловима.
Моравска дивизија I. поз. која је десно од коњичке дивизије није била у додиру са непријатељем.
Услед надирања јачих непријатељских снага, а обзиром на задатак коњичке дивизије, командант ове дивизије издао је следећу заповест:
„Непријатељ је у току данашњег дана у своме наступању допро до линије: Урошевац – Скуланово.
Коњичка дивизија ће сутра 25. овог месеца продужити рад у духу добивеног задатка.
Наређујем:
а) 2. коњички пук повлачиће се постепено под притиском непријатеља правцем: Дробњак -Штимље – Дуље Хан и задржаће се северно од Дуље Хана пред друмом.
б) 1. коњичка бригада повлачиће се постепено под притиском непријатеља правцем: Липљан -Штимље и задржаће се између с. Белинице и Црнољева. Са потребним делом затвориће долину Црнаљеве реке и друм Штимље – Сува река. За време повлачења одржавати тесну везу између себе.
в) По извршеном повлачењу 1. коњичка бригада ухватиће десно везу са Моравском дивизијом I. позива, која држи положаје Неродимка – Црнаљево, а лево са Вардарском дивизијом I. позива, која држи положаје од р. Црнољеве до наспрам Злокућана и Петрошена.
г) Дивизијон коњичке артилерије одмаршоваће сутра у 6 часова код Дуље Хана и убиваковаће се.
д) Мунициона колона и трупне коморе код Сухе реке.
ђ) Штаб дивизије биће ноћас у Штимљу, а сутра, пошто дивизија изврши свој задатак, иде у Дуље Хан“.
24. новембра, командант трупа Нових Области добио је наређење Врховне команде ОБр. 24873 од 23. новембра које је у целини изнето напред код II. армије.
Према овоме, командант трупа Нових Области издао је наређење ОБр. 11076 ове садржине:
„Према директиви Врховне команде ОБр. 24873 од 23. овог месеца трупе Нове Области оперисаће на правцу ка Призрену и Ђаковици, а одатле преко Везировог моста ка Скадру.
У циљу припреме трупа и коморе за предстојеће операције на планинском земљишту и у циљу спреме средстава за живот и борбу на новом комуникациском правцу: Везиров мост – Пука -Скадар и Везиров мост – Ороши – Скадар, наређујем:
I.
Да се одмах изврши организација целокупне коморе са обзиром на садашње стање људства, те да се дивизије односно одреди могу и даље борити и живети у планинском земљишту тј. да се сва колонска комора претвори у товарну на следећи начин:
1) Из бојне и трупне коморе пукова и из колонске коморе, пробрати најздравије и најјаче коње, мазге и магарце, који се могу употребити као товарна стока и од њих првенствено образовати потребну бојну и трупну комору за све јединице у саставу дотичне команде;
2) Сву колонску комору, која се састоји из коњских и воловских кола, заменити комором, која ће се састојати из товарне стоке и која ће носити само оно што је најважније за борбу и живот трупа;
3) Претварање колонске коморе у товарну извршити на тај начин, што ће се теглећи коњи узети за товарне, а потребни самари за те коње набити реквизицијом са накнадом и куповином по свим насељеним местима, где се самари могу набавити. У недостатку самара помоћи се седлима и коланима преко ћебета на најпогоднији начин свега оног товара, који се на тај начин може носити, (као нпр. сено итд.);
4) Претварање коморе у брдску формацију, како бојне и трупне тако и колонске коморе има да се изврши у најкраћем времену, тако, да све оне јединице, које буду ишле преко Призрена, пређу на леву обалу Дрима на Везировом мосту са целокупном пуковском и колонском комором на товарним коњима, а оне трупе, које буду ишле преко Ђаковице, да из Ђаковице пођу са комором на товарној стоци;
5) Сва претекла коњска колска комора, као и воловска комора са свима колима, има се упарковати, и то, оних јединица које буду ишле преко Ђаковице, у Ђаковици, а оних јединица, које буду ишле преко Призрена, по прелазу Брутског моста, на простору између Брутског и Везировог моста.
Које ће јединице ићи преко Ђаковице а које преко Призрена, као и шта ће се са овим колима и запрегом даље радити наредиће се накнадно.
II.
Колико бројно товарне стоке свака јединица треба да има по преласку Везировог моста односно Ђаковице, зависи од бројне јачине и састава дотичне јединице.
Надлежни команданти извршиће предрачун и спремити потребну комору од товарне стоке по следећем прорачуну:
1) У бројној комори пука, односно основних јединица, које нису сведене у пукове и батаљоне, на сваког војника понети по 150 пушчаних метака, а сваки неборац по 200 метака на себи. О извршењу овога водити строгог рачуна.
2) У профијантском делу коморе пука, односно јединице, које нису у саставу пука, понети по 4 оброка хране на војника и 3 оброка на грло товарне стоке (2 оброка зоби и 1 оброк сена) ова се количина хране има понети за сваких 20 војника на једном товарном коњу, а дводневни оброк зоби натовариће се на свако товарно грло поред осталог терета. За целокупан број стоке понети, поред овога, још дводневни оброк зоби или сена у профијантском делу трупне коморе.
3) За ношење пртљага официрског и административних чиновника рачунати на свако лице по једно товарно грло, а за ношење четних, батериских и ескадронских канцеларија и оних јединица у рангу чета, као и за штабове батаљона, по једно товарно грло. За штабове пукова и канцеларије рачунати најнужнији број товарне стоке.
4) Из инжинериске колоне и инжинерских јединица понети сав алат и материјал за рад у земљи, камену и дрвету, што се може понети на товарној стоци.
Од санитетског материјала за рад на превијалишту и завојишту понети оно што се може понети на товарној стоци, рачунајући на бројно стање људства у пуку, односно дивизије и одреду, на свакога петога војника санитетски материјал, а на свакога трећега војника потребну количину лекова поглавито за лечење маларије, тифуса трбушног и пегавог, а за време од 30 дана боловања.
6) У мунициској колони дивизије, односно одреда, понети по 100 метака на пушку, а у профијантској колони по 4 оброка људске хране и 2 оброка сточне хране.
7) Артилериска муниција за брдске топове да се понесе сва са којом се располаже.
8) Артилериска муниција за пољске брзометне и Дебанжове топове, колико не буде утрошена до Везировог моста односно Ђаковице, да се заједно са пољским топовима, који долазе са правца преко Призрена, пребаци сва на леву обалу Дрима код Везировог моста, а накнадно ће се наредити, шта ће се даље са њом радити.
III.
Да се на левој обали Дрима, по прелазу преко Везировог моста, у заклону и ван домашаја непријатељске артилериске ватре са десне обале Дрима, образују магацини хране, фуражи и муниције, у које ће се снети сва храна која буде прикупљена, као и сва муниција, која не буде употребљена за попуну бојне коморе и мунициских колона.
Образовање ових магацина има одмах да отпочне.
IV.
Да се сав вишак људства коморе из неборачких јединица, а које је људство прошло кроз кадар, употреби за попуну борачких јединица. Остатак од овога, сви слаби, изнемогли, као и обавезници III. позива и последње одбране стараца, прикупити по својим јединица код Призрена, односно Ђаковице, где ће за њих следовати наређење.
V.
Да се ово наређење сматра као најхитније и да се одмах приступи његовом извршењу, а по извршењу преформирања коморе у брдску, известити ме, прилажући бројно стање по постојећем обрасцу“.
Операције Тимочке војске
Брегалничка дивизија, која је од Качаника одступила уз р. Лепенац, заузела је положаје на линији: Превалац – Букош за заштиту правца ка Призрену. Око 13.30 часова, један вод непријатељске коњице појавио се код села Битиња, али је нашом ватром растеран.
Комбинована дивизија I. позива заузела је положаје у изворном делу р. Неродимке за заштиту правца: Урошевац – Будаково – Суха река.
Једна непријатељска чета са водом коњице примећена је код села Неродимља. У Урошевцу се налази једна непријатељска бригада.
Коњичка дивизија, према наређењу Врховне команде, стављена је под команду команданта Нових Области.
Крајински одред прикупљен је у резерву код Сухе реке. Људство овог одреда било је јако заморено.
Командант Тимочке војске добио је у Сухој реци наређење Врховне команде ОБр. 24873, којим се у вези ОБр. 24512, наређује, да се евакуација колонских возова продужи на територији Црне Горе.
Командант Тимочке војске издао је наређење ОБр. 1068 ове садржине:
„Према наређењу Врховне команде ОБр. 24873 од данас повлачење возова има да буде правцем: Призрен – Љум Кула – Дебар – Струга – Елбасан – Драч.
Пошто је овај правац непролазан за колонску комору, то ће команданти преформирати све своје јединице у брдску формацију.
Запрегу свију возова употребити за товарну вучу, а према садањем бројном стању својих јединица.
Сувишну волујску запрегу употребити за клање за исхрану а одбачена кола употребити за гориво од Призрена.
Од Призрена, покрет даље за Дебар има се извршити чисто брдском формацијом.
Ако се сва одбачена кола не могу употребити за гориво, а не буде времена да се закопају раздати их мештанима.
При преформирању у брдску формацију прорачун за потребну товарну стоку учинити као што иде:
Пешадиску муницију понети по 500 метака на пушку рачунајућу и муницију на рукама;
Све бомбе и за митраљезе све што се може понети; муницију за пољску артилерију у количини најмање једне шарже;
Муницију за брдску артилерију која стоји на расположењу.
Санитетски материјал у што већој количини.
Пионирским алатом попунити трупе у што већој количини, а остатак алата, који се неможе понети, закопати или уништити.
Телефонски материјал најскруполозније сачувати и понети.
Кова понети у потребној количини као и резерву зимског кова, а потков све стоке извршити одмах зимским ковом.
Храну у трупним коморама и на рукама за 5 дана, а у профијантским колонама у колико је год могуће.
Пртљаг најстрожије свести на најнужнију меру.
Архиве пречистити и понети само најнужније и од историске вредности.
Потребном муницијом снабдети се из својих мунициских колона и из 2 одељења резервне мунициске колоне ове војске.
Резервна мунициска колона налази се код механе Људоглав (северно од Призрена).
Преостатак муниције која се неможе понети закопати“.
Бројно стање Тимочке војске на дан 24. новембра
Штаб: 40 официра, 100 подофицира, 800 редова, 500 коња, 200 пушака, 450 кола, 2 аутомобила.
Брегалничка дивизија I. позива: 163 официра, 524 подофицира, 7.647 редова, 3.064 коња, 1.233 волова, 4.983 пушака, 284 сабаља, 10 митраљеза, 6 топова, 510 кола.
Комбинована дивизија I. позива: 228 официра, 784 подофицира; 10.248 редова, 2.945 коња, 2.140 волова, 5.663 пушака, 100 сабаља, 20 митраљеза, 8 топова, 1.091 кола, 2 аутомобила.
Крајински одред: 100 официра, 140 подофицира, 2.039 редова, 576 коња, 200 волова, 1.500 пушака, 2 митраљеза, 50 сабаља, 2 топа, 50 кола.
Свега: 531 официр, 1.548 подофицира, 20.734 редова, 7.085 коња, 4.073 волова, 12.346 пушака, 35 митраљеза, 434 сабље, 16 топова, 2.101 кола, 4 аутомобила.
Операције трупа Битољске дивизиске области
Вардарски одред. У току 24. новембра, непријатељ је вршио јак притисак на десно крило и бок овог одреда, правцем планинске греде која везује Дренску планину са Селачком планином. Овај обилазни напад потпомаган је са фронта двема пољским артилериским групама: једном од с. Прилепца а другом од манастира Прилепца, као и једном брдском артилер. групом, која је потпомагала непријатељске обилазне колоне северозападно од с. Кокре.
Непријатељска обилазна колона избила је у току ноћи 24./25. новембра на одсек: Слива чесма -Високо (1506).
Са француским трупама у долини Вардара везе нема. По последњим извештајима они су напустили леву обалу Црне реке, одступили на десну обалу, порушивши све мостове на тој реци.
Тетовски одред држи фронт према Гостивару, према реци Трески и Прилепу. Непријатељ појачава своје трупе код Гостивара, иначе ничега важнијег нема.
III. Ситуација
У току 24. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије:
Обр. 9562
у 10 часова
„Команда трупа Црногорске Санџачке војске, трупе Дунавске дивизије II. позива са Ужичким одредом, у току дана 24. новембра заузеле су положаје од села Клина на линији: Чечева – кота 1350 – с. Трновце са предстражом на Кула пл. и резервом код села Клина. Пред фронтом запажен је у покрету један непријатељски батаљон друмом ка селу Љушти и једна колона јачине око 4 батаљона и једног ескадрона у правцу села Брабанића. На правцу Вучитрн – Митровица до 10 часова није запажен никакав покрет непријатељских трупа. Пре подне код заштитнице Дунавске дивизије II. позива, на положајима јужно од Митровице, вођена је врло слаба борба. Дринска дивизија II. позива у покрету ка Пећи на преноћишту је пешадијом и артилеријом код села Ђураковца а коњицом код Пећи. Возови су јој пристигли код Пећи, а извесни делови су јој тек код села Рудника“.
Од команданта III. армије:
Обр. 8560
у 17 часова
„Према извештајима, које сам синоћ имао од трупа ове армије, нови положаји заузимају се без узнемиравања. Од јутрос извештаја немам. На левој обали Ситнице била је јуче велика загушеност, енглески топови заглављени у блату у баровитом терену готово целе ноћи заустављали су покрет. Два су напуштена и демонтована по заповести командира батерије. Још ми није познато, да ли су извучени сви ти многобројни возови. Још једном имам част напоменути, да војску што пре треба ослободити од ових и других тешких возова, који се сада више не могу искористити, а чине велике сметње покрету осталих возова. Молим за директиву за даљи покрет армије, ако би на овај био принуђен“.
Од команданта Тимочке војске
Обр. 1076
у 14.40 часова
„Стање на фронту ове војске у току ноћи 23./24.:
1. – Код Брегалничке дивизије I. позива ноћ прошла на миру.
2. – Код Комбиноване дивизије I. позива ноћ је прошла на миру. Јуче пред вече источно од Урошевца виделе су се три групе великих ватри.
3. – Крајински одред стигао цео у Суху реку.
4. – Коњичка дивизија стављена је под команду команданта трупа Нових Области, и према наређењу Врховне команде Обр. 24854“.
Обр. 1095
у 11.50 часова
„Стање на фронту ове војске у току дана 24. новембра:
1. – Код Брегалничке дивизије I. позива, коњичка патрола, која је долазила до карауле Караташ на правцу Призрен – Тетово није дотле наишла нигде на непријатеља. Ова патрола отишла је даље на коту 1690, правцем од Враништа, али још није послала извештај. Лева колона, главнином посела је Презрак, са једним батаљоном Букош. Са непријатељем нема додира. Средња и десна колона данас по подне прикупиле су се код села Љута Глава.
2. – На фронту Комбиноване дивизије I. позива, 1 чета и 1 вод непријатељске коњице видели су се данас југоисточно од села Неродимља а са једном бригадом код Урошевца.
3. – Крајински одред је цео прикупљен код Сухе реке“.
Од команданта II. армије:
Обр. 10396
у 23 часа
„Бројно стање људства армије приближно износи 30.000, а стоке 20.000. Тачно бројно стање доставиће се накнадно“.
Од команданта Битољске дивизиске области:
Обр. 4668
у 11.30 часова
„Ноћ 23./24. на свима фронтовима Вардарског и Тетовског одреда прошла је на миру“.
Од команданта Албанског одреда:
Обр. 779
у 10 часова
„Стање на територији овог одреда редовно. Ситуација непромењена“.
Наређење Врховне команде
Обр. 24888
Посланицима у: Лондону, Риму, Букурешту и Паризу, Војном изасланику у Русији, Генералном Конзулу у Солуну и делегату пуковнику Пешићу – Цетиње
„Штаб Врховне команде креће се 26. новембра за Скадар, где стиже 30. новембра“.