Операције I. армије
Дунавска дивизија II. позива и трупе Ужичког одреда налазе се на положају код села Рудника са наслоном левога крила на Перим планину.
О непријатељу нема тачних и сигурних података. Пред левим крилом Дунавске дивизије појавиле су се само непријатељске патроле према селу Радишеву. По исказу мештана око Мојстира у Ибарској долини налази се 12.000 непријатељских војника, а на правцу Зубни поток – село Мелаје око 4 – 5 батаљона. По извештају мештана у Митровици је 58. Аустриска дивизија. На правцу Митровица – село Клина само су слабија непријатељска одељења, која су долазила до Љуште и села Мах.
Командант Дунавске дивизије II. поз. излаже своје мишљење команданту армије, да би један мањи део трупа требало 28. новембра пребацити на десну обалу р. Истока, па потом под њиховим прихватом, постепено повући остале трупе ове дивизије и Ужичког одреда на положаје десне обале Истока, чиме би се:
а) Скратио фронт дивизије и Ужичког одреда, што је, с обзиром на њихову снагу, врло потребно.
б) Трупе би се лакше снабдевале из Пећи и тамошње околине.
в) Спустило би се са планине, где ће се људи од зиме и ветра и без дрва смрзнути.
г) Заштитиће се правац преко Истока и омогућити брже пребацивање трупа, ако је то потребно, северозападно од Студен планине за затварање правца који води између ове планине и Ибра. Ово је мишљење делио потпуно и командант Шумадиске дивизије I. позива, те је у овом смислу учинио претпоставку своме претпостављеноме команданту.
Командант I. армије одговорио је следеће:
„Пре но што би се донела одлука по горњој представци, да командант пошаље извештај колико је до сада учињено у погледу преформирања возова и припреме за њихово евакуисање, као и артилерије, према издатим наређењима“.
Дринска дивизија II. позива са коњицом и већим делом пешадије стигла је у Рожај. Још мали део пешадије налази се на правцу Дечић – Рожај. Артилерија њена у извлачењу ка Жљебу, тек је две цеви без предњака успела да изведе на Савине воде.
Један одред дивизије упућен је ка селу Истоку, да угуши побуну Арнаута. Код села Истока сем Арнаута било је око 60 непријатељских војника са једним официром. Одред је успео да их протера. Непријатељски делови одступили су ка планини Штедину, а Арнаути се распрштали и затворили по кућама, где дају отпора.
Операције трупа Одбране Београда
У току 27. новембра са непријатељем није било додира.
Шумадиска дивизија I. позива посела је нове положаје са наслоном левог крила на Дунавску дивизију II. позива код Рудника. Десно крило везивало се са левим крилом Тимочке дивизије II. позива код села Воћника.
Командант Шумадиске дивизије I. позива учинио је команданту Одбране Београда представку, да би, обзиром на сувише велики фронт, слабе снаге и тешкоће снабдевања из Пећи, требало повући трупе на положаје на десној обали реке Истока; у прво време посести положаје са резервама, а потом под њиховом заштитом повући и трупе из првог борбеног реда са садањих положаја.
Ради убрзавања угушивања Арнаутске побуне упутио је командант Одбране Београда 7. пук III. поз. ка селу Истоку и наредио је команданту Шумадиске дивизије I. позива да и он у договору са командантом Дунавске дивизије II. позива упути ка Истоку коњицу са нешто пешадије.
Тимочка дивизија II. позива посела је нове положаје на десној обали реке Клине од с. Воћника до с. Плужине.
Операције III. армије
Рано у јутру 27. новембра, трупе ове армије Дунавска и Дринска дивизија I. позива кренуле су на нове положаје кота 1250 – Обиље (Девић) где су стигле око подне и одмах отпочеле заузимањем одређених одсека.
Дринска дивизија I. позива на Обиљу, у вези је лево са Тимочком дивизијом II. позива, а десно код с. Глобовча са Дунавском дивизијом I. позива.
Дунавска дивизија I. позива на одсеку између с. Глубовче и коте 1050, где држи везу са Шумадиском дивизијом II. позива.
У току 27. новембра није било ничега значајнијег.
Непријатељски покрети нису нигде примећени.
Овога дана (27. новембра), командант III. армије издао је наређење ОБр. 8609 у следећем:
„У допуну свога наређења ОБр. 24832, на основу кога је издата заповест ове команде ОБр. 8586 од 25. тек. мес. Врховна команда издала је директиву ОБр. 24942, према којој, с обзиром на садању ситуацију, даље повлачење наше војске мора се извршити кроз Црну Гору и северну Албанију на Јадранско Приморје, а на линију: Драч – Скадар, остављајући потребне делове снага за затварање појединих праваца.
На овој линији, наша војска има да се реорганизује, да снабде храном, оделом, обућом, оружјем и муницијом као и свима материјалним потребама.
III. армија повлачи се путем: Пећ – Рожај – Беране – Андријевица и даље, а ако овај правац буде угрожен или онемогућен, онда ће се повлачење и ове армије извршити путем: Пећ – Ругово -Велика – Андријевица и даље и Пећ – Плав – Гусиње – реком Цијевном – Тузи – Скадар. Комуникациска линија: Андријевица – Подгорица – Скадар.
Магацин хране: Андријевица, Подгорица.
Телеграфска линија постоји на Андријевицу, Подгорицу и Скадар.
За извршење свега овога важе моја наређења под ОБр. 8586 од 25. тек. мес., с тим да и коморски делови иду путем Пећ – Рожај – Беране – Андријевица, ако он не буде угрожен или онемогућен.
Што се од пољске и тешке артилерије не може даље вући онда поступити овако:
Све топове закопати тајно на каквом месту, а затвараче и нишанске справе понети са собом. Ова места прибележити, направити скице и упамтити. У случају, да се ма из каквих разлога топови не могу закопати онда их рушећим средством или ма каквим другим начином кварити, а ако се нађу на подесном месту, онда топове и каре гурати у провалије. Сву запрегу повести собом и њу користити за ношење фуражи и осталог материјала који се на њима може носити. Где се коморска кола не могу вући, онда од њих образовати двоколице и њих вући собом, а где се ни ово неможе, онда повести волове са јармовима, а кола уништити. За образовање двоколица благовремено припремити што треба.
И сву осталу материјалну спрему, која се не може повући уништити.
Архиву закопати по кућама и имањима виђенијих Срба, који ће их верно сачувати.
Командант ће сматрати да сада у овоме лежи тежиште рада, те према томе одређивати и руковаоце и улагати енергије до крајњег пожртвовања.
Ради даљег регулисања овога посла, сутра у вече стиже у Пећ помоћник Начелника штаба III. армије пуковник Милан Ж. Миловановић.
При пролазу кроз Црну Гору и Албанију по сваку цену и свима средствима спречити пљачку и неред, те тиме отклонити непријатности савезничкој Црној Гори, и спречити могућу побуну Арнаута. У Пећи се за III. армију меси хлеб и нека се ту изврши попуна у колико год то буде било могуће. Пексимит и конзерве издати на руке, ако их још има.
Држање садањих положаја има за циљ добитак у времену и њих држати што дуже.
Нарочито путеве јаче поседати и пешадијом и артилеријом“.
Операције II. армије
У току 27. новембра, трупе II. армије остале су на линији положаја: Авлат (1058) – к. 1050.
На фронту армије владало је затишје.
Пред фронтом Шумадиске дивизије II. позива појавила се непријатељска патрола јужно од коте 1050, која је растерана, а код Тимочке дивизије I. позива предњи делови приметили су једну непријатељску колону у кретању од Голеш брда ка Коморану, али до мрака предњи делови те колоне нису били дошли у додир са нашим деловима.
У 19.35 часова издао је командант армије ово наређење ОБр. 10457:
„Обзиром на општу ситуацију наређујем:
Да повлачење Тимочке дивизије I. позива и Шумадиске дивизије II. позива почне једновремено 29. тек. мес. у 4 часа, правцем преко Кијева за Дрсник са циљем:
а) Шумадиска дивизија II. поз. да поседне истога дана положај кота 900 између реке Мируше и Клине.
б) Тимочка дивизија I. позива са Власинским одредом да се прикупи позади Шумадиске дивизије II. позива око Дреника.
Заштитнице обеју дивизија да остану на досадањим положајима 29. тек. мес. до 18 часова, а по том да се крену за дивизијама.
При извршењу повлачења, Шумадиска дивизија II. позива држаће десну страну пута: Кијево -Дресник, а Тимочка дивизија I. поз. леву страну, а користиће и паралелне правце пута и то: Шумадиска дивизија II. позива северно, а Тимочка дивизија I. позива јужно од поменутог пута.
30. тек. мес. Шумадиска дивизија II. позива остаје на своме положају да заштити пребацивање Тимочке дивизије I. поз. преко Белог Дрима, везујући се лево са трупама III. армије на одсеку: Јеловац – Лесковац, а Тимочка дивизија I. позива са Власинскам одредом прелази Бели Дрим на мосту код Дрсника и поседа положај на линији: Дугаци – Непола – Глођан, штитећи правце ка Пећи и тражећи десно везу са трупама Нове Области око Ђаковице.
Заштитница Шумадиске дивизије II. позива 30. овог мес. да уђе у састав своје дивизије, а заштитница Тимочке дивизије I. позива да заноћи 30. тек. месеца код Дрсника, а 1. децембра да уђе у састав своје дивизије на месту где јој одреди командант дивизије.
За случај ако би заштитнице биле потиснуте, команданти дивизија издаће споразумно наређење да се заштитнице једновремено повлаче и одредиће одсеке, на којима ће се и докле задржавати. Непотребне коморе упутити 28. тек. месеца.
Снабдевање храном на новим положајима из Пећи, а за пренос хране користиће путеве:
а) Шумадиска дивизија II. позива: Пећ – Дрсник и даље.
б) Тимочка дивизија I. позива путеве између Дечанске и Пећске Бистрице.
Армиски штаб 28. у вече у Пећи, где и везу тражити“.
Операције трупа Нових области
У току 27. новембра вршено је повлачење на нове положаје одређене директивом команданта трупа Нових Области и то:
Моравска дивизија II. поз. на положај: Студенчан – Самодража – планина Милановац.
Комбиновани одред на положај: Суха река – Сопина на левој обали Сухе реке за заштиту правца Дуље хан – Призрен и Будаково – Призрен.
Вардарска дивизија I. позива повукла се позади Самодраже у армиску резерву.
Моравска дивизија I. позива повукла се код Сопине у армиску резерву.
Штаб армије је 27. у Призрену.
Пешадиски пук из Комбиноване дивизије I. позива, који је штитио правац преко Будакова ка Сухој реци, повукао се у току дана (27. новембра) у састав своје дивизије ка Призрену.
20. пешад. пук из Брегалничке дивизије I. позива задржат је и у току 28. новембра на правцу Штрпце – Призрен код Селца.
На левом крилу заштитнице Комбинованог одреда и десном крилу зиштитнице Вардарске дивизије дошло је 27. новембра пре подне до борбе са непријатељем који је наступао Црнаљевским теснацом ка Дуље хану и, који се задржао према левом крилу Комбинованог одреда на 700 метара, а према десном крилу Вардарске дивизије на 300 метара.
Призренски одред штитио је правац од Тетова за Призрен и Враниште преко Шар планине.
Око 18 часова, на преставку команданта Комбинованог одреда, командант трупа Нове Области телефоном наређује команданту Моравске дивизије I. позива да поседне положај од Љутова у десно преко села Музаљка ка селу Дојницу, где ухватити везу са 20. пуком, са задатком да се надирање Бугара заустави за један дан, и тиме створи могућност да се многобројна комора извуче из Призрена и реорганизује у Љум Кули за повлачење кроз Албанију и Црну Гору.
Према овоме, командант Моравске дивизије I. позива наредио је, да се пукови спреме и 28. новембра у 6 часова крену ка селу Љутоглаву, где ће добити наређење за поседање положаја. Команданту Призренског одреда командант трупа Нових Области послао је наређење ОБр. 11161 ове садржине:
„Наредио сам команданту 20. пука, Моравске дивизије I. позива, Комбинованог одреда и команданту тешке артилерије да држе линију: Превалац – Царевац – село Музлак – Љутоглав -Тупец (к. 404) и да на тој линији у току 28. и 29. новембра задрже непријатеља, а потом да се повуку у правцу Љум Куле и Везировог моста по одређеним маршутама.
Наређујем: Призренски одред да остане и даље на правцима који из Тетова преко Бродеца и Бозовца, Враце и Растелине воде ка Призрену. При повлачењу: 20. пука, Моравске дивизије I. позива, Комбинованог одреда и људства тешке артилерије, да се повуче и Призренски одред и то: делови са правца Караташа ка Журу не пролазећи кроз Призрен, а делови из Врништа низ реку Растелицу ка Љум Кули.
По доласку у Жур, Љум Кулу, Призренски одред појачаће Комбиновани одред и Моравску дивизију I. позива на тај начин, што ће 10. гранична чета појачати чету Комбинованог одреда, која осигурава правце, који преко Араса и Кљеше воде ка Ороши и у Маћу, а 11. чета граничне трупе остаће у Љум Кули и под притиском непријатеља повући ће се за одбрану Везировог моста на леву обалу Дрима и појачати чету Комбинованог одреда која се тамо налази. Пошто Моравска дивизија II. позива и Вардарска дивизија I. позива пређу Везиров мост, 9. чета граничне трупе појачаће чету из Моравске дивизије II. поз. која се налази у Спаша води за Флети, улазећи у састав Комбинованог одреда. Остале трупе из састава Призренског одреда, командант ће прикупити и штитити правац који од Ђаковице преко Спаша по извршеном повлачењу наших трупа са линије Превалац планина – Љутоглав – Тупец и маршовати са Моравском дивизијом I. поз. по маршути: 30. новембра Жур; 1. децембра Љум Кула; 2. децембра Фира и даље за Шангјерић, где ће остати у армиској резерви. Бродвелове брдске топове придати граничним четама, а вод митраљеза упутити са 1. батаљоном 12. пука III. позива.
Дебанжове топове превући на леву обалу Дрима и употребити за одбраиу Везировог моста, а кад ова одбрана буде више немогућа онда топове уништити“.
Операције Тимочке војске
У току 27. новембра, трупе Тимочке војске кретале су се ка одређеном фронту: Дебар – Струга, правцем Призрен – Бицан – Васјат – Пишкопеја по ешелонима:
1) Брегалничка дивизија I. позива.
2) Крајински одред.
3) Коњичка дивизија.
4) Комбинована дивизија.
5) Штаб Тимочке војске у Призрену.
Командант Тимочке војске 27. новембра у 9 часова добио је од команданта Битољске дивизиске области извештај:
„Непријатељ напада јаким снагама Вардарски одред; одобрио сам команданту тога одреда одступање на десну обалу Црне реке, у циљу организовања упорне одбране. Тетовском одреду је наређено, да део од Брода привуче ка Кичеву, како би могао доцније заштитити мањим снагама правце од Кичева ка Дебру и Охриду, а главном снагом правац ка Битољу“.
Из овога извештаја командант Тимочке војске видео је намеру команданта Битољске дивизиске области за повлачење ка Битољу, што је било противно идеји о повлачењу наше војске на Јадранско Приморје.
Поводом овога, командант Тимочке војске саопштава команданту Битољске дивизиске области да је значај Битоља спореднији, у односу на потребу, да се обезбеди комуникациска линија Тимочке војске преко Струге и Елбасана на Драч, и наређује да у даљим операцијама груписање трупа Битољске дивизиске области подешава тако, да се правац преко Струге на Елбасан по сваку цену обезбеди, наглашујући да обезбеђење правца преко Струге остаје као једини задатак, ако се Французи повуку од Криволака ка Солуну.
У току 27. новембра, Тетовски одред водио је борбу са јаким непријатељем северно од Кичева на линији: Глубоки дол – Србица село.
Командант одреда извештава да се правац за Дебар и за Охрид неће моћи заштитити и пита на коју ће страну базирати делови одреда на правцу: Брод – Прилеп у случају повлачења.
Командант Тимочке војске наређује, да одред, на случај повлачења од Кичева, има базирати на Охрид и Стругу, и, да по сваку цену има обезбедити правце који од Кичева и Брода изводе Дебру, Охриду и Струзи, куда се креће Тимочка војска.
Команданту Битољске дивизиске области наређено је, да појача Тетовски одред до потребне јачине.
Пошто је Кичево напуштено 27. новембра у подне, командант Тимочке војске наредио је команданту Битољске дивизиске области следеће:
„Без обзира на акцију Француза, главно тежиште операција са вашим трупама пренесите на заштиту Струге и Охрида. Ако Тетовски одред није у могућности да се одржи, најхитније га појачајте“.
Од Врховне команде добивено је овог дана наређење ОБр. 25100 од 26. новембра у следећем:
„Када све трупе Тимочке војске пређу правцем Призрен – Љум Кула, ставите Призренски одред под команду команданта трупа Нових Области“.
III. Ситуација
У току дана 27. новембра:
Овога дана штаб Врховне команде преданио је у Љум Кули. Никакви извештаји нису примљени, нити су од стране Врховне команде издавана ма каква наређења.