Операције I. армије
Трупе Дунавске и Дринске дивизије II. позива остале су 28. децембра на досадањој кантонманској просторији јужно и југоисточно од Подгорице; Комбиновани одред I. армије држи положаје источно од Андријевице; 9. пук II. позива у општој резерви црногорске војске код Спужа.
Операције III. армије
Дунавска дивизија I. позива и Браничевски одред остали су 28. децембра непромењено у својим бивацима (кантонманима) код Скадра.
Дринска дивизија I. позива маршује по ешелонима ка Скадру у састав армије.
Ужички одред маршовао је овога дана из Подгорице до Хума.
Операције трупа Одбране Београда
Трупе ове команде остале су 28. децембра на досадањој размештајној просторији код Скадра.
Операције II. армије
Трупе ове армије остале су 28. децембра непромењено на простору између Дрима, Дрињаче и Бојане.
Операције трупа Нове области
Трупе ове команде продужиле су 28. децембра рад у духу наређења команданта Ђ. ОБр. 11330 и Ђ. ОБр. 11367 и то:
а) Моравска дивизија I. позива продужила је покрет ка Драчу; чело дивизије заноћило је код Теке Фруша Крујса а зачеље код Жеје хана.
б) Моравска дивизија II. позива на маршу ка Прези стигла је првим ешелоном на реку Мат.
в) Вардарска дивизија I. позива остала је 28. децембра у Љешу.
г) Комбиновани и Призренски одред задржани су у Љешу.
Операције Тимочке војске
У току 28. децембра на фронту ове војске ништа се није значајније десило.
Командант Тимочке војске доставио је овога дана: команданту места – Каваја; командантима Коњичке, Брегалничке и Комбиноване дивизије; команданту места – Пекин; команданту места -Елбасан; команданту Матског и Крајинског одреда, наређење ОБр. 1714 ове садржине:
„Сутра 29. ов. мес. мисија од два Француска официра, у пратњи мајора Мостића, полази из Драча за Кавају, Пекин, Елбасан и Тирану. Мисија има циљ, да се упозна са правим стањем наших трупа у коме се оне сада налазе, те да би се што пре могло помоћи свима средствима. Команданти ће изаћи овој мисији најпредусретљивије на сусрет и, побринути се нарочито за смештај и преноћиште. Мајор Мостић при поласку за свако место извештаваће тога команданта, позивајући се на ово моје наређење“.
Командант талијанских трупа ђенерал Герини доставио је 28. децембра команданту Тимочке војске извештај Бр. 217 ове садржине:
„Имам извештај да српски војници продају Арнаутима своје пушке, муницију, па чак и ручне бомбе. Издао сам наређење да се извиди у колико у овоме има истине. Поред тога, што би тај факт удио српској војсци и створио опасност за ову, као и за мир у земљи, јер је влада у Албанији извршила недовољно разоружање становништва. Према томе, давати оружје сада становништву, значило би кочити акцију Албанске владе. Надам се, да ће српски команданти развити сву енергију да се овоме, ако је истина, стане на пут, а ако буде било потребно и сам ћу одредити потребне мере да се обустави неред о коме ми је јављено“.
II. Ситуација
Врховна команда примила је у току 28. децембра ове важније извештаје:
Од војног изасланика у Италији капетана Христића
а) Бр. 177
„Талијанска Врховна команда има извештај од енглеског ђенералштаба, да српска војска данас представља снагу од једва 50.000 војника.
Ово сам енергично демантовао, где год сам могао. Но како сам се и лично уверио, да све избеглице које долазе из Србије причају, да српске војске и нема, да је анархија, да је све разбијено, растурено итд., требало би наћи начина, да се савезници увере о снази наше војске.
Добро би било упозорити избеглице, који се укрцавају за Италију, да својим лакомисленим причањем не шкоде отаџбини“.
б) Бр. 185
„На моју представку добио сам данас од Министра војног следећи писмени одговор:
1) Није могуће искрцати две дивизије у Драч за операције ка Елбасану уз садејство трупа из Валоне. Оваква експедиција неби се могла ни благовремено спремити, у толико пре, што сва Тимочка војска већ се повлачи ка Драчу.
2) Талијанске трупе у Валони већ су у вези са Тимочком војском.
3) Немогуће је за сад дати снагу и распоред талијанских трупа у Албанији, јер су те трупе у таквом стању, које зависи од политичких и војничких прилика.
Овај одговор, а нарочито последња тачка не издржава критику. Показује се да Италија нема намеру, да нама у Албанији помогне.
Од Италије непосредно не би требало више ову помоћ тражити. Треба дејствовати код осталих савезника, који ће можда успети, да убеде Талијане у потребу искрене кооперације.
Министра Војног нисам известио“.
Од делегата пуковника Лешјанина из Солуна
Бр. 439 од 25. децембра; заведено 28. децембра под ОБр. 26115
„На фронту ништа ново.
Стекао сам уверење, да су савезници решени одржати се у Солуну. Нових јединица нема, али стиже попуна у људима, коњима, мазгама, много материјала, муниције и тешке артилерије. Путеви се граде на све стране, а наређено је и утврђивање. Подижу се дрвене бараке за штабове и земунице за војнике. Колска комора у Француским дивизијама замењује се товарним мазгама.
У опште, припреме су знатне, али је дух код војника и официра пао. Нико не жели акцију. Сви би хтели ићи одавде. Према свему, о офанзиви не може бити ни речи“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
Бр. 2203
Стање на фронтовима Црногорске војске у току 26. децембра:
„На свима фронтовима, сем на фронту Старосрбијанског одреда вођена је јака артилериска борба без важнијих промена“.
III. Наређења врховне команде
ОБр. 26090
Војним изасланицима у Француској и Енглеској
„Избеглице и одбегли војни обвезници у савезничким земљама неистинито представљају садање стање наше војске, као крајње хрђаво и непоправљиво. Да би такве гласове могли демантовати на надлежним местима, доставља вам се следеће:
Српска војска сада броји 2.350 официра, и 110.000 војника, 37.000 коња, 7.000 волова, 81 топ, 179 митраљеза, 55.000 пушака и 1.700 карабина.
Број људства наше војске увећава се из дана у дан с придоласком залуталих и заосталих.
Кроз Албанију на Приморје од људства је дошло оно што је најбоље, чим је створена најјача залога, да ће се и морал тога људства уздићи, чиме се опште прилике колико – толико поправе“.
ОБр. 26090
Војном изасланику у Италији
У вези вашег извештаја Бр. 177 доставља вам се:
„Српска војска сада броји: 2.350 официра, 110.000 војника, 37.000 коња, 7.000 волова, 81 топ, 179 митраљеза, 55.000 пушака и 1.700 карабина.
У Српској војсци не влада анархија и поред све слабе и неуредне исхране. Српска војска се не растура, него се напротив из дана у дан увећава придоласком заосталих или залуталих. На Приморје је дошло од људства, оно што је најбоље и ван сваке је сумње да ће се морал тога људства уздићи, чим се опште прилике колико – толико поправе.
У овоме смислу учините потребна саопштења где треба, те да се неистине о нашој војсци сузбијају“.
ОБр. 26090
Команданту пристаништа у Медови
„Наше избеглице које долазе у савезничке земље, представљају у врло ружној боји стање наше војске, умањујући величину њеног бројног стања и износећи да у њој влада анархија, неред и растројство.
На згодан начин предочите нашим избеглицама:
1) Да таквим својим неистинитим представкама наносе велику штету својој рођеној Отаџбини, куде угледу српске војске, а посредно штете и савезничким интересима.
2) Да је њихова дужност да страном свету укажу, да је српска војска бројно јака око 120.000 људи, да се њен број из дана у дан увећава, а њена снага опоравља и уздиже и да нису далеко дани, када ће српска војска поново осведочити своју стварну вредност“.