Операције I. армије
Дунавска дивизија II. позива, држи правац код Рудника на правцу Митровица – Пећ.
Дринска дивизија II. позива прикупља се у Рожају. За извлачење артилерије на Жљеб иде врло тешко.
Одред који је упућен из Пећи ка с. Истоку у циљу угушења побуне Арнаута, успео је овог дана (28. новембра) у 14.30 часова, да заузме село Исток и да дође у везу са деловима 7. пука III. поз.
По исказу Срба – мештана, у селу Истоку и околини било је око 150 – 200 аустриских војника који су са већим делом побуњених Арнаута побегли ноћу 27./28. новембра преко Погледа (Штедина) ка Мојстиру, одакле су дошли 26. новембра у 8 часова. Ови аустриски војници припадали су 90. пешад. пуку.
Операције трупа Одбране Београда
У току 28. новембра трупе Одбране Београда остале су на истим положајима: Окчарево – Воћник – Кобилић.
Од команданта Шумадиске дивизије I. позива примљена је следећа представка:
„Обзиром на додељене комуникације појединим армијама за повлачење кроз Црну Гору, рђаво стање тих комуникација, рђаво време као и велики број артилерије, возова и стоке, које тим правцима треба да се повуче, потребно је створити време борбом свију армија на каквом ужем утврђеном фронту.
Садашња одбранбена линија свију трупа, које имају проћи кроз Пећ, и сувише је велика обзиром на слабо бројно стање појединих јединица, те настаје бојазан да непријатељ груписан јаче на извесној тачци не провали садашњу танку одбранбену линију и на тај начин сасвим осујети благовремено груписање и утврђивање последње одбранбене линије, која би око Пећи као мостобран служила, док се не извуку сви возови и артилерија.
С тога сам слободан изнети своје мишљење, да би добро било да се све трупе како Одбране Београда и I. армије, тако и оне II. и III. армије, које морају проћи кроз Пећ, још сада благовремено повуку на положај ближе Пећи, где би се јаче груписале, утврдиле и издвојиле јаче резерве за појачање и груписање јаче снаге ка угроженој тачци, а са мање снаге и сигурније затворили сви правци који концентрично воде ка Пећи.
На овај начин, јачом одбраном свију трупа, боље би се огарантовало потребно време за повлачење артилерије и возова, после би се постепено извлачиле и трупе са фронтова слабије нападнутих. Поред овога и трупе би за ово време бављења на тим положајима биле ближе позадњим установама за снабдевање, а дала би се могућност, да се трупе овако груписане смењују и оне које су у резерви одморе, уреде и снабду свима потребама. Исто тако, трупе би биле јаче у руци својих старешина, чим би се, ако не онемогућило, бар смањило бегство војника, као и њихово лутање по селима где иду ради куповања хлеба и осталих намирница, па чак и арнаутског одела, продајући поједине ствари, па чак и оружје и муницију“.
Операције III. армије
У току 23. новембра трупе III. армије остале су на положајима кота 150 – планина Обиље (Девић).
Обзиром на општу ситуацију и покрет II. армије, која ће 29. новембра заузети одсек од реке Мируше до Клине (положај кота 900) остављајући заштитнице тога дана на линији: Авлат – кота 1050 до 18 часова, командант III. армије наредио је 28. новембра следеће:
„Дунавска дивизија I. позива и Дринска дивизија I. поз. отпочеће покрет 29. новембра у 6 часова и заузети у току дана одређене им положаје: Јеловац – к. 750 – Лесковац. Заштитнице да остану на садањим положајима, а 30. тек. месеца да дођу на главни положај.
Дунавска дивизија I. позива да са својом предстражом веже се код Ћурђевика на Клини са деловима II. армије, а Дринска дивизија I. позива да ухвати везу са Тимочком дивизијом II. позива из Одбране Београда.
На овом положају трупе држати што прикупљеније.
Евентуално нов положај за ову армију је на десној обали Белог Дрима на линији: Петрић -Будесалце (кота 516).
Заузимање овога положаја, ако буде потребно, наредиће се накнадно. Снабдевање храном из магацина у Пећи.
Армиски штаб одлази данас у Пећ, где ће бити у 19 часова. Везу са штабом одржавати преко ордонанса, ако се телефонска веза неби могла да успостави“.
Операције II. армије
Трупе ове армије остале су 28. новембра на положају: Авлат (1058) – кота 1050. Дан је прошао на миру без значајнијих догађаја.
Код непријатеља примећени су извесни делови пешадије у покрету од Голеша ка Коморану; у додир са нашим предњим деловима дошла је само једна коњичка патрола код моста на Дреници.
Официрска коњичка патрола, која је упућена преко Ладровца ка Црнољеви планини ради тражења трупа Моравске дивизије II. позива, известила је да се у Ладровцу налазе бугарске комите и да је сазнала од мештана да су Бугари у Беланици.
Веза десно са трупама Нових Области (Моравском дивизијом II. позива) није се нигде могла ухватити.
Командант II. армије примивши извештај команданта Тимочке дивизије I. позива послат 27. новембра, да његове патроле нису нашле Моравску дивизију II. позива на њеним положајима наредио је: „Ако би се утврдило, да је Моравска дивизија II. позива напустила свој положај и ако би бок тој дивизији био угрожен, онда да почне повлачење са главнином дивизије 28. новембра у подне, а са заштитницом 29. новембра из јутра; у горњем случају да извести и команданта Шумадиске дивизије II. позива, да и он једновремено отпочне повлачење, као и команданта III. армије преко његове телефонске станице у Дрснику“.
У 7 часова кренуо се командант II. армије са штабом из Дрсника за Пећ, где је стигао око подне.
При поласку стигао је ордонанс – коњаник штаба команде Одбране Београда носећи отворено писмо за команданта III. армије чија је садржина у главном ова: Командант Одбране Београда захтева хитно долазак команданата свију армија у Пећ, ради доношења одлуке за даљи поступак према ситуацији.
Од 16 – 18 часова састали су се у штабу II. армије командант I. и II. армије и командант Одбране Београда са њиховим начелницима штабова и договорили су се да се састану 29. новембра у штабу I. армије, где је имало највише удобности за рад, па да решавају о даљем поступку према ситуацији.
Операције трупа Нових области
Комбиновани одред и Моравска дивизија II. позива биле су у јутру 28. новембра на линији положаја: Лева обала Сухе реке – село Самодрежа – Милановац планина.
Пукови Моравске дивизије I. позива кренули су у јутру ка селу Љутоглаву, где су око 9.30 часова пристизали и поседали положаје и то:
3. пук поседа косу северно од села Кориша и Музаљка, хватајући везу десно са 20. пуком.
16. пук избацио је предстраже од друма спрам села Љутоглава до везе са 3. пуком, остатак у с. Коришу.
1. пук у дивизиској резерви јужно од села Кориша у близини друма.
Око подне 28. новембра, примећено је од Суве реке ка селу Љутоглаву спуштање једне јаке непријатељске колоне (једна бригада).
Обзиром на извештаје команданта дивизија, да се на отпор трупа услед слабог морала више не може рачунати, командант трупа Нових Области наредио је:
Да се трупе повлаче и маршују по заповести ОБр. 11130 од 26. новембра, стављајући отпор где је год могуће, да би се марш кроз Албанију и прелаз преко Везировог моста омогућио.
Према оваквој заповести командант Моравске дивизије I. позива одмах је наредио командантима пукова да свијају пукове у колону и продуже марш за Жур, а 29. новембра даље.
Команданту 20. пука наређено је да се одмах крене у састав своје дивизије.
Командант Моравске дивизије са штабом кренуо се ка Призрену и даље ка Журу.
Команданту 1. пешад. пука наређено је, да остави 1 батаљон у заштитници дивизиској с тим, да поседне улаз у клисуру на левој обали реке Призренске Бистрице и на њему се задржи, док не прођу ову реку све трупе дивизије, а затим и сам да настави повлачење ка Журу и Љум Кули.
Вардарска дивизија I. позива, услед промене ситуације и јаког надирања Бугара на правцу Суха река, није заноћила у Ораховцу, већ је овог дана 28. новембра продужила марш до Ђаковице.
Моравска дивизија II. позива била је услед одступања Комбинованог одреда принуђена на повлачење са положаја Самодрежа – Милановац. Непријатељ је гонио од села Самодреже до Ораховца.
У току ноћи 28./29. новембра дивизија се пребацивала преко Швањског моста у циљу одбране на десној обали Белог Дрима.
Штаб трупа Нових Области стигао је 28. новембра у вече у Љум Кулу.
Операције Тимочке војске
Штаб Брегалничке дивизије I. позива стигао је по подне у Бицан и није могао добити везу ни са својим ешелонима ни са Комбинованом дивизијом ни са командантом Тимочке војске. Телеграфска и телефонска линија била је прекинута, коморџије су секле телеграфске диреке за ватру.
Стање трупа Битољске дивизиске области такође је било непознато, а оно је у ствари било овако:
Вардарски одред држи положаје на десној обали Шменице за одбрану Битоља.
Тетовски одред у току дана 28. новембра, нападнут је надмоћнијом снагом на положајима западно од Кичева на правцу ка Дебру. Лева колона заноћила је код села Лахчани на правцу ка Дебру, средња на линији Турија – Белица на правцу ка Охриду а десна колона повукла се преко Демир Хисара ка Битољу.
Албански одред водио је борбу на Влајиници цео дан. Непријатељ није имао успеха.
Штаб Тимочке војске овога дана (28. новембра) био је у покрету из Призрена ка Бицану, где је стигао истога дана на преноћиште.
III. Ситуација
У току дана 28. новембра:
Штаб Врховне команде кренуо се овог дана у 8.30 часова из Љум Куле за Св. Спас, где је стигао истог дана на преноћиште у 21 час. Никакве извештаје није примио, нити је ма каква наређења издавао.