1. Седница команданта II., III. армије и Београдске Одбране одржана 29. новембра између 8 и 12 часова у Пећи
ЗАПИСНИК
Седнице држане у Пећи 29. новембра 1915. године односно доношења одлуке шта треба предузети, према постојећој ситуацији.
Присутни:
Командант II. армије Војвода Степан Степановић
Командант I. армије Војвода Живојин Мишић
Командант Одбране Београда ђенерал Михајило Живковић
Командант III. армије ђенерал Павле Јуришић – Штурм
Бегство војника у масама; оскудица хране и фуражи, и немогућност да се иста набави и трупама дотури: тешке комуникације; велика хладноћа; поцепаност одела и обуће; крајња изнуреност људства и стоке услед непрекидних бораба и покрета; немање никакве хране на правцима одређеним за повлачење, што потврђује извештај Пов. Д. Бр. 1908 од 29. овог месеца нашег делегата пуковника Пешића са Цетиња, да се на путу кроз Црну Гору неће готово ништа од хране наћи; немање никакве везе са Врховном командом, да би се њој ситуација могла представити, угроженост правца преко Рожаја од побуњених Арнаута, све су то узроци који су створили очајно стање у војсци.
То је принудило команданте армија да се састану и да донесу ову одлуку:
1) Да под заштитом заштитница, које имају остати на садањим положајима, армије отпочну сутра 30. ов. мес. повлачење на десну обалу Истока и Дрима и то: I. армија да се групише код Рожаја; Одбрана Београда на одсеку од Врела до Белог Дрима источно од села Старог Дурана; III. армија од Белог Дрима до села Петрића на левој обали Пећске Бистрице и II. армија од села Петрића до села Лугаџа, те да се добије времена за извлачење најпотребнијег материјала одређеним правцима.
2) Да се од артилерије и коморе задржи и упути правцима за повлачење само: по једна пољска батерија са једном каром на сваку дивизију, а сви способни волови и коњи да се употребе за исхрану, односно ношење терета.
Коњи да буду претворени у товарне за ношење хране, муниције и осталих потреба, на коњима понети и прибор теглећи и јахаћи. Сав остали материјал: топове, каре и муницију уништити закопавањем или демолирањем, а затварачи и нишанске справе да се понесу.
Кола да се спале; устројавање двоколица да се обустави; читави покривачи да се употребе за покривање стоке. Батерије које ће бити на последњим положајима, кад добију наређење за повлачење, уништити. Сва стока која се задржи да се са послугом одмах упућује одређеним правцима за повлачење. Сем овога, да са трупама остане сва товарна и јахаћа стока способна да издржи напоре, како оне за ношење хране, тако и муниције и осталих потреба. Изнурену стоку оставити или побити.
3) Правци за повлачења одређују се овако: II. и III. армија правцем преко Ругова, Велике и Андријевице и то најпре II. па III. армија; I. армија и трупе Одбране Београда правцем преко Рожаја, Берана и Андријевице и то најпре трупе Одбране Београда. Сва артилерија одређена за покрет ићи ће правцем преко Рожаја овим редом: I. армије, Одбране Београда, III. армије и II. армије. Батерије које се већ крећу тим правцем, ма из које армије ове биле, нека продуже покрет у броју оном који је напред означен на сваку дивизију. Послугом и стоком уништених батерија да се ојачају батерије које се крећу.
4) Да исхраном помогне III. армија I. армију, а и I. армија Одбрану Београда.
5) Ову одлуку доставити Врховној команди чим се веза добије.
Командант II. армије војвода Степан Степановић с. р.
Командант I. армије војвода Жив. Р. Мишић с. р.
Командант Одбране Београда ђенерал Мих. Живковић с. р.
Командант III. армије ђенерал Павле Јуришић – Штурм с. р.
Напомена:
У току седнице командант I. армије изнео је мишљење, да треба свима армијама скупљеним око Пећи прећи у офанзиву. Претресајући могућност тога и ценећи чињенице, које би битно утицале на ту операцију, преовладало је мишљење, да офанзива нема никаквог изгледа на какав стварни успех, с тога је и одлучено да се изврши директива Врховне команде.
У току претресања разлога, за поступак у овој ситуацији, командант I. армије изнео је мишљење да командант II. армије прими општу команду над свима скупљеним армијама, али је командант II. армије то одбио изјављујући: „Да је Врховна команда увиђала потребу за то, она би га и поставила на то место, пошто је знала да су се овде скупиле четири армије, а када то њој није било потребно, онда он не може заузимати то место, већ ће остати ово што је, најстарији међу равнима“.
Кад му је поменуто, да Врховне команде нема, он је одговорио да она постоји као законита власт и да је то једини конац који нас везује за Отаџбину.
Пошто је одлука донешена, пуштени су на седницу начелници армиских штабова.
У 12 часова добио је командант II. армије од команданта I. армије акт ОБр. 9680 (писан 29. новембра у Пећи).
„Овога часа добио сам телеграм од нашега делегата са Цетиња ове садржине:
„Званични немачки комунике од данас саопштава да Немачка сматра, да је постигла свој циљ против Србије, да је успешно помагала своје савезнике: Турску и Бугарску, и зато прекида даље операције против Србије и сматра своје операције у Србији као свршене.
По радиотелеграму из Лиона, знатна снага немачке војске послата је преко Скопља на средњи Дунав“.
У неколико ову вест потврђује и извештај команданта Дунавске дивизије од данас који сем осталог наводи и ово:
„Наше избеглице које долазе са непријатељске стране говоре да су чули од непријатељских војника – Босанаца, да ће још неколико дана бити у Србији, па ће се вратити, јер Руси јако надиру“.
Према овим вестима сматрам за потребно, да команданту те армије учиним ову представку:
„Пре него би се приступило извршењу јутрошње одлуке Команданата армија потребно би било да се у току данашњег дана понова састанемо са својим начелницима штабова, те да на основу ових, доста веродостојних вести потражимо из ове мучне ситације друго, вероватно далеко повољније решење овог тешког стања, груписањем све снаге са којом располажемо и преласком у офанзиву у правцу Митровице.
Молим команданта, да ми изволи одговорити на ово назначујући време, кад и где да се састанемо“.
Поводом овога по учињеном телефонском споразуму са командантима I. и III. армије и Одбране Београда, заказана је седница у штабу I. армије истога дана (29. новембра) у 15 часова.
II. Седница Команданата I., II., III. армије и Београдске Одбране одржана 29. новембра од 15 – 16.45 часова у Пећи
ЗАПИСНИК
Седнице команданата Српских армија у Пећи 29. новембра 1915. године по подне.
Присутни:
Командант II. армије почасни Ађутант Њ. В. Краља Војвода Степан Степановић
Командант I. армије Војвода Живојин Р. Мишић
Командант III. армије први Ађутант Њ. В. Краља Ђенерал Павле Јуришић – Штурм
Командант Одбране Београда почасни Ађутант Њ. В. Краља Ђенерал Михајило Живковић
„У току времена од 12 до 15 часова данас, добивени су нови податци, који у основи мењају војну ситуацију. Ти су податци:
а) Извештај делегата са Цетиња, којим наводи текст радиограма немачког (званичног немачког комуникеа) од 29. тек. месеца, по коме Немачка сматра да је постигла свој циљ против Србије; да је успешно помагала своје савезнике Турску и Бугарску и зато прекида даље операције против Србије и сматра своје операције у Србији као свршене, као и радиограм из Лиона да је знатна снага немачке војске послата преко Скопља на средњи Дунав.
б) Извештаји команданта Дунавске дивизије II. позива од 29. тек. мес. да избеглице које долазе са непријатељске стране говоре: да су чули од непријатељских војника – Босанаца, да ће још неколико дана бити у Србији, па да ће се вратити јер Руси јако надиру, и
в) Да три Арнаута родом из Пећи, који су се вратили из Митровице, изјављују да на правцу од Митровице непријатеља нема у јачем броју, сем извесних патрола око Илинице, Котора и Црепуље.
На основу ових нових података донета је ова одлука:
1) Да се обустави извршење решења конференције Команданта армије од данас пре подне 29. тек. мес. с тим, да артилерија, која је већ упућена правцем преко Жлеба ка Рожају продужи даље марш и потом уђе у састав Дринске дивизије II. поз. у Рожају.
2) Да се саопшти одмах командантима дивизија, да спремају трупе за офанзиву и предузму припреме за груписање, преформирање пешадиских јединица према њиховом бројном стању.
3) Да се предузму одмах даља коњичка извиђања пред фронтом свих армија, као и да друга армија што пре ухвати везу са командантом трупа Нове Области и сазна о догађајима код Ђаковице.
4) За даљи рад донеће се заједничка одлука команданата армија.
Командант II. армије почасни Ађутант Њ. В. Краља Војвода Степан Степановић с. р.
Командант I. армије Војвода Живојин Р. Мишић с. р.
Командант Одране Београда почасни Ађутант Њ. В. Краља Ђенерал Михајило Живковић с. р.
Командант III. армије први Ађутант Њ. В. Краља Ђенерал Павле Јуришић – Штурм с. р.“.
У 20.20 часова примио је командант II. армије депешу Црногорске Врховне команде која је послата са Цетиња у 18.50 часова.
„Молим наредите хитно да се заштити правац Ђаковица – Скадар, јер по извештају команданта места у Ђаковици, непријатељ је на Швањском мосту, а Црногорских трупа нема, јер је Српска Врховна команда известила да ће тај правац штитити ваше трупе.
Поводом овога послао је командант II. армије Црногорској Врховној команди депешу која је експедирана 30. новембра у 8.25 часова:
„Правцем преко Ђаковице упућена је једна дивизија из трупа Нове Области и она заштићава тај правац. Трупе ове армије нису у могућности да тај правац штите“.
У 20.30 часова послато је команданту Моравске дивизије II. позива у Ђаковицу наређење:
„Безусловно је потребно да са целом дивизијом или довољним делом снаге останете и браните Ђаковицу до 3. децембра, те да не изложите бок и позадину овој армији у Пећ од напада непријатељског од Ђаковице“.
Операције II. армије
У току 29. новембра:
На фронту Дунавске дивизије II. позива, која је још код Рудника, затишје.
Дринска дивизија II. позива са главнином у Рожају; предњи делови с. Кланица. Једна чета на десној обали р. Ибра према селу Бијела Црква.
На Жлеб, код карауле, извучено 7 топовских задњака са цевима и 9 предњака.
Командант I. армије добио је од пуковника Пешића са Цетиња извештај ОБр. 1976 ове садржине:
„1) На правцу Фоча – Челебић, непријатељ није се кретао даље од Фоче.
2) На правцу Горажда – Метаљка, Црногорске трупе извршиле су један успешни ноћни напад, повратиле Метаљку и непријатељ у највећем нереду одступио ка Чајничу.
3) На правцу Прибој – Плевље ка Побијеник планини, наступа једна непријатељска здружена бригада. Додир патрола.
4) На правцу Пријепоље – Јабука и Сјеница – Бело Поље, судар патрола без резултата.
5) На правцу Сјеница – Рожај борба патрола: код села Буђева заробљено 11 непријатељских војника.
6) Четири непријатељска аероплана, који су у почетку последњих похода стигли из Боке у Србију, јуче су се преко Црне Горе вратили у Боку.
7) На осталим фронтовима Црногорске војске без промене“.
На основу узајамног споразума са осталим командантима армија, командант I. армије наредио је, да се предузму одмах све потребне мере за спрему трупа за офанзиву, за што боље груписање трупа на правцима свог садањег дејства и, да се пешадиске јединице преформирају према њиховом бројном стању, као и да се предузму даљна коњичка извиђања и прибаве тачни податци о месту и јачини непријатеља.
Операције трупа Одбране Београда
Трупе Шумадиске дивизије I. поз. држе положај источно од Рудника; од друма закључно па до коте 800. До сада се непријатељ није појавио испред фронта ове дивизије, десно је ухваћена веза са Тимочком дивизијом II. позива, а лево са Дунавском дивизијом II. позива одржава се стално.
Тимочка дивизија II. позива, штаб у Јошаници, штити правац долином Клине, десно у вези са III. армијом на Обиљу.
Пред фронтом Одбране Београда нема непријатеља.
На основу донете одлуке на конференцији команданата армија од 29. новембра по подне, командант Одбране Београда наредио је, да се у свему поступи по истој, с тим, што ће командант Шумадиске дивизије I. позива упутити одмах једну јаку официрску патролу друмом за Митровицу, а командант Тимочке дивизије II. позива такође једну јаку официрску патролу правцем преко манастира Девића, ка селу Свињаре.
Извештаји вођа коњичких патрола о стању код непријатеља да се што пре доставе, јер ће то имати великог утицаја на доношење одлука о даљем раду.
7. пук III. позива остаје код села Истока са задатком, да тамо осигурава леви бок и позадину трупа Одбране Београда и Дунавске дивизије II. позива од непријатељског покушаја из долине Ибра преко Мојстира.
Командант Шумадиске дивизије I. позива упутиће одмах команданту 7. пука III. позива у село Исток два пољска брзометна топа.
Операције III. армије
Трупе Дунавске дивизије I. позива и Дринске дивизије I. позива отпочеле су 29. новембра у 7 часова покрет на положајима на одсеку: Јеловац – Лесковчић, а заштитнице су остале на старим положајима. Покрет је вршен целога дана и до мрака су све јединице стигле у близину нових положаја где су и заноћиле с потребним осигурањем.
Услед изнетих података на конференцији команданата армија, да су Немци обуставили своје операције против Србије и да одводе своје трупе на средњи Дунав, а док се ови податци не провере, командант III. армије наредио је следеће:
а) Да се дивизије задрже на положајима на десној обали реке Клине, а њихове заштитнице да остану на положајима које су овога дана заузимале.
б) Преформирање коморе и уништавање материјала да се обустави.
в) Трупе да се припреме за офанзиву и у пешад. пуковима да се људство прикупи и формирају свуда по 2 батаљона.
г) Да се одмах предузму даљна коњичка извиђања правцем свога досадањег повлачења све до Приштине, а извештаји да се пошаљу са линије Кресалић – Поклек, са Чичавице, Ситнице и од Приштине.
Операције II. армије
Трупе II. армије отпочеле су повлачење 29. новембра у 6 часова и заузеле одређене положаје неузнемиравано од непријатеља.
Шумадиска дивизија II. позива на одсеку између реке Мируше и Клине (кота 900).
Тимочка дивизија I. позива са Власинским одредом прикупила се позади Шумадиске дивизије II. поз. око Дрсника.
Заштитнице су остале на положају Авлат к. 1050.
У току дана 29. новембра, једна непријатељска колона од 2 чете и 2 брдска топа ушла је у село Коморан. Непријатељске патроле долазиле су до коте 1050 и пушкарале су се са нашим патролним деловима.
Јачег узнемиравања од стране непријатеља није било.
Напомена.
1. – Извештај о путу: Пећ – Ругово – Чакор – Велика – Андријевица.
Пут од Пећи до Кућишта хана води све уз реку Бистрицу. Овај пут до на 2 километра од Пећи па уз Бистрицу добар је и може се ићи свима возовима. Одатле се пут сужава и води косом уз брдо, тако да је кретање могуће само товарним коњима; могло би се и двоколицама, али на два места пут се претвара у праву стазу, те двоколицама не може се ићи. Тако исто, на три места, раздалеко по један км. уз серпентине, којима је тешко ићи на двоколицама.
До на 10 км. пут иде све уз брдо па пада ка Јусуфу хану, одавде пут иде опет уз брдо, које се местимично сужава да се не може ићи двоколицама.
Пут не пролази кроз село Ругово; село остаје северозападно од пута. И тек од Ханова – Бјелухе, одваја се пут за Плав.
Пут од Бјелухе ханова води преко планине Чакора, направљен је у виду серпентина са јаким успонима, местимично широк, местимично се претвара у стазу, која се услед сметова губи. Овај део пута тешко је пролазан и за товарне коње.
Пут од самога гребена планине Чакора до села Велике води падином у село Велику, спушта се у виду серпентина у долину реке Лима. Овај пут је добар и употребљив је за товарне коње, а местимично широк, где би се могле кретати и двоколице. Од села Велике па до села Полимља пут води десном обалом реке Лима. Овај пут је местимично широк а местимично прелази у стазу. Употребљив само за товарне коње. Код села Полимља пут прелази на леву обалу реке Лима преко дрвеног моста са каменим стубовима, па све левом обалом до Андријевице. Овај пут местимично прелази у стазу, а од прилике на 7 – 8 км. од Андријевице, пут је добар и местимично, да није одроњен (сужен), могао би се употребити и за кретање свију возова. Једном речју пут је почет да се прави за све возове, али није довршен, те овакав какав је сада употребљив је само за товарне коње, но и ови не смеју бити много натоварени.
Одстојање у километрима:
Пећ – Јусуфов хан 15 км.; Јусуфов хан – Кућиште 15 км.; Кућиште – Бјелуха 5 км.; Бјелуха – Чакор 6 км.; Велика – Андријевица 20 км.
Ханови: Јусуфов хан (1 хан), Кућиште (2 хана), Бјелуха (2 – 3 хана), Велика (5 ханова и само село). На целом путу од Андријевице до Пећи има довољно шуме за сечу. Чакор го – без шуме.
Пут је тежак и готово непролазан за пољску артилерију, како због великих успона, недовољне ширине, оштрих кривина, тако и због снега и поледице на највећем делу пута.
Послови око оправке пута захтевају, да се одмах ангажује цео пионирски полубатаљон, који би на 15 најтежих места извршио оправку пута, а на три места изменио трасу.
За извлачење пољске артилерије треба имати резервну воловску запрегу, сем тога мора се ангажовати 1. пешад. пук за извлачење артилерије.
Целокупна дужина пута изнози 40 км.
2. – Пут Пећ – село Радовци добар је. Од села Радовце иде у серпентинама; то пењање траје 10 км.
Код Савине воде налази се хан и раван дужине од 500 метара. Од Савине воде до карауле, а на дужини 10 км. пут се пење са још већим успоном. Од карауле пут се понова и то врло стрмо пење све до врха Жлеба на дужини од 5 км.
Део пута од карауле до гребена Жлеба, поред великог успона, нема довољно ширине, испроваљиван је.
Са гребена Жлеба па за 5 км. идући ка Рожају пут се нагло спушта и то са врло јаким кривинама, потом му је блаже спуштање. Ближећи се селу Драчићу пут је тешко наћи јер је завејан снегом.
У опште део пута од Савине воде па ка Рожају покривен је снегом од 0,5 м. а на више места са залеђеним тлом.
Пред Рожајем имају се савладати две тешке узбрдице и два јача спуштања, која се морају савлађивати људском снагом.
Преноћишта појединих ешелона била би: Савина вода – караула, у висини врха Жлеб, у селу Рожају.
Превлачење пољске артилерије овим путем трајало би 4 дана.
3. – Извештај о путу Рожај – Беране:
Овај пут је употребљив за све родове оружја као и за артилериске возове и комору.
Незгодни делови на путу су ови:
а) Прелаз преко реке, која протиче кроз село Галица, јер је речно дно ровито, услед чега се точкови од кола угибљују.
б) Део пута од села Врбице до села Полице врло глибовит, и на средокраћи ових села има две локве дубине по 60 см. а ширине по 1 м. преко којих би требало подићи пропусте за чије подизање има доста грађе у шуми покрај пута.
в) Код села Будимља пут је у дужини око 400 м. јако стрм и излокан те би добро било поправити га. Сви су мостови исправни. Узбрдица и низбрдица има преко планине Турјак, али нису јаке, да би требало нарочито предузимати какве оправке, јер је пут на том делу добар.
Бивак војске и коморе може бити: код села Галице, Врбице, Полице и Будимља, где има потребних удобности и сена за стоку, нарочито у селу Врбици. Осим сена друге сточне хране нема. Људске хране нема. Према накнадном саопштењу мост на Лиму код Берана однела је вода, ту је Лим дубок 1 м. и широк 60 м.
Одстојање: Рожај – Беране 35 км.
4. – Извештај о путу Беране – Андријевица
Пут на коме могу кола с муком прелазити. Одстојање 16 км. Може се лако оправити. У Берану се налази окружно начелство и општина.
Операције трупа Нових области
1) Колона преко Ђаковице – лева колона.
а) Вардарска дивизија I. позива.
Пошто је Моравска дивизија II. позива била принуђена, да се у току ноћи 28./29. новембра пребаци преко Швањског моста за одбрану на десној обали Белог Дрима, и пошто је командант те дивизије изјавио да не зна докле ће се моћи одбрана дати, то је командант Вардарске дивизије I. позива наредио својим трупама да отпочну 29. новембра извршење маршруте тако, да 30. новембра до мрака стигну код Везировог моста. Штаб дивизије одмаршовао је у подне за Голајт.
б) Моравска дивизија II. позива држала је овог дана (29. новембра) положај код Швањског моста и уређивала је своју комору у Ђаковици.
2) Колона преко Призрена – десна колона.
а) Моравска дивизија I. позива.
Трупе ове дивизије кренуле су се из Журе на марш за Љум Кулу у 7 часова.
Штаб је стигао у Љум Кулу у 14 часова.
Пешадиски делови пристизали су у току после подне и не задржавајући се код Љум Куле (због немања простора, где да се убивакују, јер је мали простор код села Љум Куле био потребан коморама), наставили су марш до Душановог моста и ту заноћили.
Командант трупа Нових Области око 19 часова позвао је команданта дивизије и саопштио му, да комбиновани одред према извештају његовог команданта не може да задржи надирање Бугара толико, да створи могућност да се комора преформира у току 30. новембра. Према томе да се преформирање коморе сврши у току ноћи 30. новембра и одмах продужи марш одређеним правцем.
б) Комбиновани одред је заноћио у заштитници колоне на десној обали Бистрице источно од села Жура.
Операције Тимочке војске
Трупе Тимочке војске на маршу су правцем: Бицан – Васјат – Дебар. Штаб ове војске стигао је овог дана (29. новембра) на преноћиште у Васјат.
Командант Тимочке војске није имао никакве везе са командантом Битољске дивизиске области, где је стање било овако:
Вардарски одред још држи положаје за одбрану Битоља: с. Новаци – Могила – Кукуречани -Облаково – Хан Мраморица – Стругово. Непријатељ својим извиђачким деловима подишао је овој линији.
Тетовски одред:
Лева колона код села Лахчана на правцу Кичево – Дебар.
Средња колона. Њено десно крило потиснуто је од села Белице на коту 1130.
Десна колона, која се преко Демир Хисара повлачи ка Битољу, била је у току 29. новембра код Бојишта на средокраћи између Демир Хисара и Ђавата.
На фронту Албанског одреда непријатељ је одбијан ка Гостивару.
III. Ситуација
У току дана 29. новембра:
Услед рђавог пута и времена, као и прелаза преко Душановог и Везировог моста на Дриму, где је комора морала по сатима чекати на ред преласка преко моста, штаб Врховне команде дошао је у село Спас у место 28. у вече тек. 29. у подне. Штаб је морао преданити у Спасу, да сачека долазак коморе, због осигурања општег. Никакви извештаји ни са које стране нису у току овог дана примљени, нити су издавата ма каква наређења.