У 12 часова примио је командант II. армије депешу Црногорске Врховне команде ОБр. 7367 (послата из Цетиња 2. децембра у 19 часова):
„Пошто Врховна команда још није стигла у Скадар, те Њ. В. Престолонаследник наређује, да буду комуникациски и одступни правци:
За II. армију: Пећ – Ругово – Бјелуха – Плав – Гусиње – Селце – Рапша и Коплик – Скадар и да штити правац Дечане – Плав.
За III. армију и Одбрану Београда: Пећ – Велика – Андријевица – Скадар.
За Моравску дивизију II. позива: Ђаковица – Ћаф Морино – Валбона – Шоши – десна обала Кири – Скадар.
На путевима за II. и III. армију и Одбрану Београда биће спремљена храна на дневним маршовима, почевши од Велике, односно Плава па ка Скадру, а до тих места мора се храна понети у комори.
За пут Моравске дивизије II. позива јавите, хоће ли га користити, да се спреми храна и на њему.
До доласка Врховне команде, молим стајати преко мене у вези са Врховним Командантом.
Молим одговорите о пријему ове депеше“.
Поводом ове депеше одржана је у току пре подне овога дана седница команданта II. и III. армије и Одбране Београда.
ЗАПИСНИК
Седница армиских команданата одржана у Пећи 3. децембра 1915. године, пре подне поводом депеше Црногорске Врховне команде ОБр. 7367.
Присутни:
Командант II. армије, Војвода Степа Степановић
Командант Одбране Београда, Ђенерал Мих. Живковић
Командант III. армије, Ђенерал Павле Јуришић – Штурм
На данашњој седници прочитана је депеша Црногорске Врховне команде ОБр. 7367, којом се по налогу Њ. К. В. Престолонаследника одређују нови правци за повлачење армија.
Донета је ова одлука:
„Пошто су све армије, већ од пре два дана, отпочеле повлачење правцима раније одређеним, а по постојећој директиви Врховне команде, која није измењена, то се по овој депеши не може поступити, већ има да остане онако, како је између команданата армија било раније решено.
Тако исто немогуће је упутити целу армију правцем преко Плава и Гусиња, јер је пут у овом времену, према извршеном рекогносцирању непролазан, због чега је једном већ била напуштена намера за упућивање армије тим правцем; али ипак, мора се покушати да се туда упути једна слабија колона.
О овој одлуци известити одмах Црногорску Врховну команду“.
Командант II. армије, Војвода Степа Степановић с. р.
Командант Одбране Београда, Ђенерал Мих. Живковић с. р.
Командант III. армије, Ђенерал Павле Јуришић – Штурм с. р.
Према напред донетој одлуди послао је командант II. армије Црногорској Врховној команди депешу ОБр. 10576:
„Депеша ОБр. 7367 примљена.
Командант II. и III. армије и Одбране Београда, који се још налазе у Пећи одлучили су следеће:
„Пошто су све армије, још од пре два дана, отпочеле повлачење правцима, раније одређеним, а по постојећој директиви Врховне команде, која није измењена, то се по овој депеши не може поступити, већ има да остане онако, како је између команданата армија било раније решено.
Тако исто немогуће је упутити целу армију правцем преко Плава и Гусиња, јер је пут у овом времену према извршеном рекогносцирању непролазан, због чега је једном већ била напуштена намера за упућивање армије тим правцем; али ипак има се покушати да се туда упути једна слабија колона.
На основи ове одлуке наредио сам, да се, поред Добровољачког одреда, који је упућен за осигурање правца: Дечани – Плав, упути од Бјелунских ханова 6. децембра један одред од 2 пука пешадије са припадајућим митраљезима и делом брдске артилерије са задатком, да штити правце који воде на Плав, па преко Гусиња и долином реке Цијевне ка Подгорици и Скадру. Оба одреда имају да се сједине у Плаву у један.
Пошто овим одредом ја не могу да управљам нити ћу имати везе са њим, то наредите да њиме управља командант I. армије из Андријевице, који има наређење, да брани правац од Пећи ка Андријевици и постарајте се за снабдевање тога одреда храном и потребама.
Јавите ми у Андријевицу под чију сте команду ставили овај одред.
Одреду је одређен комуникациони правац: Плав – Гусиње – Селце – Рапша – Коплик – Скадар, којим ће се повлачити, ако на то буде принуђен.
Моравска дивизија II. позива није под мојом командом. Она је известила да се 29. новембра креће из Ђаковице ка Везировом мосту и Пуки“.
Командант,
Војвода, Степановић с. р.
У 12.10 часова примљена је код II. армије депеша Црногорске Врховне команде ОБр. 7375 (послата са Цетиња 2. децембра у 10.20 часова пре подне).
„Према сигурним вестима непријатеља нема на вашем фронту; српска војска одступила је пред качацима.
Молим нека се од свију армија формира само један одред од 4.000 људи и нека се пређе у напад, па је успех сигуран.
Осигурајте пошто пото правац: Дечани – Плав, иначе позадина је у опасности.
Молим да се сва стока из Метохије потера са војском“.
Поводом овога послао је командант II. армије Црногорској Врховној команди депешу ОБр. 10577:
„Депеша ОБр. 7375 примљена.
Извршење немогуће због стања изложеног у депеши ОБр. 10532:
Српска војска не одступа пред качацима, већ по директиви Српске Врховне команде, а због немања хране.
Јавио сам вам, да сам упутио за осигурање правца Дечани – Плав Добровољачки одред. Покушаћу да га појачам, ако се може проћи на Плав, иначе да ми се јави тачка из позадине са које би могао да му упутим појачање.
Стока из Метохије неможе да се потера“.
У 4.45 час. примио је командант II. армије депешу Црногорске Врховне команде ОБр. 73777:
„По наређењу Њ. В. Престолонаследника саопштавам, да су предузете најенергичније мере од стране Српске Владе за исхрану Српске војске и већ је 30. новембра послато за Андријевицу 20.000 хлебова и данас 20.000 хлебова.
Црногорска интендантура од Велике до Скадра осигурала је исхрану наших трупа. Хлеб је стигао у Скадар у великој количини.
Саопштите трупама, да су у погледу исхране осигуране до Скадра и тамо. Ово се доставља с молбом на надлежност“.
У 11 часова примио је командант II. армије депешу Црногорске Врховне команде ОБр. 7380 (послата у 8.30 часова пре подне).
„Врховна команда није још стигла у Скадар, а на путу је: Пука – Скадар. Очекује се за сутра у Скадру“.
У 15 часова примљена је депеша Црногорске Врховне команде ОБр. 7383:
„Добровољачки одред код Дечана може се појачати путем: Плав – Богићевица планина – Дечани, којим путем може ићи и пољска артилерија са тешкоћом“.
У 23 часа примио је командант II. армије од команданта I. армије:
а) Депешу ОБр. 9735:
„Начелник штаба Црногорске Врховне команде доставио је овој армији под ОБр. 7346 депешу ове садржине:
„Њ. В. Краљ Никола моли Вас, да што дуже и упорно браните Пећ и да изволите известити, како цените ситуацију на вашем правцу и докле ћете моћи бранити Метохију и Пећ. Како је и остатак трупа ове армије већ у покрету ка Рожају, а одбрана Пећи и Метохије остала на трупама, које су остале код Пећи, то мислим да се извештај по овоме пошаље непосредно из те армије Црногорској Врховној команди“.
б) Депешу ОБр. 9736:
„Црногорска Врховна команда депешом ОБр. 7348 питала је, ко ће бранити правац: Пећ -Андријевица и одговорено јој, да ће овај правац бранити трупе II. армије, а I. армија да ће штитити и бранити правце, који са севера воде ка Рожају и Беранима“.
Операције II. армије
Трупе ове армије отпочеле су у 6 часова из јутра повлачење у духу наређења ОБр. 10563 од 2. децембра и то Тимочка дивизија I. позива ка линији: Стрелци – Кројева вода; Шумадиска дивизија II. позива на линију: Костовце – село Бабић.
Командант армије наредио је са ОБр. 10586 команданту Шумадиске дивизије II. позива:
„Због постојеће ситуације наређење ОБр. 10563 мења се у толико, што ће командант од Бјелунских ханова упутити у Плав одред под називом „Плавски одред“ који да образује 17. пешад. пук I. поз. и 5. кадровски пук са њиховим митраљеским одељењем и бар једним брдским топом са нешто муниције а под командом команданта 17. пешад. пука I. позива. Понети довољно муниције.
Одред има задатак да штити правце који воде на Плав, па преко Гусиња и долином реке Цијевне ка Подгорици и Скадру.
Командант Плавског одреда узеће у Плаву под своју команду и Добровољачки одред, који је упућен правцем Дечани – Плав.
По сваку цену треба ухватити везу са Добровољачким одредом, па ако он небуде био из ма којих разлога на томе правцу онда се обезбедити од тога правца својом снагом.
Докле ће Плавски одред остати у Плаву и под чијом командом наредићу накнадно телефонски преко Андријевице у Плав.
Снабдевање из Плава.
Комуникациски правац: Плав – Гусиње – Селце – Рапша – Коплик – Скадар, који ће у исто време бити и одступни, ако би одред био принуђен на повлачење“.
Стање на фронту Тимочке дивизије I. позива
У току дана осетио се оружани покрет Арнаута готово у целом простору између Пећи и Дечана.
Добровољачки одред је у борби 2. и 3. децембра преполовљен и сведен на 500 људи. Нападнут са три стране, одред се повукао у село Стрелце, где је продужио борбу.
Наређење команданту Добровољачког одреда о заштићавању правца Дечани – Плав није могло бити предано због отпора Арнаута, услед чега је упућена читава чета, али и она није успела да пробије пут, те услед тога наређење још није предато команданту одреда.
Коњица Тимочке војске I. позива, која је требала да спреми преноћиште у селу Раушићу, наишла је на отпор побуњених Арнаута из тога села.
Због свега овога, командант дивизије тражи одобрење да прикупи дивизију ближе Пећи, како би могао дати сигурнији отпор.
Одобрено му је да дивизију повуче на линију: село Раушић – село Грабовце с тим, да о овоме извести команданта Шумадиске дивизије II. позива, те да и он предузме потребне мере, да му трупе неби биле одголићене с десног бока и изненађене.
Пошто се Добровољачки одред није могао да пробије код Дечана и да осигура правац Дечане -Плав, то је командант армије наредио команданту Тимочке дивизије I. позива да одред упути од Бјелунских ханова за Плав што пре, где да се стави под команду команданта 17. пука I. позива.
У току дана 4. пук I. позива успео је да код села Раушића растера побуњенике и да се село заузме; пред вече су се Арнаути готово свуда утишали; командант Тимочке дивизије I. позива своје трупе није повукао према одобрењу команданта армије на другу линију, већ их је оставио на првобитном положају: Стрелце – Кројева вода.
У 18 часова наредио је командант II. армије команданту Шумадиске дивизије II. позива:
„Добровољачки одред није успео да се пробије код Дечана и да осигура правац Дечане – Плав, с тога је тражено да Црногорске трупе, које су у Плаву осигурају тај правац. Нека командант Плавског одреда по доласку у Плав ступи у споразум са командантом Црногорских трупа за осигурање правца за Плав.
Добровољачки одред упутиће се од Бјелушких ханова за Плавским одредом да уђе у састав истога“.
На фронту Шумадиске дивизије II. позива у току 3. децембра није било значајнијих догађаја. Заштитница са положаја источно од Дрсника повукла се из јутра у састав дивизије.
Операције III. армије
Трупе су се кренуле око 11 часова пре подне ка новим положајима према заповести ОБр. 8677 од 2. децембра и заузеле су до 18 часова линију: Лешани – Рохот – Пригоде и то:
Дунавска дивизија I. позива и Браничевски одред положај од села Лешани право на север до јужно од села Рохота, везујући се јужно са трупама II. армије.
Дринска дивизија I. позива положај село Рохот – Стародуран до села Пригоде, везујући се лево са Шумадиском дивизијом I. позива северно од села Изнабрада.
Заштитнице са положаја Девић планине вратиле су се у састав дивизија.
Заштитницама са положаја села Петрић – Будесалице наређено је да се 4. децембра повуку тако, да буду пред вече на линији: Лешани – Рохот – Пригоде.
Додира са непријатељем нема.
Операције трупа Одбране Београда
Трупе су отпочеле покрет са положаја село Врело – друм Митровица – Пећ у духу наређења ОБр. 5333 од 2. децембра и то:
Деснокрилна – Тимочка дивизија II. позива вршила је покрет кроз Пећ ка Рожају, остављајући заштитницу на своме досадањем положају, док не стигне Дринска дивизија I. позива на положај Рохот – Пригоде.
Трупе ове дивизије прошле су овог дана Пећ и преноћиле су северно од Новог села.
Левокрилна – Шумадиска дивизија I. позива, остала је овога дана на свом досадањем положају: село Врело – село Љубова.
Операције I. армије
Командант I. армије стигао је 3. децембра у вече у Рожај.
На путу Пећ – Рожај, услед мешавине возова разних јединица, била је велика закрченост.
Из Савиних вода, где је командант I. армије био заноћио 2./3. децембра, издао је потребна наређења свима тамошњим командантима ради довођења у ред кретања возова. По томе реду имали су да се крећу: прво возови Дринске дивизије II. позива, затим Дунавске дивизије II. позива, па Тимочке дивизије II. позива итд.
Командант I. армије известио је о свему команданта II. армије с тим, да ће због веома рђавог пута евакуисање возова и трупа и њихово пребацивање на правац за Рожај трајати веома дуго.
Дунавска дивизија II. позива у току 3. децембра вршила је покрет преко Савиних вода за Рожај.
Трупе Ужичког уједињеног одреда (са Студеничким) кренуле су у одређено време из својих бивака и кретале се без застоја до моста на Дриму код Новог села. Почевши од овога места преко села Радовце и даље сва просторија била је закрчена силном комором из свију армија и јединица са тога правца. Услед тога, по овако закрченом путу, трупе одреда испресецане на више делова, заноћиле су крај пута на падинама кршева који образују Клисуру у Жљебу.
Дринска дивизија II. позива налазила се на линији положаја кота 1518 (северно од Мусине Јаме) – Мусина Јама – десна обала реке Багочине, са слабијим делом на десној обали Ибра.
Испред фронта Дринске дивизије II. позива нису се појавиле непријатељске трупе, сем Арнаутских побуњеника, са којима је у току 3. децембра била борба на фронту: Мусина Јама -Годово.
Број побуњеника оцењен је на 7 – 800 пушака.
Побуњени Арнаути држе косу код села Јабланице на десној обали Ибра, према којима се налази 1 чета у селу Беснику.
Командант армије сазнао је, да ни у Рожају, ни у Беранима, као и у Андријевици нема ни хране ни фуражи.
Операције трупа Нове области
Обе колоне трупа Нове Области продужиле су 3. децембра покрет у духу директиве команданта те области ОБр. 11130 од 26. новембра.
Лева колона:
I. ешелон – Вардарска дивизија I. позива.
Овог дана дивизија је маршовала од с. Михајне у правцу с. Пука и заноћила је на простору од с. Рапе до с. Брдети. Штаб Вардарске дивизије заноћио је у Хану Арситу, а 12. пук II. поз. у с. Брдети.
II. ешелон – Моравска дивизија II. позива.
Трупе ове дивизије кренуле су у јутру од Везировог моста и стигле су на преноћиште западно од с. Мгуле.
Десна колона:
I. ешелон – Моравска дивизија I. позива.
Мада је ова дивизија у току дана имала да стигне до с. Ороши, до овог циља није могла да избије због врло рђавог пута, нарочито код с. Фани (Бисака) и посве рђавог времена, као и кише са јаким ветром. Ове су околности удвостручиле тешкоће тога, иначе тешког марша. Поред свега овога, људи и стока били су малаксали због немања довољне хране. Трупе дивизије стигле су на преноћиште у котлину изнад села Фани (Бисака); само коњички пук продужио је до Ороши где је заноћио.
II. ешелон – Комбиновани одред.
Трупе одреда одмаршовале су у јутру 3. децембра од Везировог моста ка с. Фири; код коте 916 нападнуте једном групом од преко 100 Арнаута одбиле су све нападе и заноћиле су североисточно од Ћафа Кумулса.
Операције Тимочке војске
Ситуација трупа Тимочке војске 3. децембра била је оваква:
1) Трупе Битољске дивизиске области:
а) Вардарски одред држи линију: Ђават – Гопеш – село Смиљево – Плака, са резервом у Ресну.
б) Тетовски одред линију: јужно од села Мраморца – село Лактиње – село Арбино.
На фронтру ових трупа у току дана водила се борба само на Смиљеву.
2) Албански одред:
а) Са Кичевским одредом на линији: Јехловац – Јаловец – Лазарево поље; борба која је 2. децембра почела продужена је у току дана.
б) Са Мавровским одредом на линији положаја Влајиница.
3) Брегалничка дивизија I. позива са 3. и 16. кадровским пуком стигла је у току дана, на правцу Кичево – Струга, на линију: Волина – Требињиште. Последњи ешелон ове дивизије 20. кадровски пук стиже у вечер у Дебар.
4) Крајински одред у покрету од Дебра ка Струзи.
5) Комбинована дивизија I. позива:
2. прекобројни пук и коњички ескадрон упућени су 2. децембра ка Јами у састав Албанског одреда у циљу ојачања Кичевског одреда.
5. прекобројни пук у покрету ка Струзи.
1. и 6. пешад. пукови стижу овог дана у вече у Дебар.
1. прекобројни пук улази у састав Албанског одреда.
6) Коњичка дивизија:
У Струзи, без 2. ескадрона 2. пука и без митраљеског одељења, који су упућени раније на положај код села Плаке.
7) Штаб Тимочке војске стигао је 3. децембра у 15 часова у Стругу.
Напомена: Марш трупа Тимочке војске од 26. новембра до 3. децембра извршен је под најтежим околностима. Пут је услед великих сметова, вејавице и поледице био врло тежак, физичка напрезања војника и стоке прекомерна, трупе су долазиле у Дебар посве исцрпљене и готово неупотребљиве за ма какву акцију. Знатан број војника промрзао је и било је доста смртних случајева од мраза и преморености. Стока је цркавала у знатном броју услед преморености, мраза и немања хране.
Арнаути нису хтели продавати храну за папирни новац, а новца у звечећој монети трупе нису имале. Највећи део возова, који је поведен пропао је у току марша, а исто тако и велика количина муниције, која је понета, пропала је.
Командант Тимочке војске молио је овога дана Врховну команду да се предузму најхитније мере за дотурање свију потреба преко Драча у Елбасан.
III. Ситуација
У току дана 3. децембра:
Штаб Врховне команде кренуо се овог дана у 8 часова из села Черети за Арсит Хан, где је стигао истог дана у 17 часова и ту заноћио.