III. Седница команданата армија одржана 30. новембра у штабу I. армије у Пећи од 15 до 16 часова
Записник
Седнице команданата армија, одржане 3. новембра 1915. године по подне у Пећи ради доношења одлуке за даљи рад.
Присутни.
Командант II. армије, Војвода Степан Степановић
Командант I. армије, Војвода Живојин Мишић
Командант Одбране Београда, Ђенерал Михајло Живковић
Командант III. армије, Ђенерал Павле Јуришић – Штурм
Поводом извештаја команданта Моравске дивизије II. позива, да још у току данашњег дана мора напустити Ђаковицу и команданта Шумадиске дивизије I. позива, да је непријатељ напао Тимочку дивизију II. позива и да се 13. пук II. поз. повлачи у нереду, донета је ова одлука:
1) Да се приступи извршењу одлуке донете 29. овог месеца пре подне, односно прикупљања трупа ближе Пећи на десну обалу реке Истока и Дрима и припрема за повлачење кроз Црну Гору. Само је војвода Живојин Мишић гласао, да се остане при другој одлуци односно предузимању офанзиве и под оваквим приликама.
2) Да се у тој одлуци, која је остала у важности донесе измена у томе, да III. армија не упућује сву своју снагу правцем преко Ругова, већ једну дивизију преко Ругова а једну преко Рожаја.
3) Да се повлачење на десну обалу Истока и Дрима изврши 1. децембра.
Командант II. армије, Војвода Степан Степановић с. р.
Командант I. армије, Војвода Живојин Мишић с. р.
Командант Одбране Београда, Ђенерал Мих. Живковић с. р.
Командант III. армије, Ђенерал Павле Јуришић – Штурм с. р.
Напомена:
Командант Шумадиске дивизије I. позива известио је команданта Одбране Београда у 13.55 часова:
Командант 12. пука I. позива са десног крила северозападно од коте 800 овога часа извештава, да му се вратио потпоручник Драгојло Новаковић, који је био упућен за везу са левим крилом Тимочке дивизије II. позива и вели, да се 13. пук I. позива у нереду повлачи и да војници 13. пука изјављују, да непријатељ према њиховом пуку надире у масама, нарочито у правцу села Броћине.
Како се 30. новембра у вече утврдило, 13. пук I. поз. налазио се на самом месту, где је у току дана био, и тако исто и 15. пук десно од 13. пука. Извештаји да је непријатељ заузео село Обилићево (Кобилић) били су нетачни.
Операције I. армије
Дунавска дивизија II. позива са Ужичким одредом, налазила се на истим положајима код Рудника са наслоном левог крила на Перим планину.
Дринска дивизија II. позива. У току 30. новембра, трупе ове дивизије смениле су Црногорску Ловћенску бригаду на линији: Мусина Јама – Бела Црква, са слабијим делом на десној обали реке Ибра, општа резерва код Рожаја и у с. Кланац.
Коњички дивизион у извиђању; официрска патрола упућена ка Сувом долу за везу са Црногорским трупама извештава, да је 28. новембра око 300 аустриских војника заузело с. Градац североисточно од Сувог дола, а 50 војника је примећено код с. Буђева на правцу ка Сјеници. Од официрске потроле упућене низ Ибар ка Рибарићу није било извештаја. Пољска артилерија, која је стигла у Рожај упућена је ка Беранима.
Операције трупа Одбране Београда
Шумадиска дивизија I. позива на истим положајима са наслоном левог крила на Дунавску дивизију II. позива код Рудника. Пред фронтом нема непријатељских трупа, већ само побуњени Арнаути, који су већином наоружани оружјем и муницијом наших бегунаца.
Тимочка дивизија II. позива на истом положају са наслоном левог крила на Шумадиску дивизију I. позива код с. Воћника. Десно се одржава веза са III. армијом. Штаб дивизије у селу Јошаници.
Официрска коњичка патрола упућена ка Митровици дошла је до села Г. Клине, где је задржата побуњеним Арнаутима.
Командант трупа Одбране Београда издао је 30. новембра наређење ове садржине:
„Услед напада на Тимочку дивизију II. позива и појаве непријатеља на правцу преко Ђаковице, донета је данас по подне на седници команданта армије одлука, да се приступи извршењу повлачења трупа кроз Црну Гору за Скадар.
У тој цељи наређујем:
1) Да Шумадиска дивизија и Тимочка дивизија II. позива остану до даљег наређења на својим садањим положајима, како би се омогућило II. и III. армији да се примакну ближе Пећи.
Ако је нападом непријатељским Тимочка дивизија II. поз. доведена у тежак положај, онда ће је Шумадиска дивизија I. поз. помоћи да се одржи. Тако исто ће и командант III. армије наредити команданту Дринске дивизије I. поз. да и он од своје стране потпомогне Тимочку дивизију II. позива.
2) Да се од артилерије и коморе упуте правцем преко Рожаја, Берана, Андријевице и даље за Скадар, по једна пољска батерија са једном каром на сваку дивизију и сви способни волови и коњи за исхрану, односно за ношење терета. Коњи да буду претворени у товарне за ношење хране и осталих потреба, на коњима понети и прибор теглећи и јахаћи. Сви товарни и јахаћи коњи, способни да издрже напоре, да се задрже код трупа за ношење хране, муниције и осталих потреба. Сав остали материјал: топове, каре и муницију уништити закопавањем, бацањем у реку или демолирањем, а затварачи и нишанске справе да се понесу. Кола да се спале, устројавање двоколица да се обустави; читави покривачи да се употребе за покривање стоке.
Батерије, које ће бити употребљене на последњим положајима испред Пећи, кад се буде вршило повлачење ка Рожају, уништити. Изнурену стоку оставити или побити.
3) Да се одмах трупе снабду храном, која ће им бити потребна за време марша од Пећи до Скадра, пошто ће према извештају нашег делегата на Цетињу тешко моћи наћи хране кроз Црну Гору, и исту понети собом, делом на рукама код војника, а делом на стоци.
За даљи рад следоваће сутра наређење, а упућивање делова прикупљених код Пећи отпочеће одмах и то најпре из Тимочке дивизије II. позива, па из Шумадиске дивизије I. позива“.
Командант Одбране Београда примио је од команданта Шумадиске дивизије I. позива извештај ОБр. 5256 ове садржине:
„У вези мојих ранијих рапората о моралу и дисциплини код подручних ми трупа и установа, сматрам за своју старешинску дужност, да и последњи пут учиним команданту најозбиљнију представку, да су морал и дисциплина код војника и подофицира у толикој мери опали, да се више на њих неможе рачунати. Бегство из команде и одрицање послушности својим старешинама узело је толико маха, да су официри немоћни да ово спрече. Трупе нису више способне ни за какву борбу, а најмање за намеравану офанзиву, јер су бројно слаби, при томе голе, босе и гладне; стока сасвим узнурена и неспособна за вучу. Арнаутски живаљ, непријатељски је расположен према нашој војсци. Ништа се више од њих неможе купити за исхрану људи и стоке; због пљачке је раздражен и са оружјем у руци напада наше војнике.
Ако и даље будемо остали на садањим положајима, ја предвиђам, да ћемо и ово мало војске изгубити, јер су војници и подофицири, на жалост и већи део официра, изгубили сваку наду у какав успех и веру у своје старешине.
С тога молим команданта, да ову моју представку, коју чиним по дужности да изнесем право стање у својој команди, узме у најозбиљније расматрање и учини категоричну представку Врховној команди да се у духу, директиве Врховне команде што пре повучемо са војском, док у возовима буде трајало ово мало хране за људе и стоку са којим једва да се може доћи до нових слагалишта, у противном катастрофа је неминовна“.
Операције III. армије
Трупе ове армије – Дунавска и Дринска дивизија I. позива у току 30. новембра остале су на својим положајима: Јеловац – Лесковчић. Коњички делови упућени су у извиђање ка Девићу.
Операције II. армије
Око подне 30. новембра, командант II. армије добио је од команданта Моравске дивизије II. позива извештај ове садржине:
„Част ми је јавити команданту да сам примио наређење ОБр. 10494 од 29. ов. месеца, али да ми је немогуће да дуже останем у Ђаковици; данас ће се дивизија морати кренути из Ђаковице ка Везировом мосту и селу Пуки.
Швањски мост порушен је, али недовољно, те ће се понова предузети рушење. Јаког потиска нема од стране непријатеља, али дивизија мора што пре да се одавде извуче и пређе преко Везировог моста“.
Врховној команди Скадар упутио је командант II. армије депешу из Пећи Обр. 10510 ове садржине:
„Овде није спремљено ни мало хране. Ни у Андријевици ни на другим тачкама није спремљено ништа, те ће то онемогућити повлачење, ма и са ужасним жртвама. Молим настаните, да се безусловно спреми храна у Андријевици за прихват изнурених трупа, које буду могле поднети дотле, као и за њихову исхрану до прве тачке, на којој има хране, иначе ће наступити пропаст трупа“.
Од команданта I. армије примио је командант II. армије следећи извештај:
„Наш делегат са Цетиња депешом ОБр. Пов. Д. Бр. 1908 од 29. новембра доставио је следеће:
„Молим саопштите свима командантима наших армија, да храну за марш до Приморја понесу у својим коморама из Метохије, иначе на путу кроз Црну Гору неће наћи готово ништа“.
Шумадиска дивизија II. позива у току 30. новембра држала је положај између р. Мируше и Клине (кота 900). Заштитница је дошла на дивизиски положај.
Тимочка дивизија II. позива са Власинским одредом прешла је Бели Дрим на мосту код села Дрсника и посела је положај између Пећске и Дечанске Бистрице код села Глођана. Према развоју ситуације, командант II. армије издао је наређење ОБр. 10521:
„а) Да се Шумадиска дивизија II. позива повуче на десну обалу Белог Дрима и заузме положај за одбрану између Тимочке дивизије I. позива и трупа III. армије на линији: Дреновац – Глођан, хватајући везу лево са трупама III. армије на Бистрици Пећској спрам села Петрића, а десно са Тимочком дивизијом I. позива код села Глођана.
Заштитница да остане на досадањем положају, одржавајући везу са заштитницом Дунавске дивизије I. позива код села Јаловца.
Повлачење главнине да почне 2. децембра у 6 часова. У току истог дана извршити заузимање новог положаја. Командант ће наредити, када да се поруше мостови на Белом Дриму и Бистрици.
б) Команданту Тимочке дивизије I. позива:
„Пошто су се трупе Нових Области повукле данас из Ђаковице, то ће командант, за осигурање свога десног бока и за осигурање правца Ђаковица – Пећ и спречавање непријатељског надирања њиме, упутити добровољачки одред на тај правац“.
Операције трупа Нових овласти
1. Лева колона:
I. ешелон Вардарска дивизија I. позива:
У току 30. новембра трупе ове дивизије кренуле су се ка Везировом мосту и заноћиле на левој обали Дрима код самог моста.
II. ешелон Моравске дивизије I. позива:
Командант дивизије примио је у Ђаковици наређење команданта II. армије ОБр. 10494 од 29. новембра, којим је тражио, да дивизија остане и брани Ђаковицу до 3. децембра, како би заштитила бок и позадину овој армији од непријатељских напада на правцу од Ђаковице ка Пећи; II. армија била је 29. новембра још на положају кота 900 југоисточно од Дрсника.
Командант дивизије одговорио је, да му је немогуће да дуже остане у Ђаковици и да ће се дивизија морати кренути 30. новембра из Ђаковице ка Везировом мосту и с. Пуки. У исто време известио је да је Швањски мост порушен, али не довољно, те ће се понова предузети рушење. Јаког потиска нема од стране непријатеља, али дивизија мора што пре да се повуче и пређе преко Везировог моста.
Моравска дивизија II. позива остала је овог дана још у Ђаковици, а један њен пук и комора одмаршовали су ка Ђафа Прушиту.
2. Десна колона.
I. ешелон Моравска дивизија I. позива:
Услед краткоће времена, реорганизација коморе није се могла потпуно извести. Услед закрчености пута Призрен – Љум Кула, артилерија са муницијом као и сва комора која је била код трупа бачена је у реку Дрим пре доласка до Љум Куле, где је II. степен колонске коморе успео са тешком муком да стигне 1 дан раније и да изврши извесно преформирање на брдску формацију.
Трупе ове дивизије заноћиле су код Везировог моста на обема обалама Дрима, а II. степен колонске коморе код Брутског моста (Цара Душана).
II. ешелон – Комбиновани одред:
Био је у заштитници десне колоне и повукао се у току 30. новембра, постепено од Жура ка Љум Кули.
Операције Тимочке војске
Трупе Тимочке војске кретале су се по ешелонима правцем: Бицан – Пишкопеја – Дебар.
Штаб ове војске стигао је овог дана (30. новембра) у Дебар.
Командант Битољске дивизиске области известио је команданта Тимочке војске о стању својих трупа:
Вардарски одред. Услед повлачења десне колоне Тетовског одреда од Демир Хисара ка с. Бојишту, повукла се и одбрана с. Стругова на правцу: Демир – Хисар – Битољ. Поводом овога, командант Битољске дивизиске области наредио је око 14.30 часова 30. новембра, да се напуштени положаји код Стругова понова заузму, а десна колона Тетовског одреда да се крене такође напред ка Демир Хисару.
Вардарски одред са слабим деловима штити северни и источни фронт Битоља, а главне снаге су на правцима: Прилеп – Ресан и Крушево – Охрид.
Из Вардарског одреда послата су појачања Тетовском одреду до сада ова: Пешадиска подофицирска школа; Велешка чета; 23. гранична чета; чета обвезника резервних трупа и 1 батаљон комбинован из 2. и 14. пука.
Командант Битољске дивизиске области известио је, да је Вардарски одред тако ослабљен, да више ништа не може издвојити, сем да се и сам повуче ка Охриду, што неби било корисно. С тога моли да се Тетовски одред појача првим ешелоном Брегалничке дивизије I. позива.
Тетовски одред обезбеђује правце од Кичева ка Струзи и Охриду на линији: Брежани – Мраморац – Турје.
Од трупа Албанског одреда формирани су:
Подрински одред (5 чета и 1 Дебанжов топ) на линији Лурија – Селиште фронтом ка р. Маћи.
Охридски одред (8 чета, 2 Дебанжова топа и 2 митраљеза) држао је поједина села између Елбасана и Тиране.
Мавровски одред (11 чета и 6 Дебанжових топова) на положају Влајиница, штити правац Гостивар – Дебар.
Кичевски одред (7 чета, 2 брдска и 1 пољски Дебанжов топ) на положају: Јеловац – Лазарево Поље штити правац Кичево – Дебар.
На просторији коју је држао Албански одред и трупе Битољске дивизиске области, биле су устројене војне станице: Васјат, Пишкопеја, Дебар, Маврови Ханови, Луково, Ђукус, Елбасан и Тирана.
Трупе Подримског и Охридског одреда, које су биле фронтом према р. Маћи, постепено су повлачене и употребљаване за појачање одреда према Бугарима.
III. Ситуација
У току дана 30. новембра:
Штаб Врховне команде кренуо се из Св. Спаса у 8.30 часова за село Сакат, где је стигао у 17.30 час. и преноћио.
Никакви извештаји у току овог дана нису примљени, нити су ма каква наређења издавана.