Операције III. аустро – угарске армије
Изгледало је природно да се ова армија сада упути преко Црне Горе ка Јадранском мору, те да се и Црногорској војсци приреди иста судбина, која је погодила Српску војску. Аустро – угарска Врховна команда у Тешену, изгледа, да је у почетку имала намеру, да за овај циљ употреби своју III. армију, а у вези са њом, да се са једном релативно слабијом снагом са рејона Боке Которске покуша једним кратким а снажним ударом заузеће Ловћенског рејона. Међутим, десило се обратно. Услед теренских тешкоћа за операцију III. армије из Новопазарског санџака ка Црној Гори, услед оскудице у животним намирницама, као и услед великог одстојања од железничке станице Прибој, рђавих путова и зимског доба, што би све довело до невероватно великих тешкоћа у погледу снабдевања III. армије на овом операциском правцу, тежиште операција противу Црне Горе пренето је на страну Боке Которске, која је са позадином везана железницом, а Котор је од престолнице Црне Горе – Цетиња, удаљен свега 40 км.
Према томе је састављен следећи план: Из састава III. армије да се узме штаб XIX. корпуса са бригадама ђенералмајора Шиса и Штрајта; 20. ландштурмска брдска бригада пуковника Фаркаша и неки делови 62. пешад. дивизије, и да се све ово пребаци у Боку Которску, да се са тамошњим трупама, а под командом команданта XIX. корпуса фелдмаршалалајтнанта Тролмана, учине све припреме за заузеће Ловћена.
Ова операција да се изведе у вези са наступањем трупа, које се већ налазе на западној граници Црне Горе и које стоје под командом ђенерала Саркотића команданта свију трупа у Босни, Херцеговини и Далмацији.
У исто време, 62. пешад. дивизија да наступа преко реке Таре у Црну Гору и да појачаним левим крилом преко Мојковца потпомогне наступање 8. корпуса.
Да 8. корпус (53., 57. и 59. пешад. дивизије са 10. брдском бригадом и бригадом Хауштајна), наступа са најмање 3 бригаде, преко Берана ка Подгорици, а главном снагом да наступа преко Ђаковице и Призрена ка Скадру.
Све припреме за ову операцију имао је да изведе командант III. аустро – угарске армије ђенерал Кевеш.
Напомена. Све припреме су одмах предузете, али је ова операција почела тек почетком јануара 1916. године, што ће на своме месту бити изложено.
Операције I. бугарске армије
3. дивизија. Овога дана (5. децембар), 3. бригада ове дивизије односно њен 46. пешад. пук заузео је Ђаковицу.
Код 1. и 2. бригаде ове дивизије није било никакве промене.
9. дивизија је на маршу ка Скопљу; 1. бригада стигла је до Елез хана; 2. бригада код старог Качаника, а 3. бригада код Урошевца (Феризовића).
8. дивизија: Штаб дивизије у Гостивару; 2. бригада, односно њен 12. пешад. пук заузео је овог дана Дебар; 23. пешад. пук у Кичеву; 50. пешад. пук код с. Песочани северно од Охрида; 1. бригада у Гостивару.
Коњичка дивизија са својом десном колоном наступа од Ресна преко планине Петриње ка Охриду.
Операције II. бугарске армије
Овога дана (5. децембар) отпочело је гоњење Француске и Енглеске војске у долини Вардара.
Врховна команда наређује, да 1. и 3. бригада 8. дивизије од Гостивара и Кичева продуже марш ка Битољу.
7. дивизија на десној обали Вардара продужује гоњење ка Марјанској планини, тако да је 7. дивизија са својом десном колоном стигла до села Радине, а са левом колоном је, под борбом, заузела вис североисточно од села Безвице.
5. дивизија на десној обали Вардара, после боја стигла је до села Прждева на правцу ка Демир Капији.
11. дивизија на левој обали Вардара, стигла је са 1. бригадом 5. дивизије до села Војшанци, а своју 1. бригаду прикупила је код села Липе.
2. дивизија, која је дотле штитила Струмицу и Струмичку котлину, врши прикупљање за наступање, десним крилом у правцу села Худова на источни излаз из клисуре Демир Капије.