Операције I. армије
Командант I. армије издао је са ОБр. 9777 од 5. децембра следеће наређење:
„Како су трупе Дунавске дивизије II. позива већ избиле код Рожаја, то у вези моје директиве ОБр. 6902 од 26. новембра чиним овакву поделу фронта за заштиту правца од Митровице, Новог Пазара и Сјенице.
1) Дунавска дивизија II. позива са Ужичким и Студеничким одредом смениће трупе Дринске дивизије II. позива и заузети одсек: кота 1518 преко Мусине Јаме, Сухе планине, Радетине, Бесника са наслоном десног крила на Студену, гарантујући све правце, који од Новог Пазара и Рибарића воде ка Рожају. За први мах нарочиту пажњу обратити на правце од Рибарића и Мојстира.
2) Дринска дивизија II. позива избиће и заузети одсек Сухи до – Корита, гарантујући све правце, који од Сјенице и Новог Пазара воде ка Беранима. За први мах, док се трупе Дунавске дивизије буду налазиле на положају код Рожаја, Сухи до држати што јаче а левим крилом ослонити се на трупе Црногорске Санџачке војске.
Покрет трупа Дунавске дивизије, у циљу смене Дринске дивизије, да отпочне већ сутра 6. овог месеца.
Коморске делове пребацити што пре на правац: Рожај – Беране – Андријевица.
Препоручујем командантима што јачу активност у раду према арнаутским бандама, које се како изгеда, измешане са слабијим непријатељским одељењима, налазе пред фронтом трупа ове армије. У колико је год могуће, а обзиром на теренске прилике, пешадију наслањати на досад пребачену артилерију“.
У току дана 5. децембра око села Вуче примећени су мањи аустриски пешадиски делови, јачине 1 – 2 чете са појединим групама Арнаута.
Непријатељ се код Вуче утврђивао. Осмотрено је да поједине групе Арнаута пред фронтом наших трупа рокирају из долине Ибра ка Сашу.
Једна група Арнаута јачине 150 – 200 пушака напала је на нашу чету 6. пука II. позива, истакнуту код села Буковици. Упућени одред од 5 чета са 2 брдска топа ка селу Буковици, да појача ову чету, успео је да делом протера Арнауте, а 6. децембра продужује и даље.
На правцу Бесник – Јабланица упућен је 5. децембра такође 1 батаљон, да протера Арнауте и непријатељске делове, који се налазе на том правцу. До вечери, батаљон је стигао код села Бесника; борбе на томе правцу није било.
На путу Пећ – Рожај владала је још велика нагомиланост возова. Због створеног нереда и мешавине, ценио је командант I. армије, да ће евакуација возова трајати много дуже времена но што је раније рачунао. Из тога разлога, као и због јачег узнемиравања побуњених Арнаута измешаних са слабијим деловима непријатељских трупа, са правца од села Истока, Јабланице и Годова, командант армије сматрао је за неопходно потребно да појача безбедност правца, које његова армија има да штити.
У овом циљу упутио је представку:
а) Команданту трупа Одбране Београда, да од својих трупа одреди један пук пешадије, који би за потребно време, остао код с. Заграђе као резерва Дринске дивизије II. позива, која ће бити на фронту Суходол – Корита.
б) Команданту III. армије, да један од својих пукова, са 1 – 2 брдска топа, остави код Рожаја као резерву Дунавске дивизије II. позива, која ће бити на фронту к. 1518 Радетина – Бесник.
Операције II. армије
Командант армије кренуо се из јутра из Бјелунских ханова за Велику, где је стигао око 10 часова на преноћиште.
Шумадиска дивизија II. позива, у покрету ка Андријевици, стигла је на преноћиште овако: први ешелон код Бјелушких ханова; други и трећи ешелон код Кућишта.
Тимочка дивизија I. позива полази са линије Раушић – Грабовце, пролази кроз Пећ и у даљем је покрету за Шумадиском дивизијом II. позива.
На досадањем положају с. Раушић – с. Грабовце оставља јаку заштитницу са брдском артилеријом и митраљезима.
Операције III. армије
Дринска дивизија I. позива полази са положаја село Рохот – с. Пригоде правцем преко Рожаја, остављајући заштитницу на положају: Рохот – Стародуран – Пригоде.
Дунавска дивизија I. позива остала је 5. децембра на досадањем положају: од села Лешана – до села Рохота.
Заштитница Дринске дивизије I. позива у току целог дана, водила је код Црног Луга борбу са непријатељем, који је долазио са правца од Митровице. Она је успела да до мрака у главном остане на својим положајима. Јачина непријатеља је оцењена: више од 2 пука пешадије са брдском и пољском артилеријом. Саобразно раније добивеном наређењу повлачи се заштитница у току ноћи код села Радовца, да би 6. децембра одмаршовала ка Рожају.
Пред осталим деловима фронта армије непријатељ се није појављивао.
По захтеву команданта I. армије, наредио је командант III. армије да 6. пук I. позива из Дринске дивизије I. позива остане у Рожају, ради појачања Дунавске дивизије II. позива.
Операције трупа Одбране Београда
Тимочка дивизија II. позива за њом Шумадиска дивизија I. позива вршиле су покрет ка Рожају.
Како су се у вече у Рожају сустигле трупе Тимочке дивизије II. позива и трупе Шумадиске дивизије I. позива, то је командант Одбране Београда наредио да не би на даљем путу било сустизања и мешања трупа, да Шумадиска дивизија I. позива пропусти трупе Тимочке дивизије II. позива. Због тога је командант Шумадиске дивизије I. позива наредио да се његова дивизија креће из Рожаја тек 7. децембра.
На представку команданта I. армије, у циљу јаче безбедности праваца које има да штити та армија, наредио је командант Одбране Београда да командант Шумадиске дивизије I. позива одреди један од својих пукова I. позива, који ће се привремено задржати код села Заграђе, као резерва Дринске дивизије II. позива.
За овај задатак одређен је 12. пук I. позива.
Операције трупа Нове области
Лева колона:
I. ешелон – Вардарска дивизија I. позива.
Овог дана кренуо се у 7.30 часова штаб дивизије из с. Пуки за с. Черети и Души. Чим је штаб пошао Арнаути су источно са виса од Пуки отворили ватру на штаб и трупе, које су још од 6 часова почеле да се свијају у колону. Заштита (80 војника 1. пука II. позива, 1 вод жандарма и 1 митраљеско одељење) истурено на источној ивици села Пуки отпочело је постепено да се повлачи. Одмах је наређено команданту 12. пука II. позива да заузме прихватне положаје са својим слабим пуком и да изведе 2 брдска топа и отвори ватру на побуњене Арнауте, а штаб дивизије продужио је покрет ка с. Черети ради успостављања реда на маршу.
Чим је отворена артилериска ватра, Арнаути су престали да дејствују. Колоне су у реду продужиле покрет ка с. Черти и Души.
У 12 часова наредио је командант дивизије 11. кадровском пуку, да заузме положај источно од села Души, ту да се задржи као предстража дивизије а осталим пуковима дивизије наређено је да се прикупе код села Души.
II. ешелон – Моравска дивизија II. позива.
Главнина ове дивизије стигла је 5. децембра на вис Черти; њена заштитница (1. пешад. пук III. позива) водила је борбу са Арнаутима код села Брдети, Шкозе и Берата.
Десна колона:
I. ешелон – Моравска дивизија I. позива.
Да би се делови дивизије, који су због врло тешког пролазног терена били ешелонирали од с. Блиништа уназад до с. Фани (Бисага) тј. на читав дан марша, прикупили, као и да би се људима и стоци, који су већ посве малаксали, пружила могућност да се мало одморе и по могућству нахране, командант дивизије био је за 5. децембар наредио преданак код с. Блиништа.
Ново образовани последњи ешелон дивизије, од заосталих делова 16. пука, 3. пешад. пука, II. степена колонске коморе и једног ескадрона коњице, кренуо се са преноћишта, изнад села Фани (Бисага) у 7 часова. Око 9 часова Арнаути су одпочели напад на колонску комору, јер се пешадија сва већ била извукла из теснаца. Под борбом, у више махова врло огорченом, колонска комора се провлачила кроз камењаре и букову шуму. На појединим местима Арнаути су сурвавали и стене са врхова и тукли и стоку и људе. Неколико пута овим је био пресечен пут, те се ватром морао отварати. У овој борби, Арнаути су употребљавали и бомбе, а више пута су обнављали позив на предају. Борба је трајала све до 15 часова, док се колонска комора није извукла из теснаца. У борби је погинуло 10 – 15 војника. Изгинуло је доста волова (60 – 70) а знатан број волова и товарних коња са пртљагом и архивама, Арнаути су запленили. II. степен колонске коморе заноћио је на левој обали реке Фани код моста.
Исхрана људи и стоке била је врло рђава; резерва хране, која је понета из Љум Куле утрошена је, а у Орошима није се наишло ни на какав прихватни магацин хране, као што је то било предвиђено директивом Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра за повлачење кроз Албанију. За стоку се могло набавити сено и то само за златан новац, кога интендантура није имала, већ су официри давали злато, у колико је ко имао код себе.
Продавању одела, обуће и веша није се могло стати на пут, ма да су због овога многи војници остали без шињела по јакој зими и без обуће или без копорана, већ се морала та трговина за набавку хлеба прећутно одобравати.
Морално стање код војника било је врло лоше, здравље је попуштало.
II. ешелон – Комбиновани одред.
Одред је 5. децембра продужио марш са циљем да дође до села Ороши, али је одмах по поласку био нападнут са свију страна од Арнаута, те се под борбом до ноћи могао пробити тек до Горњег Бисака, при чему је командант био принуђен да јачим делом спали села Фани Бисак и Горњи Бисак. Да би избегао безпрекидне борбе са Арнаутима, наредио је командант одреда, да се марш продужи и у току ноћи. После крајње напорног марша одред је у зору стигао тек у висину Рунгаје.
Командант трупа Нове Области са ОБр. 11193 од 5. децембра издао је командантима дивизија и команданту Комбинованог одреда ово наређење:
„По усменом наређењу Начелника штаба Врховне команде, а у циљу исхране трупа са терена, док се не дотури храна из Скадра, а да би се ипак огарантовали правци Скадру и Љешу наређујем:
1) Моравска дивизија II. позива прикупиће се сва на простору Пука – Черети, осматрајући коњичким и пешадиским деловима правце ка Дриму на простору Спас – село Бушало, према чему чете остављене на тим правцима повући у састав својих јединица.
2) Вардарска дивизија I. позива прикупиће се сва код с. Души према постојећем наређењу.
3) Комбиновани одред прикупиће се сав у Ороши, а Моравска дивизија I. позива прикупиће се сва у Шингјерићу.
4) Храну и фураж у околним селима куповати и плаћати одмах нашим банкнотама, давајући продавцима уверења, да им се исплаћена сума у банкнотама може по жељи заменити у звечећем сребру у Интендантури Врховне команде у Скадру.
5) Реквизиција се потпуно забрањује.
6) За прво време храна и фураж дотураће се за Моравском дивизијом II. позива до села Черети.
Вардарска дивизија снабдева ће се из Скадра.
7) По доласку на одређено место, командант ће се постарати да се трупе што угодније разместе, избегавајући размештај војника по кућама, а што већи број товарних коња са начелником иитендантуре послати у Скадар, где да се јаве армиском интенданту пуковнику г. Мих. Петровићу за дотурање потреба, док се то од стране Врховне команде не регулише.
8) Уверен сам, да и сами команданти схваћају огромне тешкоће ове операције преко Албаније, те не сумњам, да ће употребити све силе и средства, да своје трупе и њихово издржавање у овим приликама што више огарантују, водећи рачуна о потребној сигурности и безбедности.
9) Очекујем од команданта потребан извештај о извршеним наређењима и о бројном стању људства, стоке и материјала, који се на лицу буде налазио по свршетку марша.
10) Командант Моравске дивизије II. позива одржаваће релејну везу са Вардарском дивизијом I. позива, а ова самном“.
Операције Тимочке војске
Командант Тимочке војске овога дана (5. децембра) издао је ова наређења:
1) Команданту трупа Битољске дивизиске области наређење ОБр. 1265 ове садржине:
„Команданта Вардарског одреда са одредом ставите под непосредну команду команданта Брегалничке дивизије I. позива, који је са штабом у Струзи.
Ви, са целокупним досадањим штабом Битољске дивизиске области, остаћете даље само као штаб команде Битољске дивизиске области.
Наредите, да се све установе из Битољске дивизиске области одмах евакуишу за Елбасан.
Муницију, храну, санитетски материјал и цео инжињерски материјал евакуишите за Ђукус, где образовати слагалиште“.
2) У 13 часова команданту: Коњичке дивизије, Комбиноване дивизије I. позива, Брегалничке дивизије I. позива, Крајинског и Албанског одреда под ОБр. 1271 ову општу диспозицију:
За даље повлачење Тимочке војске ка Елбасану наређујем:
1) Брегалничка дивизија I. позива образује заштитницу повлачења делова Тимочке војске, који ће преко Струге одмаршовати на Елбасан. Постепено повлачиће се са досадањих положаја на леву обалу реке Црнога Дрима; ова дивизија има да прибави потребно време за образовање маршевске колоне делова Тимочке војске, који се ка Елбасану повлаче, тако, да се Струга обезбеди најмање до 7. децембра до мрака.
По преласку на леву обалу реке Црног Дрима, образовати јаку заштитницу за одбрану леве обале реке Дрима, на простору од села Лукова до Охридског језера, главни заштитни положај биће линија: село Лин – Ћафа Сане – Беличко брдо – к. 1980 – Крстац – к. 2282 на Јабланици планини. Лево доћи у везу са Албанским одредом, чије ће десно крило бити на коти 2312 на планини Јабланици.
Правце, које од Подградца и Охридског језера воде преко Мокре планине у долину реке Шкумбе, затворити потребном снагом.
Од свију јединица, које су ушле у састав ове дивизије, извршити најцелисходније формирање тактичких јединица.
Све мостове на Дриму, по извршеном повлачењу на леву обалу његову, уништити, на просторије од села Лукова до Струге, а уверити се да ли је мост код Долгаша порушен, па ако није, уништити га.
Штаб дивизије, по прелазу на леву обалу реке Дрима, биће у Пренсу, где се везати телефонском везом са штабом ове војске у Елбасану. За ову телефонску везу користити једну од постојећих жица, а по упутству командира 5. телеграфског одељења ове војске.
2) Албански одред повлачи се постепено преко Дебра на леву обалу реке Црног Дрима, правцем преко села Клења и Згожда, брани леву обалу реке Дрима, на простору од села Черпење до села Лукова; главни заштитни положај биће линија: кота 2312 на планини Јабланици – Мали Привалит – Каптин – Ћафа Булћизес – Ћафа Сај – Ћафа Мурс. Десно доћи у везу са заштитницом Брегалничке дивизије I. позива, на коти 2282 на планини Јабланици а лево, са заштитним деловима трупа Нове Области на Мали Дејсе.
По извршеном повлачењу на леву обалу реке Дрима, уништити све мостове на Дриму и на реону тога одреда.
Штаб одреда у прво време у селу Клење.
Са штабом ове војске у Елбасану, подићи телефонску везу, за шта користити једним делом постојећу жицу од Струге за Елбасан.
3) Комбинована дивизија I. позива са 1. и 6. прекобројним пешад. пуком, задржаће се на просторији села Клење – Згожд, где има послужити као резерва Албанском одреду, за време док Тимочка војска не изврши марш до Елбасана.
Са 5. прекобројним пешад. пуком и осталим јединицама, које су код Струге, кренути се 6. тек. месеца из јутра правцем: Струга – Ћафа Сане – Пренс – Ђукус – Мирака – Елбасан, где остати до даљег наређења.
Штаб дивизије задржаће се привремено у селу Мираки.
Са штабом ове војске у Елбасану везати се телефонском везом.
4) Коњичка дивизија кренуће се још данас 5. тек. месеца за Елбасан правцем: Струга – Ћафа Сане – Пренс – Мирака – Елбасан.
По доласку дивизије у Елбасан, дивизију прикупити и ту остати до даљег наређења.
5) Крајински одред кренуће се још данас 5. овог месеца по ешелонима правцем: Струга – Ћафа Сане – Пренс – Мирака у Елбасан, где ће се прикупити и остатак до даљег наређења.
6) Преноћишта:
За коњичку дивизију I. позива: Пренс, село Мирака, Елбасан.
За Крајински одред: Командант овога одреда регулисаће преноћишта према маршевској способности својих јединица тако, да у Елбасан стигне 9. тек. месеца у вече.
7) На маршу одржавати најстрожију дисциплнну.
Сви команданти појединих јединица имају најсуровијим мерама спречити изгреде на комуникацији и све сметње слободном саобраћају најенергичније склањати.
Војне бегунце хватати, и под јаком стражом, спроводити до Елбасана ради упућивања преко команданта места у Елбасану у своје јединице.
Сваки неред на путу и самовољно пуцање угушити и најстрожије казнити на лицу места.
8) На маршу предузети потребне мере опрезе.
9) Трупе снабдети храном у брашну, за што већи број дана, а исто тако, понети што више зрнасте хране за стоку.
10) Најстрожије спречити растурање муниције.
11) Штаб ове војске одлази 6. тек. мес. из Струге у Елбасан, где стиже 7. тек. мес. у вече.
Напомена. Из заповести се види, да је Брегалничка дивизија I. позива, ојачана трупама расформиране Битољске дивизиске области, имала да буде у заштитници трупа Тимочке војске на правцу: Струга – Ћафа Сане – Беличко Брдо – Крстац – к. 2282 на Јабланици.
Албански одред, такође ојачан 1. пешад. пуком и 1 ескадроном из Комбиноване дивизије, имао је постепено да се повлачи преко Дебра на леву обалу реке Црнога Дрима, на линију главног заштитног положаја: к 2312 – Мали Привлат – Каптин – Ћафа Булћизес – Ћафа Сај – Ћафа Мурс.
Комбинована дивизија I. позива са 1. и 6. прекобројним пешад. пуком, имала је да се повлачи правцем преко Клења и Згожда с тим, да се на овој просторији између Клења и Згожда, задржи и послужи као резерва Албанском одреду па овоме правцу, те у случају јачег непријатељског притиска, да се на сваки случај огарантује повлачење трупа од Струге.
Крајински одред и Коњичка дивизија упућени ка Елбасану, јер се није предвиђала њихова употреба пре Елбасана.
Још ранијом заповешћу ОБр. 1220 од 2. тек. мес. наређено је нарочито команданту Албанског одреда, да предузме одмах евакуацију све хране из Дебра, на леву обалу реке Црнога Дрима, на правац: Дебар – Себиште – Згожд и, образује слагалиште хране за трупе, које ће се тим правцем повлачити, јер је било позитивно, да се за извесно време дотурање хране из Елбасана не може вршити за трупе на правцу ка Згожду.
У јутру 5. децембра последњи пукови резервних трупа одмаршовали су из Струге правцем Ђукус – Елбасан.
Да би у Елбасану било што мање трупа и установа то је наређено, преко команданта места у Елбасану, командантима: Тимочке, Дунавске, Дринске, Шумадиске, Моравске и Вардарске дивизиске области, да се 6. децембра евакуишу из Елбасана у Тирану са свима својим установама и јединицама.
Како ће штаб Тимочке војске 6. децембра већ прећи на земљиште Албанско, то је извештен Есад паша, који је био у Драчу, да ће штаб војске стићи у Елбасан 7. децембра и са трупама Тимочке војске прећи на Албанско земљиште.
а) Дејство трупа под командом команданта Брегалничке дивизије I. позива.
На основу наређења команданта Тимочке војске ОБр. 1265 командант Брегалничке дивизије I. позива наредио је следеће:
1) Да све трупе, које су до сада биле под командом команданта Битољске дивизиске области, уђу у састав Вардарског одреда, под командом потпуковника Димитрија Милића. Задатак је одреда, да што дуже спречава непријатељско надирање на правцима који воде ка Охриду и Струзи, а на фронту од села Коњско па закључно до линије кота 1200 – 1300 – безимени вис јужно од слова „П“ од речи Плакенска планина – Мешчиште – река Сатеска.
2) Да 3. и 16. пешад. пук са 3. брдском Дебанжовом батеријом, 3. ескадроном 2. коњичког пука и полубатаљоном Ибараца уђу у састав Тетовског одреда и ставе се под команду команданта истог одреда.
Задатак одреда је, да што дуже и што упорније штити правац долином Сатеске ка Струзи.
3) Да 20. пешад. пук код села Добојане осигура мост и правац Дебар – Струга, од ма каквог непријатељског покушаја од Дебра и одржава везу са Албанским одредом.
Тетовски одред, због тешко пролазног и јако подводног терена, повукао се у 1.15 часова на линију Сушан – лева обала Златинског потока – кота 822 и затвара правце Турија – Песошан и Мраморец – Песошан.
Вардарски одред, после упорне борбе, повукао се у току 5. децембра са положаја кота 1200 (северно од села Плаке) на положаје Букова – Свињиште – кота 1300 (северно од с. Куратице).
б) Дејство Албанског одреда.
Услед неуспеха Кичевског одреда на Јами и појаве побуњених Арнаута са правца од Пишкопеје, трупе одреда повлаче се у току ноћи 5./6. са положаја за непосредну одбрану Дебра на леву обалу Дрима.
в) Коњичка дивизија, Крајински одред и Комбинована дивизија отпочеле су 5. децембра после подне покрет ка Елбасану, у духу диспозиције команданта Тимочке војске ОБр. 1271.
г) Штаб Тимочке војске био је 5. децембра у покрету од Струге за Ђукус, где је преноћио 5./6. децембра.
III. Ситуација
У току дана 5. децембра:
Штаб Врховне команде кренуо се овог дана у 10 часова из села Гемсића у село Спасари, где је стигао у подне истог дана и ту заноћио.