Командант II. армије кренуо се 6. децембра у 6 часова из с. Велике за Андријевицу. На путу је примио депешу Црногорске Врховне команде ОБр. 7485 послату са Цетиња:
„Њ. В. Престолонаследник Александар, наредио је, да оставите пошто – пото бар један батаљон код Пећи, да заштити правац: Пећ – Ругово за два дана до доласка црногорских трупа. Не учините ли ово, биће компромитована одбрана свих праваца за Црну Гору и даље“.
Депеша је послата команданту Дунавске дивизије I. поз. на извршење, с тим, да по могућности остави и целу заштитницу и, да јој остави довољно хране. По доласку црногорских трупа нека је повуче са собом.
Командант II. армије стигао је у 11 часова у Андријевицу.
У 11 часова примио је депешу Црногорске Врховне команде ОБр. 7411 од 4. децембра:
„Пошто Српска Врховна команда није стигла у Скадар, то је Њ. В. Престолонаследник наредио, да се овој команди обраћате за споразуме у погледу путева за одступање до Скадра“.
У 11 часова примљена је депеша Црногорске Врховне команде ОБр. 7415 од 4. децембра:
„Наређено је да се одред на правцу Плав – Дечани стави под команду команданта I. армије“.
У 11 часова примљена је депеша Црногорске Врховне команде ОБр. 7415 од 4. децембра:
„Њ. В. Престолонаследник наредио је, да на станицама Андријевица – Матешево – Лијева Ријека – Братоножићи одредите по једног официра, који ће храну делити сразмерно јединицама свију армија, тако, да све трупе добију одређену порцију: 400 грама хлеба, 500 грама меса. Ако се не учини ово, позитивно ће прве трупе, које стигну до ових станица, разграбити храну, тако, да за следеће трупе неће бити хране.
У Подгорици ово ће извршити пуковник Масаловић, који је добио потребно наређење.
За трупе Одбране Београда није ништа спремљено, јер њен командант још није јавио ни правац кретања ни бројно стање.
Молим саопштите ово командантима“.
У 12.30 часова по подне командант II. армије послао је Црногорској Врховној команди депешу ОБр. 10615:
„Молим јавите где се сада налази Српска Врховна команда и главни интендант Српске војске“.
У 15 часова примљена је ова депеша Црногорске Врховне команде:
„Српска интендантура стигла је у Скадар и предузела бригу за исхрану. Молим обраћајте се директно у Скадар, у погледу исхране трупа“.
У 17 часова послао је командант II. армије Црногорској Врховној команди депешу ОБр. 10621:
„Молим известите Њ. В. Престолонаследника Александра, да овде нема хлеба ни хране за стоку. Од 40.000 хлебова, за које је јављено да ће бити у Андријевици, овде није ни један стигао. Обраћао сам се главној интендантури без успеха. Јавите ми како да помогнем овоме стању, те да се избегне побуна“.
Напомена: Војници су гладовали, падали од глади и умирали; али се нису бунили нити правили неред.
У 19 часова примљена је депеша Црногорске Врховне команде ОБр. 7508:
„Српски главни интендант је у Скадру, као што сам већ јавио са ОБр. 9495 од данас, а Врховна команда још није стигла у Скадар“.
Командант II. армије послао је Црногорској Врховној команди депешу ОБр. 10623:
„Молим за извештај о путу Андријевица – Матешево – Биоче – Подгорица, како у погледу употребљивости за све родове оружја, тако и о местима најудобнијим за смештај на преноћишту. Тако исто, молим за извештај, којим би путевима требало кретати артилерију, а којим путевима пешадију и товарну стоку од Подгорице до Скадра. На овим путевима такође молим, означити места удобна за преноћишта трупа за време марша.
Ако би требало на неким путевима, којим ће се кретати артилерија и трупе са товарном стоком учинити поправке, то молим јавите, којим путевима и где треба упутити инжињерске трупе, како би то оне извршиле“.
Црногорска Врховна команда са ОБр. 7501 известила је:
1) Пут Андријевица – Подгорица употребљив је за све родове војске, само послати хитно пионире да прегледају мостове код Матешева.
Преноћишта: 1. дан Баре – Драчка – Матешево – Јабука; 2. дан: Лева Река – Братоножићи; 3. дан: Биоче – Златица – Подгорица.
2) Пут Подгорица – Скадар (преко Тузи – Ћафкиша – Хотских ханова – Коплика) до Ћафкиша за аутомобиле, одатле до Хотских ханова коњски пут а одатле до Скадра добар пут за кола. Треба пионирима проширити пут од Ћафкиша до Хотских ханова за кола, што је тешко.
Преноћишта: 1. дан: Хум – Хотски Ханови; 2. дан: Иванај – Коплик; 3. дан: Врака – Скадар.
3) Предузео сам мере да се спреме чамци за пребацивање пољске артилерије од Хума преко Језера до Кастратског Вира, и мислим, да ћу на време успети.
По наређењу Њ В. Престолонаследника молим јавите што пре овој команди маршуту до Скадра“.
Ова депеша достављена је у целини командантима: III. армије и Одбране Београда.
6. децембар у поноћ примљена је депеша Црногорске Врховне команде ОБр. 7517:
„Штаб Врховне команде стигао је у Скадар, коме се за све обраћајте“.
Операције II. армије
Трупе армије продужиле су 6. децембра покрет ка Андријевици.
Шумадиска дивизија II. позива од 4 часа јутра продужила је даљи покрет. Код Бјелунских ханова формиран је „Плавски одред“ (5. кадровски пук, 17. пук I. позива и вод 5. брдске батерије) и упућен је право за Плав. Остале трупе ове дивизије стигле су на преноћиште овако: Коњички дивизион Андријевица и Луге; 3. брдски артилериски дивизион, Допунски и 10. пук II. позива Аржаница.
Тимочка дивизија I. позива стигла је 6. децембра код села Велике. Заштитница је остала на положају с. Раушић – село Грабовце.
Командант I. армије пита под ОБр. 9803 команданта II. армије: „Молим известите ме одмах које сте од ваших јединица одредили у заштитницу за заштиту правца Пећ – Андријевица и Пећ -Дечани – Скадар, са каквим задатком и каквим наређењем“.
Одговорено је под ОБр. 10612:
„Последња јединица код Пећи је заштитница Дунавске дивизије I. позива, а за обавештење, којим ће се правцем она повлачити, молим обратите се команданту III. армије. По сазнању упућен је црногорски одред на Чакор, но о томе молим да се обавестите од Црногорске Врховне команде.
За заштиту правца који води за Плав и преко Гусиња и долином реке Цијевне образован је нарочити Плавски одред састава: 17. пешад. пука I. позива, 5. кадровског пука са њиховим митраљеским одељењима, 1 брдским топом и Добровољачким одредом.
Док Плавски одред не стигне у Плав, тражено је од Црногорске Врховне команде да правац Дечане – Плав осигурају Црногорске трупе.
Команданту Плавског одреда наредиће се да Вам се јави из Плава“.
У 21 час примљена је депеша Плавског одреда, да је са пуковима и брдском батеријом стигао у Плав око 7 часова.
Поводом овога послато му је наређење да се стави под команду команданта I. армије у Рожају.
Операције III. армије
Дунавска дивизија I. позива полази изјутра са положаја: село Лешани – село Рохот правцем преко Ругова; оставља на старом положају заштитницу. Трупе Дунавске дивизије I. позива, Браничевског одреда и заштитнице Тимочке дивизије I. позива заноћиле су на простору од Пећи до Јусуфовог хана. Даље нису могле маршовати због тога, што је пут био веома закрчен трупама Тимочке дивизије I. позива.
Дивизиска заштитница (4. прекобројни пук), имала је омању борбу са непријатељем на митровачком друму на 7 – 8 км. од Пећи; но за време покрета заштитнице ка Пећи, у циљу уласка у маршевску колону, додир са непријатељем је изгубљен.
Непријатељ је имао артилерије, иначе је његова јачина и састав не оцењен.
Заштитница је заноћила у оваквом распореду: 1. батаљон на коти непосредно изнад Пећи; 2. чета на источној ивици Пећи; остатак пука са једним брдским топом и једним Дебанжовим топом код Патријаршије.
Дринска дивизија I. позива пребацила се у току дана преко Жљеба ка Рожају. Њена заштитница водила је борбу на фронту Савине воде у теснацу планине Жљеба са Арнаутима.
Да неби у даљем покрету дошло до нереда и мешавине са трупама Београдске Одбране, наредио је командант III. армије, у споразуму са командантом Шумадиске дивизије I. позива, да се Дринска дивизија I. позива крене из Рожаја тек 8. децембра, пошто пропусти Шумадиску дивизију I. позива.
Операције трупа Одбране Београда
Трупе ове команде у току 6. децембра извршиле су покрет ка Беранима. Тимочка дивизија II. позива продужила је покрет од Рожаја за Беране и заноћила северно и источно од Берана у селима Маште, Заграђе, Будимље, Галици и Тмушић.
Трупе Шумадиске дивизије I. позива прикупљале су се у току дана код Рожаја на левој обали Ибра, између села Радева, Бачераса, Рожаја, реке Ибра и реке Госинче у близинн пута за Беране, где су преданиле с тим, да 7. децембра продуже марш за Беране за Тимочком дивизијом II. позива.
Наређено је, да се 12. пук I. позива, када буде дошао код села Заграђе (југоисточно од Врбице), заустави и ту остане као резерва Дринске дивизије II. позива.
Операције I. армије
Дунавска дивизија II. позива отпочела је из јутра покрет од Рожаја у циљу да избије на фронт: кота 1518 – Мусина Јама – Суха планина – Радетина – Бесник с наслоном крила на Студену планину и да смени трупе Дринске дивизије II. позива.
Дан 6. децембра прошао је без значајних догађаја; делови упућени ка селу Баћу и ка селу Буковици и Долову протерали су Арнауте и спалили село Долове. Једно мање одељење Арнаута напало је у клисури код Савиних вода нашу комору, али је убрзо растерано.
Извиђањем је утврђено, да у селу Јабланици има до 100 аустриских војника са побуњеним Арнаутима.
Смена трупа Дунавске и Дринске дивизије II. позива завршиће се 7. децембра из јутра.
7. децембра из јутра делови Дринске дивизије II. позива предузимају покрет од Мусине Јаме и села Годуше ка Суходолу и Коритима, за смену трупа Васојевићског одреда.
Командант I. армије издао је овог дана наређење ОБр. 9825:
„У вези моје директиве ОБр. 9602 и заповести ОБр. 9777, а у циљу даљег покрета трупа ове армије ка Беранима и Андријевици.
Наређујем:
1) Да Дунавска дивизија II. позива остане на својим садањим положајима, све док и остатак коморе не издужи ка Рожају и, док заштитнички делови III. армије не буду избили на превој Жљеба.
Кад заштитни делови III. армије избију на положаје Карауле, Дунавска дивизија II. позива прикупиће се на положаје источно од Рожаја, групишући се јаче на свом десном крилу. Пропустиће заштитничке делове III. армије и комору, па затим продужити покрет ка Беранима и Андријевици, обилазећи Беране са јужне стране.
За случај јачег непријатељског надирања у покрету до Берана, Дунавска дивизија II. позива, задржаће се на положајима код Турјака и дати времена Дринској дивизији да се групише на положајима северно од Берана, па тек онда да продужи даљи покрет ка Андријевици.
2) Дринска дивизија II. позива за све ово време остаће на својим положајима и, према степену повлачења Дунавске дивизије II. позива повлачити се постепено на линију Годуша – Годијево -Србинци, са јачим груписањем на својему десном крилу, штитећи повлачење Дунавске дивизије II. позива ка Беранима и Андријевици. Кад Дунавска дивизија II. позива пређе Беране, Дринска дивизија II. поз. продужиће и сама постепено покрет за Дунавском дивизијом.
За случај јачег непријатељског надирања правцем Бијелог Поља и од Сјенице, Дринска дивизија II. позива на положајима Годуша – Годојево – Србинци, а затим на положајима леве обале Лешнице реке, створиће потребно време Дунавској дивизији II. позива, да промакне кроз Беране.
Ако трупе Дринске дивизије буду јаче потиснуте на положајима северно од Берана, Дунавска дивизија II. позива, чим прође Беране, задржаваће се на угодном положају између Берана и Андријевице, прихватити трупе Дринске дивизије, па тек потом за њом повући се ка Андријевици.
По доласку код Берана, пукове придате из других дивизија (Шумадиске и Дринске дивизије I. позива) упутити у састав њихових дивизија, ако прилике то дозволе.
Дринска дивизија II. позива, у повлачењу свом ка Беранима и Андријевици, одржаваће што јачу везу са трупама Васојевићског одреда.
Команданти дивизија, преко својих одаслатих органа, настаће најенергичније, да се на правцу њиховог одступања прикупи што од хране и фуражи за њихове трупе, а ако на правцу Беране -Андријевица и даље ка Подгорици буду до тога времена устројени какви магацини у толико ће се исхрана олакшати.
Препоручујем командантима што јачу међусобну везу, узајамно потпомагање и обавештавање о овоме заједничком раду“.
Операције трупа Нових области
Лева колона:
I. ешелон – Вардарска дивизија I. позива.
Према наређењу команданта трупа Нових Области ОБр. 11193 од 5. децембра дивизија се прикупља код села Души у армиску резерву.
Бројно стање пукова било је овакво:
11. кадровски пук свега 231 (140 пушака),
12. пук II. позива свега 345 (167 пушака),
12. пук III. позива свега 109 (50 пушака),
2. пук III. позива свега 50 (12 пушака),
18. кадровски пук свега 79 (69 пушака).
Командант дивизије известио је овога дана команданта трупа Нове Области овако:
„И ово мало војника што је преостало после извршених тешких маршева преко Албаније и под борбом са делом месног становништва, које је нама непријатељски расположено, махом је болесно и толико слабо, да, ако се убрзо не поштеди, одмори и не исхрани како треба, остаће се и без тога. Дивизија се сада налази у клисури из које ће се пукови, на случај ма и најмањег напада од стране мештана, тешко моћи извући.
Лично сам се уверио, да се војници, у колико их је још остало, неће да бију, па чак и жандарми се не бију како треба, а било их је, који су бегали испред мене, свога команданта дивизије, кад су качаци 5. овог месеца отворили ватру на штаб дивизије код села Пуки.
На становништво у Албанији неможе се рачунати, па чак ни на Есадове жандарме, за које сам се уверио да су главне коловође плачкаша.
Према овоме свако задржавање дивизије у овој клисури, изазваће неминовно још веће жртве, ако не и њезино потпуно уништење.
О уредном снабдевању трупа и стоке овде неможе бити ни речи јер:
1) Месних средстава нема.
2) Коморе за довлачење хране из Скадра нема у довољном броју, а и ово што је има потпуно је изнурена и неспособна.
3) Сребрног и златног новца нема, без кога се оно што би се овде могло наћи неможе да добије.
Једини је донекле излаз из ове тешке ситуације, да се трупе ове дивизије шго пре повуку у какво склониште (нпр. Скадар) где да се изнова наоружају, опреме, нахране, попуне и дођу колико толико себи.
У противном случају, у најкраћем времену и ово што је остало, потпуно ће се растопити и од дивизије неће бити ни трага ни гласа“.
II. ешелон – Моравска дивизија II. позива.
Трупе дивизије прикупљале су се у току 6. децембра источно од Вардарске дивизије I. позива на простору: с. Пука – Черети – Домгјонит Хан, осматрајући коњичким и пешадиским деловима правце ка Дриму на простору Спас – село Бушала.
Десна колона:
I. ешелон – Моравска дивизија I. позива.
Трупе дивизије отпочеле су покрет у 6.30 часова из Блиништа за Шинђерћ.
Око 11 часова примљен је на маршу извештај дивизиског коначара мајора Даскаловића, да, према исказу мештана, не постоји пут за Шинђерћ, изузев једне стазе, којом само пешаци и то једва могу да прођу, а пролаз коњем је апсолутно немогућ; пут којим се креће дивизија води преко села Унгреја за Каливачи.
Због овога је одмах наређење послато дивизиском коначару, да продужи марш са коњичким пуком за Каливачи. На овај начин је промењен крајњи циљ марша дивизије, и дивизија се место ка Шинђерићу кренула за Каливачи.
У 14 часова марш је прекинут, како би и позадњи делови могли за видела стићи на преноћиште.
Тако су овога дана заноћили: Коњички пук, 1. и 16. пук, артилериски дивизион и штаб дивизије код села Унгреја, 3. пук код села Симони, II. степен колонске коморе код села Симони.
II. ешелон – Комбиновани одред.
Одред је 6. децембра водио борбу са Арнаутима, који су га пратили у стопу и чији се број стално повећавао. Одред је стигао у мрак, североисточно од Орошког манастира, где је командант своје трупе сместио у бивак ради кратког одмора, обезбедивши се са свих страна, пошто је био опкољеи Арнаутима.
Командант трупа Нове Области под ОБр. 11196 од 6. децембра известио је подређене му оперативне јединице, да је учињено што треба и, што је могуће, да се уреди снабдевање трупа и наредио је да се према качацима – Арнаутима употребе најрепресивније мере и да се они најстрожије кажњавају.
Операције Тимочке војске
1) Дејство заштитнице Тимочке војске – Брегалничке дивизије.
На целом фронту ове дивизије у току 6. децембра водила се врло интензивна борба. На одсеку Вардарског одреда, а на линији: Караула Петрина – Букова – Краста, непријатељ је око подне извршио обухват крајњег десног крила са планине Галичнице; одред се повукао на прихватне положаје, где је успео да се задржи до мрака.
Тетовски одред, нападнут јачом снагом, повукао се на леву обалу Брежанске реке – на линију: кота 755 – Црвена вода – кота 1550.
Охрид је евакуисан 6. децембра у вече.
2) Дејство Албанског одреда.
Одред се повукао на леву обалу Дрима ноћу 5./6. децембра, а у току 6. децембра заузимао је положаје на одсеку од с. Черпење до с. Лукова.
3) Коњичка дивизија, Крајински одред и Комбинована дивизија врше покрет ка Елбасану, у духу диспозиције команданта Тимочке војске ОБр. 1271 од 5. децембра.
4) Штаб Тимочке војске у току 6. децембра био је у покрету из Ђукуса за Елбасан, где је заноћио.
Ситуација
У току дана 6. децембра:
Штаб Врховне команде кренуо се овог дана у 9 часова из села Спасара за Скадар, где је стигао истог дана у подне и ту остао.