Операције I. армије
Ситуација I. армије 7. децембра била је оваква:
1) Дунавска дивизија II. позива, са 2 пука и 4 брдска топа на фронту: Мусина Јама – Радетина од којих је један батаљон код села Бесника.
Са једним пуком и Ужичким одредом у другој линији на фронту село Кланац – село Дачић; 6. пук I. позива (из састава III. армије) општа резерва јужно од Рожаји.
2) Дринска дивизија II. позива, упућена да избије на фронт Корита – Суходол и смени остатак Васојевићског одреда. 7. децембра избила је и заноћила у оваквом распореду:
4. пук II. позива, са 2. батаљоном 5. пука III. позива, коњичким дивизионом и 2 Данглисова брдска топа, код села Горњег Корита.
5. пук II. позива у покрету ка Суходолу, потерао је са коте 1450 слабија арнаутска одељења измешана са аустриским војницима и предњим деловима се задржао између коте 1450 и Суходола а главнином у висини Герекара.
6. пук II. позива у покрету ка Годијеву стигао је до села Врбице.
12. пук II. позива (из састава Одбране Београда) као општа резерва Дринске дивизије II. позива у покрету ка Петници стигао до села Трпезе.
Возови армије, у колико су пребачени преко Жљеба, у покрету су ка Беранима. Возови који су били на путу Савина вода – Жљеб; по наређењу команданта III. армије, уништени су, а са њима и сва муниција, храна, материјал који су били у њима.
На правцу Савине воде – Рожај, на положајима код Савиних вода, налази се заштитница III. армије састављена из 3. прекобројног пука I. позива и 8. пука I. позива са 10. брдском Круповом батеријом.
На правцу Пећ – Ругово су заштитнички делови из састава III. армије.
Плавски одред (састављен из 17. пука I. позива, 5. кадровског пука, Добровољачког одреда и 2 брдска топа) који је од стране команданта II. армије упућен ка Плаву, и стављен на оволикој даљини под команду команданта I. армије, налази се код Плава.
Наређено му је, да најупорније брани излазак из теснаца који води од Дечана ка Плаву, осигуравајући правац од Девојачког камена.
О непријатељу пред фронтом трупа I. армије имају се ови податци:
а) Пред Дунавском дивизијом II. позива појавиле су се јаче гомиле Арнаута измешане мањим аустриским трупама. Укупна јачина Арнаута 7 – 800, а од непријатељских трупа 1 – 2 чете на правцу Јабланица – Бесник и око једне чете према селу Буковици.
По ранијим извештајима, у селу Мојстиру има непријатељских трупа са артилеријом.
б) Пред фронтом Дринске дивизије II. позива на правцу преко Суходола, сем Арнаута, осмотрена су 2 аустриска батаљона да се утврђују на положајима северно од Суходола.
По податцима Црногорске Врховне команде на правцу Сјеница – Рожај код села Буђева појавио се непријатељ јачине једне здружене бригаде. Непријатељ је исто тако заузео Долић.
О стању на правцу село Корито нема извештаја.
в) По извештају команданта III. армије, његова заштитница на правцу Пећ – Рожај, нападнута је јачом снагом на положајима село Пригоде – Црни Луг – село Рохот. Снагу непријатеља командант заштитнице, по исказу једног заробљеника цени: 1 немачки пук, 1 аустриски пук, 1 мађарски батаљон са 1 брдском и 1 пољском батеријом.
6. децембра заштитницу III. армије, на положајима источно од Савиних вода, нападали су најпре Арнаути па после немачка пешадија, али без успеха.
На правцу Плава непријатеља нема.
Операције III. армије
Заштитница Дринске дивизије (3. прекобројни 8. пешад. пук и 1 батаљон 10. пука I. позива) стигла је у току 7. децембра својим задњим деловима код Савине воде, а главнина дивизије на караулу кота 1760 у теснацу планине Жљеба и штитила је извлачење још заостале многобројне стоке свију дивизија, што ће се извршити по извештају команданта заштитнице до 8. децембра у вече.
На фронту заштитнице у току 7. децембра није било борбе; 6. пук привремено је придат Дунавској дивизији II. позива као појачање, по тражењу команданта I. армије.
Остатак Дринске дивизије I. позива преданио је 7. децембра у Рожају, а 8. децембра креће се ка Беранима.
Штаб армије продужио је у току 7. децембра покрет ка Беранима.
Дунавска дивизија I. позива, главнином продужила је 7. децембра марш од Јусуфовог Хана у правцу Плава, Гусиња и долином реке Цијевне за Скадар.
Овог дана у јутру непријатељ је нападао заштитницу дивизије у правцу Пећи; око 10 часова пре подне услед надирања јачег непријатеља, варош Пећ је морала бити напуштена. У даљем току целога дана вођена је борба око улаза у теснац. Непријатељ је нападао у три колоне: гребеном десне стране Бистрице, кроз теснац и гребеном леве стране Бистрице. Прва и друга колона били су Арнаути, трећа колона Аустро – Немци јачине око 2 батаљона са једним пољским и 2 брдска топа. Наше су трупе успеле да се одрже на улазу у теснац.
На крају дана, трупе Дунавске дивизије налазе се у овој ситуацији:
а) Два пука (4. прекобројни пук око 300 пушака и 9. пук I. позива око 400 пушака) у заштитници између Пећи и Јусуфовог Хана.
б) Остале трупе: 4 батаљона пешадије I. позива код Кућишта, 2 батаљона II. позива и 2 батаљона III. позива код Бјелухе, 2 батаљона I. позива и коњички пук у Плаву. Батаљони су просечне јачине око 150 људи.
Трупе су јако изнурене и морално депримиране, храну имају свега за 3 дана, а на лицу места неможе се ништа набавити ни за људе ни за стоку.
Командант дивизије доставио је команданту армије овај извештај:
„Ако се има намера за дуже време бранити овај правац, неопходно је потребно добити брдску артилерију и организовати на неки начин довлачење хране, што ова команда својим средствима не може учинити. У случају хрђавог времена дотурање хране и муниције било би готово немогуће, баш и кад би их било у позадини.
Молим пре свега за хитно обавештење, за које време треба дивизија овај правац да брани, као и када ће и којим правцем Црногорске трупе да дођу“.
Док не добије дефинитивно наређење командант дивизије намерава да борачке трупе остави на својим садањим местима ради евентуалног потпомагања или прихвата заштитничких пукова, а неборачке трупе да продуже ка Скадру, делом преко Плава, а делом преко Андријевице (зато што је најпре било наређено да дивизија маршује преко Андријевице, потом преко Плава и најзад да брани правац Пећ – Ругово – Бјелуха).
Операције II. армије
Ситуација трупа ове армије у току 7. децембра била је оваква:
1) Шумадиска дивизија I. позива са борачким деловима стигла је у Андријевицу, а Тимочка дивизија I. позива са борачким деловима стиже у Андријевицу 8. децембра, сем заштитнице њене, за коју се не зна тачно кад ће стићи.
2) По једна батерија (4 топа и 1 кара) из сваке дивизије, упућене преко Рожаја нису стигле још у Андријевицу. Запреге и људство осталих батерија и то: из Тимочке дивизије I. позива отишле су из Андријевице 6. и 7. децембра, а из Шумадиске дивизије II. позива 7. децембра су стигли у Андријевицу; 17. пешад. пук, 5. кадровски пук, Добровољачки одред и један вод брдске артилерије као Плавски одред стигли су 6. ов. месеца у вече у Плав, и стављени су под команду команданта I. армије.
3) Људи су уморни, изнурени, гладни, незадовољни, има смртних случајева због изнурености.
Хране нема ни у најнужнијим размерама. Стока изнурена и шапљива, скапава на путу без хране.
Бројно стање није се могло утврдити.
Пешачки пук рачуна се бројно јак, ако има 800 пушака. Повучене су свега две батерије са топовима и неколико двоколица из колонских возова, остало је све уништено, само се стока са људством води.
Командант II. армије издао је 7. децембра својим трупама наређење ОБр. 10634 ове садржине: „По указаној потреби наређујем:
1) По доласку трупа у Андријевицу дати им један дан одмора – преданак, а за то време постарати се, да се трупе снабду у најнужнијим размерама храном. Како потребе, које су упућене из Скадра, још нису стигле до Андријевице, то је тежња да се што пре одмаршује у Подгорицу, јер ће се на тај начин ићи у сусрет потребама, које се дотурају, те ће и исхрана бити лакша. Ово објаснити и војницима.
2) Све болесне војнике упућивати у 1. и 3. болницу Тимочке дивизије I. позива, које су развијене овде у Андријевици.
3) Одмах по преданку дивизије ће се кренути друмом за Подгорицу, и то по овој маршути:
а) Шумадиска дивизија II. позива:
9. овог месеца места преноћишта на зони: Баре – Дрчка – Матешево – Јабука.
10. овог месеца преноћиште на зони: Лијева река – Братоножићи.
11. овог месеца преноћиште на зони: Биоче – Златица – Подгорица.
б) Тимочка дивизија I. позива креће 10. овог мес. за Шумадиском дивизијом II. позива, а са истим местима преноћишта.
Команданти дивизија према стању својих трупа могу, с обзиром на зоне места преноћишта, кренути неки део својих трупа и пре одређеног времена.
4) Команданти Шумадиске дивизије II. позива и Тимочке дивизије I. позива, у колико је потребно ради извршења правилнијег и бржег марша, споразумеће се међу собом.
5) Ширина пута: Андријевица – Подгорица дозвољава употребу колоне двојних редова, с тога у томе строју маршовати, те скратити што више дубину колоне.
6) У Андријевици за време преданка прикупити сва одељења из своје дивизије и даље их водити под својом командом; тако исто узети под своју команду и сва одељења, која се стигну уз пут. Колонски возови, који су раније испослати, сачекаће дивизију у Подгорици, где их узети под своју команду.
7) Места за прикупљање хране и потреба одређена су ова: Матешево, Лијева река и Братоножићи.
У Матешеву је артилериски ппуковник г. Вукашин Петровић, у Лијевој реци артилериски потпуковник г. Мирко Поповић, а у Братоножићима инжињерски пуковник г. Душан Цветковић; они имају дужност да са црногорским месним властима прикупљају потребе и храну и деле их сразмерно трупама свију армија. На војника има да се да по 400 грама хлеба и 500 грама меса, како би све трупе из свију армија, могле сразмерно подједнако хране да добију.
Ну, и поред ових припрема команданти треба да пошаљу своје органе испред трупа, те да се и они постарају за прикупљање потреба, као и за доношење истих до места преноћишта.
8) Армиски штаб полази 8. децембра из Андријевице и биће на преноћишту: 8. у Матешеву, 9. у Братоножићима а 10. у Подгорици.
9) Команданти дивизија јавиће места својих преноћишта по данима.
10) О пријему наређења одговорити“.
Командант II. армије послао је Врховној команди депешу ОБр. 10641 ове садржине:
„8. ов. мес. полазим за Подгорицу и надам се да ћу тамо стићи 10. овог месеца.
Молим да ми се тамо саопшти смештајна просторија за армију код Скадра, како би могао на њу упућивати трупе из Подгорице.
Овде нема ни хлеба ни хране за стоку, а било је јављено да је овде магацин хране. Ако се до Подгорице не добије хлеб и храна за стоку, настаће пропаст армије“.
Од команданта III. армије у току 7. децембра примљена је у штабу II. армије депеша ОБр. 8737 ове садржине:
„Пуковник П. Пешић 4. овог месеца доставио је наређење Њ. К. В. Престолонаследника, да се код Патријаршије безусловно остави један одред, који ће штитити правац: Пећ – Ругово -Андријевица. Одговорио сам да је ово немогуће, пошто сам команданта Дунавске дивизије I. позива овластио, да може користити правац преко Плава и Гусиња низ Цијевну, ако нађе да је могуће пребацити се у Плав. Мишљења сам, да овај правац треба да осигура ваша армија, пошто се цела њиме повлачи. У том смислу потребно је дати обавештење команданту I. армије, који га је од мене тражио“.
Поводом овога командант II. армије послао је команданту III. армије у 19 часова депешу ОБр. 10649 која гласи:
„Ваша депеша ОБр. 8737 примљена.
Захтев Црногорске Врховне команде ОБр. 7485 достављен је команданту Дунавске дивизије I. позива и он је одговорио: један пук остављен је источно од Пећи а један на улазу у теснац западно од вароши“.
У 20 часова примљена је у штабу II. армије депеша делегата ђенерала Боже Јанковића Пов. Д. Бр. 1959:
„Од стране Црногорске Врховне команде јављено вам је, да је штаб Врховне команде приспео синоћ у Скадар и тамо се налази и Врховни Командант и Влада.
Према томе по указаној потреби, обраћајте се тамо или мени, а ја ћу даље чинити шта треба.
На већем делу наших заједничких других фронтова влада затишје сем омањих сукоба на појединим правцима“.
Операције трупа Одбране Београда
Тимочка дивизија II. позива продужила је у току 7. децембра покрет ка Андријевици, трупе су у добром реду стигле на преноћиште на простор код села Трепчке и Виницке.
Шумадиска дивизија I. позива кренула се овог дана из Рожаја за Тимочком дивизијом II. позива ка Беранима. 12. пук I. позива који је био одређен да дође у резерву Дринске дивизије II. позива у село Заграђе, по захтеву команданта те дивизије упућен је у село Петнице.
Командант трупа Одбране Београда издао је 7. децембра својим јединицама наређење ОБр. 5369 ове садржине:
„Према извештају команданта II. армије његове трупе крећу се из Андријевице за Подгорицу и то:
Шумадиска дивизија II. позива 9. а Тимочка дивизија I. позива 10. ов. мес.
Да се трупе Одбране Београда не би измешале са трупама II. армије наређујем:
1) Да се Тимочка дивизија II. позива заустави код Андријевице одакле ће се кренути 11. овог месеца по маршути коју ће од мене добити.
2) Да се Шумадиска дивизија I. позива прикупи северно од Андријевице одмах иза Тимочке дивизије II. позива одакле ће се кренути 11. ов. месеца, по маршути коју ће од мене добити.
У Андријевици ће се издати храна, и то: по 400 грама хлеба и 500 грама меса на војника. О пријему овога наређења одговорити“.
Операције трупа Нове области
Штаб трупа Нове Области стигао је 7. децембра у село Спасари.
Лева колона:
I. ешелон – Вардарска дивизија I. позива прикупљена је код села Души.
Штаб дивизије у манастиру Гемсиће.
II. ешелон – Моравска дивизија II. позива распоређена на простору: село Пука – Черети -Домгјонит хан, осматра коњичким и пешадиским деловима правце ка Дриму на простору с. Спас – с. Бушала.
Десна колона:
I. ешелон – Моравска дивизија I. позива.
Дивизија је 7. децембра у 8 часова продужила марш ка с. Каливачи. Ту је око 11 часова команданта дивизије дочекао мајор Есадове војске Али Фехим Беј, командант посаде у Каливачи, стављајући на расположење своје услуге. Споразумно са њим, одређено је место за бивак дивизије, на западној ивици села и ту се пукови, како је који стигао, убиваковали.
По доласку у ово село одмах је, уз припомоћ жандарма Есадове посаде, предузета набавка сена и сламе за стоку, али опет само за злато. Пошто више није било злата ни код официра, а још мање у касама, то је дивизиска интендантура узела на послугу извесну количину злата од мајора Есадове војске Али Фехим Беја.
II. ешелон – Комбиновани одред.
Одред је у поноћ 6./7. децембра продужио марш ка с. Ороши и у зору 7. децембра стигао је и убиваковао се код самог Орошког манастира. Људи и стока били су до крајности исцрпљени. Стока није храњена скоро никако од Љум Куле, изузев сувим лишћем и местимице пашом, но и то у врло малој мери. Људска храна била је сва утрошена. Од слагалишта очекиваног у Орошима није било ни трага; Арнаути нису хтели ништа продавати. Муниција је била знатним делом утрошена у претходним борбама. Брдска батерија остала је са 90 метака; митраљеска одељења са последњим метцима у реденицима. Официр, кога је командант одреда раније био упутио у Ороши да припреми исхрану трупа, заробљен је од Арнаута. У Орошима је био један официр са десетак Есад пашиних жандарма, који се чинио као да је и сам тамо на белом хлебу, а у ствари изгледало је да је био у дослуху са арнаутским бандама.
Стање је одреда било несносно, због тога је командант одреда наредио да одред још 7. децембра после подне продужи марш ка Блиништу и Шинђерћу, са тежњом да се наслони на Моравску дивизију I. позива и да се примакне средствима за исхрану.
Операције Тимочке војске
Дејство Брегалничке дивизије I. позива.
У току ноћи 6./7. децембра отпочело је код Брегалничке дивизије I. позива повлачење Вардарског одреда за којим је непријатељ предузео гоњење 7. децембра рано из јутра. Један бугарски коњички пук, пошто је потиснуо предње делове одреда са леве обале Даљанске реке, ушао је у Охрид. Пред вече ушао је у Охрид један батаљон преко Петринске планине. На левом крилу Вардарског одреда није било борбе.
На фронту Тетовског одреда непријатељ је 7. децембра енергично нападао положаје од с. Ботура до коте 1550.
После очајне борбе, трупе одреда око 14 часова отпочеле су се местимично повлачити.
Услед повлачења Тетовског одреда командант Брегалничке дивизије наредио је евакуацију Струге и повлачење трупа на леву обалу Дрима и то:
Вардарског одреда на линију положаја од Охридског језера до реке Мутице, а Тетовског одреда од р. Мутице до реке Пискуштине.
Дејство Албанског одреда.
Одред је у току 7. децембра заузимао одређене положаје на левој обали Дрима.
Коњичка дивизија и Крајински одред маршују по ешелонима ка Елбасану.
Комбинована дивизија: 1. и 6. прекобројни пук задржани су на положајима на десној обали р. Шкумбе око с. Мираке; 5. прекобројни пук на маршу је од Струге ка Елбасану.
Штаб Тимочке војске у Елбасану.
Командант Тимочке војске примио је у току 7. децембра ове важније извештаје:
а) Од команданта 1. кадровског пука (Охридски одред):
„Због бомбардовања лађе са нашим брашном од аустријске флоте у Драчу 6. децембра пре подне, ради евентуалне одбране Тиране послао сам 2 чете 1. кадровског пука за поседања положаја Раштбула.
Заробљеници су на броју 5 – 6.000 код Шијака у логору, а остатак ће се задржати у Тирани; 6. ов. месеца у вече стижу у Тирану нишке резервне трупе.
У Тирани остаће као посада само 2 чете, 2 митраљеза и 2 брдска топа.
Један батаљон 1. пука налази се у Елбасану ради заштите комуникација Струга – Елбасан -Тирана.
Молим за наређење да се појача посада Тиране.
Овде је био Есад паша, који је извршио поседање Раштбула и појачање Тиранске посаде.
Овакву депешу послао сам и Врховној команди“.
б) Од команданта Комбиноване дивизије I. позива ОБр. 4661:
„По добивеним податцима, трупе ове дивизије, које су привремено придате Албанском одреду за појачање на Јами планини, док трупе Тимочке војске не одступе до Дебра, употребљавају се од стране команданта Албанског одреда, тако, да ће бити потпуно урнисане.
Потребна појачања на Јами планини престала је одавно и ове је трупе требало вратити у састав дивизије.
Накнадно послаћу рапорт о начину употребе трупа ове дивизије од стране команданта Албанског одреда, док прикупим све податке“.
Напомена: Пошто ситуација није још дозвољавала, да се јединице Комбиноване дивизије I. позива, које су привремено придате команданту Албанског одреда, врате у састав своје дивизије, то није ни наређено да се те јединице врате у састав дивизије из Албанског одреда.
Командант Тимочке војске доставио је Врховној команди представку односно регулисања пријема нашега новца ОБр. 1319 ове садржине:
„По извештајима потчињених ми команданата и личном уверењу, наш се папирни новац готово и не прима у Албанији, а и где се прима, цена му се страховито побија, тако да се за нашу банкноту неможе добити више од 4 – 5 динара.
Овакво стање причињава и сувише тешкоћа и доводи се у питање даље бављење наших трупа на овој територији, а може имати и тежих последица, јер је немогуће под таквим приликама набављати потребе куповином, те ће се неминовно јавити сукоб између војника и становништва.
Поред овога, ово ће појачати случаје пљачке са свима фаталним последицама те појаве.
Молим да се најхитније са Есад пашом регулише пријем нашег папирног новца, али да се за издржавање трупа најхитније пошаље новац у звечећој монети, а првенствено у злату.
Сада у Албанији најбоље пролази турски па аустриски и остали страни новац.
Поред овога услед побијања нашег папирног новца, официри и чиновници доведени су у врло мучан положај, односно свога личног издржавања. Плата са новчаним принадлежностима, које сада имају, апсолутно је недовољна за издржавање.
Ово чини да је душевно стање официра и чиновника све теже и мучније, те ми је част предложити, да се у овом погледу донесе што пре целисходно решење, како би се официрима и чиновницима обезбедио опстанак у овим крајевима“.
III. Ситуација
У току 7. децембра Врховна команда, која је у Скадар стигла 6. децембра у подне, затекла је и примила следеће извештаје и издала следеће наређење:
1) Извештај Војног Изасланика у Русији ОБр. 435 од 30. новембра, заведен 7. децембра под ОБр. 25007:
„Овде је вечерас добивен извештај из Француске Врховне команде да је наша Врховна команда наредила, да се, при даљем одступању у Албанију, уништи и баци сва артилерија и комора.
Ово је овде произвело веома тежак упечатаки. Начелник штаба Врховне команде моли да га хитно известим, шта је у ствари, у колико је поменути извештај тачан?
Услед неизвесности држања Румуније у питању пропуштања Руске војске, Руси продужују увећавати експедициону војску“.
2) Наређење Врховне команде ОБр. 25007 Војном Изасланику у Русији:
„Наша војска при повлачењу испред бројно надмоћнијих непријатеља и, немогући да се пробије кроз Качанички теснац, како би дошла у везу са савезницима, била је приморана, услед савезничке крајње неактивности, да продужи даље повлачење на запад кроз Албанију и Црну Гору ка Јадранском Приморју, у циљу: да се ту прикупи, одмори, наоружа, снабде потребама и реорганизује, а потом понова предузме акцију, саобразно општој политичкој и војничкој ситуацији код наших савезника и стању код наше војске.
Земљиште Албаније и Црне Горе је потпуно Алпијског карактера, кршно, пусто, безпутно и ненасељено. С тога је Врховна команда наредила, да се свим силама покуша, да се превуче сва артилерија и сви возови, а онде где се то апсолутно не може учинити, да се топови и возови униште или онеспособе за употребу, а сва запрега поведе и употреби за пренос хране и осталих потреба за војску.
О карактеру земљишта кроз који су се повлачиле наше трупе, моћи ће дати податке и овдашњи делегат Руске Врховне команде, пуковник г. Артаманов, који је лично са штабом Врховне команде прешао једним од албанских путева.
Према овоме вест о издатом наређењу, да се уништи сва артилерија и сви возови, апсолутно не одговара истини“.
3) Извештај Војног Изасланика у Риму ОБр. 126 од 4. децембра, заведен 7. децембра под ОБр. 25012:
„Министарство марине спрема за нас журно 4 топа за гађање аероплана. Молим за извештај где би требало ове топове поставити, тј. у Медув или у Драч. Батерија подељена на оба ова места била би слабог дејства, с тога је треба целу поставити на једном месту и ово тражити.
Министра Војног нисам известио“.
4) Наређење Врховне команде ОБр. 25012, Војном Изасланику у Риму:
„4 топа за гађање аероплана да се пошаљу одмах у Медуву, а издејствујте да се пошаљу још 4 топа за гађање аероплана у Драч“.
5) Извештај Војног Изасланика у Риму ОБр. 143 од 5. децембра, заведен 7. децембра под ОБр. 85019:
„а) Талијански одред за окупацију Драча и Валоне концентрише се у Бриндизи. Транспорт морем извршиће се кад марина огарантује безопасност, а то неће бити пре недеље дана, а можда и доцније. Првенствено ће се транспортовати инжињерија и материјал инжињерски.
б) Талијански одред распоредиће се овако: две бригаде у Драчу и једна бригада у Изметни, рачунајући у то трупе које су већ у Валони“.
6) Извештај посланика из Париза г. Веснића преко Министра Војног под Пов. Бр. 579, заведен под ОБр. 25022:
„У ђенералштабу министарства дознадох:
Ђенерал Сарај односно употребе трупа на Балкану има одрешене руке. Није ништа наређено одавде. На конференцији која ће бити 5. децембра, донеће се решење о акцији на Балкану“.
7) Извештај Војног изасланика из Лондона Бр. 181 заведен под ОБр. 25044:
„Данас сам опет молио, да пошаљу што пре транспорте Медув – Скадар осим Драча и Валоне. Кажу ми, да је слање у Медув немогуће без протекторних бродова, који би транспорте осигуравали. Талијани, који имају, не дају, а Енглеска је све своје употребила за осигурање својих комуникација на Средоземном мору, на Дарданелима и код Солуна.
Телеграфисали су њиховом посланику у Риму, да дејствује, да Талијани даду, и уверавају ме, да сватају наш врло тежак положај и да предузимају, да нам помогну, што се према приликама може. У Валону шаљу потребе, а отуд до Драча; даље не могу. С тога препоручују повлачење наше војске (и штаба Врховне команде) ближе Драчу и Валони, где ће се дотеривати храна. Мисле, да је једна лађа са транспортом успела доћи у Медув.
Ради ћу и даље, али опажам да сам не могу помоћи. О свему сам известио нашег посланика у Риму и војног изасланика у Паризу, па их молио, да и они раде. Ја сам изложио Француском војном изасланику велику кризу наше храбре војске, која је без хране, и молио, да и он са своје стране потпомогне у Француској да се нађу протекторне лађе те да храну пренесу у Медув. Свуд ме лепо примају, али шта раде и шта мисле да раде крију од мене. Они имају неку своју политику, коју не могу да схватим и плаше се догађаја на другој страни за њих осетљивој, због чега и држе трупе у Солуну, да би их пренели тамо, где нађу да су им најпотребније“.
8) Извештај делегата из Солуна пуковника Лешјанина Бр. 376 од 3. децембра, заведен под ОБр. 25045.
„Преглед искрцаних трупа до данас:
10. дивизија потпуна на Струмичком фронту.
22. дивизија: штаб, три пешад. бригаде, пионирски батаљон, две артилериске бригаде, секција велосипедиста.
26. дивизија: штаб, три пешад. бригаде, пионирски батаљон, секција велосипедиста.
27. дивизија: само два батаљона, три артилериске бригаде, две чете инжињерије, секција велосипедиста.
Ван састава је тешка пољска батерија калибра 11 см. и једна опсадна батерија од два оруђа.
Сем 10. дивизије, није стигла комора за остале дивизије.
2. децембра на свима фронтовима мир. Ђенерал Сарај обећао убрзати транспорте хране и остале спреме за Драч“.
9) Извештај војног изасланика, у Паризу Бр. 591 од 3. децембра заведен под ОБр. 25046:
„У министарству војске ми казаше, да је отпочело искрцавање једне Талијанске дивизије у Валони. Нису могли да ми кажу њен задатак и улогу на Балкану“.
10) Наређење Врховне команде ОБр. 25063:
Командантима оперативних јединица, начелнику штаба Црногорске Врховне команде, пуковнику Пешићу – Цетиње: „Штаб Врховне команде стигао је у Скадар 6. ов. мес.“.
11) Извештај Војног изасланика из Рима Бр. 147 од 3. децембра заведен под ОБр. 25066:
„Данас сам био код помоћника начелника штаба марине, казао ми:
1) Марина успела искрцати један ешелон на Албанску обалу; биће још два који ће се ускоро пребацити преко Јадранског мора.
2) Моли да наше власти не похађају бродове за транспорте; целокупну службу предузела је талијанска марина; свака наша радња по томе ће само отежати посао нарочито због несигурности мора; Србија треба сама да набавља и спрема материјал преко Енглеске и Француске; транспорт ће талијанска флота пратити, која ће све наше жеље испунити.
3) Према последњој депеши Министра Војног, прве наредне бродове послаће у Медув, а у Драчу када то ми будемо захтевали.
4) Министар марине моли, да се транспортним бродовима не издају наређења, која се косе са наређењем Талијанске марине, јер се тиме ствара забуна. Све наше жеље доставити преко посланства Министарству марине, које ће их у свему извршити.
Министра Војног нисам известио“.
12) Извештај војног изасланика из Рима Бр. 148 од 3. децембра заведен под ОБр. 25080:
„Данас сам био код француског и енглеског маринског изасланика. Оба су се сложила да наши транспорти нису довољно осигурани; признају да талијанска флота неможе учинити више него што чини.
Француска марина је већ наредила, да потребан број торпедњача појача талијанску флоту, са обзиром на то што већ није учинила што треба са своје стране и можда неће ни учинити; тек сада Енглеска прима на себе одговарајући део и биће транспорти осигурани. Министар Војни није извештен“.
13) Извештај делегата са Цетиња, ђенерала Бож. Јанковића Бр. 1950:
Стање на Црногорском ратишту у току 3. децембра.
1) На правцу Фоча – Челебић без промене.
2) На правцу Плевље – Бијело Поље и Пријепоље – Бијело Поље одбијени су сви непријатељски напади противу заштитних одреда на левој обали Чехотине – Камена Гора – Бродарево.
3) На осталим правцима без промене.
4) На Грахово непријатељ је отворио артилериску ватру са Дреника без резултата.
5) На осталим фронтовима није било важнијих догађаја.
14) Извештај истог делегата Бр. 1954. Ситуација на Црногорском ратишту у току 4. децембра:
1) На правцу Фоча – Челебић без промене.
2) На правцу Плевље – Краљева гора непријатељ је врло енергично нападао цео дан на положаје на левој обали Чехотине, али су сви напади одбијени са осетним губитцима по њега.
3) На правцу Јабука – Камена гора и Пријепоље – Камена гора непријатељ је развио велику енергију и у току целога дана вршио напад без успеха.
4) На правцу Сјеница – Бијело Поље непријатељ је заузео село Вишњево и Крајиновићи. Даље његово наступање заустављено.
5) На правцу Сјеница – Рожај без промене.
6) На фронту Ловћенског и Херцеговачког одреда местимична артилериска ватра.
7) На фронту Старосрбијанског одреда побунили су се Арнаути у Никају. Предузете су енергичне мере да се побуна угуши.
15) Извештај истог делегата Бр. 1958:
Стање на Црногорском ратишту у току 5. децембра:
1) На правцу Фоча – Челебић непријатељ је отпочео напад на заштитне трупе и после дуже борбе приморао их да оступе на положај код с. Ограђенице.
2) На правцу Плевље – Краљева гора непријатељ је нападао врло енергично цео дан и наше трупе пред мрак повукле су се на положај код села Крушева.
3) На правцу Јабука – Бијело Поље непријатељ је дошао до села Д. Матаруге.
4) На свим осталим правцима без промене.
5) На фронту Старосрбијанског одреда побуна Арнаута шири се у Никају. Предузете су потребне мере.
6) На фронту Херцеговачког и Ловћенског одреда без промене.