Операције I. армије
Штаб I. армије стигао је у Беране.
У току 8. децембра вођена је борба само на фронту Дринске дивизије II. позива: 5. пук заузео је Суходол, а 4. пук село Угло; 6. пук II. поз. стигао је у резерву код села Годуше, а 12. пук I. позива код села Петнице, истурив једну чету на правац Боровце – Мусина Јама а другу на Лозну. Смена трупа Васојевићског одреда на линији Суходол – Корита била је овога дана потпуно завршена.
На фронту Дунавске дивизије II. позива у току 8. децембра није било ничега значајнијег. За осигурање правца Мургаш – Беране упућена је једна чета 14. пука II. позива на караулу Црвена Стена.
Део коморе I. армије, који је остао после уништења, по наредби команданта III. армије продужио је ка Рожају.
Пошто се заштитница Дринске дивизије I. позива 9. децембра повлачи са Жљеба ка Рожају и у даљем току одлази у састав своје армије, командант армије донео је одлуку, да постепени покрет трупа I. армије, са досадањих положаја у правцу Берана, одпочне 9. децембра.
Према томе Дунавска дивизија II. позива предузима 9. децембра покрет ка линији: Мусина Јама – Репиште – Башча – Грахово – Плоча – Дачић – Ивовик, са резервом на коти 1126.
Дринска дивизија II. позива повлачи се постепено са линије Корита – Суходол ка својим главним положајима на линији: Годуша – Годујево – Србинци. Ужичком одреду, који није више имао хране, наређено је да продужи марш ка селу Врбици.
Командант I. армије добио је 9. децембра извештај да је на путу Беране – Андријевица мост на Бистрици покварен и да су три моста на путу Андријевица – Подгорица на реци Тари од воде однета. Упућене су инжињерске трупе да уз припомоћ раније одаслатих делова поправе те мостове.
Операције II. армије
Армиски штаб пошао је 8. децембра из јутра из Андријевице и стигао је у току дана на преноћиште у с. Матешево.
Шумадиска дивизија II. позива преданила је 8. децембра у Андријевици.
Тимочка дивизија I. позива стигла је у току овога дана у Андријевицу.
Командант II. армије примио је 8. децембра у 15.15 час. депешу Црногорске Врховне команде ОБр. 7551 ове садржине:
„Командант Дунавске дивизије I. позива јавља, да је његова заштитница разбивена на улазу у теснац код Патријаршије и да одступа ка Кучишту. На тај начин правац: Велика – Андријевица са свим је отворен, јер нико није хтео озбиљно да га заштити. Чакорски одред иде из Рожаја за Пећ, али од њега неће бити никакве користи, јер доцкан стиже.
Од изванредне је потребе да се Чакор поседне са нешто пешадије и брдске артилерије из ваше армије, иначе је компромитовано цело одступање свих српских армија, а нарочито остатак I. армије на њеном садањем правцу“.
Поводом овога, послао је командант II. армије са ОБр. 10653 у 17.12 часова команданту Тимочке дивизије I. позива наређење, да се заштитница те дивизије задржи на Чакору, а ако га је прешла да се врати на њега и ту спречава надирање непријатеља тим правцем, до доласка црногорских трупа.
Црногорској Врховној команди послата је депеша Бр. 10653 ове садржине:
„Депеша ОБр. 7551 примљена је данас у 17 часова у Маташеву.
Моје трупе данас већ напуштају Андријевицу, и са њима немогуће је извршити задатак.
Ну ипак наредио сам, да се заштитнице Тимочке дивизије I. позива задрже на Чакору. Али пошто није сигурно, да ће се ово моћи извршити, то молим наредите да Дунавска дивизија I. позива, или делом или цела, иде на Чакор у место на Плав, пошто у Плаву постоји Плавски одред, или наредите команданту Одбране Београда у Андријевици, да одмах упути Шумадиску дивизију I. позива на Чакор“.
У 22.30 часова командант II. армије примио је депешу главног интенданта (послата из Скадра 7. децембра) Пов. Е. Бр. 1901 ове садржине:
„Хлеб се израђује само у Подгорици и дотура у сусрет трупама у правцу Андријевице, но дотурање је веома тешко, пошто је апсолутна оскудица у превозним средствима. Од 3. тек. мес. послато је у одређеном правцу до данас 20.000 хлебова, а данас у две партије 10.200. Дотурање ће се продужити само у колико се буде набавило брашна и кукуруза. Дотурање се врши за све трупе и оне га имају делити сразмерно своме бројном стању, о чему сам упутио свима армијама депешу Пов. Е. Бр. 1896“.
У 22.30 часова командант II. армије примио је депешу Врховне команде ОБр. 25106 послату из Скадра у 18.35 часова која гласи:
„По захтеву Црногорске Врховне команде, Начелник штаба наредио је да, код Чакора или код Андријевице, оставите одмах одред потребне јачине, ради одбране правца Ругово – Андријевица, који је врло важан. О извршењу известите“.
Поводом овога издато је команданту Тимочке дивизије I. позива наређење ОБр. 10656 ове садржине:
„По наређењу Врховне команде ОБр. 25106 од 8. овог месеца ставите за одбрану правца Ругово – Андријевица на Чакору или ако ово буде немогуће, онда код Андријевице на подесном положају одред потребне јачине.
Јачину и састав одредите сами с обзиром на важан задатак, који одред има. Узмите из Шумадиске дивизије II. позива брдске батерије колико има. Оставите довољно муниције. О извршењу известите. Овим се мења наређење ове команде ОБр. 10653 од 8. ов. мес.“.
Командант Тимочке дивизије I. позива за овај задатак одредио је Власински одред под командом команданта пуковника Плазине (4. кадров. пук и 15. пук I. позива са 2 брдска топа).
Операције III. армије
Штаб армије кренуо је 8. децембра из Рожаја ка Беранима.
Дунавска дивизија I. позива.
Ситуација Дунавске дивизије I. позива 8. пре подне:
2 пука ове дивизије (4. прекобројни пук око 300 пушака и 9. пук I. позива око 400 пушака) налазе се у заштитници између Пећи и Јусуфовог Хана и то: 2 батаљона у клисури, 4 батаљона на косама северно од клисуре и 1 батаљон, са којим се од 7. децембра нема везе, на косама јужно од клисуре.
Задатак је заштитнице, да се задржава на садањем положају што је могуће дуже. Остатак борачких трупа Дунавске дивизије I. позива налази се овако:
Браничевски одред (око 400 пушака) код Бјелухе; 4. кадровски пук (око 600 пушака) вечерас стиже у Бјелуху; 18. пешад. пук I. позива (око 400 пушака) вечерас стиже у Плав; батаљон 16. пука (око 100 пушака) и батаљон 3. пука I. позива (око 100 пушака) у Плаву; коњички пук (око 150 карабина) у Плаву.
Све трупе заустављене су од даљег покрета ка Скадру, ради евентуалног потпомагања или прихвата заштитничких пукова.
Од артилерије нема ништа.
Неборачке трупе маршују делом преко Андријевице а делом преко Плава. У току дана вођена је борба у теснацу; непријатељ је у вече доспео до источно од Јусуфовог Хана.
Наши заштитни делови заноћили су код Јусуфовог Хана, на гребену северно од клисуре, додира са непријатељем није било. Јачина непријатеља, који је надирао теснацом, оцењена је око 2 аустриска батаљона и око 300 – 400 Арнаута.
Успех непријатеља у надирању кроз клисуру објашњава се тиме, што су се Арнаути, користећи се добрим познавањем терена, појављивали у већем броју на странама теснаца, за које се држало да су непролазне, па гађали наше трупе у теснацу са бока и позадине.
Командант III. армије издао је команданту Дунавске дивизије I. позива у 12.05 часова наређење ове садржине:
„Обзиром на општу ситуацију потребно је да се правац Пећ – Ругово – Андријевица брани до крајње могућности и до пожртвовања, а нарочито Чакорски положај (Бјелуху) треба благовремено добро посести.
Из Берана преко Мургаша ка караули Црвени Крш, командант II. армије упутио је једну чету пешадије. Дођите са њом у везу; обратите пажњу на тај правац.
За исхрану трупа довијајте се свима средствима, док се она не регулише“.
На основи овога наређења командант Дунавске дивизије I. позива наредио је ово:
а) Да 4. кадровски пук поседне за најупорнију борбу све правце, који од стране непријатеља воде ка Андријевици, а на фронту Бјелуха – Чакор. Лево да ухвати везу са четом из II. армије на Црвеном Кршу.
б) Да 12. кадровски пук поседне за најупорнију борбу све правце који од непријатеља воде ка Плаву, на фронту Бјелуха – Дијел (закључно), десно помоћу патрола да ухвати везу са Црногорским трупама које држе правац Дечане – Плав.
в) Да дивизиска заштитница остане и даље на своме месту, са задатком, да најупорније брани правце ка Бјелухи.
г) 18. пешад. пук остаје до даљег наређења на своме месту.
Дринска дивизија I. позива вршила је 8. децембра покрет од Рожаја ка Беранима. Њена заштитница са задњим деловима код Савине воде а главнином на караули и коти 1760 у теснацу планине Жљеба, заштићава извлачење заостале стоке свију дивизија.
Операције трупа Одбране Београда
Трупе Шумадиске дивизије I. позива продужиле су 8. децембра марш за Андријевицу; чело колоне дошло је до села Присоја, где се зауставило, а све трупе дивизије убиваковале су се на просторији села Присој, Слатина, Забрђе, Трепча до старе Црногорске границе. Пут је остао потпуно слободан за саобраћај.
Тимочка дивизија II. позива маршовала је до Андријевице, где се убиваковала око вароши.
Операције трупа Нових области
Ситуација трупа ове команде у току 8. децембра била је оваква:
а) На правцу ка Скадру:
Вардарска дивизија I. позива на простору код села Души. Штаб у манастиру Гојани и Гемсиће.
Моравска дивизија II. позива на простору с. Пука – Черети – Домгјонит хан.
Комора из Скадра већ трећи дан не долази са храном а месних средстава нема, те трупе обеју дивизија гладују и стока липсава.
б) На правцу ка Љешу:
Моравска дивизија I. позива у биваку код с. Каливачи.
Комбиновани одред: Како је на другом месту изложено, одред је већ 7. децембра после подне продужио покрет ка Блиништу и Шинђерићу са тежњом, да се наслони на Моравску дивизију I. позива. Но већ при покрету првих предњих делова, било је утврђено, да је теснац између села Маштрокола и Блиништа с обе стране поседнут од Арнаута. Тај теснац представља планинску клисуру најдивљег типа, број Арнаута износио је 4 – 500 са једним митраљезом и једним брдским топом. Одред, јак 800 пушака са несразмерно великом комором, која му је ометала слободу акције и караваном од 80 тешких рањеника на товарним коњима, са недовољно муниције, на чију попуну није могао рачунати и са људима исцрпљеним до краја, а опкољен са свију страна, немајући ни с ким везе (јер о релеју, који је по заповести команданта трупа Нове Области Ђ. ОБр. 11130 требао од Ороши до Шинђерића и даље да постави Моравски коњички пук, није било ни трага), требао је да освоји тај дивљи планински теснац, који би се могао узети једино нападом обема обалама реке Фани Фогел тј. нападајући обе стране теснаца.
Пошто, по оцени команданта одреда и свих почињених му команданата, није било никаквих изгледа на успешан исход те борбе, а пошто баш и кад би се она случајно успешно и завршила, одред, са преполовљеним бројем бораца и без муниције, неби био у стању да се у даљем току марша одбрани од нових арнаутских банди, на које би успут наишао командаит одреда, да би спасао људство и ратни материјал, донео је одлуку да ступи у преговоре са вођама Арнаута.
Операције Тимочке војске
У току 8. децембра трупе Тимочке војске продужиле су повлачење ка Елбасану у духу наређења команданта војске ОБр. 1271.
Дејство заштитнице, под командом команданта Брегалничке дивизије:
а) Вардарски одред прикупио се у току ноћи 7./8. децембра на левој обали Дрима, а 8. децембра распоређен је за одбрану прелаза на Дриму. Непријатељ је у 8.11 часова покушао продрети у Стругу, али у том није успео.
б) Тетовски одред. Услед јаког непријатељског притиска у току 7. децембра трупе одреда одступиле су око 16 часова са растројеним деловима ка Дриму; дубоко у ноћ успело се део одреда прикупити у селу Делогожди; 8. децембра одред је успео да се пребаци на леву обалу Дрима.
в) На путу Ћафа Сане – Ђукус владала је несигурност. Арнаути су нападали и веће групе коморе нарочито близу Пренса. Сем тога примећено је да су околна села била поседнута и Арнаути нису дозвољавали никоме да се приближи.
Командант Тимочке војске примио је овога дана наређење Врховне команде ОБр. 25067 да се из Комбиноване дивизије I. позива одмах упути један батаљон у Драч, где да се јави нашем тамошњем конзулу и стави на расположење Есад паши за помагање у искрцавању хране и обезбеђење Драча и тога краја.
На основу поменутог наређења командант Тимочке војске наредио је да се 5. прекобројни пук крене 9. децембра ка Драчу, где има да стигне 11. децембра у вече. Цео пук је упућен због малог бројног стања и с обзиром што ће тек цео пук моћи одговорити намењеном задатку у Драчу.
Да би обезбедио исхрану својих трупа а нарочито да би се омогућило дотурање хране појединим јединицама командант Тимочке војске издао је команданту Комбиноване дивизије I. позива, Брегалничке дивизије I. позива, Крајинском одреду и команданту 5. телеграфског одељења ОБр. 1310 ове садржине:
Да се одмах сви коњи и остала стока расформираних батерија и остала сувишна стока осталих јединица упути Интенданту ове војске, који ће од њих формирати нови интендантски воз под командом досадањег командира капетана Јанићија Јовановића.
Да се за пренос и дотурање хране користи сва товарна стока пртљажног дела појединих јединица и штабова и један део бојне коморе тако, да од бојне коморе остане најпотребнији део за ношење муниције за сваки случај.
III. Ситуација
У току 8. децембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од Начелника штаба Црногорске Врховне команде
ОБр. 7532 од 7. децембра
„По последњим вестима, непријатељ је довео у Боку пре два дана 4 пешад. пука са артилеријом, очекује се још долазак непријатељских трупа у Боку, а све у циљу напада на Ловћенски одред и Грахово са тенденцијом да се освоји Никшић, односно Скадар.
Распоред Црногорске војске је данас такав, да ће она моћи сигурно дуго бранити се и противу много надмоћнијег непријатеља, али за сваку сигурност држим да би добро било оставити једну вашу дивизију, са довољном брдском артилеријом и митраљезима, у околини Подгорице, као општу резерву за Ловћен, Грахово и Скадар. Ова дивизија може се хранити дотурањем хране из Медове, и месним средствима куповином за готов новац.
Пошто познајем овдашње прилике и карактер земљишта мислим, да би требало учинити распоред за становање наше војске која одступа преко Црне Горе овако:
1) Шумадиска дивизија II. позива од Медове до Барбалуша.
2) Тимочка дивизија I. позива између Бојане, Дрима и Дрињаче.
3) Одбрана Београда између Дрима и Кира.
4) Дунавска дивизија I. позива између Кира и Бенши на Враке.
5) Дринска дивизија I. позива код Подгорице.
6) I. армија где је сада, са задатком осматрања праваца Дечани – Пиштољина – Андријевица; Пећ – Велика – Андријевица; Нови Пазар – Рожај – Беране и Сјеница – Рожај – Беране – Андријевица.
Овај распоред учињен је с обзиром на ред доласка наше војске код Скадра.
Треба бити убеђен, да непријатељ неће лако дозволити, да се наша војска на миру реорганизује, зато треба предузети све мере, да се сваки непријатељски напад на Црну Гору, односно индиректно на српску војску, одбије.
Добро би било, ако се може формирати од наше пољске артилерије, бар која пољска батерија, које би заузеле одговарајуће положаје на Ловћену и код Скадра.
Напослетку треба Црногорској Врховној команди један батаљон пионира са више инжињерских трупних официра ради утврђивања границе према непријатељу“.
Напомена: На основу предњег извештаја Црногорске Врховне команде, наредила је српска Врховна команда са ОБр. 25115 од 8. децембра команданту III. армије, да по пристизању његових трупа у Подгорицу, стави на расположење Црногорске Врховне команде, једну пољску брзометну батерију и једну чету пионира са потребним бројем инжињерских официра.
ОБр. 7533 од 7. децембра
„Командант Дунавске дивизије I. позива из Јусуфовог Хана јавља ово:
„Овога часа добио сам извештај, да се борба код Пећи свршила негативно. Варош је морала бити напуштена услед надирања јачега непријатеља. Борба се води на улазу у теснац. Да се знало раније да Пећ треба бранити, имало би могућности, да се испред Пећи пласира велики број пољске артилерије, која је уништена услед немогућности даљег повлачења. Варош би сигурно била брањена за дуже време, овако је дивизија радила по наређењу за повлачење, које је раније добила. Што је један део својих трупа оставила код Пећи 6. овог месеца, пре добивеног наређења ОБр. 7485, има се благодарити случају, што је пут за Ругово закрчен. Наредио сам да се теснац брани до крајње могућности, све до доласка Црногорских трупа.
Ова команда је у име Њ. В. Престолонаследника наређивала свима командантима армија, да Пећ и правац Пећ – Ругово – Андријевица бране, пошто је то врло важан правац, али команданти II. и III. армије одговорили су, да је то задатак I. армије, што и ја мислим, а овај опет тврди, да је то дужност II. армије. Услед овога, овај правац остао је небрањен.
С обзиром на важност овога правца, послао сам команданту Дунавске дивизије I. позива следеће наређење: Његово В. Престолонаследник наређује, да заштитница ваше дивизије брани теснац на улазу код Патријаршије и даље преко Ругова, Велике и Андријевице што упорније, до крајњег пожртвовања, иначе повлачење српских трупа и одбрана Андријевице биће компромитована. Јавите што пре, ко је од непријатеља заузео Пећ и његову јачину“.
ОБр. 7552 од 7. децембра
„Заштитница Дунавске дивизије I. позива одступила је са улаза у клисуру код Ругова. Она је врло слабо и немоћно бранила правац: Ругово – Андријевица, који је од огромне важности. Наредите команданту II. армије да код Чакора или бар код Андријевице остави један одред за заштиту овога правца, иначе биће све компромитовано“.
ОБр. 7567 од 8. децембра
„У вези извештаја ОБр. 7533 од данас командант II. армије јавља: да су његове трупе прошле Андријевицу и да неможе заштитити правац: Пећ – Ругово – Велика – Андријевица, већ предлаже, да то изврши Шумадиска дивизија I. позива из Одбране Београда, чији је командант у Андријевици. Молим наредите најхитније да остане довољно јак одред на линији: Чакор – Бјелуха за заштиту тога правца; иначе правилно одступање српске војске биће сасвим компромитовано. Црногорске трупе апсолутно то не могу учинити“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 5367
„Наређење ОБр. 25130 примио сам, но пре, него што би по истом поступио, потребно је да обавестим Врховну команду, да је командант Тимочке дивизије I. позива, по наређењу команданта II. армије већ упутио на Чакор Власински одред – пуковника Плазине, чији се извесни делови још налазе на томе правцу, те да се према наређењу команданта III. армије заустави код Бјелухе Дунавска дивизија I. поз. са задатком, да брани правац: Пећ – Велика -Андријевица до доласка Црногорске војске. Молим за накнадно наређење, да ли и ја да упућујем одред из Шумадиске дивизије I. позива на тај правац по наређењу ОБр. 25130, у толико пре, што се моје трупе нису кретале тим правцем већ преко Рожаја и Берана“.
Од војног изасланика у Лондону Бр. 188 од 5. децембра, заведен 8. децембра под ОБр. 25120
„Врховној команди Скадар. Вечерас сам чуо, да су Талијани најзад пристали да даду протекторне лађе за Медуанску луку. Сутра ћу се уверити и известити“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
ОБр. 1963 примљено 8. децембра
„Стање на Црногорском ратишту у току 6. децембра:
1) На правцу Фоча – Челебић – Трепча, непријатељ није нападао.
2) На правцу Плевље – Краљева гора, без промене.
3) На правцу Јабука – Матаруге, прешле су Црногорске трупе у контра напад, напале изненада на непријатеља и после дуже борбе приморале га на одступање и заузеле село Обарђе. Непријатељ је одступио преко Црног врха.
4) На правцу: Сјеница – Бијело Поље, непријатељ је нападао цео дан на положај код Трешњевице, али без успеха.
5) На правцу: Сјеница – Рожај код Буђева, појавио се непријатељ јачине једне здружене бригаде.
6) На фронту Ловћенског одреда, осећа се већи покрет трупа и пренос материјала из Боке на одсек према Крстацу и Грбљу.
7) На фронту Старосрбијанског и Херцеговачког одреда ништа важнијег.
8) Један немачки аероплан дошао је из Србије за Боку и бацао више бомби на Цетиње. Штете није било“.
IV. Наређења врховне команде
ОБр. 25106
Команданту II. армије
„По захтеву Црногорске Врховне команде, начелник штаба наредио је да код Чакора или код Андријевице оставите одмах одред потребне јачине, ради одбране правца: Ругово – Андријевица који је врло важан“.
ОБр. 25130
Команданту Одбране Београда
„Начелник штаба наредио је, да одредом потребне јачине из Шумадиске дивизије I. позива на линији: Чакор – Бјелуха заштитите правац: Пећ – Ругово – Велика – Андријевица“.
ОБр. 25130
Начелнику штаба Црногорске Врховне команде
„По вашем захтеву ОБр. 7576 наређено је команданту Одбране Београда, да одредом потребне јачине, из Шумадиске дивизије I. поз. на линији: Чакор – Бјелуха заштити правац: Пећ – Ругово – Велика – Андријевица“.
ОБр. 25190
Команданту Одбране Београда
„Одред из Шумадиске дивизије I. позива не упућујте на линију: Чакор – Бјелуха“.
Врховни командант упутио је Војводи Путнику ово писмо:
Скадар 8. децембра 1915. године
Драги Војводо,
„Примио сам Ваше данашње писмо у коме ме молите за дозволу да ради поправке здравља проведете зиму на Крфу.
Увиђајући и сам да Вам ваше нарушено здравље не допушта отправљати послове, одобравам вам тражено петомесечно одсуство.
О потребној Вам новчаној потпори и обезбеђењу пута говорио сам Министарском савету, и заступник министра војног даће вам сутра одговор.
Овом приликом сматрам за дужност, да Вам изразим своју благодарност за напоре и истрајност, са којима сте до сада вршили поверене Вам послове, као начелник штаба Врховне команде“.