Операције I. армије
У току 9. децембра на фронту Дринске дивизије II. позива, непријатељски делови од Суходола и Угла избили су на Крушчицу и коту 1450 (источно од Крушчице), а слабији делови са правца село Црвско допрли су до села Корита. Непријатељска артилерија од села Градца тукла је делове 4. пука који су се кретали ка Крушчици. Трупе те дивизије биле су у покрету ка новим положајима на левој обали Коритске реке и заноћиле су: 4. пук II. позива, 5. пук III. позива и Данглисов вод, држе линију положаја село Годуша – Годијева; 5. пук II. позива код села Црнице северно од села Јања; 12. пук I. позива у село Петници са једном четом код села Лозне а једном код села Моравца.
Коњички дивизион истурен је пред фронтом код села Ивање и извиђа ка селу Змињицу и Белопољу.
На фронту Дунавске дивизије II. позива у току 9. децембра није било ничега значајнијег.
Чета 14. пука II. позива, која је упућена на караулу Црвена стена стигла је тамо 9. децембра у јутру и слала је патроле ка селу Мургашу, али о непријатељу није ништа сазнала.
Плавски одред са својим трупама држи правце: од Дечана ка Плаву и од хана Краснића ка Гусињу; према извештају тога команданта, предстраже Дунавске дивизије I. поз. налазе се на неколико километара западно од Патријаршије.
Заштитница Дринске дивизије I. поз. на правцу Жљеб – Рожај заноћила је 9. децембра у Рожају, а 10. децембра продужује покрет ка Беранима.
Трупе Дунавске дивизије II. позива предузимају (10. децембра покрет са главнином на линију: село Врбице – Трпеза – Аговица – Турјак – село Турјановци, са заштитним деловима на Влах планини; комора, која је прешла преко Жљеба, прошла је Рожај.
Код Андријевице велика нагомиланост коморе осталих армија. Предузете су мере да се пут раскрчи.
Исхрана трупа врло рђава.
Операције III. армије
Дунавска дивизија I. позива.
Код заштитнице (4. прекобројни пук и 9. пук I. позива) која држи линију западно од Патријаршије није било значајнијих догађаја.
12. и 4. кадровски пукови посели су линију: Чакор – Бјелуха – Дијел. На источној линији налази се један батаљон Црногорске војске и један Добровољачки батаљон.
Један батаљон 4. прекобројног пука, са којим је била изгубљена веза на улазу у Пећску клисуру, дошао је преко Копривника у Бјелуху, где му је наређено да поседне прихватни положај између Кућишта и Бјелухе.
Коњички пук из Плава са 9. пуком III. поз. из Прегула упућени су у Гусиње и даље ка Скадру.
Командант дивизије налази се у Плаву.
Дринска дивизија I. позива.
Главнина дивизије стигла је 9. децембра до Берана, њена заштитница повукла се са Жљеба ка Рожају и продужује 10. децембра у састав дивизије.
Операције II. армије
Командант II. армије кренуо се 9. децембра са штабом из Маташева за Лијеву Ријеку, где је стигао у 11 часова на преноћиште.
Шумадиска дивизија II. позива кренула се овог дана из Андријевице за Подгорицу и стигла је у вече на преноћиште у зону: Баре – Драчка – Матешево – Јабука. До поласка из Андријевице, део колонске коморе, који је упућен преко Рожаја у Беране тако исто и пољска батерија нису били стигли до Андријевице. У Маташеву дивизија није затекла ни један хљеб.
Тимочка дивизија I. позива имала је 9. децембра преданак у Андријевици; 10. децембра полази за Шумадиском дивизијом II. позива ка Подгорици, где треба да стигне 12. децембра у вече.
На основу наређења команданта II. армије ОБр. 10656 од 8. децембра, командант Тимочке дивизије I. позива одредио је Власински одред за заштиту правца Ругово – Андријевица. У састав одреда ушли су: 4. кадровски пук са придатим батаљоном 16. пешад. пука и једним брдским брзометним топом; 15. пешад. пук I. позива са придатим му батаљоном 1. пука и брдска артилерија Шумадиске дивизије II. поз. Власински одред (4. кадровски пук и 15. пук I. позива са 2 топа) већ је био на положају Чакор ради затварања правца Ругово – Андријевица. Испред Власинског одреда налазе се делови Дунавске дивизије I. позива и Црногорског одреда мајора Радовића.
Операције трупа Одбране Београда
Борни делови Шумадиске дивизије I. позива остали су 9. децембра на простору северно од Андријевице (села Присој – Слатина – Забрђе – Трепча), а коморски возови су се прикупљали.
Тимочка дивизија II. позива имала је у току дана преданак у биваку око Андријевице. Штаб дивизије био је у селу Краљу.
Командант Одбране Београда издао је својим трупама 9. децембра наређење ОБр. 5372 ове садржине:
„Услед тога, што у току данашњег дана није дотурано ништа од хране у Андријевицу, решио сам се да трупе Одбране Београда кренем за Подгорицу 10. и 11. ов. месеца, а не 11. и 12. како сам раније био авизирао.
С тога наређујем:
1) Да се 7. пук III. позива и Шумадиска дивизија I. позива крену 10. ов. месеца, за Тимочком дивизијом I. позива по овој маршрути: 10. Драчка; 11. Лопате; 12. Биоче и 13. у реону, који се буде добио од команданта II. армије у Подгорици.
2) Да се Тимочка дивизија II. позива крене 11. ов. мес. по овој маршрути: 11. Матешево; 12. Братоножићи; 13. Златица и 14. децембра у реону, који се буде добио од команданта II. армије у Подгорици.
Места за прикупљање хране и потреба од стране надлежних одређена су ова: Маташево, Лијева Ријека и Братоножићи, куда су, од стране команданта II. армије, упућени нарочити официри, који имају дужност, да споразумно са Црногорским властима, прикупљају храну и потребе и поделе их сразмерно трупама свију армија и то на војника по 400 грама хлеба, 500 грама меса. Тим официрима упутити благовремено интендантске органе, односно комесаре за пријем исхране, у колико је буде имало.
За прикупљање пак хране у Подгорици одређен је пуковник Миладин Масаловић.
Штаб команде Одбране Београда креће се за Подгорицу по овој маршрути: 10. Маташево, 11. Братоножићи и 12. Подгорица.
Операције трупа Нове области
Стање трупа ове команде у току 9. децембра било је овакво:
а) Код Вардарске дивизије I. позива, Моравске дивизије II. позива и Моравске I. позива није било промене; војници и даље нису добивали ништа за храну; почели су формално сви да гладују, јер више нису имали шта да даду за проју, – „бук“ – Арнаутима. За стоку се налазило помало, али и то само за златан новац; при овом ништа није могло да помогне ни посредовање Есадових жандарма; стока је липсавала од глади у већем броју.
Дуги напори и глад, као и ноћевање под ведрим небом по јакој зими и киши, чинили су своје: војници су почели да умиру.
б) Комбиновани одред:
Преговори које је командант одреда са Арнаутима отпочео у току 8. децембра завршени су 9. децембра тиме што је командант одреда, да би добио слободан пролаз ка Шинђерћу морао уступити арнаутским племенима: сву трупну комору без канцеларија и архива; официрски пртљаг и 12 јахаћих коња од којих 9 официрских и 65 волова.
Узроци тако жалосној судбини овог одреда леже ван њега, јер је, и поред свих ранијих и последњих датих великих жртава, нашао се са недовољном снагом и без средстава за живот и борбу усред јаких арнаутских чета; остављен самоме себи и не потпомогнут у току пет критичних дана ни од кога.
9. децембра по подне одред је продужио покрет и заноћио код цркве у селу Шепалу.
Командант трупа Нове Области примио је овог дана од команданта Моравске дивизије II. позива ове извештаје:
а) ОБр. 2904 од 8. децембра.
„Снабдевање дивизије месним средствима, нарочито фуражи наишло је одмах на велике тешкоће. У овом крају у опште нема много сена, те и кад би се цела количина могла узети, неби потрајало ни неколико дана. Међутим, Арнаути га веома нерадо продају, тако, да већ првога дана многе јединице нису имале ни мало сена. Зоби уопште нема. Према томе не треба никако рачунати да ће се фураж моћи на лицу места добијати, већ треба и њу дотурати из позадине.
Сем тога и сама исплата онога што може да се набави, наилази на тешкоће. Многи мештани одбијају да приме банкноте и траже злато или бар сребро.
Официри су до сада у више прилика уступили своје злато и сребро, само да се дође до фуражи за стоку, али је општа оскудица у звечећем новцу, те и њега нестаје.
Није ми познато, да ли ће комора, која је послата у Скадар донети отуда и зоби и сена, али стока преморена и изгладнела у тешким маршевима кроз Албанију, липсава. Ако не буде брзе помоћи ово коња, што је још остало убрзо ће поцркати.
Исто тако и смештајне прилике људи сасвим су неповољне, зграда за смештај нема ни једне, тако да је штаб дивизије под малим шаторима, на висини око 600 метара, што наравно, по рђавом времену неће нимало личити на одмор трупа. А он је преко потребан како људима тако и стоци. Наредио сам да се праве бараке и земунице, али и то ће бити тешко, јер је мало дрва, која ће се морати употребити за гориво; исто тако нема простирке за шаторе, те људи леже већином на земљи.
С друге стране, треба имати у виду, да дивизија броји свега: 400 пушака, 2 брдска топа и 25 коњаника, дакле свега око 2 чете пушака. За тај слаб број људи, три пуковска и дивизиски штаб и велики број других ситних јединица са знатним бројем официра, њихових коња, сеиза, посилних, неопходних коморџија итд. у опште, дакле, због малог броја бораца, треба хранити велики баласт, који је овде потпуно непотребан.
Због тога, ако је у Приморју и долини лакше исхранити људе и стоку, требало би цео овај баласт што пре скинути са планине, ближе магацинима, а на положајима оставити један здружени одред састављен од свију бораца, који ће и службу боље отправљати и лакше се исхрањивати, било од оно мало месних средстава, било довлачењем из позадине.
Молим команданта за брзо решење по овоме питању“.
У вези са извештајем Ђ. ОБр. 11203 од 7. децембра доставио је командант трупа Нових Области предњи извештај Врховној команди, с молбом на увиђај и надлежност.
(Напомена: извештај Ђ. ОБр. 11203 није уведен у деловодном протоколу Врховне команде нити се у актима могао наћи).
б) Пов. ОБр. Службено 9. децембра.
„Поред досадање писмене и усмене представке коју сам учинио команданту о стању уопште, а нарочито моралном стању трупа Моравске дивизије II. позива, част ми је поднети и овај писмени извештај.
Команданти пукова представили су ми, да је морално стање код трупа за очајавање, на њих се апсолутно ништа не може рачунати (бројно стање дивизије је око 570 пушака). Они чак отворено прете да на положајима неће више да остану, траже да се што пре сведу у равницу, где ће се боље одморити и хранити. Они не крију, ако им се ово не учини, да ће својевољно отићи у Скадар и тамо тражити објашњење зашто су овамо доведени.
Стање морално није било задовољавајуће ни при пролазу кроз Албанију, али сада после ових напорних маршева и борби са Арнаутима, ово се стање до крајности погоршало.
Уз ово, дошло је по све неуредно снабдевање. Недовољно понета храна при поласку из Ђаковице није се могла уз пут нигде надокнадити. У Пуки, назначеном слагалишту, није нађено ни трунке хране, а на местима где се сада дивизија налази, не може се ништа набавити, јер ни мештани немају ништа, а неће ни да продају за наш папирни новац.
Први транспорт око 2.000 хлебова добивен је 6. децембра на положајима западно од Черети, а од тога дана до данас, није добивен више ниједан хлеб.
На основу изложеног молим, да се дивизија што пре сведе са положаја у равницу, ближе изворима за храну, те да неби војници сами то учинили; јер ће официри бити немоћни да их задрже при свој својој преданости ка своме позиву, што су засведочили при овоме проласку кроз Албанију, где их је погинуло 12, а рањено 19“.
Командант трупа Нове Области доставио је предњи извештај под Ђ. ОБр. 11212 Врховној команди и изложио је своје мишљење у овоме:
„Докле Врховна команда не донесе одлуку по мом извештају Ђ. ОБр. 11203 мишљења сам, да би Комбиновани одред требало преместити одмах у Нерфуши источно од утоке Смење у Фани Фогели, а Моравску дивизију II. позива у висини Вардарске дивизије I. позива.
Молим за хитно одобрење, да могу одмах наредити извршење овога распореда Моравске дивизије II. позива и Комбинованог одреда“.
Операције Тимочке војске
Стање на фронту Тимочке војске у току 9. децембра било је овакво:
1) Код Брегалничке дивизије I. позива:
а) На фронту Вардарског одреда, непријатељ је од 10 до 13 часова тукао артилериском ватром простор од Струге до Радолишта, нарочито друм. Ово је обновио и око 15 часова. На мосту у вароши било је пешачке ватре.
Са наше стране утрошено је пешачке муниције 2.560 метака, митраљеске 250 и артилериске 233 метака.
б) На фронту Тетовског одреда није било борбе. Примећени су непријатељски пешачки и коњички извиђачки делови. Једна чета посела је вис јужно од Таш – Маруништа; код Чифлика Метанског примећена је једна колона непознате јачине.
Дуж западне обале Охридског језера ништа ново.
Јужном обалом језера ка Подградцу 8. децембра у 15.15 часова, у правцу коте 880, чула се пуцњава. Упућено је одељење извиђачко код села Тушеништа и добило је ватру, али се није могло оценити да ли од мештана, бугарских комита или војника.
Код Подградца ништа ново.
У изворном делу Шкумбе код села Велике Чесме, чета 2. пука имала је борбу са побуњеницима.
Остале јединице Брегалничке дивизије I. позива прикупљају се око Пренса ради одмора.
в) Албански одред.
Командант одреда извршио је поседање граничног фронта овако:
1) Матски одсек:
15. гранична чета посела је део одсека од Ћафа Саја до Ћафа Булћиза, где хвата везу са 14. граничном четом, а северно код Ћафа Мура са деловима трупа Нове Области. Један брдски топ на Ћафа Булћизу.
14. гранична чета држи од Ћафа Булћиза па закључно са Каптином (до Теке Балим Султана), где хвата везу са деловима Рапонског одсека. Један брдски топ је на Каптину.
13. гранична чета је у резерви у селу Мартанешу, где је седиште команданта Матског одсека.
2) Рапонски одсек:
На малом Привалиту наређено је да две чете затворе правац село Окештун – Приват и Окештун – Теке Балим Султана. На коти 1051 три чете и 2 брдска топа да затворе стазу од сеаа Забзуна ка Згожди. Према Крстацу, на стази код речи Хасманли, једна ојачана чета, а позади три чете и два брдска топа да затворе правац Крстац – Јабланица за Згожд.
У другој линији кота 940 (село Лијетин): један батаљон са истуреном четом код коте 1238 да затвори стазу село Лонга – Згожд. У селу Фенаресу: један батаљон са по једном четом ка селу Нешти и селу Флоћи. Један батаљон у општој резерви на коти 350 (село Згожд).
Чете су јаке од 30 – 35 пушака. Штаб одреда у селу Мираки.
г) Коњичка дивизија и Крајински одред прикупљени су у Елбасану.
д) Комбинована дивизија прикупљена је делом код Елбасана, а делом код с. Мираке.
Командант Брегалничке дивизије доставио је 9. децембра команданту Тимочке војске извештај о рђавом стању исхране код подређених му трупа и молио је команданта за најхитнија упутства за даљи рад тј. да ли да се са дивизијом постепено и даље повлачи ка Елбасану, где трупе требају да буду прихваћене изобиљном храном или, да се задржава што дуже на Дриму и гребену Јабланице планине, у коме пак случају прети опасност, да војници сами напусте своје старешине или са њима умиру од глади и студени.
Поводом ове намере команданта Брегалничке дивизије I. позива, да се са дивизијом постепено повлачи ка Елбасану, командант Тимочке војске издао је поменутом команданту наређење ОБр. 1341 у овоме:
„На одређеној заштитничкој линији мора се остати што дуже у духу наређења Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра 1915. године.
На постепено повлачење ка Елбасану за сада се не може мислити.
Трупе које су остале у заштитници, снабдевајте најуредније из војне станице у Ђукусу, у којој за сада има за најнужнији број дана и људске и сточне хране. Чини се све што је могуће, да се уредно дотурање хране и фуражи што пре обезбеди.
У арнаутска села не улазити без крајње нужде, а потребе набављати преко њихове власти и споразумно са начелником станице у Кукусу, који познаје прилике тога краја.
У случају арнаутског напада најенергичније напад одбијати, за шта комуникације обезбедити поседањем потребног броја тачака сталним посадама“.
Како је настала немогућност да се коњичка дивизија исхрањује у Елбасану, командант Тимочке војске издао је команданту коњичке дивизије наређење ОБр. 1346:
„Са дивизионом крените се 10. тек. мес. преко Пекиња у Кавају, где ће те остати до даљег наређења.
По доласку у Кавају предузети потребне мере за што бољу исхрану дивизије, у колико вам буде потребе за олакшавање набавке потреба обратите се представнику тамошњих албанских власти и користити се храном, која се налази у Драчу.
По доласку у Кавају, од својих официра поставите команданта места и предузмите потребне мере опрезе.
Командант места, кога будете у Каваји поставили, у споразуму са властима има обезбедити ред и мир у томе месту и околини“.
Услед створене ситуације на фронту Тимочке војске, а да би трупама Албанског одреда командовао поузданији командант, предузето је расформирање Албанског одреда. Поводом овога команданту Крајинског одреда издао је командант Тимочке војске наређење ОБр. 1347 у овоме:
1) Да командант Крајинског одреда прими команду над Албанским одредом с тим, да Албански одред уђе у састав Крајинског одреда и да престане даље дејствовати.
2) Да 3. и 13. пешад. пукови III. позива изиђу из састава Крајинског одреда и буду под непосредном командом команданта Тимочке војске. Команданти ових пукова јавиће се одмах у штаб војске ради пријема даљих наређења.
3) Пријем команде над Албанским одредом извршити још у току 10. тек. месеца.
Напомена. У ово време у Тирани биле су све дивизиске обласне команде, које су евакуисане са установама и јединицама на правцу повлачења трупа ове војске ка Драчу, а 9. децембра стигао је у Тирану и Њ. В. Краљ Петар I.
Командант Тимочке војске доставио је команданту Брегалничке дивизије I. позива под ОБр. 1323 распоред Албанског одреда, с тим, да ухвати везу са овим одредом.
Приближно бројно стање трупа Тимочке војске на дан 9. децембра 1915. године.
1) Штаб: Официра и чиновника 40, војника 340, пушака 150, коња 228, волова 18.
2) Комбинована дивизија I. позива: Официра и чиновника 277, војника 5.306, коња 1.741, топова 2, митраљеза 17, пушака 2.598.
3) Брегалничка дивизија I. позива: Официра и чиновника 220, војника 7.950, коња 1.371, волова 664, топова 16, митраљеза 14, пушака 6.054.
4) Крајински одред: Официра, чиновника и војника 2.321, коња 675, волова 50, топова 6, митраљеза 4, пушака 1.530, сабаља 34.
5) Коњичка дивизија: Официра 130, војника 1.846, коња 1.909, карабина 1.151, револвера 10, сабаља 486, митраљеза 15 (8 топова предато трупама Нове Области још пред Призреном).
6) 13. и 3. пешад. пук III. позива: Официра 50, војника 700, коња 80, пушака 600.
7) 1. кадровски пук од 2. батаљона: Официра 15, подофицира, каплара и војника 1.500, коња 200, пушака 1.500, митраљеза 3.
8) Према овоме, укупно бројно стање Тимочке војске: официра и чиновника 850, подофицира, каплара и војника 19.743, коња 6.204, волова 732, пушака 12.432, карабина 1.151, митраљеза 53, сабаља 520, топова 24, коња 271.
III. Ситуација
У току 9. децембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије:
ОБр. 9862
„На правцу Пећ – Ругово – Андријевица, по извештају команданта Дунавске дивизије I. позива, од његових трупа су 8 батаљона I. позива без и једнога топа. Од ових његових трупа, одступајући под борбом од Пећи, јутрос је заузет распоред овакав:
Батаљон са десне обале Бистрице је на Копривнику: батаљони на левој обали Бистрице су западно од Кукавице (врх северозападно од Патријаршије, коју је непријатељ заузео); батаљони из теснаца повукли су се на 1 ½ км. западно од Патријаршије, а други батаљони су код западног моста на Бистрици. Остатак од 4 батаљона код Кућишта, 2 батаљона I. позива и 2 батаљона III. позива су код Бјелуха, а 2 батаљона са коњичким пуком у Плаву.
Напад је био јуче правцем десне обале Бистрице и теснацом са Арнаутима, а левом обалом Аустро – Немаца. Он ситуацију сматра као озбиљну, јер просечна јачина његових батаљона је око 150 пушака.
Обзиром на дужину правца од Жљеба преко Рожаја и Берана до Андријевице и обзиром на велику претрпаност тога правца, и за сада мањим угрожавањима овога правца са севера, ако се остане при последњој директиви Врховне команде, у погледу улоге ове армије, да пропушта остале на маршу за југ, предвиђам неповољно стање како за моју армију тако и за остале, које се крећу ка југу. На овакву мисао, наводи ме стање заштитнице на правцу Пећ – Ругово – Андријевица, која тај правац не може бранити до пристизавања мојих трупа ка Андријевици. Као неминовно сматрам да учиним ову представку:
„Док се год сви возови од Жљеба преко Рожаја и Берана не пробију јужно од Андријевице, а моје трупе, у даљем покрету, не стигну према Андријевици, трупе II. армије треба и саме да помогну Дунавску дивизију I. позива у одбрани правца од Пећи преко Ругова ка Андријевици. Кад пристигну делови III. армије ка Андријевици, који се крећу преко Берана, они у одбрани тога правца да смене делове II. армије и сачекају пристизање мојих делова итд. наизменично. Док моје трупе не стигну бар већим делом у Андријевицу, што ће трајати дуже времена, немогуће ми је исте упућивати за заштиту правца Пећ – Андријевица.
Не учинили се ово категоричним наређењем команданту II. и III армије, повлачење ће бити врло неповољно, ако не и компромитована идеја Врховне команде о прикупљању и уређењу остатка на Приморју.
Молим за што скорији извештај шта буде Врховна команда по овоме учинила“.
ОБр. 9870
„По извештају команданта Дунавске дивизије II. позива од вечерас, данас је његов 5. пук нападом заузео Суходол, а 4. пук село Угло. О јачини непријатеља и појединостима борбе још немам извештаја.
По извештају команданта Дунавске дивизије II. позива према његовоме фронту данас ничега није било новог.
Оно што је остало од коморе, после уништења по наредби команданта III. армије, продужило је ка Рожају.
Заштитница Дринске дивизије I. позива на правцу Пећ – Рожај, сутра се повлачи са Жљеба ка Рожају и отићи ће у састав своје дивизије.
Према свему овоме, сутра отпочиње прикупљање и постепени покрет мојих делова са садањих положаја у правцу Берана по ранијем мојем наређењу. Незнам детаљније односе са војском Црне Горе, по питању покрета ка југу, јер наше повлачење изазваће и њихово повлачење, а ја команданта Санџачке војске морам известити о мојему покрету.
Хоћу ли сачекивати и њихове покрете, ако их они предузму? Молим за што скорије обавештење по овоме питању.
Сердар господин Вукотић јавља ми данас, да ће сутра 9. децембра из Колашина ка мени у Беране“.
Од начелника штаба Црногорске Врховне команде:
ОБр. 7570
„Пут Подгорица – Тузи – Хум добар је за пољску артилерију, а одатле до Хотских ханова само је за товарну стоку, за пребацивање пољске артилерије и возова за Скадар преко језера наредио сам, да се спреми потребан материјал за превоз до Вира Кастрати, одакле је пут добар. Молим наредите командантима армија да пољску артилерију, и брдску артилерију упуте до Хума. Ако пољска артилерија није потребна код Скадра или бар сви топови који немају муниције могли би остати у логору код Подгорице. Молим издајте потребно наређење делегату Јанковићу“.
ОБр. 7592
„Њ. В. Краљ жели да се од наших трупа формира у Подгорици 1 батаљон од 500 људи и стави на расположење Црногорској Врховној команди за Ловћенски фронт.
Мислим да би то требало усвојити, јер би се ови војници брзо опоравили на Приморју код Будве, где би били. О исхрани бринула би се Црногорска Врховна команда, а у погледу моралном имало би великог утицаја на Црногорску војску. Ако немају пушака, наоружаће их ова команда“.
Од команданта Француске аеропланске ескадриле:
ОБр. 304
„Част ми је известити да ескадрила по свом доласку у Скадар има још 5 аероплана.
Аероплани су већ неколико месеци без икаквог заклона, те се више не могу употребљавати за дуга извиђања нити на брза пењања на велике висине. Поред тога аероплани немају више митраљеза, који су скинути при поласку из Призрена да би се олакшао терет, а нису се могли донети на коњима.
С тога се аероплани не могу више употребљавати ни за гоњење непријатељских аероплана.
Једино зашто су ови аероплани још способни, јесте вршење поштанске службе и одржавање везе између тачака, које се не налазе у јако брдовитим пределима (Скадар – Драч – Елбасан; Скадар -Драч – Валона).
Како ескадрила нема више никаквих резервних делова, те да би се аероплани што дуже могли употребљавати требало би ограничити на 2 до 3 летења недељно. Ескадрила нема више бензина ни зејтина, те ми је част замолити за наређење, да се ескадрили издаје 500 литара бензина и 50 литара зејтина недељно“.
Од војног изасланика у Лондону
Бр. 192 од 7. децембра
„Немајући довољне и снажне заштите транспорта, слање њихово у Медови врло је рискантно, јер је нашим непријатељима данас главни задатак, спречити нам довођење истих у што потпунијој мери.
Међутим, наши савезници, који треба у неколико да нам помогну, кажу, да немају лађа довољно, које би сигурно вршиле заштиту транспорта и пристаништа Медова – Драч.
Мора се признати да Французи чине све што могу и брзо.
Сваки дан молим, да што пре добијемо лађу за спровод.
Одговор увек исти, да раде све могуће и да је страна овога питања потпуно уређена; да у Бриндизи има свега довољно, а остало је у руци дипломације, ваљда мисле, да она треба код Талијана да издејствује лађе. Енглези немају како кажу, а посланик Талијански ради. Дејствујте код Француза и Талијана. Овде је слаба нада“.
Од главног интенданта Врховне команде
Пов. ЕПБр. 1916
„Услед последњих покрета Српске војске, базе снабдевања исте пренете су на Скадар и Драч. На организацији тих база журно је рађено последњих дана, и о постигнутим резултатима имам част поднети следећи извештај:
1) За Драч:
Јутрос ме је известио делегат наше владе у Драчу г. Манојло Лазаревић, да је приспело у Драч брашна 23 вагона.
Господин Министар Иностраних дела јавио ми је данас у 14 часова да је наредио, да се од Есад паше откупи понуђеног брашна – пшеничног 20 вагона. Свега: 43 вагона.
2) За Скадар:
У Медови има, што је комисија одређена од српске владе набавила, брашна: 16 вагона.
Ја сам 5. овог месеца овде закључио набавку кукуруза са поступном испоруком до 15. децембра 1915. године: 22 вагона. Свега: 38 вагона.
У оба дакле центра има брашна: 81 вагон.
Сем овога налази се у Медови пиринча око 10 вагона. Шећера: 19 вагона. Кукуруза око 3 ½ вагона, и још других ситница.
Од брашна у Драчу може се добити око 550.000 порција хлеба. Од брашна у Медови може се добити око 220.000 порција хлеба. Од кукуруза у Скадру може се добити око 220.000 порције хлеба. Свега: 950.000 порција хлеба.
Или округло око милион порција хлеба, рачунајући порцију од 1.000 грама.
Ако би се могло претпоставити, да бројно стање свеколике наше војске износи 150.000 људи, и кад би ово брашно било близу војске или војска ближе брашну (који случај није услед оскудице у превозним средствима) онда би се овом храном могло живети за 6 дана.
Ово је сав профијантски капитал.
Резултати показују, без сумње, веома мучну ситуацију, ако се довозом са стране не укаже најхитнија помоћ, па с тога реферишући молим, да се о ситуацији поведе рачуна, и најхитније излаз потражи“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
Бр. 1969
„1) На североисточном фронту:
а) На правцу: Челебић – Ограђеница – Тепци, без промене.
б) На правцу: Плевље – Краљева Гора, борба предњих делова без промене.
в) На правцу: Плевље – Матаруге; Сјеница – Бијело Поље и Сјеница – Рожај, непријатељ је вршио нападе на Црногорска заштитна одељења, која су све нападе одбила, а местимице прелазила у контра нападе.
г) На правцу: Пећ – Андријевица, непријатељ је напао на заштитницу Дунавске дивизије I. позива код Пећи и заузео ову варош и улаз у теснац. Јачина непријатеља: 2 батаљона, 1 брдска батерија и доста Арнаута.
2) На фронту Старосрбијанског одреда, побуна Арнаута у Никају још траје, а појавио се покрет ових и у Шаљи; одаслат је један Црногорски батаљон тамошњој посади у помоћ.
3) На фронту Ловћенског одреда, примећује се код непријатеља велика живост довлачењем разног материјала; већа сеча шуме; веће ватре по селима, што даје повода веровању да непријатељу долазе појачања.
Наређено је детаљно извиђање.
4) Код Херцеговачког одреда ништа важније“.
IV. Наређења врховне команде
ОБр. 25149
Команданту III. армије
„I. армија на садањим својим положајима северно од Рожаја и Берана, поред заштите правца ка Рожају и Беранима, има задатак и да обезбеди евакуацију трупа II. и III. армије и Одбране Београда ка Андријевици, а потом да се и она повуче ка Андријевици.
Међутим, јачим притиском непријатељским од Пећи у правцу ка Андријевици преко Ругова и Плава, положај I. армије биће јако угрожен, када се Дунавска дивизија I. позива буде повукла ка Андријевици, јер ће правац од Пећи ка Андријевици остати отворен.
Наређујем, да командант II. армије својим трупама потпомогне Дунавску дивизију I. позива, која је у повлачењу на линију: Плав – Бјелуха, те да се овај правац довољно обезбеди.
Кад пристигну трупе III. армије, овај задатак ће примити командант III. армије све дотле, докле се I. армија не повуче у Андријевицу и не затвори правце од Пећи; III. армија ће се тада повлачити по издатој директиви ОБр. 24940“.
ОБр. 25149
Команданту I. армије
„У вези ваше представке ОБр. 9862 наређено је, да командант II. армије својим трупама потпомогне Дунавску дивизију I. позива која је у повлачењу на линију: Плав – Бјелуха, те да се овај правац довољно обезбеди.
Кад пристигну трупе III. армије, овај задатак примиће командант III. армије све дотле док се I. армија не повуче у Андријевицу и не затвори правце од Пећи; III. армија ће се тада повлачити по директиви ОБр. 24940“.
ОБр. 25154
Команданту I. армије
„На вашу представку ОБр. 9870 преко нашег делегата на Цетињу достављен је садањи распоред трупа те армије команданту Санџачке војске с тим, да свој даљи рад саображава повлачењу ваших трупа ради чега га треба обавештавати о ситуацији код трупа те армије непосредно или преко нашег делегата“.
ОБр. 25132
Команданту I., II., III. армије,
команданту Одбране Београда
„Црногорска Врховна команда известила је, да је пут Подгорица – Тузи – Хум добар за кретање пољске артилерије, а од Хума до Хана Хоти, употребљив само за товарну стоку, као и да је наређена припрема потребног материјала, за превоз артилерије, језером до Вира Кастрати одакле до Скадра води добар пут.
С тога наређујем, да се артилерија упућује до Хума а одатле превози језером до Вира Кастрати и даље за Скадар“.
ОБр. 25132
Начелнику штаба Црногорске Врховне команде
„По вашој представци ОБр. 7570 наређено је потребно командантима I., II., III. армије и Одбране Београда“.
ОБр. 25132
Делегату ђенералу Јанковићу – Цетиње
„По извештају Црногорске Врховне команде, пут Подгорица – Тузи – Хум добар је за кретање пољске артилерије а од Хума до Хана Хоти употребљив је само за товарну стоку. Како је Црногорска Врховна команда наредила припрему потребног материјала за превоз наше артилерије од Хума језером до Вира Кастрати, то је наређено командантима I., II., III. армије и Одбране Београда, да до Хума упућује артилерију сувим, а одатле језером до Вира Кастрати, па даље сувим за Скадар“.
ОБр. 25165
Начелнику штаба Црногорске Врховне команде
„Команданту Црногорског Старосрбијанског одреда у Скадру, стављена су на расположење два батаљона за заштиту правца десном обалом Дрима, који Скадру изводе. Наше трупе јако су изнурене и бројно врло слабе, због чега је немогуће изаћи на сусрет вашем захтеву ОБр. 7592. Потребно је да се наше трупе што пре прикупе, снабду, реорганизују и одморе, како би се успособиле за будуће операције“.
ОБр. 25168
Командантима армија,
Одбране Београда,
Тимочке војске и
трупа Нове Области
„Да би се могао постићи циљ истакнут директивом ОБр. 24940 наређујем:
1) II. армија размести ће се дуж пута Скадар – Љеш, са једном дивизијом на простору између: Дрима, Дрињаче и Бојане а другом дивизијом дуж пута Љеш – Барбалуша.
Штаб армије у Љешу.
2) Одбрана Београда разместиће се на простору између реке Кири, Дрињаче, Дрима и Бардањолта.
Штаб Одбране Београда у селу Јубани или с. Шелдиња.
3) III. армија да остави код Подгорице Дринску дивизију I. позива, на расположење Црногорској Врховној команди, која ће служити као општа резерва за одбрану Ловћена, Грахова и Скадра а Дунавску дивизију I. позива разместити на простору Штој.
Штаб армије у Скадру.
4) I. армија остаће где је сада, са задатком обезбеђења правца који од Дечана, Пећи и Берана изводи ка Андријевици.
Комуникациска линија и магацини хране остају по директиви ОБр. 24940.
5) На одређеној просторији, трупе ће биваковати, пошто месне прилике не дозвољавају кантоновање.
6) По доласку на размештајну просторију предузети одмах најенергичније мере, да се трупе прикупе и уреде и доведу у исправно стање своје оружје и спрему.
7) Предузете су мере, да се снабдевање трупа храном, оружјем, муницијом, оделом и осталом спремом, обезбеди у што скоријем времену.
Исхрана биће из магацина и то:
а) За трупе III. армије: дивизија на Штојском пољу из Скадра, а дивизија код Подгорице из ове;
б) За трупе Одбране Београда из Скадра;
в) За трупе II. армије: дивизије ближе Скадру из Скадра, а оне ближе Љешу из Љеша.
8) По доласку на одређену просторију поднети извештај Врховној команди:
а) О размештају трупа;
б) О бројном стању сваке јединице;
в) О стању оружја и муниције;
г) О материјалној спреми у опште.
9) О свима досадањим губитцима, како у људству и стоци тако и у оружју и материјалној спреми у опште.
Овај се распоред има извршити, када која јединица буде дошла на одређену просторију.
О пријему овога наређења одговорити“.
ОБр. 25169
Начелнику штаба Црногорске Врховне команде
„По вашем предлогу ОБр. 7532 наређено је, да III. армија остави код Подгорице Дринску дивизију I. позива на расположење Црногорској Врховној команди с тим да ова дивизија има служити као општа резерва за одбрану Ловћена, Грахова и Скадра.
Снабдевање дивизије биће из Подгорице.
I. армија остаће где је сада, са задатком обезеђења праваца, који од Дечана и Пећи изводе ка Андријевици. Магацини хране за I. армију – Подгорица а ручни у Андријевици“.
ОБр. 25167
Команданту Тимочке војске
„Наш генерални конзул у Солуну депешом од 9. тек. мес. известио је Г. Министра спољних послова, да је поуздано сазнао, да у Битољу нема немачких и бугарских трупа, да су у Битољ улазиле само бугарске комите, које су се већ повукле; да Битољом управља сада Грчки конзул и Грчки митрополит и да Грци у Битољ шаљу своје топове.
Достављајући предње по наређењу начелника штаба, молим известите одмах, колико је тачан предњи извештај генералног конзула“.