Лукић Ђорђе

Лукић Ђорђе
Лукић Ђорђе

 

 

име: Ђорђе
презиме: Лукић
име оца:
место:
општина:
година рођења: 1886.
година смрти: 1963.

 

Генерал

Ђорђе Лукић је рођен 17. 4. 1886. године. Завршио је Војну академију 1906.

У битољској бици истакао се као водник Артиљеријског пука Моравске I, која је 16. и 17. XI 1912. ватром са положаја код села Лисолаја олакшала прелаз делова Дринске I преко Шемнице.

У првом светском рату командовао је другом батеријом Артиљеријског пука Дунавске II која је у борбама на Мачковом камену 21. IX 1914. са блиског одстојања дејствовала по непријатељској пешадији, нанела јој тешке губитке и омогућила деветом пуку да одржи положај пред надмоћнијим непријатељем, где је и рањен. Одликован је „Белим орлом с мачевима“.

У повлачењу српске војске 1915. са истом батеријом нарочито се истакао у артиљеријској подршци делова Дунавске II на положају Лакат (код Краљева) 1 – 12. XI, где је опет рањен. Повукао је батерију преко Црне Горе и Албаније и код Сенђинија (Shengjini) употребио је против аустријских авиона, због чега је одликован Карађорђевом звездом са мачевима. Оставио је у рукопису дело „Битка на Дрини 1914“.

Оно што није поменуто у Војној енциклопедији, а што може да има значаја је следеће: поред Карађорђеве звезде са мачевима, Ђорђе Лукић имао је три „Бела орла с мачевима“, француску Легију части официрског реда и нека друга југословенска и инострана одликовања.

Други светски рат затекао га је у чину дивизијског генерала на положају помоћника министра војске и морнарице Краљевине Југославије. Цео други светски рат провео је у немачком заробљеништву, најпре у Нирнбергу, а затим у Оснабрику.

Умро је 1963. (а не 1953. како стоји у Војној енциклопедији). Посмртно му је издата књига „Битка на Дрини 1914“, издање Војноиздавачког завода, Београд 1966. године.

Слични чланци:

Ћоровић Владимир

Веома је велик Ћоровићев стваралачки опус, који чине бројне књиге и појединачни текстови растурени по разним часописима и листовима. Иако су чињени и значајни покушаји, још није састављена и комплетна библиографија његових радова и прилога о њему.

Прочитај више »

Скоко Саво

У на­уч­но­и­стра­жи­вачком ра­ду ба­вио се, пр­вен­стве­но, рат­ном и на­ци­о­нал­ном исто­ри­јом Ср­би­је XIX и по­чет­ком XX ве­ка, по­себ­но Бал­кан­ским ра­то­ви­ма, Пр­вим и Дру­гим свет­ским ра­том, те ге­но­ци­дом над хер­це­го­вач­ким Ср­би­ма, за­тим ра­зно­вр­сном про­бле­ма­ти­ком Пр­вог срп­ског устан­ка, исто­ри­јом род­не Хер­це­го­ви­не.

Прочитај више »