име: Ђорђе
презиме: Лукић
име оца:
место:
општина:
година рођења: 1886.
година смрти: 1963.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Генерал
Ђорђе Лукић је рођен 17. 4. 1886. године. Завршио је Војну академију 1906.
У битољској бици истакао се као водник Артиљеријског пука Моравске I, која је 16. и 17. XI 1912. ватром са положаја код села Лисолаја олакшала прелаз делова Дринске I преко Шемнице.
У првом светском рату командовао је другом батеријом Артиљеријског пука Дунавске II која је у борбама на Мачковом камену 21. IX 1914. са блиског одстојања дејствовала по непријатељској пешадији, нанела јој тешке губитке и омогућила деветом пуку да одржи положај пред надмоћнијим непријатељем, где је и рањен. Одликован је „Белим орлом с мачевима“.
У повлачењу српске војске 1915. са истом батеријом нарочито се истакао у артиљеријској подршци делова Дунавске II на положају Лакат (код Краљева) 1 – 12. XI, где је опет рањен. Повукао је батерију преко Црне Горе и Албаније и код Сенђинија (Shengjini) употребио је против аустријских авиона, због чега је одликован Карађорђевом звездом са мачевима. Оставио је у рукопису дело „Битка на Дрини 1914“.
Оно што није поменуто у Војној енциклопедији, а што може да има значаја је следеће: поред Карађорђеве звезде са мачевима, Ђорђе Лукић имао је три „Бела орла с мачевима“, француску Легију части официрског реда и нека друга југословенска и инострана одликовања.
Други светски рат затекао га је у чину дивизијског генерала на положају помоћника министра војске и морнарице Краљевине Југославије. Цео други светски рат провео је у немачком заробљеништву, најпре у Нирнбергу, а затим у Оснабрику.
Умро је 1963. (а не 1953. како стоји у Војној енинклопедији). Посмртно му је издата књига „Битка на Дрини 1914“, издање Војноиздавачког завода, Београд 1966. године.
