име: Рафаило
презиме: Анаф
име оца: А.
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1888.
година смрти: 1914.
извор података: “Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја у Балканском и светском рату 1912-1918“, 1927.
Рођен у Београду 6. марта 1888. год.
Био је редов 1. чете, 1. батаљона VII п. пука, I позива.
Учествовао је у оба Балканска Рата.
Као ретко храбар војник буде у борби код Конатице рањен и заробљен. Умро је десет дана доцније у Темишвару, где је и сахрањен.
У Светскоме Рату, кад је наша војска била прешла у Срем, код Бежаније, Анаф је примио на себе дужност да иде до непријатељскога рова и да ту извиди стање непријатеља, о чему да обавести свога команданта. Примичући се своме циљу, Рафаило наиђе на непријатељског телефонисту, који је од свога штаба тражио појачања. Али га Рафаило у магновењу убије и узме му телефон; па пошто је знао да говори мађарски, он је потпуно разумео све што му из мађарског штаба јављају, и то: да се држе још мало времена јер велика снага надире около тако, да ће српска војска која се у Срему налази, бити сва заробљена.
Анаф остави телефон, одјури своме команданту, и извести га о свему што је на телефону чуо.
Добивени извештај био је од пресудног значаја за велики део наших трупа које су се тада налазиле с оне стране Саве, те су се могле благовремено извући из замке коју им је непријатељ спремао.
Командант одушевљен овим подвигом свога војника, предао је Анафу један од својих сопствених одличја, које овај није био срећан да дуго носи, јер у борби код Конатице, буде рањен и заробљен, те од задобивене ране умре десет дана доцније, у Темишвару, где је и сахрањен.
