име: Драгутин
презиме: Анђелковић
име оца:
место: Доња Каменица
општина: Књажевац
година рођења: 1893.
година смрти: 1960.
извор података: „Портрети учесника Великог рата (из збирки и сећања потомака)“. Народна библиотека “Његош” Књажевац
Родио се у Доњој Каменици. Живео у Штрпцу. Учио четири разреда основне школе. Земљоделац.
Завршио жандармеријски курс у Загребу 1919. Као жандарм кратко службовао у Јужној Србији (Македонији). Након што је побегао од бугарских комита који су га заробили, прекомандован у Србију. Напустио жандармерију и вратио се у село.
У Великом рату, као редов 14. пешадијског пука Тимочке дивизије, борио се у Церској бици. Након рањавања, вратио се кући.
„Деда Драгутин био у међувремену на Церску битку. Причао ми је целу причу. На неколко пут су протерували ове… Аустроугарску. И прича он мени: Кад одеш, дете, у војску и будеш у ров, никако главу да подинеш и да гађаш! Него само глава доле и само да пуцаш! Елՙ такви који су то радели, онај га снајпериста обрише.
У једну борбу, повлачење. Мораш, каже, дошо ред на мене. Алՙ из ров излази обришина, ливада.
Нема никакво! Само, каже, неко прође, неко падне, неко прође, неко падне! Сад је на мене ред, морам! Ја излазим и ништа не осећам. И ја прођем. Кад тамо, у безбедно место… кад погледам – шињел као решето! Није га повредило.
И, каже, ми заноћимо у једној просторији и тако преспавамо. Кад, ујутру, ми који смо живи ушли, каже, они навлачили оне рањене. Они нису ни знали. Они спавали ту поред њи. Њега ране и није био учесник на Солунски фронт.“
Из збирке и казивања унука Здравка Динића и чукунунуке Иване Вуликић Вучић.
