име: Радојко
презиме: Анђелковић
име оца: Р.
место: Ниш, рођен у Текији
општина: Ниш
година рођења: 1889.
година смрти: 1963.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Радојко је рођен 12. марта 1889. године у селу Текији код Крушевца.
По завршетку Војне школе 1911. године у Београду учествовао је у ратовима од 1912-1918. године. У овим ратовима више пута је рањаван: 1912. код Битоља у леву руку и главу, 1913. на Ретким буквама у леву ногу, 1914. на Парцан вису у чланак леве ноге, 1915. године у Турском ливађу код Пирота у обе ноге и 1920. године код Пишкопеје у обе ноге и десни кук.
За ратне заслуге Радојко Анђелковић одликован је Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда, Сребрном медаљом за храброст, Белим орлом са мачевима, Златном медаљом за храброст, грчким Ратним крстом са мачевима трећег реда, и свим ратним споменицама од 1912 – 1918. године.
Прешавши Албанију са измореном српском војском Радојко је био прихваћен од Француза и пребачен у Бизертију на опоравак одакле је упућен на солунски фронт.
Као ослободилац Радојко је са српском војском ушао у Зеницу 1918. године и са својим војницима ослободио српске затворенике из казнионе, због чега су захвални грађани Зенице једној улици дали његово име. После завршетка рата Радојко је службовао у Бањој Луци, Књажевцу, Зајечару и Нишу.
1941. године рат га је затекао у Нишу у Петој армијској области. Заробљен је 9. априла од стране Немаца код Пирота одакле је преко Бугарске и Румуније транспортован у логор у Немачку. По ослобођењу логора од стране америчке војске одлази у САД где живи до 1960. године када се враћа у домовину.
Радојко Анђелковић је умро 1. октобра 1963. године и сахрањен је у Нишу на Старом нишком гробљу.
