име: Милан
презиме: Атанацковић
име оца: Ј.
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1880.
година смрти: 1936.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Милан Атанацковић је артиљеријски бригадни ђенерал у пензији и резерви.
Рођен је 18. октобра 1880. године у Београду, а умро је 3. јуна 1936. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
По свршеном шестом разреду гимназије ступио је у нижу школу Војне академије 1898. године са XXXI класом. Завршио је Артиљеријску школу гађања и вишу школу Војне академије. За потпоручника је произведен 1900. године, а у капетана II класе унапређен 1908. године. Мајор је постао 1913, а пуковник 1920. године. У чин бригадног ђенерала унапређен је 1925. године.
Атанацковић је учествовао у свим ратовима од 1912 – 1918, године. Пензионисан је 1927. године.
Милан је био водник, наставник артиљеријске подофицирске школе, командир батерије а затим на служби у штабу дивизијске области и артиљеријском одељењу врховне команде. Био је командант пука тешке артиљерије, командант артиљерије подофицирске школе, вршилац дужноси команданта артиљеријске бригаде и на служби у команди дивизијске области.
У ратовима 1912. и 1913. године био је командир Пољске батерије.
Од 1914. до 1920. године био је командир батерије Пољског артиљеријског пука а затим на служби у артиљеријском одељењу врховне команде, па командант дивизиона пољске и тешке артиљерије.
Милан Ј. Атанацковић је двоструки витез. Два пута је одликован Карађорђевом звездом са мачевима IV реда. Осим ова два витешка ордена Атанацковић је одликован још и следећим одличјима: Карађорђевом звездом четвртог реда, Белим орлом са мачевима четвртог реда, два пута и једном петог реда, Орденом Светога Саве четвртог реда, Златном медаљом за храброст, Сребрном медаљом за храброст, Светом Аном трећег реда (руско одликовање) и италијанском Круном трећег реда.
