име: Драгомир
презиме: Аврамовић
име оца: М.
место: Ниш, рођен у Белољину
општина: Ниш
година рођења: 1884.
година смрти: 1945.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Поднаредник Драгомир је рођен 3. децембра 1884. године у Белољину у Топличком округу. Имао је бројну породицу. Од дванаесторо унучади има 20 праунучади и седамнаест чукун унучади. Његово бројно потомство живи у Блацу, Нишу, Прокупљу, Београду и Зајечару.
Овај ратник је учествовао у свим ратовима од 1912. до 1918. године.
Прегршт одличја Драгомир је пренео у аманет Зорану Аврамовићу. Његов унук усвојеник Драгољуб Аврамовић каже да никада није чуо да прича о рату, али у породици живи о њему легенда коју су испричали други ратници његови сељани, његови ратни другови.
При повлачењу 1915. године Драгомира и његовог брата Александра пут је водио преко њиховог дворишта. Александар је био на високом коњу Зечку који је био њихово власништво али је страдао преко Албаније можда баш због тог коња. Драгомиров отац молио је бога да му се бар један од синова врати жив. Судбина је доделила да Драго дође жив овенчан словом и са Карађорђевом звездом са мачевима на грудима.
После првог светског рата Драгомир је био радикалски првак, председник општине, шумар и пензионер. Држао је кафаницу на Црвеном крсту у Нишу. Драгомир је пред други светски рат био разочаран, потиштен и забринут због организоване хајке на Србију и на све Јужне Словене. Никако му није била јасна спрега фашиста и Коминтерне.
Од 1937. до 1945. године Драгомир је живео у Нишу у кругу своје породице. Испољавао је моралну осуду братоубилачког разрачунавања. Косту Пећанца коме је одбио титулу војводе, због тога што је то сматрао српском бруком осећао је да ће у Топлици у овим мутним временима многе кукавице починити злочин у борби за власт. У кући је прославио исход стаљинградске битке.
На једном путу за Топлицу пресретнут је од злогласног Станка Ресавца, опљачкан и поведен ка Куршумлији, где му је сваки траг заметнут, а касније је пронађен на ивици забрана на Спаначком брду.
Судбина је хтела да овај витез Карађорђеве звезде са мачевима буде жртва убице који му је присвојио новац, неколико златника и џепни сат са сребрним ланцем којега се дуго наносио није.
