име: Токо
презиме: Белојевић
име оца: М.
место: Павличићи
општина: Подгорица
година рођења: 1894.
година смрти: 1919.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Токо је рођен у селу Морачица (Павличићи) 1894. године.
Погинуо је на бугарској граници 1919. године.
Токо је у ратовима стекао официрски чин и највише војничко признање за храброст на бојном пољу Карађорђеву звезду са мачевима.
Пошто је био тешко рањен у одбрани Београда, поручник Куртије је пребачен у војну болницу у Нишу где је подлегао ранама.
Они који су учествовали у борбама на Дрини, најбоље знају колико је то био тежак и крвав посао. Ето, јутрос је отишла једна патрола из друге чете. Два Пироћанца и један из села Тулара пребацили се чамцем на босанску обалу. И погинула сва тројица, ниједан се није вратио.
У рат смо отишли заједно, истог часа, све три мушке главе из куће: отац Ранислав, мој старији брат Војин и ја, Војислав Станимировић. Мислили смо – брзо ћемо одбити напад непријатеља, па ћемо поново живети у слози и љубави у свом Великом Поповцу, близу Петровца на Млави.