име: Драгомир
презиме: Бешевић
име оца: Вићентијe
место: Дервен
општина: Сврљиг
година рођења: 1882.
година смрти: 1915.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Коњички мајор
Рођен је 14. јуна 1882. године у Дервену (Сврљиг) срез Сврљишки, округ Нишки од оца Вићентија, окружног начелника и мајке Драге.
Основну школу и 6 разреда гимназије свршио у Крушевцу.
По свршетку Војне академије као новопроизведени потпоручник одређен за водника I коњичког пука у Нишу а потом као врло добар водник и коњички официр, изабран за водника ескадрона Краљеве Гарде. Доцније у Краљевој Гарди одређен је за ађутанта, а потом је постављен за командира ескадрона Краљеве Г арде.
Мајор Драгомир Бешевић звани „Вића“ (по оцу Вићентију) био је врло вредан и педантан службеник, да је могао да служи свима за пример, како у обуци војника у теоријским војничким знањима, тако и на коњу. Уређење његове коњушнице, као и неговани коњи његове јединице исто су тако служили за пример.
Као друг Драгомир је био врло омиљен код свих без разлике, јер је увек био готов да сву своју љубав заложи за свога друга. На служби је био врло педантан и добро упознат са свима војним правилима и прописима те је био врло цењен, а нарочито још и због тога, што је на леп и дискретан начин умео да поучи и упути своје млађе.
Због своје озбиљности на служби, коју је увек вршио са пуно љубави, а с лепим понашањем и отменим манирима, изабран је од стране Њ. В. Краља Петра у свиту Престолонаследника Алексанра – доцније Нашег Великог Краља Ујединитеља, кад је учинио посету Свом узвишеном деди Њ. В. Краљу Николи, којом приликом је Драгомир такође врло отмено репрезентовао српског официра.
Чим је оглашен Балкански рат, молио је и добио 3 ескадрона IV коњичког пука и у рату се нарочито одликовао као уман старешина, који је умео да изврши додељени му задатак а да сачува и људе и коње свога ескадрона.
За храбро држање у рату одликован је Карађорђевом звездом IV степена са мачевима, сем тога имао је Данилов Крст, медаљу Краља Петра I и Споменицу за рат 1912. и 1913. год.
1915. године разболео се и умро 16. септембра исте године у Крагујевцу, где је сахрањен. Није био ожењен.
(Споменица XXXII класе)
