Богдановић И. Софроније

име: Софроније
презиме: Богдановић
име оца: Иван
место: Вртиглав
општина: Мионица
година рођења: 1882.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Богдановић И.Софроније, абаџија, пешадијски подофицир и потпоручник (Вртиглав, Мионица, 1882 – Рововска коса, 4. X 1916.).

Отац Иван, имућан сељак, извесно време био је председник доњотопличке општине, а мајка Миљана (рођ. Суботић из Осеченице), домаћица. Имали су четири сина (Аксентија, Драгољуба, Софронија и Пантелију), који су учествовали у ратовима од 1912-1918. године и две кћери. Аксентије је оболео од тифуса и умро у Младеновцу 1915. године.

Завршио је основну школу и абаџијски занат. Кад је стасао, отишао је на одслужење редовног војног рока. Показао се вредним, спретним и одговорним војником, па му је понуђена активна служба у српској војсци. По скраћеном програму завршио је ППШ и био један од најбољих, па је награђен сабљом.

Као активни подофицир учествовао је у оба балканска и Првом светском рату. Веома јак, врло прек и правичан, био је изузетно вредан, упоран и спретан, па је починио више подвига. Зато је од Престолонаследника Александра награђен револвером, а одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, о чему је објављен указ 31.222. Имао је Албанску споменицу и још нека одликовања и друга признања.

Погинуо је као водник Митраљеског одељења V пешадијског пука Краља Милана. Није се женио и оставио потомака.

Слични чланци:

Костић Александар

Др Костић Александар

Tешка срца јављао сам мајкама и сестрама шта су њихови синови и браћа рекли на издисају. А умирали су на мојим рукама. Гледао сам њихове очи, њихова бајонетом избодена тела, слушао и бележио њихове последње поруке

Прочитај више »
Раловић Т. Станимир

Раловић Т. Станимир

За заробљавање непријатељске артиљеријске пољске батерије, са свим топовима и митраљезима, у току сувоборске операције, одликован је златном Карађорђевом звездом са мачевима.

Прочитај више »

Марковић Петроније

Води Краљ коло, уватише се официри и војници, али краљ Петар је казо: да сваки војник поигра до њега, да се увати за руку његову. Тако сам и ја поигро до краља и уватио краља за руку.

Прочитај више »