Булајић Д. Цветко

Булајић Д. Цветко
Булајић Д. Цветко

 

 

име: Цветко – Ћетко
презиме: Булајић
име оца: Драго
место: Крушевац, рођен у селу Вилуси
општина: Крушевац
година рођења: 1881.
година смрти: 1967.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988, „Погледи“

 

Цветко је био пешадијски мајор а нарочито се истакао у Кумановској бици. Одликован је Златном медаљом за храброст, која је била установљена пре Обилићевих медаља са ликом наше песникиње Милице Српкиње.

Потом је одликован Белим орлом са мачевима и Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.

Цветко је носио и низ других одлија за храброст, за војничке врлине, за ревносну службу и све ратне споменице које је Србија установила од 1912. до 1918. године.

Подаци прикупљени са форума сајта „Погледи“:

Рођен у Вилусима, Црна Гора, од оца Драгоја и мајке Божије, дев. Ковачевић. Одатле се Цветкова породица иселила се у Ђерем Девчу, код Мерошина, југоисточна Србија.

Након гимназије, 1910. свршава XIX кл. Пешад. подоф. школе, као пети у рангу.

У официрски чин унапређен је већ у Првом балканском рату 1912.

Четвороструки носилац Ордена Белог Орла: септембра 1918, 11. априла 1920, 17. децембра 1933, 6. септембра 1938.

Двоструки носилац Ордена Карађорђеве Звезде са мачевима IV реда: 1915. и 15. маја 1920.

Одликован Орденом Југословенске Круне IV реда, 6.септ.1930. и другим одликовањима.

Први пут је рањен у Првом балканском рату 1912. на Куманову, као командир једног јуришног вода. Његова команда : „Војско напред, Куманово за Косово!“

Залечио рану и одлази у Други балкански рат 1913.

На почетку Првог светског рата, командир је 2.чете Скопског батаљона, која је бранила Аду Циганлију. И тада је рањен.

У пробоју Солунског фронта, септембра 1918, као командир јуришне чете 12. пеш. пука, по трећи пут је рањен. Тешко, у груди.

Службовао је у многим местима и гарнизонима, док није пензионисан у чину пеш. п.пуковника 1938.

Командант града Крушевца ЈВуО.

Умро је 1967. и сахрањен у крушевачком гробљу, а како није имао потомства, почетком 2000-тих година гробница му је прекопана и данас нема гробне куће овог хероја, као ни улице са његовим именом.

Из књиге ”Родослов братства Булајић” аутора Чедомира С. Булајића:

Цветко – Ћетко Драгов, рођен 1881. у селу Вилуси, Никшић, пензионисани п.пуковник бивше југословенске војске у Крушевцу.

Учесник балканских и Првог свјетског рата и борби за одбрану Београда и Авале. Одступао преко Црне Горе и Албаније на Крф и учествовао у пробоју солунског фронта.

Истакао се у борби за ослобођење Куманова и Кајмакчалана, гдје је као рањен са носила командовао јединицом.

Носилац је двије Карађорђеве звијезде и Обилића медаље.

Умро 1967. године.

Ожењен са Радмилом Михајловић из Србије. Имају кћер Злату, која је умрла као дјевојка.

Слични чланци:

Ловрић Лујо

Ловрић Лујо

„Мајко! Немој да плачу очи твоје за очи моје кад не плачем ја. Немој да се бојиш за будућност моју кад се не бојим ја. Јер, знај, будућност је моја у будућности уједињеног народа нашег. У његовој срећи, биће и моја срећа…”

Прочитај више »