име: Ђорђе
презиме: Ћирић
име оца:
место: Пирот
општина: Пирот
година рођења: 1880.
година смрти: 1956.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Ђорђе Ћирић је рођен у Пироту 1880. године. Он се још као ђак истакао својим лепим особинама у колу првих школованих Пироћанаца, које је предано и пожртвовано посдужило нашој земљи и њеном унапређењу. Међу млађима у том колу, Ђирић је после одлично завршене матуре у свом родном граду ступио на Филозофски факултет Велике школе у Београду, али је после прве године студија био примљен на конкурсу у Војну академију, коју је такође завршио с одличним успехом.
Ђирић је био учесник и борио се у балканским ратовима 1912-1913. године у саставу II армије, учествујући у борбама за Једрене и нарочито у бици на Брегалници, када је као командант батаљона показао изузетну храброст и био рањен. Ту је и одликован, Карађорђевом звездом са мачевима.
У првом светском рату, 1914. године учествује у борбама за одбрану Србије, али код преласка у Босну бива заробљен и отеран у заробљеништво.
После великих патњи у заробљеништву успева ипак да пребегне и придружи се српској војсци која је водила борбу за ослобођење Словеније.
У бившој Југославији био је на разним војним дужностима до команданта пука у Љубљани, Скопљу, Суботици и другим местима. Потом бива прекомандован за Београд на дужност начелника Војно-историјског одељења тадашњег Министарства војске и морнарице. На тој дужности остаје до пензионисања због слабог здравственог стања 1929. године.
У II светском рату, без обзира на године и слабо здравствено стање, 6. априла 1941. године одазива се војном позиву и јавља својој команди, а после капитулације бивше Југословенске војске, одведен је у немачко заробљеништво, у логоре Нинберг и Оснабрик. Крајем 1944. године, са групом тешко болесних и старих заробљених официра, враћан је у Београд.
Ћирић је у току своје дугогодишње службе у миру и рату развио и показао у пуној мери своје стваралачке вредности. Висок степен образовања и културе огледа се у његовим многобројним објављеним стручним и књижевним радовима.
Посебно је цењен и поштован као војни писац и критичар.
Још као млад официр 1910. и 1911. године објављује прве радове у часопису “Ратник”, а потом стално од 1921. до 1941. год. Исто тако сарађује у часописима: “Српски књижевни гласник”, “Мисао” и “Живот и рад”, као и у листу ,,Правда”, где је стални сарадник. Преводио је с француског.
После ослобођења 1945. године, мада нарушеног и слабог здравља, и даље се бави књижевним радом. Сарађује у листу “Република”, а за Војно-историјски институт ЈНА обрађује две књиге: “Српско бугарски рат 1885. године” и “Српско турски рат 1876. године “.
Поред ордена Карађорђеве звезде са мачевима, Ћирић је за војне и мирнодопске заслуге носилац и других многобројних одликовања.
Умро је 17. марта 1956. годице у Београду, а иза себе је оставио велику књижевну заоставштину у рукопису.
