име: Милан
презиме: Дамјановић
име оца: Никола
место: Лапово
општина: Лапово
година рођења: 1880.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пешадијски пуковник у пензији и резерви
Рођен 5. децембра 1880. године у Лапову, среза Лепеничког, окр. Крагујевачког од оца Николе и мајке Милке.
У Нижу школу Војне академије ступио је по свршеном шестом разреду Шабачке гимназије. Свршио је Пешадијску школу гађања 1912. год.
По изласку из Војне академије распоређен је за водника VI пешад. пука „Краља Карола“, потом је служио као водник у IX пешад. пуку. Као командир чете био је у 15. пешад. пуку „Стев. Синђелића”, XX пешад. пуку и IХ пешад. пуку.
У рат 1912. год. ушао је као командир чете у IX пешад. пуку II позива народне војске и често заступао команданта батаљона у току тог и следећег рата са Бугарима 1913. године. Учествовао је у свим борбама његовог пука.
После ових ратова учествовао је у албанској побуни као командир митраљеског одељења IX пешад. пука.
Са овим митраљеским одељењем ушао је у светски рат и водио борбе на Мачковом камену, где је био контузован. После ове борбе примио је I. батаљон у петом пуку учествујући у свим борбама овог пука, а нарочито у повлачењу с јесени 1915. године. При преформирању српске војске на Крфу одређен је на службу у штабу XVIII пешад. пука с тим да при почетку операције на Солуном фронту опет прими 1. батаљон IX пешад. пука са којим је био у свим борбама до септембра 1918. године. Тада се разболео од маларије али није користио добијено боловање већ, као реконвалесцент, прима дужност помоћника команданта Допунске команде. Од фебруара 1919. год. до августа исте год. био је командант милицијског батаљона у Сомбору, а потом заступник команданта 34. пешадијског пука. Затим бива помоћник команданта аутокоманде, па опет командант 1. батаљ. IX пешад. пука.
По демобилизацији остаје на истом положају а августа 1920. год. прима команду 29. пешадијског пука. али заступа заменика команд. Зет. дивиз. области. Новембра 1922. год. прима команду XI пешад. пука.
Августа 1922. год. пензионисан је по својој молби.
Одликован је: Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, Орденом Карађорђеве звезде IV реда, Орденом Југословенске круне IV реда и Медаљом Краља Петра I, француским ратним крстом и свим ратним споменицама.
Ожењен је Анком, рођ. Марић. Деце нема.
(Споменица XXXII класе)
