Дамњановић М. Ранко

Дамњановић М. Ранко
Дамњановић М. Ранко

 

 

име: Ранко
презиме: Дамњановић
име оца: Митар
место: Скружути
општина: Ужице
година рођења: 1868.
година смрти: 1961.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Ранко је рођен 23. јануара (вероватно по старом календару) 1868. године у селу Скружутима, општина Равањска, Ужички срез, сада општина Титово Ужице. Био је једино мушко дете а имао је и две сестре. Живео је с родитељима у селу где је завршио школу а затим се уписао у гимназију у Ужицу. Из другог разреда морао је да напусти гимназију и да се врати у село родитељима. Наставио је да се бави земљорадњом до краја живота. Ранко је остао рано без родитеља, па је морао сам да опредељује и остварује свој животни пут што тада у овако пасивном крају није било лако. Својим понашањем и односом према грађанима, а делом и због угледа који је имао његов отац Митар, Ранко је стекао поверење грађана своје општине, који су га два пута бирали за председника. Као цењен и поштован човек био је биран у многе судове при деобама имовине. То су били незванични грађански судови, али судови чије су се одлуке извршавале. Од прве жене имао је деветоро, а од друге једно дете. Када се други пут оженио имао је 65 година.

Ранко је учествовао у рату од 1912. до 1918. године. Када се вратио кући нашао је бројно мању и осиромашену породицу. У рату је био пешадијски поднаредник, и као такав командовао десетином а у појединим приликама и водом. Одступао је са српском војском преко Албаније за Грчку где се разболео па је краће време боравио у Бизерти. После успешног лечења враћен је у своју јединицу и 1918. године учествовао је у пробоју солунског фронта. Као старији човек, у балканске ратове је ушао са Орденом Таковског крста, а у ратовима од 1912. до 1918. стекао је одличја за храброст међу којима и Златни орден Карађорђеве звезде са мачевима. Носио је споменицу Освећено Косово за рат 1912, Споменицу Петра I за рат 1913, Албанску споменицу за верност отаџбини 1915. године, Споменицу ослобођења и уједињења 1914—1918. и друга одличја.

Иако стар човек Ранко је имао изузетно добру меморију. Он се сећао свих детаља из ратова у којима је тако дуго учествовао. Он се после кратког размишљања на многа питања одмах присећао где је био у сваком тренутку.

Ранко је доживао да види бројно потомство, међу којима има лекара, професора, инжењера, економиста, техничара и других професија.

Иако је имао тежак животни пут Ранко је дочекао дубоку старост умро је у 94-ој години 18. августа 1961. године. Сахрањен је у месту рођења. Зажелео је да му се на споменик напише: „У народу целог века први међу првима у ратовима храбар међу најхрабријима. Одликован је орденом Карађорђеве звезде и Таковским крстом“.

Слични чланци:

Цветковић Петар

Цветковић Петар

Код Турака је владао страх од наше коњице. Бојали су је се као од живе ватре. Тај страх је трајао још од битке на Куманову, када је наша коњица направила покољ међу пешацима.

Прочитај више »