име: Војин
презиме: Ђоковић
име оца:
место: Лађевци
општина: Краљево
година рођења: 1891.
година смрти: 1936.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Војин је рођен 1891. године у селу Лађевцима, код Краљева. Потиче из сиромашне сељачке породице. Завршио је четири разреда основне школе и остао је на селу да обрађује земљу.
За време балканског рата 1912. године отишао је у борбу и ратовао је и у војсци све од априла 1920. године.
Према причању Војинових сељана, његових ратних другова, он се нарочито истакао у церској бици 1914. године за које заслуге је 1915. године одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Наиме, на положају где се налазила његова јединица у критичном тренутку нестало је муниције. Тада је непријатељ јаком артиљеријском и пушчаном ватром онемогућио нашим борцима да изађу из рова и прихвате сандуке с муницијом која је била приспела. Војин је у том моменту под кишом куршума искочио сам из рова и сандуке с муницијом убацивао у ровове. После овог његовог подвига непријатељ је протеран с тог положаја.
После ове борбе старешине су предложиле постројеном пуку да се Карађорђевом звездом са мачевима одликује неки курир. Међутим, када су то чули војници Војинове чете сви у један глас су викнули „Не“! – то одликовање треба да добије Војин Ђоковић, јер да њега у тој борби није било, ми сада не би стајали у овом строју. Тако је једногласно дат предлог да се Војин одликује највишим орденом за храброст на бојном пољу.
После треће непријатељске офанзиве у Србији 1915. године, Војин се са осталом војском, преко Албаније и Драча, повукао на Крф. Одатле је отишао на солунски фронт и непрекидно се борио до коначног ослобођења и уједињења.
По доласку из војске Војин се оженио, а 8. јануара 1936. године умро и за собом оставио седморо малолетне деце, три кћери и четири сина, од којих су сада у животу две кћери и два сина.
Ево шта је командир Војинове чете записао у објави његовој приликом демобилизације:
„За наредника – обвезника IV чете првог батаљона XXVIII пешадијског пука Војина Ђоковића… Именовани је учествовао у свим борбама на солунском фронту. Кажњаван није. Измирен је са платом за месец март 1920. године, а са храном закључно са 24.4. т. г. Од државних ствари носи са собом једне чакшире, блузу половну и једне чохане чакшире половне и једну шајкачу стару, један пар зимских цокула половних и један пар веша. Има право на бесплатну вожњу жељезницом.“ Тако је наредник и витез Војин Ђоковић отпремљен својој кући 1920. године.
