име: Душан
презиме: Додић
име оца: М.
место: Милутовац
општина: Трстеник
година рођења: 1884.
година смрти: 1955.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Коњички бригадни генерал
Рођен 16. фебруара 1884. године у Милутовцу, срез Трстенички, бановине моравске. По завршетку шест разреда гимназије у Крушевцу и Крагујевцу ступио је 1900. године у 23. класу школе Војне академије.
У чин коњичког потпоручника унапређен је 1903. године, за капетана друге класе 1910. године, за мајора 1915. године, за пуковника 1924. године и за коњичког бригадног генерала 1929. године.
Био је слушалац Пешадијске школе гађања, командир 3. ескадрона 2. коњиког пука „Цара Душана“, командант 5. коњичког пука, командант коњичке подофицирске школе у чијем је саставу тада био и ђачки ескадрон – школа за резервне коњичке официре, командант прве коњичке бригаде, помоћник команданта Друге коњичке дивизије и у овоме својству дуже време заступао команданта дивизије, на служби у Коњичкој инспекцији и Главном генералштабу, командант 4. коњичке бригаде, командант 2. коњичке бригаде, а од 22. септембра 1936. године помоћник је команданта Дравске дивизијске области.
У ратовима је био командир 3. ескадрона 2. коњичког пука „Цара Душана“ и првог ескадрона Првог коњичког пука „Обилића“ и у овом својству дуже време заступао команданта пука, командант дивизиона коњичке дивизије и командант здруженог одреда.
Истакао се у српско-турском рату 1912. године, у кумановској бици и битољском боју.
У светском рату 1914-1918. године истакао се у борбама код с. Маове и с. Варне, када је са својим ескадроном коњице напао један непријатељски дивизион, код с. Слепчевића, када је са својим ескадроном извршио ватрени препад на један непријатељски деташман од 1200 људи и натерао га у бекство, у извиђањима и борбама код с. Дрена, Зорољина, с. Степојевца, као и у борбама за освајање Београда – 1914. године; у борбама на левој обали Коњске реке, затим у заштитничким борбама код с. Мале Крсне, с. В. Плане, с. Марковца, с. Лапова, с. Бигренице, Ражња, Алексинца, с. Тешице, Лесковца, с. Липљана, Урошевца, као и у борбама долином реке Сутјеске у саставу Таковског одреда – 1915. године; у борбама при прелазу Црне реке и у борбама за освајање Битоља – 1916. године, у борбама на реци Вардару (Неготин, Кавадар, Криволак), код с. Карахоџапи, Карауле Шобе, на Осоју као и у борбама за освајање Штипа (први ушао у Штип), ка Бигланским положајима, код Остреша северно од Царевог Села, када је препадом заробио слаби непријатељски (немачки) батаљон с комплетном митраљеском четом; у борбама на реци Топлици, код Нерићевог Хана, на Мојсињским планинама, кад је са својим дивизионом на Деспиној Пољани пробио овде стабилизовани непријатељски фронт и први прешао Западну Мораву код с. Сталаћа, затим у борбама код Варварина, Гиља, Јагодине, Багрдана, Лапова, Марковца, В. Плане, Орашја, Осипаонице и Смедерева, када је онемогућио непријатељу да из Смедерева извуче огроман ратни материјал, када је отео непријатељу све српске заробљенике заробљене у борбама кроз Србију (први ушао у сва ова места). Први је са својим дивизионом код 3. Градишћа прешао Дунав на слабим и трошним чамцима и извршио окупацију целог јужног Баната.
Одликован је Златном и сребрном медаљом за храброст, Белим орлом с мачевима петог реда, Белим орлом с мачевима четвртог реда, два пута, Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда, Белим орлом петог реда, „Светим Савом“ четвртог и трећег реда, Југословенском круном трећег и другог реда, Споменицом Краља Петра и свим ратним споменицама; затим „Светим Ђорђем“ и „Светим Михаилом“ трећег реда (енглески), „Румунском круном“ трећег реда, „Маруциусом с Лазаросом“ четвртог реда (италијански), Ратним крстом с палмом (француски) и Златном медаљом за храброст (Панама).
Пензионисан је у чину коњичког бригадног генерала 1938. године. Мобилисан је 1941. године. Рат је од 1941. до 1945. године провео у заробљеништву, у Немачкој. После дуге и тешке болести умро је у Немачкој 1955. и сахрањен у Оснабрику.
