име: Владимир
презиме: Фијат
име оца: Марко
место: Самош
општина: Ковачица
година рођења: 1883
година смрти: 1959
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988, wikipedia
У напред поменутом часопису „Видов-дан“ о Владимиру Фијату написано је следеће:
„Владимир Фијат, поднаредник, добровољац у деветнаестом пешадијском пуку, био је јунак кога је пук сматрао за најбољег што има у својим јуначким редовима. ’Не по сили закона, већ по неодољивој жудњи великог, српског срца, долетео међу првима и свуда био први пред непријатељем. Његове груди краси златни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима, златна медаља за храброст и Руски крст Свети Ђорђе’. То је оцена његова командира, којој се нема шта додати“.
Подаци преузети са сајта wikipedia:
Владимир М. Фијат (Самош, 30. новембар 1883 – Вршац, 16. март 1959) је био српски трговачки путник, колекционар уметнина и кувар у Краљевском двору у Београду.
Рођен је 30. новембра 1883. године у Самошу, као треће дете Марка Фијата и Пијаде. Најпре се школовао у родном месту, а потом у Београду. Почео је да ради као трговачки путник, што му је омогућило да научи неколико језика, добро се упозна са светом уметности и различитих кулинарских култура. Једно време је становао у Гробљанској улици (данас: Рузвелтова).
На почетку Првог светског рата 1914. године, пријавио се као добровољац у српској војсци и постао другопозивац, припадник IV чете I батаљона VI пешадијског пука “Престолонаследник Александар” Дринске дивизије. За време Албанске голготе је почео да се интересује за фотографију. О својим ратним данима је написао књигу “Овејани Србин”.
Након рата је постао кувар на Краљевском двору код краља Александра I Карађорђевића, са којим почиње да разговара о уметности.
Своју уметничку збирку са више од 130 уметнина и преко стотину ратних фотографија је 1956. године поклонио родном Самошу, где је основан његов легат, а збирка похрањена у завичајни музеј. У овој збирци су била дела Дирера, Тицијана, Модиљанија и Паје Бибића.
Фијат је умро 16. марта 1959. године у душевној болници у Вршцу. Сахрањен је у Вршцу, али његов гроб није познат. По његовој смрти, нестало је неколико предмета из легата, тако да се данас у њему чува 110 уметнина.
