име: Цветин
презиме: Глигорић
име оца: Милан
место: Остружањ
општина: Осечина
година рођења: 1871.
година смрти: 1943.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Глигорић М. Цветин, земљорадник и резервни артиљеријски наредник (Остружањ, Осечина, 5. III 1871 – Остружањ, ?, IX 1943).
Отац Милан био земљорадник, а мајка Станојка домаћица.
Служећи војни рок у Првој пољској артиљеријској батерији од 1893. до 1895. године стекао је чин резервног артиљеријског наредника.
Са братом Миладином, који је погинуо на Солунском фронту, учествовао је у балканским и I светском рату. Био је наредник у III пољској батерији Дринског артиљеријског пука II позива.
Истакао се у више борби и других акција, а на Чумића брду код Крагујевца био је теже рањен. По његовој заповести прецизном артиљеријском ватром срушен је торањ на цркви у Ориду, селу код Шапца, где је било митраљеско гнездо које је сејало смрт у редовима Српске војске.
По повратку са фронта вратио се кући и наставио мукотрпан живот пољопривредника. Био је жилав, мудар и разборит сељак.
Носилац је Златног војничког ордена Карађорђеве звезде са мачевима (указ 11 102) и Албанске споменице. У образложењу за доделу Карађорђеве звезде пише да ју је добио за осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу у рату против Аустро-угарске 1914/15. године. Одликован је и Златном медаљом за храброст, руским Орденом св. Георгија IV степена и све три споменице за учешће у наведеним ратовима. Од војводе Степе Степановића награђен је коњичким карабином.
Цветин – Цвејо имао је три брака. У браку са Катом Арсеновић из Остружња имао је по два сина (Живојина и Живорада) и кћери (Крсти- ну и Живку). Са Станом рођ. Солдатовић из Бастава код Осечине имао је четири сина; Михаила, Борисава, Тихомира и Чедомира). У трећем браку са Митром, рођ. Ђуричић из Братачића код Осечине имао је сина Милана и кћи Војку. Иза њих остало је бројно и успешно потомство.
