име: Михаило
презиме: Голубовић
име оца: Стеван
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1889.
година смрти: 1941.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Михаило је рођен у Београду 28. децембра 1889. године од оца Стевана и мајке Ангелине. Био је ожењен Персидом, рођеном Радосављевић. Имао је двоје деце Надежду и Војислава, који су пружили податке за ову биографију.
Михаило је ступио у Војну академију 1. септембра 1909. године са ХLII класом питомаца, а у чин поднаредника унапређен је 1. септембра 1911. Као подофицир служио је до 18. новембра 1912. када ја произведен у чин потпоручника. Вишу школу Војне академије завршио је од 1920. до 1922. године с одличним успехом. У поступним официрским чиновима служио је до 14. априла 1941. године. У чин бригадног ђенерала унапређен је 1. децембра 1938. године. 14. априла 1941. године умро је у Лебану од задобијених рана, када је био на функцији команданта пешадијске Топличке дивизије.
За време првог светског рата Михаило је рањен у борби са непријатељем 1. децембра 1912. године код села Спада; јуна 1913. на коти 550; 4. августа 1914. код Шапца и 4. септембра 1915. године код села Радинаца, као и у два маха у бојевима на Добруџи 1916. године.
Указом ФАО Бр. 97996 од 20. јула 1919. као активни пешадијски капетан I класе одликован је Карађорђевом звездом са мачевима четвртога реда за личну храброст и за заслуге у успешном и брзом формирању наше прве добровољачке дивизије у Русији и храбро предвођење добровољаца у операцијама ове дивизије у Добруџи 1916. године.
За заслуге у рату 1917, 1918. и 1919. године одликован је Трећим редом Белог орла, а за ратне заслуге добио је Белог орла с мачевима петог реда. Михаило је носио и бројна друга одличја Краљевине Србије и савезничких држава као и све споменице за ратове Србије од 1912. до 1918. године.
Ево шта је, поред осталог, забележила „ДУГА“ од 18. јула 1981. године.
„… Рањен у борбама, генерал Михаило Голубовић се повлачио са својим јединицама према Лебану и умро у Лебанској болници 14. априла 1941. године. Он је био једини генерал, који је бранећи отаџбину, положио свој живот у априлском рату… Генерал Голубовић је сахрањен 16. априла 1941. године у Лебану, уз присуство преко 100.000 официра и војника, који су се ту налазили или повлачили. Касније, после завршеног рата, пренет је у Београд и сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу, без икаквих почасти или указаног војничког поштовања.“
