7.
Јутрос јутро облачно и хладно прилично. И ноћ беше хладна. За доручак добисмо кафу у коју ја и Раде издробисмо леба и помешасмо синоћну белу, коју Раде из болнице доби, те са укусом поједосмо. Раде употребљује апове које му је доктор прописао и дао. Ради скраћивања времена већина у нашој бараци игра карте. А Гаље, иако је петак, позва бербера да се брије. Накнадно ми прича јутрос Лека да је свађа између Јована и Ристе дошла била до туче, да је Јован и штап замахнуо на Ристу. А хвалама Јовановим није било краја, тј. износио како је он једини у Пећи кога је народ бирао за Цариград, Цетиње и Србију, итд. у разним депутацијама и поверљивим пословима, док се, међутим, Риста одликовао само продајом Дечана.
Командант лагера, цуксфир, изашао да преглеђује бараке, те у споредној нам бараци виче колико га глас доноси, на неред који је тамо затекао. Готово сви раденици иду на рад. А већина иду својевољно, пошто тамо једу репе и купуса па чак и овамо доносе, а купују и лебац за препродају. Сви, пак, добијају, по 1/4 леба војничког за вечеру као награду за рад. Цуксфир некима одузе капуте зато што их нису држали чисте.
Пре ручка Александар нађе изгубљени капут код препродавца неког из Србијанског лагера.
За ручак добисмо купуса и по рибу саљотку, а Раде доби лечка пасуља без меса и резанаца куваних и мало заслађених. Изгледа да су их кували са шећерном репом, које има доста. Ручасмо са апетитом, мада смо у 10 сати појели по парче лепчића које из болнице добија, и по парче леба са суџуком и млеком, које, такође, у 10 сати добија, али врло мало.
После ручка Ђорђе забрани свађу и препирку, с напоменом том да ће такви прво поћи на рапорт, а затим бити удаљени из бараке као свађалице. Од ручка до вечере време нам прође без икаквих изгреда. Због ладноће нисмо се из бараке удаљавали. За вечеру добисмо качамак од белог гриза. После вечере такође не излазисмо, само Мира био у Србијанском лагеру и отуда донео рум и коњак које му откупише неки наши. Лека се целог дана поново коцкао.
Са Живком и Ђорђем седесмо до 8 сати и разговарасмо о много којечем, тек да нам прође време. У пола ноћи пробуди ме некаква ларма. А то беше дошао Лека са коцке и тражаше од Симе пара. Симо не само што му не даде ноћу, него беше одмах по вечери казао и Јаку да му ништа не даје, те му не бејаше дао ништа. Затим окупи да моли Душка али га и овај одби. За ларму коју Лека причињаваше тражењем и Сима одбивањем, Сава Гашић га изгрди и назва псом и другим погрдним именима. Ноћ нам је била врло хладна. Мени су ноге зебле до после пола ноћи.
8.
Јутрос хладно као усред зиме. Киша пада са снегом, а дува хладан северо-западни ветар. За доручак добисмо пасуља. А кафу белу, коју Раде из болнице прима, дадосмо према уговору Леки, од кога узесмо за јучерање, јутарњу и вечерњу кафу – 2 круне старе. Поред многих који досад купише јоргане, јутрос одмах по доручку оде те и Риста купи себи јорган. После доручка сви из бараке почеше да осућују Лекино коцкање. Са Ђоком бејасмо договорили да пођемо у Србијански лагер. Али, он оде са Миљом не јавивши ми се. Зато ја узех те испеглах кошуље њихове, Гаљине, Лекине и наше, те утукох време до самога ручка. Баш пре ручка дођоше Миље и Ђока из лагера, врло ожалошћени, јер Миљу бејаху предали депешу којом му из Пећи јављају да му је брат Коча умрео у Београдској болници још 8 августа. Ожалисмо га сви, а Миљу изјависмо саучешће. Мало после тога дођоше Леки депеше којим му јављају да су му код куће сви здрави и да му по Сукићу шаљу новац и преобуку. Лека просија од радости.
За ручак добисмо пасуљ помешан са рибом, неком сортом налик на бакалар али тврдом. Али одмах не могосмо ручати, него са нестрпљењем очекивасмо на Радов ручак из болнице, који се састојаше из купуса са супом и једном ћуфтом.
После ручка дође и Живко да Миљу здрави главу, а за њиме поврвеше Турци, те се таман Живко нађе да са њима у разговору замени Миља, који сеђаше ојађен и угошћаваше их цигаретама. У 2 сата по подне позваше Живка и Миљу да приме пакете кад, на жалост, осим преобуке, ништа више, док, међутим, Никшићанцима, опет и јело и дувана доста. У новинама читали да је у енглеском Парламенту интерпелисан министар: да ли је истина да се преговара о миру? на шта им није могао дати одговор. Чује се да су још многи у Црној Гори интернирани. Такође су једноме писали из Женеве, Илији Пејановићу, да је бригу о нама интерниранима предузео Министар Андрија Радовић. После вечере дође Чича да Миљу изјави саучешће, те смо седели до 7 сати, а онда сам легао као и многи други.
Ноћас ми ноге нису зебле. Лека се картао целога дана и ноћас до пред зору и опет је изгубио.
Јутрос ветар, који је целе ноћи дувао, али је топлије него јуче. Лека се јутрос каје. За доручак добисмо чај са мало рума и незаслађен. Због тога наши почеше да расправљају и доказују како кувари краду, а како им надзорници из својих интереса у томе не сметају. Причају Никшићанци да је Лека синоћ добио био до 2.000 круна, па није био паметан да устане, него је продужио игру док су га истресли. Умало их је и патрола ухватила у игру, те се Лека крио по туђим креветима а они га отерали.
За ручак добисмо купус и месо, а и Раде из болнице доби купуса са ћуфтом. Једосмо добро али лебац штедисмо. Нарочито Раде наваљује да лебац што више штедимо пошто се од куће немамо чему надати кад ни писмо немамо. После ручка такође сви проведосмо време по својим баракама, осим што раденици иду на рад. И то својевољно се јављају, зато што им сад дају и порцију хлеба већу, и јело мало масније. Пошто се међу радницима појавило да се мешају и попови и учитељи, то јутрос потпуно издвојише раденичке бараке од нерадничких, односно чиновничких и трговачких. За вечеру добисмо пасуљску чорбу. После вечере дође да изјави Миљу саучешће неки Ђорђе Тасић из Гилана, са којим се био упознао још у Солуну.
Исти причаше, а у исто време и други који су били у Србијанском лагеру, да је тамо читано да је у Бечу убијен председник владе од стране сина вође социјалиста. И да су тамо велике узбуне у народу. Неки причају да је то убиство учињено у путу, а Мира донесе да је поменути убио председника у гостионици из озлојеђења што није могао добити јела више од једне порције. Проносе се вести и да Срби код Битоља напредују као и да су заузели неко Петрово или Велико село. Поменути Ђорђе причаше за Неџидер да је за цивиле згоднији зато што има биоскоп и друге уредбе, а поред тога још државне кантине у којима се потребе набављају по умереној цени. По одласку Ђорђеву остадосмо, а међу нама и Живко, до 8 и по сати разговарајући о разним предметима. Нарочито бурно се разговарало зашто Пећани не иду нити су ишли у печалбу. А такође и Подгоричанима који цвеће називљу или ружом или травом (то говораше Живко), док му Ђорђе доказиваше да су Подгоричани кудикамо културнији од Пећана.
После ожалошћења поводом вести о Кочиној смрти, Миље се поче смејати на причања Ђорђа Гиланца о његовом провођењу 4-5 месеци у Сомбору, куд је послат на рад и дат газди код кога је био шеф гвожђарске велике трговине. Легли смо у 9 и спавали таман до 6 кад смо устали и примили кафу.
10.
Јутро блаже но јуче али ипак хладно. Раденици иду на рад а ми остали по баракама. После доручка одосмо: Живко, Миље, Ђока и ја у кафану, те са Несторовићем пописмо кафу, а затим одосмо код њега где нас угости по чашицу коњака. Разговарасмо до ручка. У разговору објасни нам како се зграда изолира од влаге а затим о циглама и потреби аграрне индустрије. Таман кад се раздељиваше ручак Србијанцима, који бејаше обилан у количини меса, такође обилан хлебом, јер је 1/2 кила хлеба по човеку.
За ручак добисмо купус с месом а Раде доби мало пасуља и резанце. После ручка проведосмо у баракама. Дођоше писма Никшићанцима и из Цетиња да су уопште интернирали готово све Никшићане и Цетињане. Дознадосмо још да су дошли лебови из Швајцарске. Неким беговима из Пећи стигоше пакети, а у њима гурабије. Тек што јутрос пређосмо у Србијански лагер, за нама су ишли и други. Али их цуксфир угледао те је за њима појурио и ухвативши их почео их је млатити и ружити као што он уме. Мада бејасмо обећали Несторовићу да после подне идемо, ипак не одосмо због тога што Живко не хтеде. Код станице донели два митрољеза и поставили их грлићем према лагеру Србијанском, а два топа донели и поставили негде у селу. Јован Анђелковић и неки бегови ишли у варош и куповали што им требало, а ишли и неки Црногорци. Кад Живка звах да идемо код Несторовића, а он бејаше са Александром код Аџи- бега. Александар поче да нас наговара да не идемо, а тим пре да се са Ђорђем не дружимо. Данас сам крпио Александрове панталоне с намером да му за рад узмем круну. За вечеру добисмо качамак који са додатком и Лекином порцијом, од које узе половину Сима, учинисмо две порције, те у једну сипасмо млеко од јутрос а другу поједосмо тако. Уз то поједосмо с лебом и порцију купуса од ручка. Лека се једнако коцка. Из памети му коцка никако не излази.
Ноћас се до пола ноћи коцкао и изгубио апсолутно све.
11.
Време хладно целе ноћи. Јутрос такође поред хладноће дува доста јак источни ветар. Сви смо по баракама. Лека нема да нам плати за белу кафу, те моли да га чекамо док добије новац, а да му кафу дајемо. Зато нам Сима купи један лебац. У Лекину депешу утурисмо неколико речи и јависмо се кући. Србијанци добише векне. Изгледа да ми нећемо добити. За доручак добисмо чорбу од пасуља. Ја узех за Гаљу и Леку. Али, за мном потрчаше Јова Маргин да узме Гаљину, а Чича да узме Лекину. Чичи дадох чорбу а Јову не. Раде ми се наљути те не доручкова данас. После доручка испеглах крагне Мила Ђурашевића и узех му круну нову.
За ручак добисмо купус-кисели резанац са рибом куваном. А ја идох да узмем за Рада из болнице, где видех да се прима менажа гурањем. А чека се напољу увек по пола сата, те зато са Радом ручасмо тек пошто сви у нашој бараци ручаше. Дође после ручка Јосиф да се договоримо како да се од бега узме новац. И саветовах му да пође просто код бега и да му тражи, а ако му не да, да га тужи, али да подмити шефа лагера Баја, те да му он код Обрста помогне. Јутрос се многи јавили Обрсту на рапорт да иду у варош, али он није дозволио никоме од Срба осим Турцима. А Србима рекао кад дође Вуков, тад ће вас по четворицу пуштати. После ручка прође нам такође у међусобном разговору и седењу у баракама. За вечеру добисмо кромпирску чорбу. А после вечере у 7 сати легосмо због ладноће. Неки наши ишли у Србијански лагер те куповали векне швајцарске по 4 круне.
12.
Синоћ ноћ хладна а једно време и киша поче падати, али дуго не потраја. Ветар источни дува хладан и јутрос. Само што је јутрос облачно. За доручак добисмо кафу у коју помешасмо млеко јучерање које се добија у 10 сати пре подне, а које данас прекидоше давати. За ручак добисмо купуса и саљотку, а из болнице дадоше смешу купуса и пасуља, а уз то и комад бакалара.
Чује се да је Констанцу заузела бугарско-аустријска војска. Дувана немам, а са Ђоком се споречкасмо око чишћења саљотки. После ручка због хладноће такође сви по баракама, осим што Турци неки добише пакете из Пећи те одоше да их узму. Чује се да и Беранце интернирају. За вечеру добисмо бео качамак. После вечере одох код Александра и Живка на разговор. Александар се снуждио бејаше што из Црне Горе не дозвољавају у пакетима више од 250 грама дувана а такође и јела. А из Швајцарске дуван конфискују.
Но, после тога нас Живко својим доживљајима у Пећи и возовима развесели, те смо се спонтано смејали. А такође и Александровом причању о Танкосави, другарици Загорке. Кад се отуда вратих, затекох код Миља и Саве Гашића где седе Авдуљ Азиз-бег, Шасивар-бег и Релија, а овамо са Ристом Ћазим-бег који је стални гост наше бараке. Седоше до осам сати а онда, опростивши се, одоше, а ми легосмо и спавасмо добро.
13.
Јутрос пријатно али ветар источни једнако дува. За доручак добисмо пасуљ. Али Раде, бојећи се да сутра не остане гладан, не хтеде да једе више леба него само парченце, које бејаше себи наменио и упркос мени не хтеде захватити из шољице ниједан задробљени залогај, него само захвати неколико кашика чорбе пасуљске, односно воде – коју у виду пасуља добијамо. После доручка узех да шијем, да бих јутрос зарадио 2 круне, као што сам и јуче радио, те ми је Драги дао за рад 2 круне. Какви контрасти: синоћ Мира донео цигаре за продају, па му Аџибег тражи коју цигару вересије, наводећи на каки степен дођосмо: да он буде нужан да моли Мира за коју цигару на вересију, које му овај не даде, а такође и ја да помажем Драгету и да будем обавезан његовој доброти те да радом којега ми он да зарадим коју пару. Од тих двеју круна што ми јуче даде Драги дадосмо веш да нам се пере. Јуче Лека узе од Душка 400 круна с тим да му после месец дана поврати 500. А Сима га је узео у руке те уз њега ужива ли ужива, а Лека му ни о чему не води рачуна. Јутрос нам Сима плати за Леку тродневну белу кафу и каза да више неће узимати пошто се са Гаљом и Магриним променио са јелом, давши му још приде лебац и нешто у новцу. Један цуксфир раздаде нам свима баракама по неколико бројева цетињског “Весника” ради читања. А Ђорђе бејаше нашао “Хрватску ријеч”, која доноси вест “Биржевих ведомости” да је Антанта поклонила Србији по једну ратну лађу те и српска нова флота поздравила долазак руских чета у Солуну. Та нас вест јако обрадова. А и Мита нам донесе вест да су Бугари и друштво им добро настрадали код Костанце.
За ручак добисмо купуса са месом и то ми – киселога резанца, а из болнице Раде доби слаткога купуса, али са мало више меса, од прилике двојно но што ми добијамо, а купуса двојно мање но ми. После ручка проведосмо у пријатном разговору, у седењу и игрању карата и домина. Са Симом Шћекићем прависмо цигаре за продају од дувана што Сима купи 2 пакетића од по 25 гроша, за десет круна старих, те извадисмо 125 цигара и продавасмо по грош нов, или стари.
Ја и Раде ошишасмо се за круну коју од шивења панталона добих јуче те једну дадосмо за веш, а другом се пошишасмо. Раде хтеде да иде у Србијански лагер, али не нађе Крсту. За вечеру добисмо кромпирску чорбу, прилично укусну, а Раде доби белу кафу, те прво поједосмо печену саљотку, па кромпир, и онда задробисмо кафу са векницом болничком. Раде једе добро и преко обичаја. После вечере седесмо дуго и разговарасмо о многокојечему а нарочито о слави нашој, како нас и Ристу помињу код наших кућа. Седели смо са Ристом на нашем кревету до 9 и по сати и од цигара које смо начинили за продају пушили по 2-3 за свој рачун, док су поред нас други играли карата у по цигару дувана. Спавали смо добро а време без ветра силног, само са поветарцем, те напољу, а нарочито у нашој бараци, доста топло.
14.
Дан наше Св. Славе освану. За доручак добисмо кафу. Иако први, на примању не добисмо повишице, зато протестирасмо те старешина Зечевић дође да се објасни зашто протестујемо, и ми му објаснисмо да неки из другог одељења примају више но што имају права. Реши да сам присуствује дељењу јела и кафе. Јутро пријатно. Старешина рече још да је ухваћен шверц шећера, рума и јела које се даје куварима добро замашћено, а и девојкама, али да се противу тога ништа не може учинити.
Између Миџе Јоскића и Ђ. Радојковића бурна препирка око јунаштва, служења војске, те Миџа – колико му српство лежи на душу – изјави следеће: “Кад би ми казао и сам краљ Петар, и кад бих и сам видео да српство зависи од моје одбране – ипак не бих пошао у војску.” Од овога се разви жестока расправа да се једва стиша. Раде оде да узме белу кафу, а Сима подели цигаре оставивши нам неколико као зараду. Кафу белу и у њој задробљену земичку поједосмо, а затим са Радом пређосмо у Србијански лагер да идемо у цркву, али, на жалост, црква беше затворена, те одосмо у кафану на кафу. Затим Раде остаде у лагеру а ја дођох овамо. Сима у бараци запали свећу те нам ту честиташе славу.
Дознасмо да су Французи напредовали и заузели Тријемонт и Дијамонт и ушли три километра дубље. Међутим, на Румунском фронту, заузели Немци и Турци варош Чарну Воду код главног моста преко Дунава. За ручак добисмо по саљотку, и такође купуса, а Раде из болнице доби пасуља и резанаца. Ручасмо богато и слатко. За вечеру куписмо лебац војнички. А добар комад буерског леба на коме је горела свећа као поред колача, што нам даде Сима, платисмо круну, и остависмо га за вечеру. После ручка прође нам време неосетно до вечере. Јосиф се жалио Шаћир-бегу за дуг Рагипов, те Авдуљ Азиз-бег предузео да му ствар измири с тиме да откупи Јосифов сат и наш дубљак па да нам без камате врати, али Јосиф тако не пристаје. За вечеру добисмо пасуља а испекосмо и рибу те вечерасмо слатко, а после вечере поједосмо одмах и задробљену белу кафу. После вечере Раде са некима још певаше мало, а ја са Ђорђем Минићем проведох у пријатељском разговору о Дечанима, калуђерима и уредби манастирској. Затим, у 7 и по сати идох код Живка и Александра те остадох код њих до 10 и по сати. Ноћу прилично хладно.
15.
Јутро прохладно и слана велика. За доручак добисмо пасуља, а Раде узе кафу те пасуљ поједосмо одмах а млеко тек у 8 и по сати. Сунце грану те прошетасмо, али кратко време, јер магла паде да се прст не види. Сламњаче бејасмо изнели те их брзо унесмо. Затим седосмо са Драгетом да радимо. У суседној бараци завадише се Беранци и неки Пљевљаци, те се изругаше добро.
За ручак добисмо купуса киселог са тврдим бакаларом а Раде узе супу од кромпира са ћуфтом. Ручасмо добро и поједосмо доста леба. А после ручка добисмо од куће депешу која нам од радости натера сузе на очи. Сви нам честиташе, а и Турци нам изјавише своје честитке. До вечери нисам излазио него радио и зарадио круну и лебац за цео дан, односно пола великога и пола малога, те смо и вечерали обилно.
За вечеру добисмо кромпирску чорбу а Раде доби, као и обично, белу кафу. После вечере спремисмо одговор на депешу, да би нам за сутра била готова. Мица са још неким нашима запева “Чудна јест помоћнице” и „Радујсја заштитнице“, те отпевасмо заједнички. Затим куписмо као и остали грош-бомбона, а онда записах све ово, а и спремих се да идем на седење код Живка. Код Живка затекох бегове који очекиваху казанџију кога је Живко позвао да им отпева песму на арнаутском језику у којој се износи улазак Црногораца у Пећ, мучења Арнаута, заузимање Сејфедина, и долазак Вишовића и отварање џамија. Затим слушасмо новости повољне за нас -прилично, које беше донела “Хрватска ријеч” од 26. 10.
Вратих се у бараку у 8 сати, те уз пут видех да се бања загрева. Легох одмах, ноћ бејаше доста хладна.
16.
Јутрос време хладно и магловито. За доручак добисмо чај заслађен, са мало рума. Синоћ дошло тридесетак Колашинаца. Јуче се попови бунише због повишице јела, а јутрос због чаја са мало рума и крађе у кујни. Никшићани јуче пређоше у 31. бараку, а јутрос певају, играју коло и веселе се што су у пола бараке одвојено смештени. Дадосмо у пошти одговор на депешу од куће, а такође писасмо и карту кући. Време хладновито али пријатно. За ручак добисмо купус и месо, а из болнице супу, купус и ћуфге. Ручасмо добро, али сам после ручка био гладан као пас. После ручка прође нам време без особитих догађаја, а за вечеру добисмо пасуља. Кафу, пак, коју Раде доби из болнице, остависмо за ујутру да помешамо са црном кафом. После вечере одох код Живка на седење, али њега ту не беше те са Алексан- дром изађосмо да га потражимо. Уђосмо у Турску бараку инкогнито, али не видевши га, а пошто нас нечисти ваздух загуши, изађосмо одмах, те пођосмо пут шеталишта где га нађосмо у шетњи са Савом Гашићем. Чудновато. Нешто се Живко почео чешће дружити и шетати са Савом.
После приличне шетње одосмо код Живка где поседесмо, али пошто нас разговор не интересоваше, дигосмо се и дођосмо у нашу бараку на спавање. И ноћас загревају купатило.
17.
Ноћ мало прохладна а такође и јутро. За доручак преко реда добисмо пасуљску чорбу уместо кафе. После доручка прионусмо за рад те за ручак узесмо са Драгетом по пола војничког леба. Око 10 сати поче киша, али не пада дуго па престаде, а напољу се учини прилично хладно. Панта дође, поменух му за обећане панталоне, рече да ће ми донети или панталоне или заробљенички капут, па да од њега начиним панталоне.
За ручак добисмо, такође преко реда, купус са рибом уместо месо. А Раде доби пасуљ са резанцима. После ручка опет ми радисмо, а други играше и разговараше. Миџа Јоскић доби кајмак од куће, а Ђорђе Радојковић доби сандук ствари од куће, и у њему кромида, лука, сира и масла, кибрита, папира, сухара, пексимета, парадајса, салча, шунке и 100 пакетића дувана. И сви Подгоричани добише пакете од куће, а Беговић Димитрије најбоље, поред осталога још 10 кила масти и 10 кила шунке, а такође и доста дувана. Са касе дадоше новац на купонима.
За вечеру добисмо пасуља а Раде белу кафу. Гаље откупљује белу кафу од Јована Марковића, који му ставља воду у њу пошто половину отпије, те иде да га пази код амбуланте.
После вечере прилично јак ветар северно-западни те је хладно. Са Живком и Чичом прошетасмо а затим одосмо код њих на седење. Мало после дођоше Рифат и Радобег те разговарасмо о покрштавању и моме затвору, као и о режиму младотурском и црногорском. Александар испуши 3-4 цигаре подебеле, а ми га гледасмо, те Радобег му пребаци говорећи: “Где купујеш дуван за тебе, Александре, да бих и ја купио?” Зато се овај сети те мало после диже се и оде, те купи две цигаре и угости нас по једну. У 8 сати дигосмо се и, таман да дођемо у бараку, сретох Симу и Ђорђа који дођоше из Србијанског лагера. Онда нам причаше да су Талијани заузели Трст и нека села око њега. А у Македонији заузели неко село тик уз Битољ, што доказује да је Битољ посигурно у српским рукама. И у Добруџи, кажу, да напредује руско-румунска војска, и да су савезничке војске потучене. А да је велика руска војска искрцана у Варни и Рушчуку, која намерава да опколи савезничку војску. Онда се отпоче разговор о ускршњем обичају у Пећи, те Мира поче да хвали Лаку Булатовића како је најбоље дочекивао госте од свију Пећанаца које су тога дана посетили. У хвали Булатовића толико пође далеко, да рече да је Булатовић и са балегом на челу бољи ипак од најбољег пећког трговца. То изазва страшно негодовање међу нама, те га ућуткасмо са презрењем и грдњама. На крају крајева, пак, Ђока се издра на Душка чкембара узевши у заштиту Булаговића, а нападавши Јована Гарића, те га ућутка, после чега легосмо да спавамо, и ућутасмо се. А досад нас 2-3 пута опоменуше на мир из суседног одељења.
Ноћ пријатна а јутрос још пријатније и топло. За доручак добисмо кафу! У бараци код нас разговара се тихо, а окупили се око Р. Тимотијевића који прича о насиљима зајма. У суседном поповском одељењу препиру се нешто те се највише чује Станићев глас. Говори се да су пакети из Пећи стигли у Канцеларију. Синоћ су Сима и Спаса Гашић донели из Србијанског лагера велики круг сира што је Ђорђе купио а такође сира у пакетима као што се продаје на кантини, леба, сланине, и векнице мале. Стражари многе претресају и одузимају им леба и све што нађу, а један стражар отео једноме неколико лебова па их раскомадао на ситну парчад, те их раздавао одмах нашима ту поред жице. Раде ми понешто помаже у шићу, а такође испегла неке крагне и манжетне. За ручак добисмо саљотке а затим купуса. Раде доби супе са ћуфтом и киселог купуса исто као и ми. После ручка прозваше све који су били записати на рад, те од њих издвојише 70 и разделише им, у Команди, коме блузу, коме панталоне, коме ципеле, а свима чешаљ, огледало, четку, виљушку, нож и лажицу. Цетињани и Барани добише пакете, али Баранима осим веша нису дозволили ништа друго, За вечеру добисмо качамака, који помешасмо са белом кафом те изађе врло укусно. А претходно поједосмо порцију купуса коју од јутрос бејасмо оставили. После вечере каза ми Мануш-бег да су са Јосифом удесили да нам Рагип врати сахат и новац а уместо нашег дубљака 100 круна старих. Као што је Љуба Калтион из Никшића славио Св. Петку, тако су јутрос и још тројица Никшићана славили Св. Луку, гостећи се ракијом, коњаком и другим ђаконијама, и довели и свираче те се веселили.
Мира Протић после синоћњег испада данас се много улагује. А његову му слабост испољи још и ово: са Ђорђем промени 10 перпера за три круне, па покајавши се, као курва се увијаше око Ђорђа да му врати тих 10 перпера.
Са Мануш-бегом договорисмо се да идемо код Живка, али пошто Живко беше са Александром већ дошао код њих, то одосмо тамо где у разговору са беговима и Хаџи-бегом претресосмо сав рад Црногораца, а затим о покрштавању, моме уделу у томе и њихову пизму и освету над Пећанима поводом насиља која су им и сами Пећани чинили. И они се слажу да се све досадање баци забораву. Дошли смо у 10 и по сати где затекох врата затворена, те пробудих Рада да ми отвори врата на бараци. Ноћ беше хладна јер дуваше источни ветар. Раде ми повукао беше капут те сам мало зебао.
19.
Јутрос време ведро. Сунце греје али хладно. Један аероплан пролете поврх лагера и устави се на крају као и обично. За доручак добисмо пасуљ. Турци протурише вест синоћ да је Виљемов син испросио кћер руског цара. А кажу да је Беч окићен и да се тамо пакује известан глас о миру.
Са Ђорђем се испребацасмо речима због тога што не бејах изашао кад се поче мести барака. Једнако радимо са Драгетом. За ручак добисмо поново саљотку и купуса. А Раде из болнице купуса, пасуља, обадва по мало, и пола добре саљотке. После ручка дође Аџибег са Рагибом, Живком и Јосифом, да нам за дубљак да 100 круна и Јосифов сахат и ланац, али Јосиф не пристаде, него тражаше још 20 круна те се тај процес поново одложи. Аџија купио дубљак, нама се то не допада, јер би више желели новац, 100 круна, него ли дубљак. Лебац нам се доспео, а и задужисмо се за један лебац, те сашисмо Матеји панталоне. За вечеру добисмо пасуља. А поред тога испекосмо и три парчета саљотке, односно једно наше и Лекино и Симино парче. После вечере попови се споречкаше те се подиже граја. Ђорђе отпоче поново реч о нашој завади, те пред свима у бараци нађе се побуђен да мени и Драгету назначи десетодневну казну чишћења кромпира, кад год буде наш ред. На то Миље поче да моли да се од казне одустане, али Ђорђе поче да даје оставку, па му ипак једини Миља одобраваше да и даље остане за старешину. Испрескакасмо се речима, али ја на крају отрпех, да се не би стварала још већа ларма и галама. Зато одох код Живка где затекох њега и Александра седећи на кревету и разговарајући се. У њиховој бараци бејаше живахна дебата о абдикацији краља Николе. На некима се осећаше радост а на некима негодовање. Та се вест коментарисаше на разне начине. Да би вече провели пријатније, одосмо код Максима у Никшићку бараку, на седење. Ту затекосмо многе где се коцкају, а Максим им кибицираше те устаде и поведе нас своме кревету где нас угости по две цигаре, а затим нам се придружи Жарко Каваја те нас и он угости по једну добру цигару. А Стева Јовићевић и Алекса Радовић, који нам се после придружише, и преко тога што сами пушаху нас не понуђиваху, што Александра доведе у искушење, те од продаваоца ту у близини затражи цигару дувана. Разговор смо у почетку повели о могућности абдикације краља Петра и Николе. Сви Никшићани са врло малим изузетком радоваху се остварењу тога. У пријатном расветљавању тога питања дођосмо на реч о могућности закључења мира и то још ове зиме. Александар категорички изјави да у то не верује и да је готов издржати овде још 6 месеци с тим да само оде у ослобођену и очишћену Црну Гору. Разговарасмо о трговцима, где Стево изјави да би из трговачких интереса подмићивао и предлагао мито свима без разлике чиновницима и ништа га не би женирало кад би га који од њих одбио. Разговарасмо о аеропланима и подводницама те нам Каваја рече да су пронађени некакви врло мали аеропланчићи који лете неописаном брзином и на које може пуцати само пушка и митрољез, али да им ништа не може. Да лете управо навише и управо наниже, и да дуж шанчева бацају бомбе. Затим да су измишљене и лађице које такође великом брзином оперишу на мору, те бомбама додијавају подморницама. И о много којечему другом, а нарочито о тешком прилагођавању Црногораца са другим покрајинама Србије итд, итд.
У 9 и по сати дигосмо се. Кад дођох у нашу бараку, прича ми Гаље, који још не бејаше заспао, да је Ђорђе, мало пре тога, дошао из Србијанског лагера, и причао да су Руси заузели Сигет Мармарош, а Срби у Македонији Битољ и Велес.
