20.
Ноћ пријатна. Спавамо добро. А јутрос такође пријатно и топло са малим ветром источним. За доручак добисмо кафу. Синоћ у два сата по поноћи кувари ухватили једног Васојевића са украденим рибама, те га јутрос повели у цвингер. Матеји сашисмо панталоне и куписмо лебац те ручасмо. За ручак добисмо купус са тврдим бакаларом, а из болнице купус кисели са мрвицама меса.
Јутрос Раде и остали одоше да их доктор прегледа, и Раде поново остаде на дијету, а Чича Илију макоше, па опет вратише. Живко, Гаље и Чича добише кајмака, а неки Турци гурабија. За вечеру добисмо качамак жути, у који такође утурисмо белу кафу, па претходно поједосмо саљотку, али се ипак дигосмо гладни. После вечере изађох у шетњу са Чичом, те у путу сретосмо Живка са Ђоком. Не бејаше ми пријатно али из друштва према Чичи и Живку, не хтедох се удаљавати. После мале шетње одосмо код Живка, који ме угости парчетом гурабије које је од Турака добио. Седесмо дуго. Читаше “Хрватску ријеч” која износаше напредак на свима фронтовима, и наговештаваше да су Срби пред Велесом, а да га још нису заузели. Дођоше Рафидин-бег и Радбег те нам Кариман прича како су га неки Пећани у црногорско време глобили и наносили на увреде. Јутрос изађе Верко из Летине преко жице у Србијанском лагеру, те прича да је дошао са рада и даје тамо видео да се гладује, и да је народ готов на узбуну, и да се чују гласови да су наши крајеви ослобођени. А Сима Радевић доби карту од сина да су у Пећи били сви затворени, да су Арнаути поведени у војску, и да се назовидржавно жито продаје по три гроша и 2.20 гроша кило. Време је облачно, али претопло.
21.
Јутрос роса и североисточни тиши ветар. За доручак добисмо пасуљску чорбу у којој бејаше по две до три кашике доброг пасуља. Са Драгетом почесмо да радимо. Идох код Аџибега те му поменух за дубљак, да га без мога присуства не даје, а Живку да поради да се тај процес сврши. Дође Јосиф, а и Живко код мене у бараку, те наговорисмо Јосифа да преда признаницу Живку да учини промену код Аџибега. Донесе Живко ствари те ми узесмо дубљак који одмах дадох Раду. Дођоше пакети из Пећи и у њима само веш и одело. Многима од нас и Турака не дођоше. Чује се да се цивили Црногорци пописују у Србијанском лагеру.
За ручак добисмо по парче бакалара и кромпирску чорбу, коју замастисмо са мало кајмака што нам га Гаље даде. Из болнице добисмо пасуља и резанаца које помешасмо са синоћним млеком што изађе врло укусно. После ручка ја опет са Драгетом радим те поправисмо неке панталоне, Турцима, што нам даде могућности да платимо лебац што бејасмо вересије купили. Раде оде са Васом у Србијански лагер да се прошета. Тамо је био у биоскоп. Са миром дао дубљак да се промени.
За вечеру добисмо купуса, али ми бејасмо оставили мало кромпира од јутрос те вечерасмо укусно. Сима са Леком купује по порцију јела из Србијанског лагера, а хране се земичкама, односно векницама и буерским белим лебом. Добисмо карту од Јове. Душки пишу да је у Пећи скупоћа свега, а жито да је 14 гроша кило. После вечере одох код Живка и Александра. Одатле пођосмо са њима и Чичом код Турака, па смо седели до 10 сати. Разговарали и бистрили политику. Не допада им се што наши напредују. Исказују наду да ће се, ипак, Немачка извући и да ће Цариград, ако турски не буде, бити немачки. Према вестима које се преносе да ћемо бити премештени у неки други лагер, надају се да ће нам тамо бити боље. Док ту сеђасмо, Кадрибегови синови донесоше три торбе лебова ради продаје, односно и они предузели трговину. Смејали смо се са Шасивар-бегом много, који са Александром промени Миџу Јоскића и Миру Протића за Даут Ибиша и Хоџу из Ромаје, који се готово целом лагеру задужили лажући један за другог – ово се односи на последњу двојицу. Јако смо се смејали и резоновању Шасивар-бега који каже: “Док је дете мало (нефс) му је у табанима од ногу те воли да трчи. Кад одрасте као младић, пређе му у крста те воли да иде за женскама. Кад дође у четрдесету годину, пређе му на рамена и грбину, а кад остари као он, пређе му на језик те воли само да говори.” Време проведосмо врло пријатно, али Турци се показаше кукавно са гошћаваним дуваном, док, напротив, Александар потроши готово четврт пакета који се купује за 15 круна лагерских, као што Крста Тимотијевић данас купи из радости што га један Србијанац превари да је видео српски наполеон са написом “Петар I Цар свију Срба.” Чим дођох у бараку, одмах скидох лампу те ове редове написах, а док ово писах десетак њих се дигоше да пишају. Време је притопло, облачно и магловито, а ветра нема. Ево ме и ја се спремам да лежем.
Кад пођох ка Живку, потражих од Рада круну да купим дувана. Он ми готово не хтеде дати и наљути се што му узех. Међутим, кад ми се прохте да пушим, не жали да купим. А и не разуме мој поступак што му, иако млађем, водим почаст и од новца којег ја зарађујем дајем да по својој вољи потроши у Србијанском лагеру, као што је данас био случај, те сам му дао 3 круне и од њих му рачун не тражио. Надам се да други пут неће то чинити.
22.
Време магловито. Источни ветар. За доручак добисмо кафу у коју помешасмо синоћну кафу. После доручка радимо. Раде оде у Србијански лагер. За ручак добисмо купуса са рибом, а из болнице киселог купуса, супе и ћуфту. Проносе се вести да се спремају спискови за одлазак кући или у други лагер, пошто овај треба за румунске заробљенике.
Добисмо по пола швајцарске векне. Говори се да ћемо идуће недеље и даље уместо пасуља и кафе за доручак добијати скроб. Мираш нашао лопова што му је украо новац. То је субаша Етем-бега, неки Величко, кога је Вуков измлатио и дао затворити.
За вечеру добисмо пасуља, а уз то поједосмо и порцију купуса коју од ручка бејасмо оставили. После вечере поново се увелико протурише вести о спремању спискова и нашем кретању. Према казивању Марка Каваје, коме је дошла некаква депеша из Швајцарске, сви су изгледи да идемо кући, док, међутим, неки тврде да од тога идења нема ништа. Код Александра седох до 8 сати и угости нас кафом и дуваном. Наши трговци, Сима и Спаса, нису могли пренети ствари, те се договорише да иду доцније у лагер и пренесу купљене левове и Швајцарске векне. Време је ведро али источни ветар дува. Сима се рани на рачун Лекин колико може, односно, купује у Србијанском лагеру по извесној цени јело и лебац, а Леки овамо износи по дупло скупљој. На свима фронтовима, како новине кажу, наши напредују.
23.
Јутро иако ветровито, ипак пријатно и јасно. За доручак добисмо славни и чувени житки скроб. Са Радом задробисмо три парчета од векне те поједосмо две шољице скроба и порцију синоћњега млека. Долази Несторовић код Ђоке те ме Ђока зва код њега. Разговарасмо доста. Ту дође и Бајо, те и он рече да се спискови праве на хитњу и да ће то бити узрок укидању мораторијума ако ми идемо кући. Долази Обрст у официрски лагер те их предвоји све по рангу, и активне и резервне, и тако одвојене размести по баракама. Турци се купаше а одело им дезинфиковаше зато што се увашљавили. Прича се даје Вуков умногоме променио нарав откако се вратио из Пеште. Заим и Шаћа вратише се из болнице у бараку своју, тј. код Турака. Почех да купујем дувана већ готово редовно, јер и синоћ и данас купих по круну цигара и то по 4 за круну.
За ручак добисмо купус и месо мрвице, а из болнице купуса киселог, супе са макаронама и ћуфту. Раде, пак, бејаше купио порцију јучерашњег кромпира, коју је Сима купио из Србијанског лагера и који се бејаху мало као укиселили, те појевши то, моју порцију купуса остависмо за вечеру. После ручка Раде оде у Србијански логор а ја код Живка. Тамо бејаху дошли неки са виолинама те начинише читав концерт. И Александар се, штавише, диже да игра. Свирачи одатле пошли код Никшићана те тамо у друштву девојака начинили читаву игранку. У официрском лагеру у мања одељења сместили по два мајора, а по већим одељењима по 4 нижа чина. Раде врати дубљак пошто га не бејаше могао продати.
За вечеру добисмо кромпир, а после вечере са Симом идох у Србијански лагер, где најпре уђосмо у 22. бараку, а затим у 20. и 92. У свема трима бејаше читав мравињак од људи. А већина њих тргују поред својих кревета, са дуваном, цигарама, цигаретама, хлебом, итд. У 22. бараци само инвалиди.
А у 92. Сима имађаше порцију купљених кромпира где вечерасмо у друштву Миџе и Спасе. Кад отуда пођосмо, Сима и Спаса понесоше торбе са купљеним лебовима. Кад овамо на путу срете нас стражар те мене и Симу пропусти, а за Спасом што имаше торбу с лебом појури да га ухвати, али га није ухватио. Турци су ноћас имали халву. Само једини Радобег се нашао побуђен да понесе Александру мало, иначе ниједан од бегова се не сети да донесе нама. Време је пријатно али јак топли ветар. Ноћу нисам нешто могао да спавам. Али сам ипак наспаван.
24.
Јутрос време пријатно и ведро. Ветар источни тихи и благ. За доручак добисмо пасуљску чорбу. А одмах после доручка поче да роси киша. Ветар стално дува. Данас седимо џабе. За ручак добисмо купуса са мрвицама меса. А из болнице пасуља са резанцима у које додасмо синоћњу и јутрошњу белу кафу. После ручка стигоше сви интернирци из Подгорице, Цетиња, Никшића итд. које пре месец дана бејаху интернирали. Турке поведоше у Србијански лагер и тамо их пописаше ко жели да пође у добровољце, а да остали, тј. старци иду кућама. Дошавшим интернирцима на све начине дадоше на знање да крију новац што им даде могућности да сакрију повеће суме. Мучимо се да променимо дубљак али немамо начина. За лебац се једнако задужујемо. За вечеру добисмо порцију качамака и порцију беле кафе, које помешасмо, а претходно испекосмо рибе, те поједосмо са апетитом. После ручка Раде купи пекмеза за две круне. Матеја доби од куће веш зимски и платнени, и вунене чарапе. Киша једнако пада. Идох код Живка на седење. Тамо се преселише на спавање многи од дошавших интернираца. Седесмо дуго и пријатно се разговарали. Испушио сам три-четири цигаре. Спавасмо добро, јер иако пада киша, време није хладно.
25.
Јутрос пријатно и ведро. За доручак добисмо кафу. Неки су као и обично прелазили јутрос са крстовима, те их је Вуков пресрео и ухвативши измлатио, а онда послао у цвингер. Међу тима је и Јосиф настрадао. За ручак добисмо купуса са рибом, а из болнице киселих резанаца, супе и ћуфту. У два по подне добисмо купон од 40 круна, али ни са њима не можемо добити пара, пошто нам га без добити нико неће да прими. Време је целога дана пријатно, осим малог источног ветра. Идосмо у бању те се добро искупасмо.
Јосиф је био ставио канцеларијски знак те га зато казнили. Новодошавше професоре преведоше у официрски лагер на другу дијету. Официрски лагер уређују са гвозденим креветима и душецима. У 39. су се потукли те Милету Минића опаметили песницама. За вечеру добисмо пасуља који поједосмо уз порцију купуса од јутрос и печене рибе саљотке. После вечере исти Минић донесе вест да се интернирани од 13. до 18. ослобађају, шта више, износе карту у којој му жена поручује зимски шешир и деци ципелице. По баракама читави вашари: неки читају, неки пишу, неки се коцкају, неки разговарају, неки замишљено пуше, неки праве цигаре за продају, неки продају бомбоне, неки леба, репе, купуса, итд. а бараке у таквом стању изгледају као путничке лађе. Ветар југоисточни дува целе ноћи али није тако хладан. Од пре три дана полудео је син једног бега из Пећи
26.
Јутрос време ведро али је ветар исти – југоисточни. За доручак добисмо пасуља, али леба немасмо једно парченце, те остависмо да се мало боље наједемо кад добијемо лебац и млеко из болнице, зато што синоћ пре легања поједосмо пола векнице са пекмезом. Јуче су у Команди многе испитивали јесу ли у вези били са Вешовићем, знаду ли што о његовој завери. О истој су, у ствари, испитивали и Ђ. Радојковића.
Са векницом поједосмо и синоћње и јутрошње млеко. Затим поједосмо са сољу и готову целу порцију мога леба, те за ручак куписмо, наравно на вересију од Спасе, још један лебац. За ручак добисмо бакалар и кромпир, а из болнице парче бакалара, такође, некакву кромпир супу и пасуљ. И једно и друго мале порције. Пошто смо били први на примање, то наше одељење даје и послугу те чистисмо кромпир у самој бараци, а мене не смеде да натера Ђорђе да љуштим кромпир. После ручка трудисмо се на разне начине да променимо дубљак али га не могасмо продати. Хаџија нам даде 80 круна за њега па нас после превари. Имадосмо да погледамо одела и пегласмо до вечере, али не могасмо довршити ништа, те остависмо за продужење изјутра. За вечеру добисмо купуса слатког па поједосмп две порције са додатком, а порцију кромпира од ручка поједосмо у 8 сати.
Миџа Јоскић и Сиа Шчекић са шољицама пођоше у Србијански лагер да тамо купе јела и вечерају. А Спаса Гашић, Мица и Мира Протић купили лебове за себе и продају. Дубљак понесох Максиму и дадох да га, како могне, промени. Отуда одох код Живка где дознадох да су њих седам до осам прозвати и поведени у Србијански лагер на купање. У Живковој бараци, и тик уз њихов кревет, спавају Васојевићи, а међу њима и Зарије и Томо Јоксимовић, који сваке вечери једу купуса и репе. Данас је Миџа купио три кочања од купуса за грош, а ноћас шећерну репу за 2 круне лагерске. Ноћас се Лека некуд изгубио. Предпостављамо да је пошао да гледа што се коцкају, или у 27. или у 31. бараци, где се на велико коцкају. Сима донесе вести да су Румуни поново заузели Оршаву, а Талијани да су заузели неки вис близу Трста. Полуделог бега повели данас у болницу. Данас се понова чула јака пуцњава топова. Спавасмо добро, јер беше ноћ топла и пријатна.
27.
Јутро пријатно. За доручак добисмо кафу. После доручка до ручка радисмо и пегласмо а са Радом се завадих што неће да се мрдне, него као колац се уздруичи са рукама у џеповима. За ручак добисмо пасуљ са конзервом, а из болнице кисео купус, супу и ћуфту. После ручка такође радисмо те зарадисмо лебац. За вечеру добисмо купуса киселог. А после вечере одох код Живка, где затекох Аџију и Шасивер-бега где седе. Александар куваше им кафу, те и ја добих кафу и две цигаре дувана. А Живко их угости пекмезом, те и ја добих кашику истог. Гостили су их и угађали им, као да су им богзна откуд у госте дошли. Затим смо дошли у бараку сваки своју. Ноћ је била топла и светла, као права летња ноћ.
А јутро као право пролетње-јасно,топло и пријатно, са малим поветарцем северозападним. За доручак добисмо пасуљ а после доручка дадосмо се на посао. Раде купи нам пекмеза. Максим нам још не промени дубљак, мада су и јуче, и ноћас сву ноћ играли и коцкали се. За ручак добисмо саљотке и купус слатки. Друга кујна кувала купус заједно са саљоткама. После ручка радимо и пегламо. Максим нам даде аконто дубљака 40 круна. Од њих куписмо лебац 6 круна. Куписмо за вечеру пола буерског од Спасе за 5 и по круна. После вечере одох у Србијански лагер те тамо купи 3 леба по 2 и по круне и 1/4 буерског за 16 и по гроша. Претурисмо лебац крадом од стражара преко жице, те ми Спаса изгуби лебац који нађох после таман испред стражара. За вечеру имали смо кромпире те се са буерским лебом добро наједосмо. Доле у лагеру Сима купи вечеру те вечера са Спасом. Миџа ноћас не оде са шољицом да купи вечеру као прошле две-три вечери. А ноћас је из нашег лагера била маса наших који тргују разним шверцарењем. По повратку из лагера седосмо прилично и разговарасмо, а затим легосмо. Ноћ је тако пријатна да јој не би било замерке ни да је летња ноћ, а и дан је био као летњи, тј. топли, ведри и сунчани.
29.
Јутро хладно и облачно, право јесење. За доручак добисмо пасуљску чорбу, после које ја и Раде једосмо и удробљено синоћње млеко. После доручка радисмо, а код Ђорђа се окупише Живко Станић и други те бистрише политику, где се Станић истицаше као ватрени оптимиста и све му је било равно до Косова.
Међу Радом и Драгетом стално несугласица и препирка, те нити могу да помогнем једног ни другог. Око ручка време се пролепша. За ручак добисмо купуса помешаног са рибом, а друга кујна дала пасуља са рибом. Из болнице, пак, добисмо супу са ћуфтом и купуса киселог. Од ручка до вечере ми проведосмо у живом раду те сашис- мо панталоне једне и пола блузе, а раде испегла неке кошуље. Други, пак, проведоше у шетњи и игри на карте. За вечеру добисмо пасуља, после кога поједосмо и мало леба са пекмезом, а пре свега поједосмо печене рибе. Данас су заграђивали по други ред жице поред официрског лагера. Мира се удружио са Марком Кусовцем, те се једнако заједно шетају, канда су се уортачили за шверцовање. Раде хтеде да иде у лагер па неки повикаше да стража не пропушта те се врати натраг. Зато ја одох код Живка, те се насамо слатко наразговарасмо. Пре пеглања са Радом поједосмо’по парченце леба са по пола шећерлеме. Мира био па му у повратку стражар одузео рум, али му га после поново вратио за неко мито. Јуче су све Србијанце пописали на рад, а и данас то исто продужују.
30.
Јутро пријатно. За доручак добисмо чаја. После доручка одморисмо се а онда по лепом времену шетасмо. Нема никаквих новости. За ручак добисмо купуса са мрвицама меса, а из болнице купуса и супе са ћуфтама. После ручка проведох време у читању и шетњи. Дође вест да су стигли трговци из Пећи у Команду. Наши Турци узбудише се много, те пожурише неки у Србијански лагер и око жице, али до вечери никакви резултат. За вечеру добисмо кромпире, а ми подгрејасмо још шољицу купуса од јутрос, па се слатко накркасмо, а Бога ми, од неколико дана и лебац једемо много. Најмања порција нам је један војнички лебац дневно. Лека и Гаље са Ћазим-бегом пошли у Команду на позив тих Пећанаца. Гаље и Ћазим узели новаца за себе и Хаџи-бега, а и ствари за последњег у којима му је било доста тј. око пет ока гурабија, и око ока дувана. И Турци и остали Срби а нарочито Лека да фале памећу што нису могли добити пара. Надају се да ће сутра добити тј. да ће Турци ноћити ту у селу. Идох у лагер доле, седох код Несторовића и Јере, купих паклић дувана за који ми се Раде љути, и вратих се натраг. Спавао сам добро. Ноћ беше пријатна, али ветар причињаше малу хладноћу јер дуваше са северо-запада.
31.
Јутро мало хладније и као облачно. За доручак добисмо пасуљ. Одмах се дадосмо на посао, а Раде руке у џепове па леже. Синоћ донео бејах лебац што нам Мира за рад дуговаше, те га дадох Зари такође за дуг, који му дуговасмо. Зато ми се наљути Раде, да поче противуречити и пребацивати ми. Због тога доведе ме у екстазу, те га изгрдех. Са мном не говори. Одох да пуним сламњачу. Он не хтеде доћи. За ручак добисмо купуса, резанаца, а из болнице пасуља и резанце-јуфке. Поједосмо пола војничког леба и једну болничку векницу, а од јела порцију купуса, порцију кромпира синоћњег што Гаље не вечера, порцију пасуља и порцију резанце- – јуфке, у које помешасмо пуну шољицу јучерашњег и данашњег млека и беле кафе. Толико једосмо да се ја просто надух, а за Рада не знам, али судећи по томе како силом јеђаше и како наслањајући се једнако на астал лактом застајкиваше, закључих да , упркос мени, једе само да све поједемо, те, наравно, ја се вешт не чињах, него трпах у стомак да сам се до вечери једва кретао, Радио сам и шио, а трбух ми пун и препун. Купих чакију за седам гроша лагерских, А ду-војих за пушење, а двадесет оставих за продају, од којих Раде, за своју вољу, запаљиваше по једну после јела. Време је пријатно али га ветар прави хладним.
У официрски лагер једнако носе железне кревете и душеке, а дрвене кревете и сламњаче избацују. Читасмо новине које донесе са фронтова, добре вести. А нарочито да Бугари евакуишу постепено Добруџу. Мираш је, ево, четри до пет дана у затвору, зато што је сакрио новац од Команде, па дозволио да му се украде.
Миро Протић, тај рђави карактер, поведе препирку са Ђорђем да не жели дати прилог за инвалиде, за који се пре месец дана уписао да ће сваког месеца прилагати. Узрок навођаше да тај новац не иде на ту сврху, него да се упропашћује. Зато га Ђорђе изрешета и дођоше до опорих речи. Али подли карактер, уместо да се држи своје речи, попусти и опет пристаде да плати. За вечеру добисмо бео качамак у који помешасмо ноћашње млеко и задробисмо буерског леба и пола векнице. Драги ми даде пола зараде од блузе М. Кусовца, 5 круна сребра. Кажу да ћемо ићи или у Нађмеђе или у Неџидер. У нашој бараци почеше да играју томболе. А Спаса поче да продаје лебац по 3 и по круне старе, наводећи да ће Србијанци од сутра добити толико исто као и ми, те не продају лебац мање од 3 круне старе. Јова Магрин ухвати руком миша испод мараме Лекине која му беше обешена изнад главе.
1. XI
Јутрос хладно. Ветар дува северац. За доручак добисмо кафу. Попови се испрепираше око примања кафе. Поче киша са ветром али кратко потраја, а ветар једнако дува. Раду украдоше и синоћ рибу. За ручак добисмо бакалар и купус резанац а из болнице купус, супу и ћуфту. После ручка радисмо те зарадисмо 2 круне на друга. За вечеру добисмо кромпир који поједосмо уз шољицу купуса јутрошњега. Раде купи из доњег лагера репе, кромпире и кромида, те после ручка поједосмо по парче репе. После вечере идох и ја у Србијански лагер где се говораше да ће ићи у Нађмеђе и Неџидер само конфинирани Црногорци из Србијанског лагера а не ми. Ја не могох да купим друго осим кафу и кукуруз. Лебац поскупио од 2 и по на 3 круне. Говори се да ће од сутра и Србијанцима смањити лебац по 35 грама на човека. Вратио сам се отуда у 9 сати, те са Радом поједосмо по залогај леба са пекмезом и легосмо. Ноћ беше хладна али нисмо зебли.
2.
Јутрос ветар северац и хладно. Почетак зиме по изгледу је ту. За доручак добисмо пасуљску чорбу, после које поједосмо и синоћњу порцију млека, у коју задробисмо по парче буерског леба. Јуче пођоше на купање Р. Исајловић, Раде- вић М., Ј. Магрић, Л. Кистић и Д. Крушчић, да би се очистили од нечистоће, а у дезинфекцију послаше покровце осим њих још и неки други, па им се покровци измешали са другим баракама, те их једва јутрос нађоше. Мене и Рада мори забринутост што нам нема одела из куће, те морамо да зебемо. Јуче добио Јака депешу у коју и нас поздрављају и питају јесмо ли примили послатих нам 40 круна, нашто се Раде наљути и поче да псује. За ручак добисмо саљотку и купуса, а из болнице бакалар, купуса и пасуља. Радио сам до вечере. За време ручка нашег, пошто ја и Раде најдоцније ручамо, споречкаше се Васа и Тома. Ђорђе, пак, да би Васа избацио с места поред себе, и на њему сместио свог брата, баци се на Васа те без ни те ни ове, нападе га речима: “Напоље из бараке!” Васа се успротиви, те задебљаше и побише се из два-три пута. Једва их раздвојише. Ђорђе Инојчић се јако заузе за Васа али му не поможе. Заступисмо се и ја и Јован Анђелковић, али нам Ђорђе својим језиком не даде ни уста отворити. Брат му, Божа, пак, то притворно створење, изговори се код Ђорђа, да смо се ја и Раде исмевали Ђорђу, те се и на мене натури Ђорђе, али га са презрењем, не одговарајући му много, ућутках. Ђорђе тужи Васа код команданта лагера, наравно пошто Васа по Ђорђевој наредби не хтеде изаћи из бараке, те га Командант изазва у Канцеларију где је Васа својим јогунсгвом натерао поменутог да га спроведе у затвор, у цвингер. Док смо сви други били за Васа, дотле Сава Гашић изјави одобравање за поступак Ђорђев.
За вечеру добисмо пасуља уз који поједосмо и јутрошње парче бакалара. После вечере сиђох у Србијански лагер и купих један лебац, једну репу, и мало шећера као и неколико цигара. Тамо дознадох да су наши код Битоља заробили 6.000 Бугара-Немаца и отели им 70 топова и 50 митраљеза. Још да се отвара државна кантина, која ће свој рад отпочети од сутра или прекосутра. И да су дошле векне из Швајцарске које ће нам се сутра раздавати.
Вративши се отуда затекох у бараци код Ђорђа, Баја и Стошића где им Ђорђе, за свој рачун, коментарише свој конфликт са Васом. Пошто други ћуташе и да се ја не бих уплео побегох из бараке и одох код Живка, али не нашавши га ту, одох га потражити код Турака, где га затекох у друштву Александра и Чиче код Ације и Шасивара. Ту седосмо и разговарасмо се до 10 сати. Онда се разиђосмо те дођох и закуцах Раду на прозор да ми отвори врата. Раде бејаше тако тврдо заспао да га једва Гаље пробуди те ми отвори. Ноћ хладна, са северним ветром.
3.
Јутро хладно као усред зиме. Ветар дува, хладан северац а помало и снег провејава. Воде нема за умивање. На бунару се накупило много света да се ни прићи не може. Сломише чак и точак од бунара. Немамо су чим да се умијемо, те Лека даде 20 пара да му донесу пола шољице воде за умивање. Ноћас смо и ја и Раде сањали оца и мајку. Из официрског лагера долазише да траже воде овамо. Целога дана до предвече немадосмо воде. За ручак добисмо кромпир са месом, а из болнице купус са месом. После ручка проведосмо у баракама због хладноће. За увече разделише нам дрва и ћумура по 50 кила на бараку. Лека се коцка стално, и губи стално. Раденици добише по једну а неки и једну-и-по векну швајцарску. За вечеру добисмо купус уз који подгрејасмо и јутрошње пола порције кромпира. Вечеру засладисмо репом.
После вечере одох у Србијански лагер те купих пола швајцарске векне и 2/4 буерског леба, а уз то и неколико добрих цигара. Кад се одоздо вратих, затекох топлу бараку, пошто бејаху наложили ватру у фуруни. Одох затим код Живка на седење. Тамо затекох Шасивар и Аџи-бега. Седосмо до 9 сати. У разговору докле родитељи воле своју децу, Шасивар бег наведе овај пример: мајмуна затворили у фуруни са својим младунчетом на леђима, а фуруну почели загрејавати. Кад су почеле ноге да му горе, он је спустио своје дете те ставио под ноге не водећи рачуна како ће се дете осећати само да своје ноге спасе од сагоревања. Још други пример на рачун топлоте наших барака навео овако: отац Риза-бега сместио неке госте у селамлук коме су били попрсли прозори, патос и таван разрешетани, а врата се добро нису затварала. Кад их је изјутра питао јесу ли зебли, одговор је добио оваки: “Па, пошто су врата сарајска била затворена, нисмо зебли.” Какав сарказам!!!
Око поноћи, или мало после пола ноћи, Лека се вратио од коцкања те поче од Сима тражити паре. Сима му их не даваше и доведен до искушења оде да га тужи Канцеларији. Лека оде за њим. Шта је тамо било Богу је знати, тек Симо се врати а за њиме Лека, а иза обадвојице њих стражар који, угнавши их у бараку, заустави се на вратима. Тако се понављало три четири пута. Затим се Сима склони те леже код Миџе. Лека га поче тражити лампом док га нађе. Поче се граја. Лука поче да га псује и грди. На послетку, пред зору, ућуткаше се.
