19.
Јутро облачно и топло. За доручак добисмо чарбу од пасуља. Из болнице само чаја а у 9 сати млеко. Бараку чистисмо и износисмо сламњаче. Барака за Турке увелико се спрема.
За ручак добисмо бакалар и купус а из болнице купус са супом и ћуфту. Наша парчад бакалара мања од других барака, а у кујни ухваћена крађа од 1 и по кило масти. Због тога наши протестираше те намеравају променити куваре. 39. барака пређе у другу кујну још пре два дана, те је задовољна сад са својим куваром. За вечеру добисмо кромпир а из болнице млеко са чајем које такође све поједосмо. Добисмо карте поштанске те писасмо кући. Јова Марковић завади се са Инојчићем и Гашићем. Дође до туче али их старешина раздвоји. Узрок свађе: што се Јован не одмиче од фуруне и стално нешто кува. После вечере одох код Живка и Аце. Аца бејаше добио пакет од куће а у њему и нешто цигара, те ме почасти цигарама, а Живко кафом. Разговарасмо о много којечему а и о справљању јела од рибе.
Причаше Аца да су рибе шарани, и друге, веће, врло укусне кад се скувају па онако целе на тањуру, а зачине се умокцем који је начињен од добро разбивена жуманцета од јаја са мутардом и посутих лимуном, па све то украшено магдоносем и другом зелени. У 9 сати ја пођох а и они изађоше да се прошетају пошто време бејаше врло пријатно. Само што ветар источни дуваше из тиха.
20.
Јутрос време облачно. За доручак добисмо чаја као сплачину, али ипак у њему задробисмо парченце векне мада смо синоћ вечерали само са једном векницом болничком, пошто немадосмо више леба. Куписмо пола војничког за 3 старе круне. Ђорђе се пусти из затвора а такође и остали, осим Леке и Шампиона. А остали су у затвору још: Јеврем Бакић са друштвом а и Филип такође. Ђорђе прича да је Лека осуђен на 21 дан са вешањем, а новац који је нађен у суми 2.100 круна иде за црвени крст. Целога дана се код Ђорђа сакупљаше да му честитају ослобођење и претресаше о Леку и Филипу. Из болнице опет чај и млеко. Чај поједосмо задробљен а млеко остависмо за сутра. После доручка изађосмо да се барака обрише и проветри. Очекивасмо Обрста да прегледа бараке али не дође.
Дођоше код нас Списа Стипсић и Петко Гаваз те их частисмо дуваном. Много се хвалише на свога газду где раде на имању, 3 сата одавде далеко. Нарочито се хваљаху на храну. За ручак добисмо купуса са месом а из болнице такође купуса, али са прасећим месом. Порције нам бејаху богате те се прилично наједосмо. Турци су такође јели. Особито Аџи-бег и Шасивар. После ручка одох код Недељка у официрски лагер. Седех дуго и угости ме кафом. Разговарасмо о много које чему, а нарочито о себичности наших Пећанаца.
Време облачно, са некаквом росом и југоисточним ветром. Миро Протић доби веш и чарапе од куће, а Саво Булатовић у пакету доби 1/2 кила дувана.
За вечеру добисмо пасуљску чорбу а из болнице чаја и млеко, те чај поново поједосмо а млеко остависмо за ручак. Вечерасмо у тавнини, јер немадосмо пара за две лампе а једна нам не светљаше довољно.
Појавила се болест у 33. и 34. бараци зато што се не чувају него и из ђубрета једу свашта. Једноме је Цуксфир завукао главу у сандук од ђубрета, где је овај пробирао корење од купуса, са речима: “Кад си свиња, онда не руком него носом рини.” А пре неки дан, баш оне вечери када пођоше на испит старци и инвалиди, умре један од глади који је такође имао ићи кући. Кад су га пресвлачили, нашли му поред њега 60 круна. Поново јутрос наређење да се бараке луфтирају и да се излази из бараке. Векне добише Србијанци а о нама ни говора нема, него их Србијанци продају нашима по 5 и 6 круна једну.
Данас је једноме ухватио Цуксфир две-три векне те их на парчета поделио и раздао око себе кога је год срео и видео.
Ноћ облачна. Спавали смо, али ја нисам мирно спавао.
21.
Јутрос облачно и некаква роса. За доручак добисмо чорбу од пасуља а после доручка отворисмо прозоре и ослободисмо бараку.
Некоме Пејановићу и Нешу Шћеповићу дошло да ће им се дозволити да живе у некој вароши као конфирани. То им је изгледа израћено од кућа. Многи се овде надају да ће се још и другима дозвољавати живљење у вароши. Поводом празника Св. Пречисте не радисмо, те нам време од доручка до ручка врло споро прође. Јутрос из затвора ослободише Јеврема Вакића са друштвом, а и Филипа Царичића. А Леку и Шампиона прегледао доктор и нашао да су издржљиви за вешање.
За ручак добисмо саљотке и купуса, а из болнице пасуља и резанце које промешасмо са пуном порцијом јучерашњег и јутрошњег млека, те поједосмо са апетитом.
Од ручка до вечере време нам прође много лакше. Пакети стално долазе Црногорцима.
За вечеру добисмо кромпир а имадосмо и купуса од ручка.
22.
Јутро облачно, са росом. За доручак добисмо чаја у који помешасмо синоћње млеко са чајем. Радисмо. Напољу киша, али тихи ветар те није хладно. За ручак добисмо рибу са купусом варену, а из болнице купус, супу и ћуфту заједно. И после ручка радисмо. Турци добише пакете а Алија Јоскић дувана више од оке. Чуше се гласови о паду Букурешта. За вечеру добисмо кромпир уз који поједосмо печену саљотку и ноћашње млеко. После вечере одох код Живка и Аце, а одатле, са њима, код Турака који се бејаху веома обрадовали паду Букурешта, те нас Шасивар угости поред кафе још са шољицом млека. Вративши се отуда узех да пишем дневник. Дође Мира из српског лагера те прича да Букурешт није пао, а да су Срби напредовали у Македонији. Ноћ тиха и блага али облачна.
23.
Јутро облачно али притопло. За доручак добисмо пасуљску чорбу. После доручка радисмо. Киша пада али тиха. За ручак добисмо бакалара и купуса, а из болнице такође купуса и пасуља и парче бакалара. А за вечеру кромпир. Одржавају се вести да Букурешт није пао, но да су Руси потукли Немце код Дорне Ватре и Черне Воде на Дунаву, а такође и у Македонији да су Срби напредовали!
24.
Јутро такође облачно. За доручак добисмо чаја у који помешасмо млеко јучерање. За ручак по саљотку и купуса а из болнице купус кувани са свињским, супе и ћуфту. А за вечеру пасуља. Имаше га доста. Целога дана облачно. Радисмо ваздан, али Драги више ајљази но што ради. А Раде је тако нервозан, да се замало наљути те морам да му идем по вољи. Дошла маса пакета из Швајцарске. Пакети доста богати са лебом, конзервама, чајем и.дуваном. Писасмо наша имена и бројеве такође преко Александра. Наши се стално (?) међу собом око новости то са једним то са другим. Живко предложио Турцима да даду своје бројеве, али нису пристали осим њих тројице – четворице. Узбуђење је велико за пакете, те сви грозничаво пишу своја имена и бројеве те преко појединаца шаљу у Швајцарску.
25.
Јутро пријатно. За доручак добисмо пасуљску чорбу, коју поједосмо без леба пошто га немадосмо, али доручковасмо са чајем после кад добисмо из болнице. За ручак добисмо купуса са рибом вареном. А из болнице пасуља и резанце у које помешасмо јучерање и данашње млеко, и уз то једну-и-по векницу болничку. Дошло је преко двеста пакета разним лицима. Милутину Радоњићу двадесет пакета леба, од којих дао Живку и Гаљу а мени не – црн му образ!
Јутрос се завадише Јова Магрић и Спаса Гашић, па се код бунара и потукоше. Донесе се решење да Јова 4 дана а Спаса два дана ложи фуруну, с опоменом да последњи буде пажљивији а да први буде најурен из бараке чим се са ким још завади. За вечеру добисмо кромпир, а да бисмо мало више имали осим једне порције, испекосмо саљотку, коју поједосмо заједно са Матејом, пошто нам он позајми један велики лебац који поделисмо са Драгетом, а поред тога Раду даде пола порције кромпира, задробљено са векном швајцарском. Ја идох после вечере код Живка и Аце те ме Аца угости швајцарским дуваном, давши ми две цигарете, а писмо и кафу.
Ту дознасмо да је Букурешт заиста пао. Дошавши отуда у нашу бараку попих мало млека са парчетом векнице јер бејах гладан. Миџа и Миља се испрепираше добро око Јове Магрића; односно Миџи бејаше криво што суд није дато да се Јова изјури него да се остави у бараци, а да се казни само са четири дана ложења фуруне. После тога легосмо. Ја нисам добро спавао. Снови су ме много узнемирили.
26.
Јутро кишовито. За доручак добисмо пасуљску чорбу. После доручка па до ручка радисмо. Киша стално пада. За ручак добисмо купуса и по парче бакалара, а из болнице купуса, ћуфте и супе. Леба куписмо за 5 круне. Радисмо и после ручка а киша стално пада. Живко, Гаље и Чича одоше за пакете. Многи наши и ми поново писасмо посебне карте у Швајцарску за помоћ у храни. Живко и Чича добише пакете из Швајцарске а Гаље не. Ни Живко се не пошали да ми шта од пакета да. Чује се да је Букурешт заиста пао, а такође и да су наши са Битоља одступили. Турци пливају у радости. За вечеру добисмо славну репу и воду, те да нам не бејаше парче бакалара а и млеко да нам зачини вечеру остали би код вечере гладни. Турци дошли у нашу бараку а на челу са Велијом те певали. Наши су због пада Битоља и Букурешта клонули духом много.
27.
Јутро ведро и сунчано. Дува источни ветар. За доручак добисмо чаја. Старешинама барака јављено да команда дозвољава претплату за немачке листове. Турци који имају дијету у болници мењају ручак са нашима зато што тамо дају свињетину, мада су је прошлог реда јели.
За ручак добисмо купуса са месом а из болнице супе, купуса и ћуфту. Дан проведосмо пријатно. За вечеру добисмо репе али куване без соли, те после вечере изгњечисмо и помешасмо са млеком. Са Миром Протићем седосмо до 12 тј. до 1/2 ноћи и пунисмо цигаре. Од њега добих дувана за сутра, целога дана да пушим. Пре тога седесмо код Аце и Живка. Дође Недељко те проведосмо у пријатном разговору. Нарочито водисмо разговор о ратиштима. Према читаним новинама наша ствар на Балкану и у Румунији добро стоји.
Руси напредују код Чарне Воде и Дорна Ватре а Србо-Французи прошли још неколико километара даље од Битоља.
28.
Јутро ведро али прилично топло. За доручак добисмо пасуљску чорбу. Раде није добро спавао. Сањао неке бриге. После доручка нам наредише да се из барака не удаљујемо. Дођоше официри са списковима те прозваше из свију барака поједина лица а такође и из наше, међу којима прозваше и Рада. То нас веома узбуди јер не знасмо шта да о томе мислимо. За ручак добисмо купуса који мирисаше на карбол. Али ипак ми узесмо и Симину порцију, пошто он још јутрос у 5 сати оде у Пожун на позив Команде. Из болнице добисмо пасуља са резанцима које, као и обично, помешасмо са јутрошњим млеком. Ђорђе се буни што су и њега прозвали. Са Гаљом спреглају да предузму некакве махинације. Ми радисмо целога дана. Напољу време пријатно те износисмо сламњаче на проветравање. За вечеру добисмо кромпира, а уз то поједосмо и порцију купуса који за Симу примисмо. Кромпир ноћашњи, пак, остависмо за доцније, а млеко ноћашње поједосмо. После вечере одох код Живка. Њега не нађох. Бејаше пошао са Ђорђем у Србијански лагер да тамо што могне среди за Гаљу, а чини ми се и да промени чек. Зато са Ацом одосмо код Никшићана. Тамо нас Максим и Јова Мијушковић почастише слатким колачима и дуваном, а Мило Шчекић нам скува кафу. Седесмо дуго и расправљасмо о рату и његовим последицама. Већина се сложисмо да ћемо се ми пропатити, али да ће се рат свршити у нашу корист, пошто ће Немачка да настрада материјално, што ће је неминовно и војнички оборити.
О данашњем прозиву коментаришу на разне начине, пошто су и њихове неке угледне трговце и гросисте прозвали. Неки кажу да иду на рад, неки да уди кућама, а неки да млађи трговци иду за трговачке помоћнике у извесним варошима. Свакојако позитивно се зна да су данас прозивали према списковима које је Комисија предала Команди, а према којима ће се класифицирање и извршити. Идемо да видимо. У пола десет вратише се Живко и Ђорђе из лагера али ништа не причаше, мада Живко бејаше нешто весео, те изгледаше да је ствар уредио. Познатоје да сиротиња увек извлачи дебљи крај а да се богаташи сладе. Али Бог је за све. Ми од куће ни данас не добисмо ништа, те нас то у велику бригу баца, а нарочито што Раде мора да пође без топлога веша, ако нам до његовог поласка што не стигне.
29.
Јутро хладно, ветар дува источни. За доручак добисмо чаја. После доручка радисмо. Раде крпи капут. Живко са Ђорђем удесили да се ослободи Гаље и Ђорђе, и уз њих ослободили се сви Никшићани. За ручак добисмо пасуља са куваном рибом, а из болнице купус са супом и ћуфтом, што остависмо за вечеру, а само пасуљ поједосмо. Миље доби из Пећи дувана, тј. две кутије цигара. Пре вечере чусмо да се преговара о миру. За вечеру добисмо купуса, уз који поједосмо и онај од ручка. После вечере се поново на дуго и широко коментарисаше о вести за мир. Плакате су прилепљене у селу и лагеру да се са Русијом воде преговори о миру, а Румунија да тражи примирје. Даје се повеће значење овој вести, те међу нашима, а и међу свима, уопште, влада повеће одушевљење. У нашој бараци дошла Турчадија те се са нашима препирали о много које чему, а и о злочинствима претрпелим од Турака, а Турци се, опет, са своје стране, жалили на Пећане и Црногорце.
Из Канцеларије одредили по два лица из сваког округа да се реши питање о аргатима, односно да се потанко сазна занимање и положај оних који се имају слати на рад. За Пећ је одређен Живко, који ми обећа да ће се за Рада заузети да га ослободи. У нади на скоро ослобођење поводом закључења мира, лежемо сви да спавамо.
30.
Јутро хладно. За доручак добисмо пасуљ. После доручка радисмо. Говори се да је Немачка директно у име централног савеза предложила мир. За ручак добисмо саљотке и купуса, а из болнице купуса, супе и ћуфте, што остависмо за вечеру. Раду саопштише да иде у Пожун. Али зашто? Не знамо! За вечеру добисмо репе, коју не могосмо јести, те уз јело од ручка испекосмо и саљотку. После вечере завадише се Јован Анђелковић и Радојковић зато што Јован осуђиваше доктора што болесне запоставља а здравима даје болничку дијету. Ја одох код Живка где дође и Недељко, те мало поседесмо, а онда дођох ге писасмо карте за Швајцарску, а одговорисмо и Јову на писмо које од њега данас добисмо. Миље Цилин доби из Пећи цигаре а такође и Јован Анђелковић, али Јован доби кутију најпростије врсте. Раду дадоше многе поруке за куповину.
I. XII
Раде устаде рано. У 5 сати дођоше да га зову, те неумивен пође пошто од јуче воде немамо. За доручак добисмо чаја. После доручка проветрисмо и очистисмо бараку због тога што долази некаква комисија. За ручак добисмо купуса и по парче бакалара. А из болнице немамо јер нам прекидоше. Идох да се јавим доктору за дијету, али од калабалука не могох је добити, јер на дијети већ беше уписато око 220 лица. После подне прође та комисија кроз наш лагер не свративши нигде и оде у официрски лагер. Ну ни тамо се не задржа, него се врати у Србијански лагер. Због доласка комисије, за вечеру добисмо кромпир уместо репе, мада су репе биле очишћене и приготовљене за кување. Кромпир изгњечих у супу са парчетом бакалара и поједох.
После вечере стиже Раде који прича да је био само до Неџидера и да је уместо мене позват, те да морам ићи ја лично да нешто сведочим. Киша ромори. Одох код Живка где такође затекох Недељка. Говори се да је прошле ноћи близу Беча била експлозија неког муниционог магацина, те било много штете.
Турци прешли данас у нову 52. бараку, која је за њих приготовљена, само Ниман-бег није хтео поћи него оста са Арнаутима и Циганима зато што не може да гледа разметање Рагип-бега Кајабеговића.
Воде још немамо а данас су целога дана ишли наши у Србијански лагер за водом, те и тамо сломили – Србијанци или наши – пумпу. Са Миром пунисмо цигаре дуго у ноћ те добих неколико цигара дувана да не купујем један дан.
2.
Ни јутрос воде немамо. Јутро хладно. За доручак добисмо кафе уместо пасуљске чорбе, а то због доласка Комисије. Поново се трчи у Србијански лагер на воду. Јуче су нам давали по баракама воде из казана и грабило се као св. вода на Богојављење. Синоћ Раде донесе четврт војничког леба што су му дали, и један краставчић а и једну љутичицу, те уз гњечени кромпир што бејах оставио за Рада и парче бакалара у 8 сати вечерасмо са Радом пошто он не бејаше вечерао тамо.
За ручак добисмо пасуља са мрвицама меса, тј. меса немађаше као други пут али пасуљ бејаше добар. Пошто сазнадосмо да ће за вечеру бити репа, то остависмо једну порцију за вечеру, коју поједосмо о вечери уз једну печену саљотку. У 8 сати отпустише воду те скувасмо и пописмо по горку кафу. Затим пунисмо Мири цигаре те пушисмо и остависмо по цигару за ујутро. Донесоше вест из Србијанског лагера да је Грчка објавила рат Антанти. Лебац нам је оскупео, јер је војнички, од 5 на 6 старих круна.
3.
Јутро пријатно и топло. За доручак добисмо чаја који у оскудици леба пописмо. После чаја дадосмо се на рад. Дан је добар топао и сунчан. За ручак добисмо по пола саљотке и купуса резанца. После ручка до вечере дан сунчан и топао. Раде се даде на пеглање а ја на шиће. Радисмо до после вечере. А за вечеру добисмо кромпир. У мојој шољици бејаше га доста. У 8 сати позваше старешину барака у Канцеларију и питаше их да ли је који од записаних у болници. Говори се да ће сутра биги поновни позив записаних на рад. А пошто се тражи 750 особа, рачуна се да ће још многе прозвати, без обзира је ли трговац или сељак, а да ће оставити само чиновнике са вишим образовањем и ђаке. До доцкан, тј. од прилике до 11 сати, прависмо цигаре са Миром те му узех дувана за две-три цигаре. А ево два дана не купујем га. Ноћ хладна а слана је пала из ранога јутра, тако рећи ноћу.
4.
Јутро хладно. За доручак добисмо чаја. Недеља је. Седесмо и шетасмо се. Чује се да је Грчка објавила рат Антанти. За ручак добисмо купуса са месом, али у нашим шољицама не дође ни парче једно. После ручка Раде оде у Србијански лагер да се види са Митом Королејићем. За вечеру добисмо репе, у које стависмо бибера и соли те их тако са мало задробљеног леба поједосмо, а уз то испекосмо и саљотку. Седесмо дуго а затим легосмо. Ноћ пријатна, али хладна, а дан је био као летњи.
5.
Јутро хладновато. За доручак добисмо пасуљске чорбе без зрна пасуља, јер је свега 13 кила пасуља дато за нашу кујну, а такође и за другу, те са неколико задробљених залогаја поједосмо ту чорбу. После доручка ја радих торбу а Раде оде у лагер код Милутина. Говори се да је Грчка капитулирала. Синоћ оде поп Крсто кући а за остале попове говори се да ће ићи, али још немају никаква знака.
За ручак добисмо купуса са куваном рибом, коју добисмо у изобиљу а и леба имадосмо, јер синоћ куписмо половину великог војничког. После ручка Раде оде поново у лагер.Овамо прозиваше оне исте које и пре неки дан, па међу њима прозваше и Рада. Никшићане и Гаља као гросисте трговце на предлог Блаже Јокановића избрисаше из списка, а жао ми је што се и Раде не деси ту, јер мислим да би га избрисали.
Јутрос сам био дао Раду писмо за Јеру Парлића да се заузме да га преведу у Србијански лагер. Не успе ли у томе, онда да подмитимо некога који ће му то моћи израдити. Дођох отуда и саопштих Гаљу. Он ми обећа да ће ми наћи толико пара. Попих кафу са Радом а затим одох код Живка. Тамо ме угостише кафом а и Живко ми обећа наћи новаца. Вративши се отуда у нашу бараку, затекох наше у великом узбуђењу али се не подаваху, него да би разбили бригу певаше. Недељко ми код Живка рече да наши иду на Румунски фронт на рад.
Јутрос идосмо код Ристе на честитање славе по Пећском обичају. Он се подсећаше на мешење колача и песме при мешењу те се заплака.
Јуче добисмо две карте од Милеве и веома се обрадовасмо. А добише и многи други из Пећи, А данас добише такође многи, и Риста доби три карте одједном, те га то прилично расположи. Само Живко је врло нерасположен што нема писма од куће више од месец дана.
6.
Јутрос време хладно. За доручак добисмо чорбе од пасуља. Одмах по доручку честитасмо славу Ристи Тимотијевићу који нас угости по цигару. Затим одосмо код Миља и Миџе, те нас Миље угости дуваном и коњаком а Миџа кафом. Одатле одох код Јера да за Рада удесимо ствар. Препоручише нам да Раде иде на рапорт, да се јави да је Србијански поданик, те да жели да пређе у Србијански лагер. Затим пођосмо у цркву. Код цркве сретосмо Рада те га вратисмо. Али, на рапорт данас нису ишли. Међутим, овамо прозивали раденике. Раде се јавио да је трговац, али сумњајући да ће му то помоћи, ишао те ме тражио у Србијанском лагеру. Међутим, кад га је Ђорђе питао је ли ослобођен и шта му је официр рекао, одговорио је: не знам, али ми официр рече, ајд иди. То је Ђорђе примио као да је ослобођен те за другу шесторицу дао списак а за њега не. А Миље дао списак Рашовићу и у њему именовао и Рада. Дошавши из лагера, сретнем Рада пред бараком. Бејаше се много узнемирио, јер су и он и његови другови спремили ствари и чекали у 32. бараци на даљи исход ствари. Одох тамо и затекох официра, Блажу Јокановића и Рашовића где поједине својевољно уписују а друге исписују са листе. Замолих за Рада и обећаше ми. Затим одох код Блажа у бараку, те га поново замолих и дадох му име, презиме и број Радов. Одатле дођох на ручак. За ручак добисмо купуса и по пола саљотке. После ручка одох код Баје и обећах му 20 круна само да га спасе са рада. И Баја ми обећа да ће се заузети. Сад Бог нек нам је у помоћи.
Јутрос одмах после чаја поче снег да пада. А кад бејах у цркви, поче киша која се претвори поново у снег, те паде прилично. У цркви се искрено молих Богу а хор певаше Одговоре на литургију Корнелија Станковића, као што смо и у Солуну певали. Из цркве одосмо код Јера, који ме угости кафом. Затим посетисмо два-три његова пријатеља и честитасмо им славу. Код свију тамошњих славара свираху свирачи и певаху. Угошћаваху коњаком, бомбонама, слаткишима и дуваном. Одвојивши се од Јера, прођох поред школе. Ту чух свирку и на прозору видех учитеља Косту који такође слављаше. Свратих код њега. Он ме угости дуваном, бомбоном, коњаком и кафом. Док сеђах, дође певачка дружина, која му отпева: “О, кто Николаја служит” и “Долине тутње”. Угости нас поново кољивом, бомбонама, коњаком и дуваном. Пожелевши му свако добро пођох овамо у лагер, где, као што пре рекох, затекох Рада итд.
За вечеру добисмо репе, уз које испекосмо и јутрошње саљотке. После вечере одох код Живка и Аце. А одатле са њима код Турака. Седесмо дуго и разговарасмо. Ветар напољу северо-западни и хладноћа доста јака.
Спавасмо затуткани добро.
7.
Јутрос хладно. Напољу мраз, све је замрзло. За доручак добисмо чаја. У 10 сати време се мало стопли и траја до три по подне, а онда опет залади. За ручак добисмо бакалара по парче и купуса слаткога. Раде до ручка лежа, а после ручка добру партију одспава. Управо се целога дана не диже из постеље.
Јутрос пролетеше два аероплана али високо и одоше пут Беча, а бејаху бела.
Пакете добише многи. Из Швајцарске и Пећи доби Гаље Рајевић, а из Пећи добише Јоскић 6 пакета дувана, гурабија и др., а Сеадбег такође разних ствари у два-три пакета. И Чича доби пакет из Швајцарске. А ми ћућани скапавамо без одела!!! Лебац још више поскупе. Сад је један војнички велики 6 и по и 7 круна старих. А наш мали 4 круне лагерске. Ја закрпих моје чарапе а затим и Заре Радевића подших. Остали наши играју домина и даме. А Риста и Ј. Анђелковић такође као Раде. Засели на кревету па никуд. Лека се јуче пусти из затвора и не може да се наједе. Једнако једе леба и бомбона. Данас писа карту кући и јави им да ми је дао 60 круна, а мени рече да ће ми првом приликом дати 60 круна лагерских. Нека га, немам куд!
За вечеру добисмо репу уз коју поједосмо по парче бакалара и сав лебац, односно 3/4 малог лепчића. После вечере чуше се добри гласови да Французи и Руси напредују на фронтовима, да су одговор на ноту централаца оставили Енглеској да га она у име свију да. И да је мир 100 на 100 у изгледу. Са Живком и Ацом одосмо код Турака, а затим, растуривши се, дођох код нас. Ноћ хладна али ветар југоисточни. Снег копни.
